Može li privreda da doprinese zdravijoj životnoj sredini? Od greenwashing-a do istinske promene
Krajem prošle godine Srbija je otvorila četvrti klaster u pregovorima sa EU koji se odnosi na zelenu agendu i održivo povezivanje.
Foto: 021.rs
Ovaj paket podrazumeva važne ciljeve, poput čistijeg vazduha, zaštite prirode, efikasnijeg upravljanja otpadom, kontrole zagađenja i čistije vode. Značajnu ulogu u svemu tome igra privreda.
Evropska unija teži prelasku na cirkularnu ekonomiju koja podrazumeva proizvodni ciklus u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad, emisije otpada i energetski odliv bitno umanjuju, usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa u proizvodnji.
O zadacima i izazovima pred privredom za emisiju "Eko grad" Radija 021 pričale su Danijela Sofronijević, viša savetnica Privredne komore Srbije za domaće i EU propise u zaštiti životne sredine, Aleksandra Vukićević, autorka ekološkog magazina "Čekajući vetar" Radija Beograd i Mileva Seratlić iz kompanije "Coca-Cola HBC".
Danijela Sofronijević optimistična je kada je u pitanju okretanje naše privrede ka zelenijim praksama.
"Tu postoji na desetine dobrih primera i uspešnih priča koje primenjuju principe cirkularnosti, ali i onih koje razvijaju neke eko-inovacije. Ove kompanije znaju da se danas konkurentnost ne meri samo kvalitetom njihovih proizvoda ili usluga, već se mora voditi računa i o životnoj sredini i o etičkom poslovanju. Kompanije se trude da pronađu neki svoj poslovni model i da odgovorno posluju", navodi Sofronijević.
Dodaje da postoji sijaset dobrovoljnih instrumenata koje oni mogu da primenjuju u svom poslovanju.
"Tu je i primena brojnih međunarodno priznatih standarda", ističe Sofronijević i dodaje da takve prakse mogu da doprinesu i konkurentnosti kompanija na tržištu.
Ekološki magazin koji se bavi odnosom čoveka i prirode "Čekajući vetar" svake godine dodeljuje i priznanje "Zeleni list" najvećim zaštitarima životne sredine. Ovo priznanje obično završi u rukama ekoloških aktivista, ali nisu neuobičajeni ni slučajevi kada se dodeljuje privrednim subjektima. Autorka emisije "Čekajući vetar" Aleksandra Vukićević za 021.rs kaže da se "Zeleni list" dodeljuje ljudima iz industrije ili privrede kako bi ih ohrabrili.
"Ima firmi koji se ozbiljno bave takvim stvarima... Ja to više saznajem u krugu u kojem se krećem među ljudima koji se bave ekologijom. Znam da postoje obuke od strane Alhema (organizacija koja se bavi traženjem bezbednijih hemikalija) na kojima se obučava kako da se prepoznaju hemikalije koje se nalaze na listama zabranjenih u Evropi i da se lagano pređe na bezbednije alternative", objašnjava.
Dodaje da se unutar samih preduzeća radi, ali da to nije dovoljno prepoznato u javnosti.
Kako jedna od najvećih kompanija primenjuje zelene politike, za 021.rs priča Mileva Seratlić. Ona navodi da "Coca-Cola HBC" između ostalog koristi pakovanja napravljena od materijala pogodnih za reciklažu.
"Smanjujemo potrošnju vode u proizvodnji i drugim procesima. Potrošnju vode po litru proizvedenog pića smo uspeli da smanjimo za 53 odsto. Znam da sam broj po sebi ne znači puno, ali ako kažemo da na godišnjem nivou uštedimo otprilike 20 olimpijskih bazena vode onda će biti jasnije koliko smo postigli", ističe Šeratlić.
Cilj je, kaže, da se kontinuirano smanjuje upotreba ovog resursa. Takođe, dodaje da su aktivni u oblasti smanjenja emisije CO2.
"Naša kompanija je na evropskom nivou postavila cilj da do 2040. godine bude uglenično neutralna... Sva električna energija koju koristimo je u potpunosti iz obnovljivih izvora. Uvodimo kontinuirano inovacije na pakovanjima... Poslednjih godina menjamo rashladne uređaje sa energetski efikasnijim uređajima koji sadrže nove ekološki prihvatljive freone", navodi sagovornica 021.rs iz ove kompanije.
Danijela Sofronijević dodaje da se kompanije suočavaju i sa određenim poteškoćama kada je u pitanju primena zelenih praksi u poslovanju.
"Nemali broj nam se obraća ukazujući na probleme vezane za nedovoljnu transparentnost izvora za finansiranje zelenih projekata i poduhvata. Kada govorimo o izmenama regulative, tu pre svega mislim na izmene krovnih zakonskih rešenja kojima se regulišu ova pitanja... Za rešavanje i prevazilaženje ovih poteškoća od izuzetnog je značaja da privreda bude pravovremeno informisana i da bude uključena prilikom donošenja tih propisa", objašnjava Sofronijević.
Aleksandra Vukićević odgovornost stavlja i na samu privredu, odnosno na površni pristup primeni propisa i procesa koji smanjuju uticaj na životnu sredinu.
"Obično kada se firme trude da rade nešto što je zeleno, uglavnom je to sadnja drveća i neke akcije koje ne donose previše koristi. Mislim da se to radi da bi se reklo da se radilo nešto zeleno. Sem toga, mnoge kompanije upadaju u zamku 'greenwashing-a', ne znam ni koliko su svesne toga... Kompanije imaju novca, raspoložene su da ga ulože u neke akcije, ali nije to dovoljno dobro osmišljeno", naglašava.
Sofronijević ističe da će privreda kad tad morati da se okrene zelenim politikama, pre svega zbog Zelene agende za Zapadni Balkan, koju je Srbija potpisala.
"Oni će morati da svoju proizvodnju i delatnost u potpunosti prilagode savremenom načinu poslovanja na način na koji je to definisano poglavljem 27, odnosno nedavno otvorenim klasterom 4 - Zelena agenda i održiva povezanost. To praktično znači da će biti potrebno primeniti veliki broj investiciono zahtevnih EU direktiva i propisa, što će pored tih značajnih ulaganja podrazumevati izgradnju odgovarajuće institucionalne i tehničke infrastrukture za njihovu primenu", objašnjava Sofronijević.
Kako kaže, veći deo tih propisa je već utkan u zakonodavstvo Republike Srbije.
"Ključni izazov biće upravo stepen i dinamika njihove primene u industriji, ali i u javnim preduzećima. Za privrednike od presudnog značaja će biti da pronađu odgovore na sve strožije zahteve ekoloških propisa i ta dodatna finansijska sredstva za njihovu implementaciju", navodi naša sagovornica.
Dodaje da primenom tih standarda i poslovnih modela koje nameće novo zakonodavstvo doći će do brojnih benefita koji će se pre svega ogledati u boljem zdravlju nacije i stanju životne sredine.
"Kompanije će biti zakonski obavezane da održivo i odgovorno posluju, što negde podrazumeva da će one u budućnosti morati podjednako da vrednuju pitanja zdravlja i bezbednosti zaposlenih, kvaliteta proizvoda, cenovne politike, ali da istovremeno vode računa o racionalnoj potrošnji prirodnih resursa", zaključuje Sofronijević.
Mileva Šeratlić iz kompanije "Coca-Cola HBC" naglašava da zeleno poslovanje doprinosi i samoj kompaniji, u smislu dobre slike u javnosti i veće privlačnosti za potrošače.
"Sve ono što radimo kreira i pozitivan imidž naše kompanije, što nam je izuzetno važno. Privreda zaista ima izuzetno važnu ulogu u celoj ovoj priči o održivosti, zato što ne postoji biznis koji ne uzima nešto od prirode i koji ne troši neke resurse. Zbog toga je važno da prirodi vraćamo deo toga što smo pozajmili, a to sve činimo kroz odgovoran odnos. Sve ovo na kraju ima pozitivan efekat za građane. Potrošači to prepoznaju i nagrađuju izborom naših proizvoda", objašnjava Šeratlić.
Zaključuje da je sve više osvešćenih potrošača koji sve više biraju one kompanije i one proizvode koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu i koji se više trude da poštuju principe održivog razvoja.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji u serijalu "Eko grad" na Radiju 021.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ford povlači 634.000 džipova širom sveta: Curi gorivo i može da dođe do požara
27.11.2022.•
0
Ford povlači preko 634.000 SUV vozila širom sveta jer napukli injektor može da prolije gorivo ili isparenja po vrućem motoru i izazove požar, prenosi ABC news.
Privreda Srbije: Prevlast kineskih kompanija, najveću dobit ostvario Ziđin majning
26.11.2022.•
7
Kineske kompanije su prošle godine obeležile poslovanje srpske privrede, pre svega zahvaljujući izvozu metala, a najveću dobit u 2021. zabeležila je kompanija Srbija Ziđin majning iz Bora.
Turska ponovo smanjila kamatnu stopu uprkos visokoj inflaciji
26.11.2022.•
0
Turska centralna banka ponovo je smanjila referentnu kamatnu stopu za 1,5 procentnih poena iako je inflacija u toj zemlji dostigla 85 odsto.
Kakvoj se plati nadaju građani Srbije: Svaki četvrti bi u državnu fotelju
26.11.2022.•
13
Građani Srbije očekuju da od poslodavca dobiju platu u proseku od 860 evra.
Ako trećina prihoda mesečno ode na hranu, koliko ostane za obrazovanje, restorane, higijenu?
26.11.2022.•
22
Domaćinstvo u Srbiji u proseku ima manje od tri člana i mesečno troši nepunih 72.000 dinara, pokazala je anketa o potrošnji Republičkog zavoda za statistiku.
Đedović: Struja iz Azerbejdžana stiže u Srbiju u januaru
26.11.2022.•
34
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da bi uvoz električne energije iz Azerbejdžana trebalo da počne od januara, ukoliko se ispune svi preduslovi.
Tanasković: Sve subvencije poljoprivrednicima biće isplaćene do kraja godine
25.11.2022.•
2
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković izjavila je da isplata premija za mleko za treći kvartal počinje u ponedeljak, kao i da će sve subvencije biti isplaćene do kraja godine.
Objavljene nove cene: Gorivo na pumpama jeftinije
25.11.2022.•
4
Objavljene su nove cene goriva, za narednih nedelju dana.
Mali: Prosečna plata u decembru 2023. će biti 820 evra
25.11.2022.•
47
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će prosečna zarada u decembru biti 720 evra.
Ministarstvo za rad dodelilo skoro 400.000 evra opštinama za zapošljavanje
25.11.2022.•
0
Osam lokalnih samouprava dobiće sredstva u ukupnom iznosu od skoro 400.000 evra za sprovođenje inovativnih rešenja u oblasti lokalne politike zapošljavanja.
Politika: Sledeće nedelje stiže neopravdano poskupljenje kafe
25.11.2022.•
14
Sprema se neopravdano poskupljene kafe za 10 odsto, piše list "Politika" u današnjem izdanju, pozivajući se na svoja saznanja.
Produženo ograničenje cena goriva, kao i zabrana izvoza mleka
24.11.2022.•
1
Vlada Srbije produžila je trajanje Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte do 31. decembra.
.jpg "Evro sutra 117,31 dinar")
Evro sutra 117,31 dinar
23.11.2022.•
0
Dinar će sutra neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,3101 dinar za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Bugarska dozvoljava Lukoilu da nastavi sa izvozom nafte uprkos zabrani EU
22.11.2022.•
1
Bugarska će dozvoliti crnomorskoj rafineriji, čiji je vlasnik ruska naftna kompanija Lukoil, da nastavi sa radom i izvozom naftnih derivata u Evropsku uniju do kraja 2024. godine.
Ako bankrotira kripto berza u Srbiji, korisnici neće imati podršku države
22.11.2022.•
26
Jedna od najvećih kripto berzi na svetu FTX podnela je zahtev za bankrot, posle iznenađujuće brzog kolapsa, a njen izvršni direktor Sem Benkmen-Frid podneo je ostavku.
Pet razloga zašto bi trebalo uvesti četvorodnevnu radnu nedelju
22.11.2022.•
9
Na Svetskom ekonomskom forumu je razgovarano o potrebi uvođenja četvorodnevne radne nedelje. Izdvojeno je pet razloga zašto bi ona morala da se uspostavi.
Rusija neće isporučivati naftu zemljama koje ograniče cene
21.11.2022.•
3
Rusija ne planira da isporučuje naftu i naftne derivate zemljama koje budu uvele ograničenje cena na ruske energente, izjavio je potpredsednik Vlade Rusije Aleksandar Novak.
Dolar ojačao prema glavnim rivalima
21.11.2022.•
3
Dolar je ojačao danas u odnosu na glavne valute jer je porast broja slučajeva kovida u Kini doveo do ponovnog uvođenja oštrih mera ograničenja tamo i urušio raspoloženje investitora na tržištima.
"Tesla" povlači 321.000 vozila zbog problema sa zadnjim svetlima
21.11.2022.•
1
Kompanija "Tesla" povlači više od 321.000 vozila u SAD zbog mogućnosti da zadnja svetla povremeno otkazuju.
Kirija ili rata za kupovinu stana: Velika dilema zbog sve češćih turbulencija na tržištu
20.11.2022.•
26
Dilema da li iznajmiti stan ili kupiti svoj uvek je postojala, ali ona verovatno nikada nije bila veća nego danas.
Prihod Fife 7,5 milijardi dolara u četvorogodišnjem ciklusu za SP u Kataru
20.11.2022.•
0
Međunarodna fudbalska federacija (Fifa) ostvarila je rekordan prihod od 7,5 milijardi dolara u četiri godine komercijalnih ugovora vezanih za Svetsko prvednstvo u Kataru.
Komentari 2
xqt
3OPAH
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar