Separacija otpada u Srbiji: Odvajali, ne odvajali, sve se "sruči u isti kontejner"
U Srbiji se godišnje proizvede dva i po miliona tona komunalnog otpada, a reciklira se tek 10 odsto.
Foto: 021.rs
Nelegalno odlaganje otpada zagađuje vode, zemljište i hranu i, posledično, negativno utiče na zdravlje stanovništva. Izostanak separacije i reciklaže predstavlja propuštenu priliku za domaću privredu.
U najnovijem izdanju emisije "Eko grad" razgovarali smo sa generalnim sekretarom Udruženja reciklera Srbije Markom Vučenovićem i sa članom organizacije Inženjeri zaštite životne sredine Igorom Jezdimirovićem.
Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, za početak, za 021.rs objašnjava da pravilna separacija počinje primarnom selekcijom otpada.
"Otpad se tokom vremena toliko promenio u odnosu na ono što smo navikli u nekom prethodnom periodu da sada sadrži mnogo različitih materija. Primarna selekcija nam omogućava da onaj deo odgovornosti koji mi, kao proizvođači otpada, imamo uradimo na pravi način, tačnije da odvojimo plastiku za plastiku, staklo za staklo, limenku za limenku i na taj način omogućimo da proces prikupljanja otpada i njegove reciklaže bude mnogo jednostavniji", navodi.
Dodaje da, ako radimo kao danas - stavimo sav otpad u jednu kesu i bacimo ga u kontejner - njegovo razdvajanje postaje mnogo teže nego kada to uradimo u primarnoj selekciji.
"U primarnoj selekciji, kada postoji određena infrastruktura koja to omogućava, vi možete da sačuvate kvalitet te sirovine, tačnije da taj papir ne mešate sa drugom vrstom otpada i na taj način njega ne uništite. Isto tako, da ne mešate staklo sa ostalim vrstama otpada i onda zagadite ili polomite to staklo, a zagadite one druge vrste otpada koje bi mogle da budu reciklirane. Zato je primarna selekcija važna, jer nam ona omogućava da sačuvamo kvalitete koje taj otpad ima i ponovo upotrebimo", objašnjava Jezdimirović.
Marko Vučenović priču za 021.rs započinje zakonskim rešenjima koja postoje. Kako kaže, separacija je donekle zakonski regulisana kada je reč o opasnom otpadu, ali primena nije najefikasnija. Zakon je, dodaje, samo deo šireg problema.
"Prvo treba napomenuti da Zakon o upravljanju otpadom već obavezuje na odvajanje opasnog otpada. Dakle, tu ne pričamo sad o separaciji otpada u komunalnom smislu, nego o opasnom otpadu u domaćinstvu i to se često zaboravlja ili se želi zaboraviti. Dakle, zakon zabranjuje mešanje opasnog otpada sa komunalim otpadom, a ukoliko se to desi, nalaže razdvajanje, ako je to ekonomski isplativo. Ako ne, onda se sav taj pomešani otpad smatra opasnim. Naravno u svim sistemu dolazi do propusta, ali kod nas nije reč o propustima nego o pravilu. U komunalnom otpadu kod nas se može pronaći sve, uključujući električni i elektronski otpad i baterije, upravo iz razloga nedovoljno izgrađene infrastrukture", ističe.
Naglašava da je separacija otpada jedan od preduslova za uspostavljanje ekonomičnog i efikasnog sistema sakupljanja otpada, a koje je onda preduslov za efikasno upravljanje otpadom.
Kako kaže, Zakon predviđa da se opasan otpad iz domaćinstva predaje u centre za sakupljanje otpada, odnosno reciklažna dvorišta, ako postoje, ili, ako ne postoje, da se predaje ovlašćenom pravnom licu na upravljanje.
Prečesto se teret zagađenja nastalog usled neodgovornog upravljanja otpadom svaljuje na građane, otud i brojne kampanje za podizanje svesti. Ironija te situacije je da, i kada bi građani propisno odvojili komunalni otpad, on bi svakako završio na istoj gomili. Vučenović navodi da praktična primena separacije praktično ne postoji, te da to ne može biti isključiva odgovornost građana.
"Na praktičnom nivou stvar je veoma jasna. Da bi uopšte imalo smisla govoriti o separaciji otpada potrebno je imati uređen sistem upravljanja otpadom ili da je uspostavljanje takvog sistema izvesno. Tada ima smisla uošte počinjati sa edukacijom građana. U ovoj zemlji je poslednjih godina organizovano desetine i stotine projekata na temu jačanja svesti građana, što je zaista promašena kategorija... To je jedna potpuno besmislena rabota. Mi te takozvane svesti građana imamo 'i viška'... Građanski aktivizam treba da bude usmeren na lokalne vlasti. Kada pričamo o komunalnom otpadu, tu je odgovornost", objašnjava Vučenović.
Jezdimirović je saglasan sa tvrdnjom da ovo nije isključiva odgovornost građana i ocenjuje da je najveći deo odgovornosti na lokalnim samoupravama.
"Upravljanje komunalnim otpadom je, pre svega, odgovornost jedinica lokalne samouprave. U skladu sa planovima koje je Srbija donela, jedinice lokalne samouprave se udružuju u regione, kako bi uspeli da troškove koji postoje za upravljanje otpadom podjednako podele. Ono što je ključno jeste da se unapredi infrastruktura, sa jedne strane, i sa druge strane da građani poštuju tu infrastrukturu koja postoji", ističe Jezdimirović.
Kako navodi, ne možemo od građana očekivati da oni rade primarnu selekciju otpada, ako nemaju kante u koje mogu da bace taj odvojeni otpad.
"Ne možemo očekivati da oni to rade ako mi to posle sve sručimo u isti kontejner", naglašava.
Našeg sagovornika iz Udruženja reciklera, Marka Vučenovića, pitali smo da li je, uz sve ove prepreke moguće uvesti separaciju otpada na lokalnom nivou.
"Moguće je uvesti sistem, uz dovoljno znanja i volje. Mi imamo primere lokalnih samouprava koje imaju privatne operatere već godinama, poput Leskovca i Kikinde. I tamo naravno ima problema, ali situacija je dakako bolja nego u većem delu zemlje, gde imate praktično nekontrolisano odlaganje otpada na takozvane gradske deponije koje nisu ništa drugo nego divlje deponije, samo je neko odredio gde će to divljaštvo da se realizuje", smatra Vučenović.
Kako kaže, u poslednje vreme je Sremska Mitrovica primer pokušaja uvođenja odgovornog upravljanja otpadom, što je svakako za pohvalu. Dodaje da postoje problemi sa tim što se ta regionalna deponija predugo pravila i da nije bila do kraja zaokružena od samog početka.
"Ipak, oni su edukaciju radili kako treba. Oni su u te projekte edukacije ušli onda kada zaista planiraju da uspostave taj sistem", navodi.
Tu su i primeri pojedinih država u regionu, odnosno načini na koji su oni uspešno ili delimično uspešno rešili ovo pitanje. Vučenović kao najsvežiji primer pominje konkretno glavni grad Republike Hrvatske.
"Zagreb je sad trenutno najaktuelniji u regionu. Kod njih se po novom modelu plaćaju dve stavke: jedna je mesečni paušal za odvoženje otpada, a dodatni trošak je kupovina vreća za mešani komunalni otpad, čime se građani stimulišu da vrše separaciju otpada", navodi i dodaje da, ipak, nigde situacija nije sjajna.
Pročitaj još
Suštinski problem svuda je hiperprodukcija otpada, smatra Vučenović.
Strategija upravljanja otpadom za period od 2019. do 2024. godine redviđa prelazak sa koncepta regionalnih sanitarnih deponija na model regionalnih centara za upravljanje otpadom, što znači odvojeno prikupljanje, separaciju otpada i reciklažu, kao i tretiranje nereciklabilnog otpada. Mnogi od ovih postupaka trebalo je već da budu primenjeni, a posledice odlaganja osećaju građani, smatra naš sagovornik iz Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.
"Stanje koje mi imamo u Srbiji kada je u pitanju upravljanje otpadom zasniva se na srednjovekovnom principu 'pokupi i baci na jedno mesto'. Takav način upravljanja otpadom ostavlja značajne posledice na životnu sredinu, a samim tim iz životne sredine te posledice prelaze na naše zdravlje", naglašava.
Podseća da je nedavno gorela novosadska deponija, te da je tokom 2021. godine zvanično zabeleženo 1.715 požara na deponijama širom Srbije.
"Na taj način, stvoreno je zagađenje koje direktno utiče na naše zdravlje. Kada govorimo o uticaju otpada, pre svega govorimo o uticaju deponija koje nisu na adekvatan način obezbeđene, a životna sredina nije zaštićena od njihovog uticaja. Te deponije utiču na zagađenje vazduha, zagađenje vode, na biljke i životinje i trajno gubimo kvalitet zemljišta na kome se nalaze", kaže Jezdimirović za 021.rs.
Tako se, ističe, gube i potencijali koji postoje kada su u pitanju recikliranje i kompostiranje.
Jezdimirović zaključuje za 021.rs da su dve stvari ključne za rešavanje problema odlaganja otpada u Srbiji.
"Jedno je to da se nateraju donosioci odluka da pitanje upravljanja otpadom shvate kao značajno pitanje za zaštitu zdravlja građana i da zato što pre naprave infrastrukturu koja je neophodna. Sa druge strane, izuzetno je bitno da građani, kada se takav sistem uvede, počnu da ga ga poštuju i čuvaju infrastrukturu koja je postavljena. Samo na taj način možemo da imamo održiv sistem upravljanja otpadom koji ima relativno prihvatljive troškove za sve nas", zaključuje naš sagovornik.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: 2.500 pitanja
20.06.2025.•
11
Stigli smo do 250. izdanja dnevnog kviza na portalu 021.rs.
Koliko daleko je Srbija stigla u borbi protiv korupcije?
20.06.2025.•
0
Srbija je verovatno jedna od retkih evropskih zemalja u kojima se, s vremena na vreme, uvek iznova gromoglasno ozvaničava početak "beskompromisne borbe protiv korupcije".
NUNS: "Umesto da odgovori na pitanja koja su u javnom interesu, Glišić pribegava vređanju novinara"
20.06.2025.•
2
Nezavisno udruženje novinara Srbije osudilo je napade ministra za javna ulaganja Darka Glišića na novinare i novinarke redakcije KRIK, iznete tokom gostovanja na televiziji Happy.
Potvrđena prvostepena presuda protiv Uroša Blažića i njegovog oca
20.06.2025.•
0
Apelacioni sud u Beogradu odbio je kao neosnovane žalbe odbrane Uroša Blažića.
Mihailović optužuje Vladimira Jelića da je SNS saradnik, stigao i odgovor
20.06.2025.•
2
"Ja se povući neću, jer nemam pred kim. Vladimir Jelić ne predstavlja ni monarhiju, ni četništvo, već SNS saradnika i okupatora ideologije POKS-a", poručio je Vojislav Mihailović.
Najmanje pet novinarki različitih medija dobilo otkaze zbog podrške studentskim protestima
20.06.2025.•
12
Najmanje pet novinarki više redakcija medija u Srbiji dobilo je otkaze, uglavnom su bile proglašene tehnološkim viškom.
Nova pozicija za bivšeg gradonačelnika: Milan Đurić i Irena Vujović u Odboru direktora NIS-a
20.06.2025.•
37
Milan Đurić, nekadašnji gradonačelnik Novog Sada i Irena Vujović, bivša ministarka za zaštitu životne sredine, postaće novi članovi Odbora direktora NIS-a.
Pokloni vredni 4,4 miliona dinara: Šta je Vučić sve dobio u 2024. godine?
20.06.2025.•
2
Svaki javni funkcioner u obavezi je da prijavi poklone koje dobija Agenciji za sprečavanje korupcije. Ove godine, na spisku poklona predsednika Srbije Aleksandra Vučića nalazi se 142 poklona.
Najizloženiji siromaštvu stariji od 65 godina koji žive sami
20.06.2025.•
7
U Srbiji je 2024. godine stopa rizika od siromaštva iznosila 19,7 odsto i bila je niža 0,2 procentna poena nego 2023. godine.
CESID: Na referendumu o članstvu Srbije u EU, 46 odsto bi bilo "za"
20.06.2025.•
19
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSid) saopštio je danas da bi na referendumu o članstvu Srbije u Evropskoj uniji 46 odsto glasalo "za", dok je 44 odsto ispitanika protiv pristupanja Uniji.
Da li su funkcioneri povećavali imovinu: Šapić "bogatiji" za petosoban stan, dobio ga na poklon
20.06.2025.•
19
Ministri Siniša Mali, Dubravka Đedović Handanović, Aleksandra Sofronijević i Adrijana Mesarović u poslednjih godinu dana nisu povećali imovinu.
Srbijavoz dobija novog direktora: "Bez dana radnog iskustva u železnici"
20.06.2025.•
17
Vlada Srbije imenovala je Ljubišu Pejičića za vršioca dužnosti generalnog direktora Akcionarskog društva za železnički prevoz putnika "Srbijavoz", objavljeno je u Službenom glasniku.
Sindikati Narodnog pozorišta o imenovanju Bokana: Nemerljiva šteta ugledu kuće
20.06.2025.•
19
Tri sindikata Narodnog pozorišta traže od Vlade Srbije da odmah poništi imenovanje Dragoslava Bokana za predsednika njihovog Upravnog odbora zato što ne ispunjava moralne uslove.
Mali maturanti od ponedeljka do srede polažu završni ispit
20.06.2025.•
0
Završni ispit ove godine, od ponedeljka do srede, polagaće 66.578 učenika osmog razreda i svakog od tri ispitna dana testiranje počinje u devet sati, a đaci imaju 120 minuta da reše zadatke.
Određen pritvor za desetoro osumnjičenih za pranje novca, branili se ćutanjem
20.06.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor osumnjičenima da su kao odgovorna lica privrednih društava simulovanim poslovima izvlačili novac sa računa svojih privrednih društava preko tzv. peračkih firmi.
Uhapšen Zaječarac, izazvao udes u kom je stradala trogodišnja devojčica
20.06.2025.•
1
I.S. (23) iz Zaječara uhapšen je zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, saopštila je danas Policijska uprava u Nišu.
Iz prosvete odlaze i najposvećeniji nastavnici: Šta ako od septembra masovno "dignu ruke"?
20.06.2025.•
68
Tri nastavnika su za samo mesec dana dala otkaze u jednoj osnovnoj školi u Beogradu, saznaje Vreme.
Početak nove školske godine na Beogradskom univerzitetu 1. novembra
20.06.2025.•
0
Nova školska 2025/26. godina na Beogradskom univerzitetu trebalo bi da počne 1. novembra, a postojeća da se završi 31. oktobra.
Beogradski zborovi najavili protest ispred RIK-a: "Vrhovni cirkusant se plaši da raspiše izbore"
20.06.2025.•
3
Beogradski zborovi, za sada njih 16, uz podršku studenata organizovaće sutra, u subotu 21. juna, protest "Cirkus mora da ode" ispred Republičke izborne komisije.
Vladimir Jelić menja Vojislava Mihailovića na čelu POKS-a
20.06.2025.•
11
Pokret obnove Kraljevine Srbije u subotu 21. juna održaće izbornu skupštinu na kojoj će izabrati novog predsednika i rukovodstvo stranke.
Sudijski pomoćnici: Nacrt Zakona o sudskim taksama nije katastrofalan, ali ima mana
20.06.2025.•
0
Asocijacija sudijskih pomoćnika ocenila je da je Ministarstvo pravde zanemarilo komentare koje je to strukovno udruženje podnelo na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama.
Komentari 10
@/
/
prvo srbija treba da se smisli.
plastiku samo za meso a sve ostalo u staklene case.
dzaba papirne kese u lidlu kada je sve ostalo plastika
Savica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar