Može li privreda da doprinese zdravijoj životnoj sredini? Od greenwashing-a do istinske promene
Krajem prošle godine Srbija je otvorila četvrti klaster u pregovorima sa EU koji se odnosi na zelenu agendu i održivo povezivanje.
Foto: 021.rs
Ovaj paket podrazumeva važne ciljeve, poput čistijeg vazduha, zaštite prirode, efikasnijeg upravljanja otpadom, kontrole zagađenja i čistije vode. Značajnu ulogu u svemu tome igra privreda.
Evropska unija teži prelasku na cirkularnu ekonomiju koja podrazumeva proizvodni ciklus u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad, emisije otpada i energetski odliv bitno umanjuju, usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa u proizvodnji.
O zadacima i izazovima pred privredom za emisiju "Eko grad" Radija 021 pričale su Danijela Sofronijević, viša savetnica Privredne komore Srbije za domaće i EU propise u zaštiti životne sredine, Aleksandra Vukićević, autorka ekološkog magazina "Čekajući vetar" Radija Beograd i Mileva Seratlić iz kompanije "Coca-Cola HBC".
Danijela Sofronijević optimistična je kada je u pitanju okretanje naše privrede ka zelenijim praksama.
"Tu postoji na desetine dobrih primera i uspešnih priča koje primenjuju principe cirkularnosti, ali i onih koje razvijaju neke eko-inovacije. Ove kompanije znaju da se danas konkurentnost ne meri samo kvalitetom njihovih proizvoda ili usluga, već se mora voditi računa i o životnoj sredini i o etičkom poslovanju. Kompanije se trude da pronađu neki svoj poslovni model i da odgovorno posluju", navodi Sofronijević.
Dodaje da postoji sijaset dobrovoljnih instrumenata koje oni mogu da primenjuju u svom poslovanju.
"Tu je i primena brojnih međunarodno priznatih standarda", ističe Sofronijević i dodaje da takve prakse mogu da doprinesu i konkurentnosti kompanija na tržištu.
Ekološki magazin koji se bavi odnosom čoveka i prirode "Čekajući vetar" svake godine dodeljuje i priznanje "Zeleni list" najvećim zaštitarima životne sredine. Ovo priznanje obično završi u rukama ekoloških aktivista, ali nisu neuobičajeni ni slučajevi kada se dodeljuje privrednim subjektima. Autorka emisije "Čekajući vetar" Aleksandra Vukićević za 021.rs kaže da se "Zeleni list" dodeljuje ljudima iz industrije ili privrede kako bi ih ohrabrili.
"Ima firmi koji se ozbiljno bave takvim stvarima... Ja to više saznajem u krugu u kojem se krećem među ljudima koji se bave ekologijom. Znam da postoje obuke od strane Alhema (organizacija koja se bavi traženjem bezbednijih hemikalija) na kojima se obučava kako da se prepoznaju hemikalije koje se nalaze na listama zabranjenih u Evropi i da se lagano pređe na bezbednije alternative", objašnjava.
Dodaje da se unutar samih preduzeća radi, ali da to nije dovoljno prepoznato u javnosti.
Kako jedna od najvećih kompanija primenjuje zelene politike, za 021.rs priča Mileva Seratlić. Ona navodi da "Coca-Cola HBC" između ostalog koristi pakovanja napravljena od materijala pogodnih za reciklažu.
"Smanjujemo potrošnju vode u proizvodnji i drugim procesima. Potrošnju vode po litru proizvedenog pića smo uspeli da smanjimo za 53 odsto. Znam da sam broj po sebi ne znači puno, ali ako kažemo da na godišnjem nivou uštedimo otprilike 20 olimpijskih bazena vode onda će biti jasnije koliko smo postigli", ističe Šeratlić.
Cilj je, kaže, da se kontinuirano smanjuje upotreba ovog resursa. Takođe, dodaje da su aktivni u oblasti smanjenja emisije CO2.
"Naša kompanija je na evropskom nivou postavila cilj da do 2040. godine bude uglenično neutralna... Sva električna energija koju koristimo je u potpunosti iz obnovljivih izvora. Uvodimo kontinuirano inovacije na pakovanjima... Poslednjih godina menjamo rashladne uređaje sa energetski efikasnijim uređajima koji sadrže nove ekološki prihvatljive freone", navodi sagovornica 021.rs iz ove kompanije.
Danijela Sofronijević dodaje da se kompanije suočavaju i sa određenim poteškoćama kada je u pitanju primena zelenih praksi u poslovanju.
"Nemali broj nam se obraća ukazujući na probleme vezane za nedovoljnu transparentnost izvora za finansiranje zelenih projekata i poduhvata. Kada govorimo o izmenama regulative, tu pre svega mislim na izmene krovnih zakonskih rešenja kojima se regulišu ova pitanja... Za rešavanje i prevazilaženje ovih poteškoća od izuzetnog je značaja da privreda bude pravovremeno informisana i da bude uključena prilikom donošenja tih propisa", objašnjava Sofronijević.
Aleksandra Vukićević odgovornost stavlja i na samu privredu, odnosno na površni pristup primeni propisa i procesa koji smanjuju uticaj na životnu sredinu.
"Obično kada se firme trude da rade nešto što je zeleno, uglavnom je to sadnja drveća i neke akcije koje ne donose previše koristi. Mislim da se to radi da bi se reklo da se radilo nešto zeleno. Sem toga, mnoge kompanije upadaju u zamku 'greenwashing-a', ne znam ni koliko su svesne toga... Kompanije imaju novca, raspoložene su da ga ulože u neke akcije, ali nije to dovoljno dobro osmišljeno", naglašava.
Sofronijević ističe da će privreda kad tad morati da se okrene zelenim politikama, pre svega zbog Zelene agende za Zapadni Balkan, koju je Srbija potpisala.
"Oni će morati da svoju proizvodnju i delatnost u potpunosti prilagode savremenom načinu poslovanja na način na koji je to definisano poglavljem 27, odnosno nedavno otvorenim klasterom 4 - Zelena agenda i održiva povezanost. To praktično znači da će biti potrebno primeniti veliki broj investiciono zahtevnih EU direktiva i propisa, što će pored tih značajnih ulaganja podrazumevati izgradnju odgovarajuće institucionalne i tehničke infrastrukture za njihovu primenu", objašnjava Sofronijević.
Kako kaže, veći deo tih propisa je već utkan u zakonodavstvo Republike Srbije.
"Ključni izazov biće upravo stepen i dinamika njihove primene u industriji, ali i u javnim preduzećima. Za privrednike od presudnog značaja će biti da pronađu odgovore na sve strožije zahteve ekoloških propisa i ta dodatna finansijska sredstva za njihovu implementaciju", navodi naša sagovornica.
Dodaje da primenom tih standarda i poslovnih modela koje nameće novo zakonodavstvo doći će do brojnih benefita koji će se pre svega ogledati u boljem zdravlju nacije i stanju životne sredine.
"Kompanije će biti zakonski obavezane da održivo i odgovorno posluju, što negde podrazumeva da će one u budućnosti morati podjednako da vrednuju pitanja zdravlja i bezbednosti zaposlenih, kvaliteta proizvoda, cenovne politike, ali da istovremeno vode računa o racionalnoj potrošnji prirodnih resursa", zaključuje Sofronijević.
Mileva Šeratlić iz kompanije "Coca-Cola HBC" naglašava da zeleno poslovanje doprinosi i samoj kompaniji, u smislu dobre slike u javnosti i veće privlačnosti za potrošače.
"Sve ono što radimo kreira i pozitivan imidž naše kompanije, što nam je izuzetno važno. Privreda zaista ima izuzetno važnu ulogu u celoj ovoj priči o održivosti, zato što ne postoji biznis koji ne uzima nešto od prirode i koji ne troši neke resurse. Zbog toga je važno da prirodi vraćamo deo toga što smo pozajmili, a to sve činimo kroz odgovoran odnos. Sve ovo na kraju ima pozitivan efekat za građane. Potrošači to prepoznaju i nagrađuju izborom naših proizvoda", objašnjava Šeratlić.
Zaključuje da je sve više osvešćenih potrošača koji sve više biraju one kompanije i one proizvode koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu i koji se više trude da poštuju principe održivog razvoja.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji u serijalu "Eko grad" na Radiju 021.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Od 1. januara se menjaju naknade za registraciju i druge usluge APR-a: Ovo su detaljni iznosi
06.11.2025.•
3
Od 1. januara 2026. godine važiće nove naknade za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre (APR).
Banka broj 1 za oročenu deviznu štednju
06.11.2025.•
0
AikBank, najveća domaća privatna banka u Srbiji, još jednom opravdava svoju reputaciju banke broj jedan za oročenu deviznu štednju građana i u Nedelji štednje.
U Turskoj otkriveno nalazište zlata vredno 1,7 milijardi dolara
06.11.2025.•
1
Rudarska kompanija Erdemir je objavila da je u turskoj provinciji Sivas otkrila oko 424.000 unci zlata čija se vrednost procenjuje na 1,7 milijardi dolara.
Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a
05.11.2025.•
2
Evropa bi mogla da se suoči sa problemima u snabdevanju gorivom i gubicima radnih mesta ako regulatori ne odobre dogovor Gunvor grupe o preuzimanju međunarodne aktive Lukoila za oko 22 milijarde dolara.
Vučić: Rusi traže rešenje za NIS, više rade oni nego mi, srećan sam što su ozbiljno shvatili situaciju
05.11.2025.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Rusija traži rešenje za NIS i da se nada pozitivnom ishodu.
Trenutno stabilno snabdevanje tržišta Srbije naftnim derivatima
05.11.2025.•
3
Aktuelna situacija u vezi sa snabdevanjem tržišta naftnim derivatima razmatrana je na sastanku stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru.
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
4
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
7
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
5
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
2
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
50
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
4
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
36
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Komentari 2
xqt
3OPAH
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar