Separacija otpada u Srbiji: Odvajali, ne odvajali, sve se "sruči u isti kontejner"
U Srbiji se godišnje proizvede dva i po miliona tona komunalnog otpada, a reciklira se tek 10 odsto.
Foto: 021.rs
Nelegalno odlaganje otpada zagađuje vode, zemljište i hranu i, posledično, negativno utiče na zdravlje stanovništva. Izostanak separacije i reciklaže predstavlja propuštenu priliku za domaću privredu.
U najnovijem izdanju emisije "Eko grad" razgovarali smo sa generalnim sekretarom Udruženja reciklera Srbije Markom Vučenovićem i sa članom organizacije Inženjeri zaštite životne sredine Igorom Jezdimirovićem.
Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, za početak, za 021.rs objašnjava da pravilna separacija počinje primarnom selekcijom otpada.
"Otpad se tokom vremena toliko promenio u odnosu na ono što smo navikli u nekom prethodnom periodu da sada sadrži mnogo različitih materija. Primarna selekcija nam omogućava da onaj deo odgovornosti koji mi, kao proizvođači otpada, imamo uradimo na pravi način, tačnije da odvojimo plastiku za plastiku, staklo za staklo, limenku za limenku i na taj način omogućimo da proces prikupljanja otpada i njegove reciklaže bude mnogo jednostavniji", navodi.
Dodaje da, ako radimo kao danas - stavimo sav otpad u jednu kesu i bacimo ga u kontejner - njegovo razdvajanje postaje mnogo teže nego kada to uradimo u primarnoj selekciji.
"U primarnoj selekciji, kada postoji određena infrastruktura koja to omogućava, vi možete da sačuvate kvalitet te sirovine, tačnije da taj papir ne mešate sa drugom vrstom otpada i na taj način njega ne uništite. Isto tako, da ne mešate staklo sa ostalim vrstama otpada i onda zagadite ili polomite to staklo, a zagadite one druge vrste otpada koje bi mogle da budu reciklirane. Zato je primarna selekcija važna, jer nam ona omogućava da sačuvamo kvalitete koje taj otpad ima i ponovo upotrebimo", objašnjava Jezdimirović.
Marko Vučenović priču za 021.rs započinje zakonskim rešenjima koja postoje. Kako kaže, separacija je donekle zakonski regulisana kada je reč o opasnom otpadu, ali primena nije najefikasnija. Zakon je, dodaje, samo deo šireg problema.
"Prvo treba napomenuti da Zakon o upravljanju otpadom već obavezuje na odvajanje opasnog otpada. Dakle, tu ne pričamo sad o separaciji otpada u komunalnom smislu, nego o opasnom otpadu u domaćinstvu i to se često zaboravlja ili se želi zaboraviti. Dakle, zakon zabranjuje mešanje opasnog otpada sa komunalim otpadom, a ukoliko se to desi, nalaže razdvajanje, ako je to ekonomski isplativo. Ako ne, onda se sav taj pomešani otpad smatra opasnim. Naravno u svim sistemu dolazi do propusta, ali kod nas nije reč o propustima nego o pravilu. U komunalnom otpadu kod nas se može pronaći sve, uključujući električni i elektronski otpad i baterije, upravo iz razloga nedovoljno izgrađene infrastrukture", ističe.
Naglašava da je separacija otpada jedan od preduslova za uspostavljanje ekonomičnog i efikasnog sistema sakupljanja otpada, a koje je onda preduslov za efikasno upravljanje otpadom.
Kako kaže, Zakon predviđa da se opasan otpad iz domaćinstva predaje u centre za sakupljanje otpada, odnosno reciklažna dvorišta, ako postoje, ili, ako ne postoje, da se predaje ovlašćenom pravnom licu na upravljanje.
Prečesto se teret zagađenja nastalog usled neodgovornog upravljanja otpadom svaljuje na građane, otud i brojne kampanje za podizanje svesti. Ironija te situacije je da, i kada bi građani propisno odvojili komunalni otpad, on bi svakako završio na istoj gomili. Vučenović navodi da praktična primena separacije praktično ne postoji, te da to ne može biti isključiva odgovornost građana.
"Na praktičnom nivou stvar je veoma jasna. Da bi uopšte imalo smisla govoriti o separaciji otpada potrebno je imati uređen sistem upravljanja otpadom ili da je uspostavljanje takvog sistema izvesno. Tada ima smisla uošte počinjati sa edukacijom građana. U ovoj zemlji je poslednjih godina organizovano desetine i stotine projekata na temu jačanja svesti građana, što je zaista promašena kategorija... To je jedna potpuno besmislena rabota. Mi te takozvane svesti građana imamo 'i viška'... Građanski aktivizam treba da bude usmeren na lokalne vlasti. Kada pričamo o komunalnom otpadu, tu je odgovornost", objašnjava Vučenović.
Jezdimirović je saglasan sa tvrdnjom da ovo nije isključiva odgovornost građana i ocenjuje da je najveći deo odgovornosti na lokalnim samoupravama.
"Upravljanje komunalnim otpadom je, pre svega, odgovornost jedinica lokalne samouprave. U skladu sa planovima koje je Srbija donela, jedinice lokalne samouprave se udružuju u regione, kako bi uspeli da troškove koji postoje za upravljanje otpadom podjednako podele. Ono što je ključno jeste da se unapredi infrastruktura, sa jedne strane, i sa druge strane da građani poštuju tu infrastrukturu koja postoji", ističe Jezdimirović.
Kako navodi, ne možemo od građana očekivati da oni rade primarnu selekciju otpada, ako nemaju kante u koje mogu da bace taj odvojeni otpad.
"Ne možemo očekivati da oni to rade ako mi to posle sve sručimo u isti kontejner", naglašava.
Našeg sagovornika iz Udruženja reciklera, Marka Vučenovića, pitali smo da li je, uz sve ove prepreke moguće uvesti separaciju otpada na lokalnom nivou.
"Moguće je uvesti sistem, uz dovoljno znanja i volje. Mi imamo primere lokalnih samouprava koje imaju privatne operatere već godinama, poput Leskovca i Kikinde. I tamo naravno ima problema, ali situacija je dakako bolja nego u većem delu zemlje, gde imate praktično nekontrolisano odlaganje otpada na takozvane gradske deponije koje nisu ništa drugo nego divlje deponije, samo je neko odredio gde će to divljaštvo da se realizuje", smatra Vučenović.
Kako kaže, u poslednje vreme je Sremska Mitrovica primer pokušaja uvođenja odgovornog upravljanja otpadom, što je svakako za pohvalu. Dodaje da postoje problemi sa tim što se ta regionalna deponija predugo pravila i da nije bila do kraja zaokružena od samog početka.
"Ipak, oni su edukaciju radili kako treba. Oni su u te projekte edukacije ušli onda kada zaista planiraju da uspostave taj sistem", navodi.
Tu su i primeri pojedinih država u regionu, odnosno načini na koji su oni uspešno ili delimično uspešno rešili ovo pitanje. Vučenović kao najsvežiji primer pominje konkretno glavni grad Republike Hrvatske.
"Zagreb je sad trenutno najaktuelniji u regionu. Kod njih se po novom modelu plaćaju dve stavke: jedna je mesečni paušal za odvoženje otpada, a dodatni trošak je kupovina vreća za mešani komunalni otpad, čime se građani stimulišu da vrše separaciju otpada", navodi i dodaje da, ipak, nigde situacija nije sjajna.
Pročitaj još
Suštinski problem svuda je hiperprodukcija otpada, smatra Vučenović.
Strategija upravljanja otpadom za period od 2019. do 2024. godine redviđa prelazak sa koncepta regionalnih sanitarnih deponija na model regionalnih centara za upravljanje otpadom, što znači odvojeno prikupljanje, separaciju otpada i reciklažu, kao i tretiranje nereciklabilnog otpada. Mnogi od ovih postupaka trebalo je već da budu primenjeni, a posledice odlaganja osećaju građani, smatra naš sagovornik iz Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.
"Stanje koje mi imamo u Srbiji kada je u pitanju upravljanje otpadom zasniva se na srednjovekovnom principu 'pokupi i baci na jedno mesto'. Takav način upravljanja otpadom ostavlja značajne posledice na životnu sredinu, a samim tim iz životne sredine te posledice prelaze na naše zdravlje", naglašava.
Podseća da je nedavno gorela novosadska deponija, te da je tokom 2021. godine zvanično zabeleženo 1.715 požara na deponijama širom Srbije.
"Na taj način, stvoreno je zagađenje koje direktno utiče na naše zdravlje. Kada govorimo o uticaju otpada, pre svega govorimo o uticaju deponija koje nisu na adekvatan način obezbeđene, a životna sredina nije zaštićena od njihovog uticaja. Te deponije utiču na zagađenje vazduha, zagađenje vode, na biljke i životinje i trajno gubimo kvalitet zemljišta na kome se nalaze", kaže Jezdimirović za 021.rs.
Tako se, ističe, gube i potencijali koji postoje kada su u pitanju recikliranje i kompostiranje.
Jezdimirović zaključuje za 021.rs da su dve stvari ključne za rešavanje problema odlaganja otpada u Srbiji.
"Jedno je to da se nateraju donosioci odluka da pitanje upravljanja otpadom shvate kao značajno pitanje za zaštitu zdravlja građana i da zato što pre naprave infrastrukturu koja je neophodna. Sa druge strane, izuzetno je bitno da građani, kada se takav sistem uvede, počnu da ga ga poštuju i čuvaju infrastrukturu koja je postavljena. Samo na taj način možemo da imamo održiv sistem upravljanja otpadom koji ima relativno prihvatljive troškove za sve nas", zaključuje naš sagovornik.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Đurđević Stamenkovski: Planirano 5,5 milijardi dinara za mere aktivne politike zapošljavanja
23.03.2026.•
0
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je danas da je za mere aktivne politike zapošljavanja u Srbji u ovoj godini planirano izdvajanje od 5,5 milijardi dinara
Novi napadi kao priprema za 29. mart: Režimsko nasilje pred lokalne izbore
23.03.2026.•
2
U samo nekoliko dana studenti su uhapšeni u Novom Pazaru, u Aranđelovcu su im izbušene gume i otete im donacije, a pretučeni cu i učenici Valjevske gimanzije. Režim pred lokalne izbire pokreće novi talas nasilja.
Uhapšena jedna osoba na Kosovu - osumnjičena za ratne zločine u Matičanu kod Prištine
23.03.2026.•
0
Policija Kosova i Specijalno tužilaštvo saopštili su da je danas uhapšena jedna osoba, osumnjičena za ratne zločine na Kosovu tokom 1998-1999 godine.
Skup podrške privedenim pazarskim studentima ispred Gradske uprave u Kragujevcu
23.03.2026.•
0
U Kragujevcu ispred Gradske uprave održava se skup podrške dvojici studenata koji su u nedelju uhapšeni u Novom Pazaru, a kako jedan od privedenih studira na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.
NBS kaznila Prokredit banku zbog načina reklamiranja preko Vibera: I opomena i novčana kazna
23.03.2026.•
3
Narodna banka Srbije utvrdila je da je Prokredit banka, reklamiranjem preko Vibera, obavljala nasrtljivu poslovnu praksu. Banci je zabranjeno da i ubuduće kreira i plasira slične oglasne poruke.
Ministarstvo finansija Srbije proširilo listu robe bez uvoznih dažbina
23.03.2026.•
2
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona koji uvodi nekoliko novina.
Policajci pešače do Ostroga - skupljaju novac za lečenje dvoje dece
23.03.2026.•
4
Dva pripadnika obezbeđenja Okružnog zatvora u Beogradu krenula su jutros peške od beogradskog manastira Sveti Jovan Krstitelj do Ostroga u Crnoj Gori kako bi pomogli da se što više novca prikupi za lečenje dvoje dece.
Slučajevi bez epiloga: Kako prolaze hakerski napadi u Srbiji?
23.03.2026.•
7
Tokom proteklih nekoliko godina, državne institucije u Srbije više puta su bile suočene sa hakerskim napadima na svoje sisteme - uglavnom, bez epiloga.
Fondacija Univerexport dobitnik priznanja "Dobročinitelj" za podršku obrazovanju i mladima
23.03.2026.•
0
Fondacija Univerexport dobitnik je priznanja "Dobročinitelj", koje dodeljuje udruženje Moja Srbija, za kontinuiranu podršku obrazovanju i mladima.
Analitičar Anđelković o tome zašto je Vučić iznenada posetio UAE: "Da potvrdi svoju vazalnost toj zemlji"
23.03.2026.•
5
Politički analitičar Dragomir Anđelković je izjavio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče iznenada posetio Ujedinjene Arapske Emirate kako bi "potvrdio svoju vazalnost toj arapskoj zemlji".
Arhiv javnih skupova izašao sa procenom koliko je bilo ljudi ispred Arene na mitingu SNS
23.03.2026.•
10
Arhiv javnih skupova saopštio je koliko je, prema njihovoj proceni, u subotu, 21. marta bilo ljudi ispred Arene u Beogradu, gde je bio skup SNS.
Sa gradilišta u Nišu ukrao 66 klima uređaja
23.03.2026.•
3
Policija u Nišu podneće krivičnu prijavu protiv M. Ž. (38) iz okoline ovog grada zbog sumnje da je u prethodnom periodu sa jednog gradilišta u Nišu ukrao 66 klima uređaja, a potom ih prodao.
Motociklista oborio majku i dete u Beogradu
23.03.2026.•
0
Motociklista je oborio majku i 10-godišnje dete u Beogradu.
Britanski komentator: Predlog Vučić-Rama najbolji da se spreči nestabilnost na Balkanu i u Evropi
23.03.2026.•
17
Predlog Aleksandra Vučića i Edija Rame da države kandidati za članstvo u EU postanu deo jedinstvenog tržišta i bezvizne šengenske zone je najbolji put za sprečavanje nеstabilnosti na Zapadnom Balkanu i Evropi.
Izabrano novo rukovodstvo Asocijacije onlajn medija
23.03.2026.•
0
Asocijacija onlajn medija izabrala je novi upravni i nadzorni odbor.
Tužilaštvo u Čačku: Građani neće da sarađuju u istragama dva slučaja prebijanja mladića na javnim mestima
23.03.2026.•
1
Osnovno javno tužilaštvo u Čačku saopštilo je da građani ne žele da sarađuju sa policijom na istragama povodom pisanja medija da su u poslednjih 15 dana grupe maskiranih napadača sa bejzbol palicama pretukla dva mladića.
Danas počinje prijava Srba na Kosovu za lokalna lična dokumenta
23.03.2026.•
6
Prijavljivanje za lokalna lična dokumenta za Srbe sa Kosova i one koji van Kosova žive, ali na njemu rade, počinje danas, 23. marta na Kosovu i Metohiji.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - daje se na znanje
23.03.2026.•
23
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Ima li Srbija kapacitet da balansira neutralna između Izraela, Amerika i Irana - ili se već priklonila
23.03.2026.•
12
Rat na Bliskom istoku ponovo je u fokus stavio specifičnu poziciju Srbije, koja godinama pokušava da balansira između različitih centara moći.
Šta ako zateknete nekoga da vam obija stan ili kola: Advokatica o tome šta jeste, a šta nije dozvoljeno
23.03.2026.•
66
Pokušaji obijanja stanova, kuća ili automobila u Srbiji nisu retki, a mnogi se pitaju šta je dozvoljeno da učine u slučaju da u tom trenutku zateknu lopova.
SANU: Mali nuklearni reaktori nisu u interesu građana Srbije, bar tri razloga za to
23.03.2026.•
31
Akademijski odbor za energetiku SANU navodi da prihvatanje nedovoljno ispitanih rešenja, poput malih modularnih nuklearnih reaktora (MMNR), nije u skladu sa interesima građana Srbije.
Komentari 10
@/
/
prvo srbija treba da se smisli.
plastiku samo za meso a sve ostalo u staklene case.
dzaba papirne kese u lidlu kada je sve ostalo plastika
Savica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar