Može li privreda da doprinese zdravijoj životnoj sredini? Od greenwashing-a do istinske promene

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

03.10.2022.

17:00 > 14:15

Krajem prošle godine Srbija je otvorila četvrti klaster u pregovorima sa EU koji se odnosi na zelenu agendu i održivo povezivanje.

Može li privreda da doprinese zdravijoj životnoj sredini? Od greenwashing-a do istinske promene

Foto: 021.rs

Ovaj paket podrazumeva važne ciljeve, poput čistijeg vazduha, zaštite prirode, efikasnijeg upravljanja otpadom, kontrole zagađenja i čistije vode. Značajnu ulogu u svemu tome igra privreda.

Evropska unija teži prelasku na cirkularnu ekonomiju koja podrazumeva proizvodni ciklus u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad, emisije otpada i energetski odliv bitno umanjuju, usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa u proizvodnji.

O zadacima i izazovima pred privredom za emisiju "Eko grad" Radija 021 pričale su Danijela Sofronijević, viša savetnica Privredne komore Srbije za domaće i EU propise u zaštiti životne sredine, Aleksandra Vukićević, autorka ekološkog magazina "Čekajući vetar" Radija Beograd i Mileva Seratlić iz kompanije "Coca-Cola HBC".

Danijela Sofronijević optimistična je kada je u pitanju okretanje naše privrede ka zelenijim praksama.

"Tu postoji na desetine dobrih primera i uspešnih priča koje primenjuju principe cirkularnosti, ali i onih koje razvijaju neke eko-inovacije. Ove kompanije znaju da se danas konkurentnost ne meri samo kvalitetom njihovih proizvoda ili usluga, već se mora voditi računa i o životnoj sredini i o etičkom poslovanju. Kompanije se trude da pronađu neki svoj poslovni model i da odgovorno posluju", navodi Sofronijević.

Dodaje da postoji sijaset dobrovoljnih instrumenata koje oni mogu da primenjuju u svom poslovanju.

"Tu je i primena brojnih međunarodno priznatih standarda", ističe Sofronijević i dodaje da takve prakse mogu da doprinesu i konkurentnosti kompanija na tržištu.

Ekološki magazin koji se bavi odnosom čoveka i prirode "Čekajući vetar" svake godine dodeljuje i priznanje "Zeleni list" najvećim zaštitarima životne sredine. Ovo priznanje obično završi u rukama ekoloških aktivista, ali nisu neuobičajeni ni slučajevi kada se dodeljuje privrednim subjektima. Autorka emisije "Čekajući vetar" Aleksandra Vukićević za 021.rs kaže da se "Zeleni list" dodeljuje ljudima iz industrije ili privrede kako bi ih ohrabrili.

"Ima firmi koji se ozbiljno bave takvim stvarima... Ja to više saznajem u krugu u kojem se krećem među ljudima koji se bave ekologijom. Znam da postoje obuke od strane Alhema (organizacija koja se bavi traženjem bezbednijih hemikalija) na kojima se obučava kako da se prepoznaju hemikalije koje se nalaze na listama zabranjenih u Evropi i da se lagano pređe na bezbednije alternative", objašnjava.

Dodaje da se unutar samih preduzeća radi, ali da to nije dovoljno prepoznato u javnosti.

Kako jedna od najvećih kompanija primenjuje zelene politike, za 021.rs priča Mileva Seratlić. Ona navodi da "Coca-Cola HBC" između ostalog koristi pakovanja napravljena od materijala pogodnih za reciklažu.

"Smanjujemo potrošnju vode u proizvodnji i drugim procesima. Potrošnju vode po litru proizvedenog pića smo uspeli da smanjimo za 53 odsto. Znam da sam broj po sebi ne znači puno, ali ako kažemo da na godišnjem nivou uštedimo otprilike 20 olimpijskih bazena vode onda će biti jasnije koliko smo postigli", ističe Šeratlić.

Cilj je, kaže, da se kontinuirano smanjuje upotreba ovog resursa. Takođe, dodaje da su aktivni u oblasti smanjenja emisije CO2.

"Naša kompanija je na evropskom nivou postavila cilj da do 2040. godine bude uglenično neutralna... Sva električna energija koju koristimo je u potpunosti iz obnovljivih izvora. Uvodimo kontinuirano inovacije na pakovanjima... Poslednjih godina menjamo rashladne uređaje sa energetski efikasnijim uređajima koji sadrže nove ekološki prihvatljive freone", navodi sagovornica 021.rs iz ove kompanije.

Danijela Sofronijević dodaje da se kompanije suočavaju i sa određenim poteškoćama kada je u pitanju primena zelenih praksi u poslovanju.

"Nemali broj nam se obraća ukazujući na probleme vezane za nedovoljnu transparentnost izvora za finansiranje zelenih projekata i poduhvata. Kada govorimo o izmenama regulative, tu pre svega mislim na izmene krovnih zakonskih rešenja kojima se regulišu ova pitanja... Za rešavanje i prevazilaženje ovih poteškoća od izuzetnog je značaja da privreda bude pravovremeno informisana i da bude uključena prilikom donošenja tih propisa", objašnjava Sofronijević.

Aleksandra Vukićević odgovornost stavlja i na samu privredu, odnosno na površni pristup primeni propisa i procesa koji smanjuju uticaj na životnu sredinu.

"Obično kada se firme trude da rade nešto što je zeleno, uglavnom je to sadnja drveća i neke akcije koje ne donose previše koristi. Mislim da se to radi da bi se reklo da se radilo nešto zeleno. Sem toga, mnoge kompanije upadaju u zamku 'greenwashing-a', ne znam ni koliko su svesne toga... Kompanije imaju novca, raspoložene su da ga ulože u neke akcije, ali nije to dovoljno dobro osmišljeno", naglašava.

Sofronijević ističe da će privreda kad tad morati da se okrene zelenim politikama, pre svega zbog Zelene agende za Zapadni Balkan, koju je Srbija potpisala.

"Oni će morati da svoju proizvodnju i delatnost u potpunosti prilagode savremenom načinu poslovanja na način na koji je to definisano poglavljem 27, odnosno nedavno otvorenim klasterom 4 - Zelena agenda i održiva povezanost. To praktično znači da će biti potrebno primeniti veliki broj investiciono zahtevnih EU direktiva i propisa, što će pored tih značajnih ulaganja podrazumevati izgradnju odgovarajuće institucionalne i tehničke infrastrukture za njihovu primenu", objašnjava Sofronijević.

Kako kaže, veći deo tih propisa je već utkan u zakonodavstvo Republike Srbije.

"Ključni izazov biće upravo stepen i dinamika njihove primene u industriji, ali i u javnim preduzećima. Za privrednike od presudnog značaja će biti da pronađu odgovore na sve strožije zahteve ekoloških propisa i ta dodatna finansijska sredstva za njihovu implementaciju", navodi naša sagovornica.

Dodaje da primenom tih standarda i poslovnih modela koje nameće novo zakonodavstvo doći će do brojnih benefita koji će se pre svega ogledati u boljem zdravlju nacije i stanju životne sredine.

"Kompanije će biti zakonski obavezane da održivo i odgovorno posluju, što negde podrazumeva da će one u budućnosti morati podjednako da vrednuju pitanja zdravlja i bezbednosti zaposlenih, kvaliteta proizvoda, cenovne politike, ali da istovremeno vode računa o racionalnoj potrošnji prirodnih resursa", zaključuje Sofronijević.

Mileva Šeratlić iz kompanije "Coca-Cola HBC" naglašava da zeleno poslovanje doprinosi i samoj kompaniji, u smislu dobre slike u javnosti i veće privlačnosti za potrošače.

"Sve ono što radimo kreira i pozitivan imidž naše kompanije, što nam je izuzetno važno. Privreda zaista ima izuzetno važnu ulogu u celoj ovoj priči o održivosti, zato što ne postoji biznis koji ne uzima nešto od prirode i koji ne troši neke resurse. Zbog toga je važno da prirodi vraćamo deo toga što smo pozajmili, a to sve činimo kroz odgovoran odnos. Sve ovo na kraju ima pozitivan efekat za građane. Potrošači to prepoznaju i nagrađuju izborom naših proizvoda", objašnjava Šeratlić.

Zaključuje da je sve više osvešćenih potrošača koji sve više biraju one kompanije i one proizvode koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu i koji se više trude da poštuju principe održivog razvoja.

Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji u serijalu "Eko grad" na Radiju 021.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Eko grad

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

xqt

04.10.2022 • 06:49

Nikad, a možda i kasnije

Ovaj klaster Srbija neće zatvoriti ni za sto godina. Zelena agenda i vladavina prava su mission impossible u ekonomskom tigru.

3 4 -1
3OPAH

03.10.2022 • 18:42

Sve dok se od privrede zahteva samo povećanje proizvodnje svake godine da bi se smatrala uspešnom, kao što to liberalni kapitalizam zahteva, nema od zelene agende ništa. Potrebno je stvarati dugotrajne proizvode koji mogu da se poprave a ne one koji moraju da se menjaju čak i kada nisu pokvareni.

7 0 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.