Separacija otpada u Srbiji: Odvajali, ne odvajali, sve se "sruči u isti kontejner"
U Srbiji se godišnje proizvede dva i po miliona tona komunalnog otpada, a reciklira se tek 10 odsto.
Foto: 021.rs
Nelegalno odlaganje otpada zagađuje vode, zemljište i hranu i, posledično, negativno utiče na zdravlje stanovništva. Izostanak separacije i reciklaže predstavlja propuštenu priliku za domaću privredu.
U najnovijem izdanju emisije "Eko grad" razgovarali smo sa generalnim sekretarom Udruženja reciklera Srbije Markom Vučenovićem i sa članom organizacije Inženjeri zaštite životne sredine Igorom Jezdimirovićem.
Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, za početak, za 021.rs objašnjava da pravilna separacija počinje primarnom selekcijom otpada.
"Otpad se tokom vremena toliko promenio u odnosu na ono što smo navikli u nekom prethodnom periodu da sada sadrži mnogo različitih materija. Primarna selekcija nam omogućava da onaj deo odgovornosti koji mi, kao proizvođači otpada, imamo uradimo na pravi način, tačnije da odvojimo plastiku za plastiku, staklo za staklo, limenku za limenku i na taj način omogućimo da proces prikupljanja otpada i njegove reciklaže bude mnogo jednostavniji", navodi.
Dodaje da, ako radimo kao danas - stavimo sav otpad u jednu kesu i bacimo ga u kontejner - njegovo razdvajanje postaje mnogo teže nego kada to uradimo u primarnoj selekciji.
"U primarnoj selekciji, kada postoji određena infrastruktura koja to omogućava, vi možete da sačuvate kvalitet te sirovine, tačnije da taj papir ne mešate sa drugom vrstom otpada i na taj način njega ne uništite. Isto tako, da ne mešate staklo sa ostalim vrstama otpada i onda zagadite ili polomite to staklo, a zagadite one druge vrste otpada koje bi mogle da budu reciklirane. Zato je primarna selekcija važna, jer nam ona omogućava da sačuvamo kvalitete koje taj otpad ima i ponovo upotrebimo", objašnjava Jezdimirović.
Marko Vučenović priču za 021.rs započinje zakonskim rešenjima koja postoje. Kako kaže, separacija je donekle zakonski regulisana kada je reč o opasnom otpadu, ali primena nije najefikasnija. Zakon je, dodaje, samo deo šireg problema.
"Prvo treba napomenuti da Zakon o upravljanju otpadom već obavezuje na odvajanje opasnog otpada. Dakle, tu ne pričamo sad o separaciji otpada u komunalnom smislu, nego o opasnom otpadu u domaćinstvu i to se često zaboravlja ili se želi zaboraviti. Dakle, zakon zabranjuje mešanje opasnog otpada sa komunalim otpadom, a ukoliko se to desi, nalaže razdvajanje, ako je to ekonomski isplativo. Ako ne, onda se sav taj pomešani otpad smatra opasnim. Naravno u svim sistemu dolazi do propusta, ali kod nas nije reč o propustima nego o pravilu. U komunalnom otpadu kod nas se može pronaći sve, uključujući električni i elektronski otpad i baterije, upravo iz razloga nedovoljno izgrađene infrastrukture", ističe.
Naglašava da je separacija otpada jedan od preduslova za uspostavljanje ekonomičnog i efikasnog sistema sakupljanja otpada, a koje je onda preduslov za efikasno upravljanje otpadom.
Kako kaže, Zakon predviđa da se opasan otpad iz domaćinstva predaje u centre za sakupljanje otpada, odnosno reciklažna dvorišta, ako postoje, ili, ako ne postoje, da se predaje ovlašćenom pravnom licu na upravljanje.
Prečesto se teret zagađenja nastalog usled neodgovornog upravljanja otpadom svaljuje na građane, otud i brojne kampanje za podizanje svesti. Ironija te situacije je da, i kada bi građani propisno odvojili komunalni otpad, on bi svakako završio na istoj gomili. Vučenović navodi da praktična primena separacije praktično ne postoji, te da to ne može biti isključiva odgovornost građana.
"Na praktičnom nivou stvar je veoma jasna. Da bi uopšte imalo smisla govoriti o separaciji otpada potrebno je imati uređen sistem upravljanja otpadom ili da je uspostavljanje takvog sistema izvesno. Tada ima smisla uošte počinjati sa edukacijom građana. U ovoj zemlji je poslednjih godina organizovano desetine i stotine projekata na temu jačanja svesti građana, što je zaista promašena kategorija... To je jedna potpuno besmislena rabota. Mi te takozvane svesti građana imamo 'i viška'... Građanski aktivizam treba da bude usmeren na lokalne vlasti. Kada pričamo o komunalnom otpadu, tu je odgovornost", objašnjava Vučenović.
Jezdimirović je saglasan sa tvrdnjom da ovo nije isključiva odgovornost građana i ocenjuje da je najveći deo odgovornosti na lokalnim samoupravama.
"Upravljanje komunalnim otpadom je, pre svega, odgovornost jedinica lokalne samouprave. U skladu sa planovima koje je Srbija donela, jedinice lokalne samouprave se udružuju u regione, kako bi uspeli da troškove koji postoje za upravljanje otpadom podjednako podele. Ono što je ključno jeste da se unapredi infrastruktura, sa jedne strane, i sa druge strane da građani poštuju tu infrastrukturu koja postoji", ističe Jezdimirović.
Kako navodi, ne možemo od građana očekivati da oni rade primarnu selekciju otpada, ako nemaju kante u koje mogu da bace taj odvojeni otpad.
"Ne možemo očekivati da oni to rade ako mi to posle sve sručimo u isti kontejner", naglašava.
Našeg sagovornika iz Udruženja reciklera, Marka Vučenovića, pitali smo da li je, uz sve ove prepreke moguće uvesti separaciju otpada na lokalnom nivou.
"Moguće je uvesti sistem, uz dovoljno znanja i volje. Mi imamo primere lokalnih samouprava koje imaju privatne operatere već godinama, poput Leskovca i Kikinde. I tamo naravno ima problema, ali situacija je dakako bolja nego u većem delu zemlje, gde imate praktično nekontrolisano odlaganje otpada na takozvane gradske deponije koje nisu ništa drugo nego divlje deponije, samo je neko odredio gde će to divljaštvo da se realizuje", smatra Vučenović.
Kako kaže, u poslednje vreme je Sremska Mitrovica primer pokušaja uvođenja odgovornog upravljanja otpadom, što je svakako za pohvalu. Dodaje da postoje problemi sa tim što se ta regionalna deponija predugo pravila i da nije bila do kraja zaokružena od samog početka.
"Ipak, oni su edukaciju radili kako treba. Oni su u te projekte edukacije ušli onda kada zaista planiraju da uspostave taj sistem", navodi.
Tu su i primeri pojedinih država u regionu, odnosno načini na koji su oni uspešno ili delimično uspešno rešili ovo pitanje. Vučenović kao najsvežiji primer pominje konkretno glavni grad Republike Hrvatske.
"Zagreb je sad trenutno najaktuelniji u regionu. Kod njih se po novom modelu plaćaju dve stavke: jedna je mesečni paušal za odvoženje otpada, a dodatni trošak je kupovina vreća za mešani komunalni otpad, čime se građani stimulišu da vrše separaciju otpada", navodi i dodaje da, ipak, nigde situacija nije sjajna.
Pročitaj još
Suštinski problem svuda je hiperprodukcija otpada, smatra Vučenović.
Strategija upravljanja otpadom za period od 2019. do 2024. godine redviđa prelazak sa koncepta regionalnih sanitarnih deponija na model regionalnih centara za upravljanje otpadom, što znači odvojeno prikupljanje, separaciju otpada i reciklažu, kao i tretiranje nereciklabilnog otpada. Mnogi od ovih postupaka trebalo je već da budu primenjeni, a posledice odlaganja osećaju građani, smatra naš sagovornik iz Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.
"Stanje koje mi imamo u Srbiji kada je u pitanju upravljanje otpadom zasniva se na srednjovekovnom principu 'pokupi i baci na jedno mesto'. Takav način upravljanja otpadom ostavlja značajne posledice na životnu sredinu, a samim tim iz životne sredine te posledice prelaze na naše zdravlje", naglašava.
Podseća da je nedavno gorela novosadska deponija, te da je tokom 2021. godine zvanično zabeleženo 1.715 požara na deponijama širom Srbije.
"Na taj način, stvoreno je zagađenje koje direktno utiče na naše zdravlje. Kada govorimo o uticaju otpada, pre svega govorimo o uticaju deponija koje nisu na adekvatan način obezbeđene, a životna sredina nije zaštićena od njihovog uticaja. Te deponije utiču na zagađenje vazduha, zagađenje vode, na biljke i životinje i trajno gubimo kvalitet zemljišta na kome se nalaze", kaže Jezdimirović za 021.rs.
Tako se, ističe, gube i potencijali koji postoje kada su u pitanju recikliranje i kompostiranje.
Jezdimirović zaključuje za 021.rs da su dve stvari ključne za rešavanje problema odlaganja otpada u Srbiji.
"Jedno je to da se nateraju donosioci odluka da pitanje upravljanja otpadom shvate kao značajno pitanje za zaštitu zdravlja građana i da zato što pre naprave infrastrukturu koja je neophodna. Sa druge strane, izuzetno je bitno da građani, kada se takav sistem uvede, počnu da ga ga poštuju i čuvaju infrastrukturu koja je postavljena. Samo na taj način možemo da imamo održiv sistem upravljanja otpadom koji ima relativno prihvatljive troškove za sve nas", zaključuje naš sagovornik.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Zbog pomeranja trase gasovoda: 550.000 potrošača u zapadnoj Srbiji biće bez gasa 12. februara
10.02.2026.•
0
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je za RTS da će 12. februara od šest sati do ponoći skoro 550.000 potrošača u zapadnoj Srbiji biti bez gasa zbog pomeranja trase gasovoda.
Smene i pritisci u SAJ-u - nema mesta za nelojalne
10.02.2026.•
0
U Specijalnoj antiterorističkoj jedinici (SAJ) u toku su opsežne smene profesionalnih pripadnika te elitne policijske jedinice.
Najgori plasman u protekle dve decenije: Srbija najkorumpiranija u regionu
10.02.2026.•
0
Srbija je po Indeksu percepcije korupcije za 2025. godinu zauzela 116. poziciju među ukupno 182 zemlje i teritorije u svetu.
"Svoj na svome": Stiglo dva i po miliona prijava nelegalnih objekata, prva rešenja očekuju se narednih dana
10.02.2026.•
3
Prva rešenja za upis nelegalnih objekata građani mogu da očekuju već u narednim danima, potvrdio je državni sekretar u resornom ministarstvu Ranko Šekularac.
Od Skoplja do Kruševca - ko su firme i osobe povezane sa uzgojem marihuane
10.02.2026.•
3
Među vlasnicima makedonske firme za medicinski kanabis Alphapharm, u čijim je prostorijama u Skoplju zaplenjeno oko devet tona marihuane, nalaze se i državljani Srbije povezani sa firmama iz Kruševca.
Vodostaj Dunava, Save i Tise u manjem porastu narednih dana
09.02.2026.•
0
"Srbijavode" su objavile da je vodostaj Dunava u stagnaciji i manjem porastu, sa takvom tendencijom i u naredna četiri dana.
Visoki savet tužilaštva u petak razmatra listu kandidata za TOK
09.02.2026.•
0
Visoki savet tužilaštva (VST) je objavio da će u petak, 13. februara, razmatrati i sastavljanje rang liste kandidata za izbor na javnotužilačku funkciju u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - znate li baš sve?
09.02.2026.•
17
Nova tura 021.rs dnevnog kviza upravo počinje.
Održan protest podrške zaposlenima u pravosuđu
09.02.2026.•
2
Ispred Ustavnog suda u Beogradu održan je studentski protest "Smene umesto čestitki" u znak podrške zaposlenima u pravosuđu.
Ženi upućivao uvrede i pretnje preko Fejsbuka, tereti se za proganjanje
09.02.2026.•
2
Policija u Požarevcu uhapsila je D.P. (36) koji je osumnjičen da je pretio jednoj ženi iz tog grada.
Ispituje se da li je bilo propusta u lečenju devojčice koja je preminula nakon operacije krajnika
09.02.2026.•
11
Četvorogodišnja devojčica iz okoline Čačka preminula je 4. februara nakon operacije krajnika.
Kamioni na Batrovcima čekaju četiri sata, a na prelazu Šid pet sati
09.02.2026.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) je saopštio da automobili na graničnim prelazima prolaze bez zadržavanja dok kamioni čekaju dva do pet sati.
Bivši tužilac TOK: Stefanović je pod uticajem izvršne vlasti, ne znam gde da svrstam Zagorku Dolovac
09.02.2026.•
4
Samo tužioci sami mogu da sebi obezbede da budu samostalni u onoj meri u kojoj javnost to od njih očekuje, izjavio je bivši tužilac u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) Aleksandar Milosavljević.
Ovogodišnja Beograd prajd protestna šetnja zakazana za 5. septembar
09.02.2026.•
0
Ovogodišnja Beograd Prajd protestna šetnja biće organizovana 5. septembra, a Nedelja ponosa trajaće od ponedeljka, 31. avgusta, do nedelje 6. septembra, saopštili su danas organizatori.
Smanjeno policijsko obezbeđenje inspektora koji su otkrili "Jovanjicu"
09.02.2026.•
10
Fizičko obezbeđenje inspektora Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića smanjeno je odlukom vrha policije čime je direktno povećan nivo njihove ugroženosti, saopštila je advokatska kancelarija Tomanović.
Šabić: Predložene izmene zakona problematične, jedan birač će potpisom moći da podrži više izbornih lista
09.02.2026.•
10
Advokat Rodoljub Šabić ocenjuje da izmene tri zakona, predložene u okviru ispunjenja preporuka ODIHR, mogu "značajno doprineti umnožavanju problema u izbornom procesu".
Evropska komisija: Srbija prekršila Briselski sporazum iz 2015.
09.02.2026.•
6
Evropska komisija smatra da Srbija, hapšenjem i krivičnim gonjenjem državljanina Kosova, krši obaveze iz Sporazumu o dijalogu i pravosuđu iz 2015. godine, potvrđeno je danas Radiju Slobodna Evropa (RSE).
Ministar Vujić: U EU pitali da li može da se zaustavi primena Mrdićevih zakona - ne može
09.02.2026.•
15
Ministar pravde Nenad Vujić je izjavio da su zvaničnici EU sa kojima se prošle nedelje sastao u Briselu pitali da li može da se zaustavi primena izmenjenih pravosudnih, takozvanih "Mrdićevih zakona".
Proizvođači mleka iz okoline Čačka i Kraljeva najavili za sredu blokadu Ibarske magistrale
09.02.2026.•
1
Proizvođači mleka iz okoline Čačka i Kraljeva najavili su da će u sredu, 11. februara, održati protest i dvočasovnu blokadu Ibarske magistrale u mestu Mrčajevci kod Čačka, zbog pada otkupne cene mleka.
Podignuta optužnica protiv bivšeg v.d. direktora rudnika Resavica
09.02.2026.•
2
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv bivšeg v.d. direktora rudnika uglja "Resavica" Vladana Miloševića i direktora privrednog društva "MSN" iz Leposavića Zorana Milojevića - "Zelje".
Komentari 10
@/
/
prvo srbija treba da se smisli.
plastiku samo za meso a sve ostalo u staklene case.
dzaba papirne kese u lidlu kada je sve ostalo plastika
Savica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar