Separacija otpada u Srbiji: Odvajali, ne odvajali, sve se "sruči u isti kontejner"
U Srbiji se godišnje proizvede dva i po miliona tona komunalnog otpada, a reciklira se tek 10 odsto.
Foto: 021.rs
Nelegalno odlaganje otpada zagađuje vode, zemljište i hranu i, posledično, negativno utiče na zdravlje stanovništva. Izostanak separacije i reciklaže predstavlja propuštenu priliku za domaću privredu.
U najnovijem izdanju emisije "Eko grad" razgovarali smo sa generalnim sekretarom Udruženja reciklera Srbije Markom Vučenovićem i sa članom organizacije Inženjeri zaštite životne sredine Igorom Jezdimirovićem.
Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, za početak, za 021.rs objašnjava da pravilna separacija počinje primarnom selekcijom otpada.
"Otpad se tokom vremena toliko promenio u odnosu na ono što smo navikli u nekom prethodnom periodu da sada sadrži mnogo različitih materija. Primarna selekcija nam omogućava da onaj deo odgovornosti koji mi, kao proizvođači otpada, imamo uradimo na pravi način, tačnije da odvojimo plastiku za plastiku, staklo za staklo, limenku za limenku i na taj način omogućimo da proces prikupljanja otpada i njegove reciklaže bude mnogo jednostavniji", navodi.
Dodaje da, ako radimo kao danas - stavimo sav otpad u jednu kesu i bacimo ga u kontejner - njegovo razdvajanje postaje mnogo teže nego kada to uradimo u primarnoj selekciji.
"U primarnoj selekciji, kada postoji određena infrastruktura koja to omogućava, vi možete da sačuvate kvalitet te sirovine, tačnije da taj papir ne mešate sa drugom vrstom otpada i na taj način njega ne uništite. Isto tako, da ne mešate staklo sa ostalim vrstama otpada i onda zagadite ili polomite to staklo, a zagadite one druge vrste otpada koje bi mogle da budu reciklirane. Zato je primarna selekcija važna, jer nam ona omogućava da sačuvamo kvalitete koje taj otpad ima i ponovo upotrebimo", objašnjava Jezdimirović.
Marko Vučenović priču za 021.rs započinje zakonskim rešenjima koja postoje. Kako kaže, separacija je donekle zakonski regulisana kada je reč o opasnom otpadu, ali primena nije najefikasnija. Zakon je, dodaje, samo deo šireg problema.
"Prvo treba napomenuti da Zakon o upravljanju otpadom već obavezuje na odvajanje opasnog otpada. Dakle, tu ne pričamo sad o separaciji otpada u komunalnom smislu, nego o opasnom otpadu u domaćinstvu i to se često zaboravlja ili se želi zaboraviti. Dakle, zakon zabranjuje mešanje opasnog otpada sa komunalim otpadom, a ukoliko se to desi, nalaže razdvajanje, ako je to ekonomski isplativo. Ako ne, onda se sav taj pomešani otpad smatra opasnim. Naravno u svim sistemu dolazi do propusta, ali kod nas nije reč o propustima nego o pravilu. U komunalnom otpadu kod nas se može pronaći sve, uključujući električni i elektronski otpad i baterije, upravo iz razloga nedovoljno izgrađene infrastrukture", ističe.
Naglašava da je separacija otpada jedan od preduslova za uspostavljanje ekonomičnog i efikasnog sistema sakupljanja otpada, a koje je onda preduslov za efikasno upravljanje otpadom.
Kako kaže, Zakon predviđa da se opasan otpad iz domaćinstva predaje u centre za sakupljanje otpada, odnosno reciklažna dvorišta, ako postoje, ili, ako ne postoje, da se predaje ovlašćenom pravnom licu na upravljanje.
Prečesto se teret zagađenja nastalog usled neodgovornog upravljanja otpadom svaljuje na građane, otud i brojne kampanje za podizanje svesti. Ironija te situacije je da, i kada bi građani propisno odvojili komunalni otpad, on bi svakako završio na istoj gomili. Vučenović navodi da praktična primena separacije praktično ne postoji, te da to ne može biti isključiva odgovornost građana.
"Na praktičnom nivou stvar je veoma jasna. Da bi uopšte imalo smisla govoriti o separaciji otpada potrebno je imati uređen sistem upravljanja otpadom ili da je uspostavljanje takvog sistema izvesno. Tada ima smisla uošte počinjati sa edukacijom građana. U ovoj zemlji je poslednjih godina organizovano desetine i stotine projekata na temu jačanja svesti građana, što je zaista promašena kategorija... To je jedna potpuno besmislena rabota. Mi te takozvane svesti građana imamo 'i viška'... Građanski aktivizam treba da bude usmeren na lokalne vlasti. Kada pričamo o komunalnom otpadu, tu je odgovornost", objašnjava Vučenović.
Jezdimirović je saglasan sa tvrdnjom da ovo nije isključiva odgovornost građana i ocenjuje da je najveći deo odgovornosti na lokalnim samoupravama.
"Upravljanje komunalnim otpadom je, pre svega, odgovornost jedinica lokalne samouprave. U skladu sa planovima koje je Srbija donela, jedinice lokalne samouprave se udružuju u regione, kako bi uspeli da troškove koji postoje za upravljanje otpadom podjednako podele. Ono što je ključno jeste da se unapredi infrastruktura, sa jedne strane, i sa druge strane da građani poštuju tu infrastrukturu koja postoji", ističe Jezdimirović.
Kako navodi, ne možemo od građana očekivati da oni rade primarnu selekciju otpada, ako nemaju kante u koje mogu da bace taj odvojeni otpad.
"Ne možemo očekivati da oni to rade ako mi to posle sve sručimo u isti kontejner", naglašava.
Našeg sagovornika iz Udruženja reciklera, Marka Vučenovića, pitali smo da li je, uz sve ove prepreke moguće uvesti separaciju otpada na lokalnom nivou.
"Moguće je uvesti sistem, uz dovoljno znanja i volje. Mi imamo primere lokalnih samouprava koje imaju privatne operatere već godinama, poput Leskovca i Kikinde. I tamo naravno ima problema, ali situacija je dakako bolja nego u većem delu zemlje, gde imate praktično nekontrolisano odlaganje otpada na takozvane gradske deponije koje nisu ništa drugo nego divlje deponije, samo je neko odredio gde će to divljaštvo da se realizuje", smatra Vučenović.
Kako kaže, u poslednje vreme je Sremska Mitrovica primer pokušaja uvođenja odgovornog upravljanja otpadom, što je svakako za pohvalu. Dodaje da postoje problemi sa tim što se ta regionalna deponija predugo pravila i da nije bila do kraja zaokružena od samog početka.
"Ipak, oni su edukaciju radili kako treba. Oni su u te projekte edukacije ušli onda kada zaista planiraju da uspostave taj sistem", navodi.
Tu su i primeri pojedinih država u regionu, odnosno načini na koji su oni uspešno ili delimično uspešno rešili ovo pitanje. Vučenović kao najsvežiji primer pominje konkretno glavni grad Republike Hrvatske.
"Zagreb je sad trenutno najaktuelniji u regionu. Kod njih se po novom modelu plaćaju dve stavke: jedna je mesečni paušal za odvoženje otpada, a dodatni trošak je kupovina vreća za mešani komunalni otpad, čime se građani stimulišu da vrše separaciju otpada", navodi i dodaje da, ipak, nigde situacija nije sjajna.
Pročitaj još
Suštinski problem svuda je hiperprodukcija otpada, smatra Vučenović.
Strategija upravljanja otpadom za period od 2019. do 2024. godine redviđa prelazak sa koncepta regionalnih sanitarnih deponija na model regionalnih centara za upravljanje otpadom, što znači odvojeno prikupljanje, separaciju otpada i reciklažu, kao i tretiranje nereciklabilnog otpada. Mnogi od ovih postupaka trebalo je već da budu primenjeni, a posledice odlaganja osećaju građani, smatra naš sagovornik iz Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.
"Stanje koje mi imamo u Srbiji kada je u pitanju upravljanje otpadom zasniva se na srednjovekovnom principu 'pokupi i baci na jedno mesto'. Takav način upravljanja otpadom ostavlja značajne posledice na životnu sredinu, a samim tim iz životne sredine te posledice prelaze na naše zdravlje", naglašava.
Podseća da je nedavno gorela novosadska deponija, te da je tokom 2021. godine zvanično zabeleženo 1.715 požara na deponijama širom Srbije.
"Na taj način, stvoreno je zagađenje koje direktno utiče na naše zdravlje. Kada govorimo o uticaju otpada, pre svega govorimo o uticaju deponija koje nisu na adekvatan način obezbeđene, a životna sredina nije zaštićena od njihovog uticaja. Te deponije utiču na zagađenje vazduha, zagađenje vode, na biljke i životinje i trajno gubimo kvalitet zemljišta na kome se nalaze", kaže Jezdimirović za 021.rs.
Tako se, ističe, gube i potencijali koji postoje kada su u pitanju recikliranje i kompostiranje.
Jezdimirović zaključuje za 021.rs da su dve stvari ključne za rešavanje problema odlaganja otpada u Srbiji.
"Jedno je to da se nateraju donosioci odluka da pitanje upravljanja otpadom shvate kao značajno pitanje za zaštitu zdravlja građana i da zato što pre naprave infrastrukturu koja je neophodna. Sa druge strane, izuzetno je bitno da građani, kada se takav sistem uvede, počnu da ga ga poštuju i čuvaju infrastrukturu koja je postavljena. Samo na taj način možemo da imamo održiv sistem upravljanja otpadom koji ima relativno prihvatljive troškove za sve nas", zaključuje naš sagovornik.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - da vas vidimo
13.12.2025.•
0
Novih deset zanimljivih pitanja u 021.rs dnevnom kvizu je spremno.
"Ćacilend velika sramota Vučićevog režima": Kako će pokušati da krije od Evropske unije svoje "lojaliste"?
13.12.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Nišu, 11. decembra, dan nakon što se vratio iz Brisela, da se nada da će do kraja godine šatori ispred Doma Narodne skupštine u centru Beograda biti uklonjeni.
Profesor Petrović o uvođenju SPIRI sistema na fakultetima: Potpuni čin osvete i devastiranja obrazovanja
13.12.2025.•
5
Profesor sociologije na tri fakulteta Univerziteta u Beogradu Dalibor Petrović ocenjuje uvođenje novog sistema plaćanja ustanovama visokog obrazovanja kao potpuni čin osvete.
Nova sednica parlamenta u utorak
12.12.2025.•
0
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala je za utorak, 16. decembar, novu sednicu parlamenta.
Pajvančić: Dobar uvid u razmere eventualne zloupotrebe daje glasanje van birališta koje je u porastu
12.12.2025.•
5
Za pobedu na budućim izborima biće potrebna velika izlaznost, dobro obučeni kontrolori birališta, zaštita izbornog prava tokom trajanja procesa, kao i odbrana izbornih rezultata, ocenila je profesorka Marijana Pajvačić.
Reakcije: Pretnje redakciji Radara i Dušanu Petričiću moraju biti shvaćene ozbiljno
12.12.2025.•
0
Pretnje nasiljem upućene članovima redakcije nedeljnika Radar i karikaturisti Dušanu Petričiću moraju da budu shvaćene ozbiljno, upozorio je predstavnik OEBS-a za slobodu medija Jan Bratu.
Putevi Srbije: Vozite oprezno zbog magle i moguće poledice
12.12.2025.•
0
Zbog najavljenih niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima postoji mogućnost pojave mestimične poledice, saopštili su "Putevi Srbije".
Ministar pravde bez komentara na najavu Vučića da će amnestirati one koji budu optuženi zbog Generalštaba
12.12.2025.•
7
Ministar pravde Nenad Vujić nije danas želeo da komentariše izjavu predsednika države Aleksandra Vučića da će amnestirati sve koji budu optuženi zbog Generalštaba.
Dijana Hrka: Pokušaji da se moja borba uprlja, nisam imala dublerku tokom štrajka glađu
12.12.2025.•
5
Majka mladića stradalog u padu novosadske nadstrešnice Dijana Hrka kaže da se suočava sa pokušajima da se njena borba za odgovornost za tu tragediju uprlja i obezvredi.
MUP upozorava na prevarante: Javljaju starijim ljudima da su im bližnji povređeni i traže novac za lečenje
12.12.2025.•
3
MUP upozorava da su u prethodnom periodu uočeni brojni slučajevi prevara u kojima su se nepoznate osobe, pozivajući građane na fiksne telefone, lažno predstavljale kao lekari različitih zdravstvenih ustanova.
Brnabić: Turbulentna godina u Skupštini Srbije, završavamo dobrom debatom
12.12.2025.•
3
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je 2025. godina bila turbulentna kada je reč o radu parlamenta.
Više od 130.000 prijava za upis objekata po novom zakonu
12.12.2025.•
12
Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević izjavila je da je podneto više od 131.000 prijava za upis objekata po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Smenjeni urednik na RTS-u najavljuje štrajk glađu: Moj opstanak zavisi od Bujoševića
12.12.2025.•
23
Smenjeni urednik noćnih vesti RTS-a Ivan Plavšić, najavio da će od srede započeti štrajk glađu.
Najava uklanjanja Ćacilenda: Signali iz Brisela
12.12.2025.•
25
Predsednik Srbije izrazio je nadu da će šatori ispred Skupštine Srbije, takozvani Ćacilend, biti uklonjeni do kraja godine.
Ministarstvo finansija od januara gasi račune univerzitetima, problemi u najavi
12.12.2025.•
4
Ministarstvo finansija uputilo je obaveštenje univerzitetima i fakultetima da će, usled početka primene informacionog sistema SPIRI, od 5. januara biti pogašeni svi dosašnji računi tih institucija.
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika: Nastavlja se represija
12.12.2025.•
1
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije saopštila je da je njihovom članu stiglo rešenje o pasivnom statusu u trajanju od pet godina, što su ocenili kao nastavak represije.
Dubravka Đedović Handanović o širenju gasne mreže
12.12.2025.•
3
Srbija nastavlja da radi na širenju mogućnosti za snabdevanje energentima iz različitih pravaca, a završava se i razdvajanje u gasnom sektoru, kazala je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.
Vučić po modelu Putina, Erdogana i Mila Đukanovića: Kandidat za premijera
12.12.2025.•
43
Izvesno je da će se Aleksandar Vučić kandidovati za premijersku funkciju.
Pucnjava u restoranu u Obrenovcu, uhapšena trojica
12.12.2025.•
0
Tri osobe su uhapšena nakon pucnjave u ugostiteljskom objektu koja se dogodilo u četvrtak, u Obrenovcu.
Tužiteljka demantuje direktora policije: Ne govori istinu, policajci su me odvratili od uviđaja
11.12.2025.•
3
Tužiteljka Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Gordana Nedić Isailović demantovala je navode direktora policije Dragana Vasiljevića.
Komentari 10
@/
/
prvo srbija treba da se smisli.
plastiku samo za meso a sve ostalo u staklene case.
dzaba papirne kese u lidlu kada je sve ostalo plastika
Savica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar