Separacija otpada u Srbiji: Odvajali, ne odvajali, sve se "sruči u isti kontejner"
U Srbiji se godišnje proizvede dva i po miliona tona komunalnog otpada, a reciklira se tek 10 odsto.
Foto: 021.rs
Nelegalno odlaganje otpada zagađuje vode, zemljište i hranu i, posledično, negativno utiče na zdravlje stanovništva. Izostanak separacije i reciklaže predstavlja propuštenu priliku za domaću privredu.
U najnovijem izdanju emisije "Eko grad" razgovarali smo sa generalnim sekretarom Udruženja reciklera Srbije Markom Vučenovićem i sa članom organizacije Inženjeri zaštite životne sredine Igorom Jezdimirovićem.
Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, za početak, za 021.rs objašnjava da pravilna separacija počinje primarnom selekcijom otpada.
"Otpad se tokom vremena toliko promenio u odnosu na ono što smo navikli u nekom prethodnom periodu da sada sadrži mnogo različitih materija. Primarna selekcija nam omogućava da onaj deo odgovornosti koji mi, kao proizvođači otpada, imamo uradimo na pravi način, tačnije da odvojimo plastiku za plastiku, staklo za staklo, limenku za limenku i na taj način omogućimo da proces prikupljanja otpada i njegove reciklaže bude mnogo jednostavniji", navodi.
Dodaje da, ako radimo kao danas - stavimo sav otpad u jednu kesu i bacimo ga u kontejner - njegovo razdvajanje postaje mnogo teže nego kada to uradimo u primarnoj selekciji.
"U primarnoj selekciji, kada postoji određena infrastruktura koja to omogućava, vi možete da sačuvate kvalitet te sirovine, tačnije da taj papir ne mešate sa drugom vrstom otpada i na taj način njega ne uništite. Isto tako, da ne mešate staklo sa ostalim vrstama otpada i onda zagadite ili polomite to staklo, a zagadite one druge vrste otpada koje bi mogle da budu reciklirane. Zato je primarna selekcija važna, jer nam ona omogućava da sačuvamo kvalitete koje taj otpad ima i ponovo upotrebimo", objašnjava Jezdimirović.
Marko Vučenović priču za 021.rs započinje zakonskim rešenjima koja postoje. Kako kaže, separacija je donekle zakonski regulisana kada je reč o opasnom otpadu, ali primena nije najefikasnija. Zakon je, dodaje, samo deo šireg problema.
"Prvo treba napomenuti da Zakon o upravljanju otpadom već obavezuje na odvajanje opasnog otpada. Dakle, tu ne pričamo sad o separaciji otpada u komunalnom smislu, nego o opasnom otpadu u domaćinstvu i to se često zaboravlja ili se želi zaboraviti. Dakle, zakon zabranjuje mešanje opasnog otpada sa komunalim otpadom, a ukoliko se to desi, nalaže razdvajanje, ako je to ekonomski isplativo. Ako ne, onda se sav taj pomešani otpad smatra opasnim. Naravno u svim sistemu dolazi do propusta, ali kod nas nije reč o propustima nego o pravilu. U komunalnom otpadu kod nas se može pronaći sve, uključujući električni i elektronski otpad i baterije, upravo iz razloga nedovoljno izgrađene infrastrukture", ističe.
Naglašava da je separacija otpada jedan od preduslova za uspostavljanje ekonomičnog i efikasnog sistema sakupljanja otpada, a koje je onda preduslov za efikasno upravljanje otpadom.
Kako kaže, Zakon predviđa da se opasan otpad iz domaćinstva predaje u centre za sakupljanje otpada, odnosno reciklažna dvorišta, ako postoje, ili, ako ne postoje, da se predaje ovlašćenom pravnom licu na upravljanje.
Prečesto se teret zagađenja nastalog usled neodgovornog upravljanja otpadom svaljuje na građane, otud i brojne kampanje za podizanje svesti. Ironija te situacije je da, i kada bi građani propisno odvojili komunalni otpad, on bi svakako završio na istoj gomili. Vučenović navodi da praktična primena separacije praktično ne postoji, te da to ne može biti isključiva odgovornost građana.
"Na praktičnom nivou stvar je veoma jasna. Da bi uopšte imalo smisla govoriti o separaciji otpada potrebno je imati uređen sistem upravljanja otpadom ili da je uspostavljanje takvog sistema izvesno. Tada ima smisla uošte počinjati sa edukacijom građana. U ovoj zemlji je poslednjih godina organizovano desetine i stotine projekata na temu jačanja svesti građana, što je zaista promašena kategorija... To je jedna potpuno besmislena rabota. Mi te takozvane svesti građana imamo 'i viška'... Građanski aktivizam treba da bude usmeren na lokalne vlasti. Kada pričamo o komunalnom otpadu, tu je odgovornost", objašnjava Vučenović.
Jezdimirović je saglasan sa tvrdnjom da ovo nije isključiva odgovornost građana i ocenjuje da je najveći deo odgovornosti na lokalnim samoupravama.
"Upravljanje komunalnim otpadom je, pre svega, odgovornost jedinica lokalne samouprave. U skladu sa planovima koje je Srbija donela, jedinice lokalne samouprave se udružuju u regione, kako bi uspeli da troškove koji postoje za upravljanje otpadom podjednako podele. Ono što je ključno jeste da se unapredi infrastruktura, sa jedne strane, i sa druge strane da građani poštuju tu infrastrukturu koja postoji", ističe Jezdimirović.
Kako navodi, ne možemo od građana očekivati da oni rade primarnu selekciju otpada, ako nemaju kante u koje mogu da bace taj odvojeni otpad.
"Ne možemo očekivati da oni to rade ako mi to posle sve sručimo u isti kontejner", naglašava.
Našeg sagovornika iz Udruženja reciklera, Marka Vučenovića, pitali smo da li je, uz sve ove prepreke moguće uvesti separaciju otpada na lokalnom nivou.
"Moguće je uvesti sistem, uz dovoljno znanja i volje. Mi imamo primere lokalnih samouprava koje imaju privatne operatere već godinama, poput Leskovca i Kikinde. I tamo naravno ima problema, ali situacija je dakako bolja nego u većem delu zemlje, gde imate praktično nekontrolisano odlaganje otpada na takozvane gradske deponije koje nisu ništa drugo nego divlje deponije, samo je neko odredio gde će to divljaštvo da se realizuje", smatra Vučenović.
Kako kaže, u poslednje vreme je Sremska Mitrovica primer pokušaja uvođenja odgovornog upravljanja otpadom, što je svakako za pohvalu. Dodaje da postoje problemi sa tim što se ta regionalna deponija predugo pravila i da nije bila do kraja zaokružena od samog početka.
"Ipak, oni su edukaciju radili kako treba. Oni su u te projekte edukacije ušli onda kada zaista planiraju da uspostave taj sistem", navodi.
Tu su i primeri pojedinih država u regionu, odnosno načini na koji su oni uspešno ili delimično uspešno rešili ovo pitanje. Vučenović kao najsvežiji primer pominje konkretno glavni grad Republike Hrvatske.
"Zagreb je sad trenutno najaktuelniji u regionu. Kod njih se po novom modelu plaćaju dve stavke: jedna je mesečni paušal za odvoženje otpada, a dodatni trošak je kupovina vreća za mešani komunalni otpad, čime se građani stimulišu da vrše separaciju otpada", navodi i dodaje da, ipak, nigde situacija nije sjajna.
Pročitaj još
Suštinski problem svuda je hiperprodukcija otpada, smatra Vučenović.
Strategija upravljanja otpadom za period od 2019. do 2024. godine redviđa prelazak sa koncepta regionalnih sanitarnih deponija na model regionalnih centara za upravljanje otpadom, što znači odvojeno prikupljanje, separaciju otpada i reciklažu, kao i tretiranje nereciklabilnog otpada. Mnogi od ovih postupaka trebalo je već da budu primenjeni, a posledice odlaganja osećaju građani, smatra naš sagovornik iz Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.
"Stanje koje mi imamo u Srbiji kada je u pitanju upravljanje otpadom zasniva se na srednjovekovnom principu 'pokupi i baci na jedno mesto'. Takav način upravljanja otpadom ostavlja značajne posledice na životnu sredinu, a samim tim iz životne sredine te posledice prelaze na naše zdravlje", naglašava.
Podseća da je nedavno gorela novosadska deponija, te da je tokom 2021. godine zvanično zabeleženo 1.715 požara na deponijama širom Srbije.
"Na taj način, stvoreno je zagađenje koje direktno utiče na naše zdravlje. Kada govorimo o uticaju otpada, pre svega govorimo o uticaju deponija koje nisu na adekvatan način obezbeđene, a životna sredina nije zaštićena od njihovog uticaja. Te deponije utiču na zagađenje vazduha, zagađenje vode, na biljke i životinje i trajno gubimo kvalitet zemljišta na kome se nalaze", kaže Jezdimirović za 021.rs.
Tako se, ističe, gube i potencijali koji postoje kada su u pitanju recikliranje i kompostiranje.
Jezdimirović zaključuje za 021.rs da su dve stvari ključne za rešavanje problema odlaganja otpada u Srbiji.
"Jedno je to da se nateraju donosioci odluka da pitanje upravljanja otpadom shvate kao značajno pitanje za zaštitu zdravlja građana i da zato što pre naprave infrastrukturu koja je neophodna. Sa druge strane, izuzetno je bitno da građani, kada se takav sistem uvede, počnu da ga ga poštuju i čuvaju infrastrukturu koja je postavljena. Samo na taj način možemo da imamo održiv sistem upravljanja otpadom koji ima relativno prihvatljive troškove za sve nas", zaključuje naš sagovornik.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Nebojša Pavković će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana
21.10.2025.•
2
General Nebojša Pavković biće sahranjen u sredu, 22. oktobra u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.
Šapić o asfaltu koji su uništila vojna vozila: "Troškovi popravke minorni u odnosu na benefite vojne parade"
21.10.2025.•
12
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da je asfalt na svim saobraćajnicama na Novom Beogradu obnovljen nakon vojne parade održane u septembru.
Sledećeg vikenda pomeramo kazaljke i prelazimo na zimsko računanje vremena
21.10.2025.•
2
Zimsko računanje vremena ove godine počinje u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra u tri sata ujutru pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan sat unazad.
Državljanin BiH sa Interpolove poternice uhapšen u Šapcu: Bio tražen zbog ubistva, krađe i razbojništva
21.10.2025.•
1
Policija je u Šapcu uhapsila državljanina Bosne i Hercegovine D. N. (43) za kojim je raspisana Interpolova poternica za ubistvo, tešku krađu i razbojništvo, izvršena u Holandiji.
Veber o proceni statusa SNS u Evropskoj narodnoj partiji: Proces u toku, smatramo ga ozbiljnim
21.10.2025.•
3
Predsednik Evropske narodne partije Manfred Veber izjavio je da je i dalje u toku proces procene statusa Srpske napredne stranke unutar grupacije.
Tužilaštvo traži dve godine zatvora za mladića koji je kolima udario kolica sa bebom, pa pretukao oca deteta
21.10.2025.•
6
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog protiv L.T. (20) zbog zbog nanošenja teških telesnih povreda.
Potpisan Sporazum o saradnji između Instituta "Vinča" i kompanije Inobačka
21.10.2025.•
0
U Institutu za nuklearne nauke "Vinča", Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, potpisan je Sporazum o naučnoj, tehničkoj i poslovnoj saradnji između tog Instituta i novosadske kompanije Inobačka.
Devojka izbodena u Obrenovcu: Policija traga za njenim nevenčanim suprugom
21.10.2025.•
1
Devojka stara 28 godina jutros je oko 6.30 časova primljena u Urgentni centar zbog povreda nanetim najverovatnije nožem.
"Veliki školski čas" danas u kragujevačkim Šumaricama
21.10.2025.•
0
Kod Spomenika streljanim đacima i profesorima u kragujevačkom parku Šumarice danas će manifestacijom "Veliki školski čas" biti obeležena 84. godišnjica tog zločina nemačkog okupatora tokom Drugog svetskog rata.
Srbija je 2024. godine imala 37.000 stanovnika manje nego prethodne godine
21.10.2025.•
7
Srbija je 2024. godine imala 6,59 miliona stanovnika, što je oko 37.000 manje nego prethodne godine, dok je prosečna starost stanovništva dostigla 44 godine.
Vesić, Momirović, Kričak, zvučni top: Šta se sve pominje u rezoluciji o Srbiji koja je danas pred EP
21.10.2025.•
21
U tekstu rezolucije o Srbiji koja će danas biti izneta pred Evropski parlament, ističe se jasna podrška studentima, njihovim protestima i zahtevima, pre svega za izborima.
FOTO: Novopazarski studenti stigli u Mrčajevce
20.10.2025.•
1
Grupa studenata u blokadi Državnog univerziteta u Novom Pazaru stigla je večeras u Mrčajevce, nedaleko od Čačka i time završila peti dan pešačenja prema Novom Sadu.
Vučić: Ne postoje problemi za koje nema rešenja, postoje samo ljudi koji nisu dovoljno posvećeni i mudri
20.10.2025.•
19
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom razgovarao o ključnim energetskim pitanjima, uključujući snabdevanje gasom u budućnosti i delovanje mađarske kompanije MOL.
Srećko Đukić: Frapira koliko je Srbija pasivna povodom NIS-a, opet ćemo benzin prodavati na ulici
20.10.2025.•
29
Iznenađuje i frapira koliko je Srbija pasivna što se tiče rešavanja problema NIS-a, te ćemo opet ući u zimu i benzin prodavati na ulici, izjavio je Srećko Đukić, nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - idemo opet
20.10.2025.•
12
Novi ciklus pitanja u 021.rs dnevnom kvizu je pred vama.
Mali: Stav Saveta EU o ruskom gasu katastrofalan za Srbiju
20.10.2025.•
11
Stav Saveta Evropske unije da uvoz ruskog gasa u zemlje EU treba da bude zabranjen od 1. januara 2026, uključujući tranzit kroz EU u treće zemlje, predstavlja katastrofalnu odluku za Srbiju, kaže ministar Siniša Mali.
Mileva Mališić i Đorđe Vlajić kandidati novinarskih udruženja za članove Saveta REM-a
20.10.2025.•
0
Novinari Mileva Malešić i Đorđe Vlajić biće kandidati novinarskih udruženja za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS).
Kamioni na granici sa Hrvatskom čekaju četiri sata
20.10.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da automobili prelaze granicu bez zadržavanja, dok kamionu čekaju od dva do četiri sata da izađu iz Srbije.
"Srbija na prekretnici: Godinu dana posle Novog Sada": Diskusija u Evropskom parlamentu u utorak
20.10.2025.•
0
U utorak, 21. oktobra, u Evropskom parlamentu održaće se predstavljanje izveštaja Anketne komisije o padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Polemika u Skupštini Srbije: Kada se bolje živelo - u vreme bivše ili sadašnje vlasti?
20.10.2025.•
23
Poslanici Skupštine Srbije,, u popodnevoj raspravi o više zakona o zaduženju Srbije, nastavili su polemiku, često van dnevnog reda, o tome kada je građanima bilo bolje, da li u vreme bivše ili sadašnje vlasti.
Komentari 10
@/
/
prvo srbija treba da se smisli.
plastiku samo za meso a sve ostalo u staklene case.
dzaba papirne kese u lidlu kada je sve ostalo plastika
Savica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar