Separacija otpada u Srbiji: Odvajali, ne odvajali, sve se "sruči u isti kontejner"
U Srbiji se godišnje proizvede dva i po miliona tona komunalnog otpada, a reciklira se tek 10 odsto.
Foto: 021.rs
Nelegalno odlaganje otpada zagađuje vode, zemljište i hranu i, posledično, negativno utiče na zdravlje stanovništva. Izostanak separacije i reciklaže predstavlja propuštenu priliku za domaću privredu.
U najnovijem izdanju emisije "Eko grad" razgovarali smo sa generalnim sekretarom Udruženja reciklera Srbije Markom Vučenovićem i sa članom organizacije Inženjeri zaštite životne sredine Igorom Jezdimirovićem.
Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, za početak, za 021.rs objašnjava da pravilna separacija počinje primarnom selekcijom otpada.
"Otpad se tokom vremena toliko promenio u odnosu na ono što smo navikli u nekom prethodnom periodu da sada sadrži mnogo različitih materija. Primarna selekcija nam omogućava da onaj deo odgovornosti koji mi, kao proizvođači otpada, imamo uradimo na pravi način, tačnije da odvojimo plastiku za plastiku, staklo za staklo, limenku za limenku i na taj način omogućimo da proces prikupljanja otpada i njegove reciklaže bude mnogo jednostavniji", navodi.
Dodaje da, ako radimo kao danas - stavimo sav otpad u jednu kesu i bacimo ga u kontejner - njegovo razdvajanje postaje mnogo teže nego kada to uradimo u primarnoj selekciji.
"U primarnoj selekciji, kada postoji određena infrastruktura koja to omogućava, vi možete da sačuvate kvalitet te sirovine, tačnije da taj papir ne mešate sa drugom vrstom otpada i na taj način njega ne uništite. Isto tako, da ne mešate staklo sa ostalim vrstama otpada i onda zagadite ili polomite to staklo, a zagadite one druge vrste otpada koje bi mogle da budu reciklirane. Zato je primarna selekcija važna, jer nam ona omogućava da sačuvamo kvalitete koje taj otpad ima i ponovo upotrebimo", objašnjava Jezdimirović.
Marko Vučenović priču za 021.rs započinje zakonskim rešenjima koja postoje. Kako kaže, separacija je donekle zakonski regulisana kada je reč o opasnom otpadu, ali primena nije najefikasnija. Zakon je, dodaje, samo deo šireg problema.
"Prvo treba napomenuti da Zakon o upravljanju otpadom već obavezuje na odvajanje opasnog otpada. Dakle, tu ne pričamo sad o separaciji otpada u komunalnom smislu, nego o opasnom otpadu u domaćinstvu i to se često zaboravlja ili se želi zaboraviti. Dakle, zakon zabranjuje mešanje opasnog otpada sa komunalim otpadom, a ukoliko se to desi, nalaže razdvajanje, ako je to ekonomski isplativo. Ako ne, onda se sav taj pomešani otpad smatra opasnim. Naravno u svim sistemu dolazi do propusta, ali kod nas nije reč o propustima nego o pravilu. U komunalnom otpadu kod nas se može pronaći sve, uključujući električni i elektronski otpad i baterije, upravo iz razloga nedovoljno izgrađene infrastrukture", ističe.
Naglašava da je separacija otpada jedan od preduslova za uspostavljanje ekonomičnog i efikasnog sistema sakupljanja otpada, a koje je onda preduslov za efikasno upravljanje otpadom.
Kako kaže, Zakon predviđa da se opasan otpad iz domaćinstva predaje u centre za sakupljanje otpada, odnosno reciklažna dvorišta, ako postoje, ili, ako ne postoje, da se predaje ovlašćenom pravnom licu na upravljanje.
Prečesto se teret zagađenja nastalog usled neodgovornog upravljanja otpadom svaljuje na građane, otud i brojne kampanje za podizanje svesti. Ironija te situacije je da, i kada bi građani propisno odvojili komunalni otpad, on bi svakako završio na istoj gomili. Vučenović navodi da praktična primena separacije praktično ne postoji, te da to ne može biti isključiva odgovornost građana.
"Na praktičnom nivou stvar je veoma jasna. Da bi uopšte imalo smisla govoriti o separaciji otpada potrebno je imati uređen sistem upravljanja otpadom ili da je uspostavljanje takvog sistema izvesno. Tada ima smisla uošte počinjati sa edukacijom građana. U ovoj zemlji je poslednjih godina organizovano desetine i stotine projekata na temu jačanja svesti građana, što je zaista promašena kategorija... To je jedna potpuno besmislena rabota. Mi te takozvane svesti građana imamo 'i viška'... Građanski aktivizam treba da bude usmeren na lokalne vlasti. Kada pričamo o komunalnom otpadu, tu je odgovornost", objašnjava Vučenović.
Jezdimirović je saglasan sa tvrdnjom da ovo nije isključiva odgovornost građana i ocenjuje da je najveći deo odgovornosti na lokalnim samoupravama.
"Upravljanje komunalnim otpadom je, pre svega, odgovornost jedinica lokalne samouprave. U skladu sa planovima koje je Srbija donela, jedinice lokalne samouprave se udružuju u regione, kako bi uspeli da troškove koji postoje za upravljanje otpadom podjednako podele. Ono što je ključno jeste da se unapredi infrastruktura, sa jedne strane, i sa druge strane da građani poštuju tu infrastrukturu koja postoji", ističe Jezdimirović.
Kako navodi, ne možemo od građana očekivati da oni rade primarnu selekciju otpada, ako nemaju kante u koje mogu da bace taj odvojeni otpad.
"Ne možemo očekivati da oni to rade ako mi to posle sve sručimo u isti kontejner", naglašava.
Našeg sagovornika iz Udruženja reciklera, Marka Vučenovića, pitali smo da li je, uz sve ove prepreke moguće uvesti separaciju otpada na lokalnom nivou.
"Moguće je uvesti sistem, uz dovoljno znanja i volje. Mi imamo primere lokalnih samouprava koje imaju privatne operatere već godinama, poput Leskovca i Kikinde. I tamo naravno ima problema, ali situacija je dakako bolja nego u većem delu zemlje, gde imate praktično nekontrolisano odlaganje otpada na takozvane gradske deponije koje nisu ništa drugo nego divlje deponije, samo je neko odredio gde će to divljaštvo da se realizuje", smatra Vučenović.
Kako kaže, u poslednje vreme je Sremska Mitrovica primer pokušaja uvođenja odgovornog upravljanja otpadom, što je svakako za pohvalu. Dodaje da postoje problemi sa tim što se ta regionalna deponija predugo pravila i da nije bila do kraja zaokružena od samog početka.
"Ipak, oni su edukaciju radili kako treba. Oni su u te projekte edukacije ušli onda kada zaista planiraju da uspostave taj sistem", navodi.
Tu su i primeri pojedinih država u regionu, odnosno načini na koji su oni uspešno ili delimično uspešno rešili ovo pitanje. Vučenović kao najsvežiji primer pominje konkretno glavni grad Republike Hrvatske.
"Zagreb je sad trenutno najaktuelniji u regionu. Kod njih se po novom modelu plaćaju dve stavke: jedna je mesečni paušal za odvoženje otpada, a dodatni trošak je kupovina vreća za mešani komunalni otpad, čime se građani stimulišu da vrše separaciju otpada", navodi i dodaje da, ipak, nigde situacija nije sjajna.
Suštinski problem svuda je hiperprodukcija otpada, smatra Vučenović.
Strategija upravljanja otpadom za period od 2019. do 2024. godine redviđa prelazak sa koncepta regionalnih sanitarnih deponija na model regionalnih centara za upravljanje otpadom, što znači odvojeno prikupljanje, separaciju otpada i reciklažu, kao i tretiranje nereciklabilnog otpada. Mnogi od ovih postupaka trebalo je već da budu primenjeni, a posledice odlaganja osećaju građani, smatra naš sagovornik iz Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.
"Stanje koje mi imamo u Srbiji kada je u pitanju upravljanje otpadom zasniva se na srednjovekovnom principu 'pokupi i baci na jedno mesto'. Takav način upravljanja otpadom ostavlja značajne posledice na životnu sredinu, a samim tim iz životne sredine te posledice prelaze na naše zdravlje", naglašava.
Podseća da je nedavno gorela novosadska deponija, te da je tokom 2021. godine zvanično zabeleženo 1.715 požara na deponijama širom Srbije.
"Na taj način, stvoreno je zagađenje koje direktno utiče na naše zdravlje. Kada govorimo o uticaju otpada, pre svega govorimo o uticaju deponija koje nisu na adekvatan način obezbeđene, a životna sredina nije zaštićena od njihovog uticaja. Te deponije utiču na zagađenje vazduha, zagađenje vode, na biljke i životinje i trajno gubimo kvalitet zemljišta na kome se nalaze", kaže Jezdimirović za 021.rs.
Tako se, ističe, gube i potencijali koji postoje kada su u pitanju recikliranje i kompostiranje.
Jezdimirović zaključuje za 021.rs da su dve stvari ključne za rešavanje problema odlaganja otpada u Srbiji.
"Jedno je to da se nateraju donosioci odluka da pitanje upravljanja otpadom shvate kao značajno pitanje za zaštitu zdravlja građana i da zato što pre naprave infrastrukturu koja je neophodna. Sa druge strane, izuzetno je bitno da građani, kada se takav sistem uvede, počnu da ga ga poštuju i čuvaju infrastrukturu koja je postavljena. Samo na taj način možemo da imamo održiv sistem upravljanja otpadom koji ima relativno prihvatljive troškove za sve nas", zaključuje naš sagovornik.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Lađar koji je spasio devojčicu: Telo je plutalo po vodi, našao sam je oko 300 metara daleko od mosta")
.jpg "Mladić i devojka pronađeni mrtvi u stanu u Zrenjaninu")
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Palma o Bastinoj izjavi da treba uvesti sankcije Rusiji: Lupio je, trenutak njegove slabosti
01.04.2023.•
0
Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma izjavio je da ocena člana njegove stranke i ministra privrede Radeta Baste, da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, nije stav ni program ni JS.
.jpg "Ministarstvo rudarstva i energetike odbacilo navode da Grčić dolazi na čelo Pro Tenta")
Ministarstvo rudarstva i energetike odbacilo navode da Grčić dolazi na čelo Pro Tenta
01.04.2023.•
0
Ministarstvo rudarstva i energetike odbacilo je danas navode da će bivši direktor javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" (EPS) Milorad Grčić biti postavljen za novog direktora preduzeća "Pro Tent".
Stojanović: Vlast nema razloga da organizuje vanredne parlamentarne izbore na jesen
01.04.2023.•
0
Politikolog Boban Stojanović ocenio je da vlast nema razloge da organizuje vanredne parlamentarne izbore na jesen, odnosno u septembru.
Opozicioni poslanici traže sednicu Skupštine Srbije
01.04.2023.•
0
Redovno prolećno zasedanje Skupštine Srbije trebalo je da počne 1. marta, ali nijedna sednica od tada nije zakazana.
FOTO: Saobraćaj deonicom autoputa "Miloš Veliki" Novi Beograd – Surčin od večeras
01.04.2023.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je prilikom obilaska deonice autoputa "Miloš Veliki" Novi Beograd - Surčin, da tih osam ili devet kilometara predstavljaju "žilu kucavicu" za Beograd.
Vučić: Loše za Srbiju da Vučićević ode u zatvor, ponudio sam mu da ja platim kaznu
01.04.2023.•
87
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je "loše za zemlju" da vlasnik Informera Dragan J. Vučićević ode u zatvor jer ne želi da plati novčanu kaznu po presudi za uvredu.
AMSS upozorava: Možda ipak ne treba žuriti sa zamenom zimskih guma
01.04.2023.•
0
Iako je danas prestala zakonska obaveza upotrebe zimskih guma, AMSS upozorava da, u ovim prvim danima proleća zbog promenljivih uslova vožnje, možda ne treba žuriti sa zamenom zimskog seta pneumatika.
Putarina skuplja od danas: Evo koliko iznosi i ko ima popust
01.04.2023.•
11
Putarina je od danas u Srbiji skuplja 14 odsto ako se plaća gotovim novcem, a za osam odsto za vozače koji je plaćaju elektronski.
Vozači, od danas više nisu obavezne zimske gume
01.04.2023.•
10
Vozači u Srbiji od subote, 1. aprila, više nisu obavezni da imaju zimske gume na sva četiri točka.
FOTO, VIDEO: Vučićevim pristalicama u Kraljevu deljen tekst koji treba da skandiraju
01.04.2023.•
46
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je miting u Sportskom centru Ibar u Kraljevu, a oni koji su prisustvovali tom skupu dobili su pisane instrukcije kako da mu skandiraju.
Vučić: Lično sam doneo odluku da se ne uvode sankcije Rusiji
01.04.2023.•
41
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Kraljevu da je on doneo odluku da Srbija ne uvede sankcije Rusiji zbog njenog napada na Ukrajinu.
Korona u Srbiji: Novozaraženih 752, troje preminulo
31.03.2023.•
0
U poslednja 24 sata u Srbiji su na koronavirus bile pozitivne 752 osobe, od 6.031 testirane.
Preminula žena koja je pala sa sedmog sprata zgrade Ministarstva odbrane
31.03.2023.•
7
Ministarstvo odbrane saopštilo je da je S.S (59) koja je danas pala sa sedmog sprata zgrade tog ministarstva u Birčaninovoj ulici, podlegla povredama.
Tužilaštvo odbacilo prijave protiv policajaca za iznuđivanje iskaza od aktivista sa Starice
31.03.2023.•
0
Tužilaštvo u Majdanpeku odbacilo je krivične prijave podnete protiv policajaca zbog "iznuđivanja iskaza, zlostavljanja i mučenja" aktivista koji su pokušali da spreče miniranje planine Starica.
Ambasador SAD osudio paljenje vozila sa RKS tablicama na severu Kosova
31.03.2023.•
4
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na Kosovu Džefri Hovenijer osudio je slučajeve paljenja automobila RKS registarskih oznaka na severu Kosova.
Vučić o Šormazu: Neće snositi posledice, SNS je stranka demokratske orijentacije
31.03.2023.•
23
Predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić izjavio je da funkcioner SNS Dragan Šormaz neće snositi posledice zbog izjave da su neprihvatljiva opravdanja zvaničnika zašto nema sankcija Rusiji.
Marko Janketić: Odavde treba otići, pokupiš kofere i kupiš kartu u jednom pravcu
31.03.2023.•
72
Glumcu Marku Janketiću upućene su uvrede i pretnje na društvenim mrežama zbog izjave o odlasku iz Srbije i o "velikim Srbima kojima su puna usta Kosova".
Novi DSS, Dveri, Zavetnici i POKS podneli krivičnu prijavu protiv Vučića zbog Kosova
31.03.2023.•
6
Predstavnici četiri desno orijentisane stranke predali su tužilaštvu krivičnu prijavu protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog prihvatanja francusko-nemačkog sporazuma o Kosovu.
Uprava carine: Zaplenjeni dijamanti i zlato
31.03.2023.•
0
Carinici su 30. marta, na graničnom prelazu Vrška Čuka, u saradnji sa policijom, otkrili i zaplenili 13 dijamanata, šest dukata i jednu zlatnu pločicu.
Borelj: Srbija se opet nije uskladila sa odlukom EU o sankcijama Rusiji
31.03.2023.•
26
Srbija se nije uskladila sa odlukom Saveta EU o produžavanju restriktivnih mera u vezi sa potezima koji podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.
Vučić sutra otvara deonicu autoputa Miloš Veliki od Novog Beograda do Surčina
31.03.2023.•
5
Javno preduzeće "Putevi Srbije" najavilo je da će sutra za saobraćaj biti otvorena deonica autoputa "Miloš Veliki" od Novog Beograda do Surčina.
Komentari 10
@/
/
prvo srbija treba da se smisli.
plastiku samo za meso a sve ostalo u staklene case.
dzaba papirne kese u lidlu kada je sve ostalo plastika
Savica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar