Mogu li gradovi u Srbiji da budu energetski održivi?
Zbog energetske krize i grejne sezone, više nego ranije priča se o opasnosti od fosilnih goriva i pronalaženju dugoročnih rešenja za održivo korišćenje energije.
Foto: Pixabay
Gradovi, kao najveći potrošači, posebno su u fokusu.
Potencijali obnovljivih izvora energije Republike Srbije su veliki, ali uglavnom neiskorišćeni. Prema dostupnim podacima, Srbija koristi samo 35 odsto od ukupno raspoloživih potencijala, uključujući i biomasu, hidroenergiju, geotermalnu energiju, energiju sunca i energiju vetra.
U novom izdanju emisije "Eko grad" sagovornici 021.rs su bili pomoćnik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine Dragan Đurica i programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara Dragan Đurica za 021.rs kaže da je zagađenje koje dolazi iz konvencionalnih izvora energije, kao što su toplane i individualna ložišta, najprimetnije u ovom zimskom periodu, te da bi se energija iz obnovljivih izvora mogla koristiti za zagrevanje vode, grejanje i električnu energiju, kako bi se umanjile štetne posledice po životnu sredinu. Objašnjava zašto obnovljivi izvori energije nisu samo stvar energertskog sektora.
"Iako jesu deo energetike i nešto čime se energetika najviše bavi, obnovljivi izvori su, u smislu zaštite životne sredine, veoma važni. Zapravo, obnovljivi izvori imaju za cilj da se emisija ugljen-dioksida smanji i samim tim smanji globalno zagrevanje, što u svakom pogledu veoma utiče na smanjenje štetnih uticaja po životnu sredinu. Postoji saradnja između energetskog sektora i sektora zaštite životne sredine, ali ne u tolikoj meri u smislu korišćenja obnovljivih izvora energije za neke dalje uticaje na smanjenje zagađenja", objašnjava Đurica.
Kako je pokazalo istraživanje Centra za unapređenje životne sredine i portala Klima101, skoro polovina građana Srbije zainteresovana je za subvencije države za obnovljive izvore energije, a više od jedne trećine nije upoznato sa postojanjem subvencija. Đurica navodi da su subvencije dobar korak, ali da je neophodna i edukacija.
"Mislim da interesovanje zavisi od toga koliko se promoviše taj vid proizvodnje energije. Građani nisu dovoljno edukovani, u smislu koliko to doprinosi, na koji način se koristi, na koji način donosi njima neke direktne benefite, što je zapravo svakom pojedincu psihološki najbitnije. Subvencije su izuzetno pozitivna stvar, ali one dopiru do onih koji već imaju neko predznanje o tome i koji su se možda već i interesovali, i pre objavljivanja poziva za subvencije. Svakako, da bi se to podiglo na neki nivo koji može da doprinese i životnoj sredini i pojedincu, potrebno je više edukacije i promocije", naglašava pomoćnik pokrajinskog sekretara.
Ministarstvo energetike i rudarstva ove godine je raspisalo konkurs za energetsku efikasnost. Najveći deo subvencija odnosio se na ugradnju solarnih panela na krovove domaćinstava. Ovaj konkurs još uvek nije realizovan u svim lokalnim samoupravama, pa još uvek nemamo zvanične informacije o rezultatima. Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić za 021.rs kaže da je interesovanje građana definitivno postojalo.
"Građani imaju želju da ugrađuju solarne panele na krovove svojih kuća i to treba podržati. Nadam se da će i u 2023. godini Ministarstvo imati ovakav ili sličan konkurs. Nadamo se da će još više sredstava biti opredeljeno za celu tu priču i da će veći broj građana učestvovati u tim konkursima", kaže Šćekić.
Navodi da trenutno imamo oko 400 domaćinstava koja proizvode sopstvenu struju iz obnovljivih izvora energije.
"Ako se ovaj trend nastavi i ako se nastavi unapređenje javnih politika u domenu energetike i finansija, kako bi svi ovi koncepti bili što prihvatljiviji za građane mislim da će interesovanje građana biti još veće", navodi.
Šćekić dodaje da država mora da omogući što brže procedure, ali i da konstantno šalje poruku da je energetska tranzicija nešto što je poželjno za ovo društvo.
"Država ima značajan uticaj na energetsku tranziciju, dakle na prelazak na obnovljive izvore energije. Bitno je dodati da to nije samo stvar države, već i građani treba da učestvuju. Kada pričamo o ulozi države, ona pre svega mora da obezbedi adekvatan i stimulišući zakonodavni okvir. Nakon toga je bitno obezbeditii i dodatnu infrastrukturu. To, pre svega, leži u rukama Elektrodistribucije Srbije koja treba da pripremi elektrodistributivni sistem da može da prihvati nove izvore energije. Naravno, ono što je takođe važno je obezbeđivanje finansiranja građanskih i industrijskih projekata izgradnje elektrana, bilo da su vetroelektrane, solarne elektrane", objašnjava.
Ističe da je značajno u celu priču uključiti i tri javna preduzeća ključna za pitanje energetske tranzicije - Elektroprivredu Srbije, Elektrodistribuciju i Elektromrežu.
"Nama je jako važno da unapredimo naš elektrodistributivni sistem, kako bismo mogli da instaliramo nove proizvodne kapacitete širom Srbije. Takođe je važno obezbediti da elektromreža može da primi svu tu novu struju sa svih tih različitih lokacija", naglašava Šćekić.
U aprilu 2021. usvojeni su novi zakoni u oblasti energetike, između ostalog Zakon o korišćenju obnovljive energije i zakon o energetici gde je, u stvari, uveden institut kupac-proizvođač. Prema ovim izmenama, kao kupac-proizvođač registruje se građanin koji samostalno proizvodi energiju iz obnovljivih izvora. Vladan Šćekić objašnjava za emisiju “Eko grad” šta ovaj institute podrazumeva.
"Taj institut je namenjen pre svega za proizvodnju energije koja je namenjena sopstvenoj potrošnji. Kako se energija pravi, tako se i troši. Viškovi koji nastanu u danima kada ima više sunca, a manje potrošnje idu u elektroenergetski sistem koji se u tom trenutku ponaša kao virtuelna baterija, nakon čega mi preuzimamo tu struju u mesecima kada nam je potrebna, odnosno kada ima manje sunčanih dana", kaže Šćekić.
Ocenjuje da je to dobar sistem.
"Period obračuna je dobro osmišljen. On je dizajniran tako da traje od 1. aprila do 31. marta. U aprilu počinju da se javljaju prvi viškovi, tako da tokom godine mi sakupljamo te viškove i imamo do 31. marta da potrošimo sve viškove koje smo uneli u elektroenergetski sistem. Nakon toga se obračun resetuje i vraća na nulu. Zbog toga je jako bitno dimenzionisati te elektrane u skladu sa sopstvenom potrošnjom iz prethodnih 12 meseci", navodi.
Dodaje da su i navike potrošnje jako bitne.
"Kada instaliramo te panele, onda nam se navike i menjaju. Treba da trošimo onda kad struje ima najviše, a to je u piku dana, dakle između 12 i 15 časova", savetuje.
Pročitaj još
Dragan Đurica navodi da upravo Pokrajinski sekretarijat pokušava da promeni sopstvene navike kada je u pitanju potrošnja električne energije i daje primer dobre prakse i građanima.
"Imamo u planu da probamo već sledeće godine da smanjimo potrošnju električne energije, odnosno da električnu energiju za stanice za merenje kvaliteta vazduha proizvodimo putem obnovljivih izvora energije postavljanjem solarnih panela na te stanice. Utiče se i na upravljače zaštićenim prirodnim dobrima da za proizvodnju energije koriste obnovljive izvore", ističe.
Gradovi kao veliki potrošači energije su i veliki zagađivači. Upravo zato, zaključuje Šćekić, je važno da se u gradovima primene oni izvori energije koji bi umanjili emisiju štetnih materija. To bi značilo i da se kao država pridružujemo globalnim naporima za ublažavanje klimatskih promena.
"Gradovi se uglavnom greju na toplane. Struja dolazi iz termoelektrana koje su, kod nas bar, zasnovane na lignitu. Zbog toga je jako važno preći na obnovljive izvore energije kako bi se, pre svega, vazduh malo očistio. Kroz te aktivnosti ispunjavamo i ciljeve koje je država potpisala i preuzela obaveze", ističe.
Kako kaže, u gradovima mogu da se koriste pretežno solarni izvori energije, zato što ih je najlakše instalirati na krovove zgrada.
"To jeste jedan od velikih potencijala. Sve ostale izvore energije u principu možemo da koristimo van teritorije grada, gde su veće površine slobodne. Zanimljivo je dodati da je Beograd bogat geotermalnim izvorima koji još uvek nisu u upotrebi, a još su jedna od mogućnosti za grejanje", zaključuje sagovornik emisije "Eko grad".
Emisiju o perspektivama korišćenja obnovljivih izvora energije možete poslušati i na našem MixCloud nalogu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "VIDEO Vozač JGSP")
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Bivši Nestorovićev poslanik organizovao sastanak evropskih ekstremnih desničara u Beogradu
05.05.2025.•
14
Narodni poslanik "Mi - glasi iz naroda" Dragan Stanojević početkom marta u Beogradu organizovao je sastanak političara koji zastupaju "esktremno desnu ideologiju", preneli su mediji.
Popović (SSP) pitala Dačića o kampu ispred Doma Narodne skupštine Srbije
05.05.2025.•
0
Narodna poslanica Stranke slobode i pravde Mila Popović postavila je poslaničko pitanje ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačičiću u vezi sa "skupom" ispred Narodne skupštine Srbije gde su šatori.
Premijer Macut i rektori državnih univerziteta nastavljaju razgovore u četvrtak
05.05.2025.•
2
Premijer Đuro Macut i rektori državnih univerziteta, čiji je deo studenata u blokadi, nastaviće razgovore u četvrtak, 8. maja.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja za početak nedelje
05.05.2025.•
2
Nova radna nedelja je pred nama, a tu je i novi 021.rs dnevni kviz.
Odblokirani RTS ugostio direktora Bujoševića: Javni servis neutralan, cilj protesta rušenje vlasti
05.05.2025.•
6
Generalni direktor Radio-televizije Srbije Dragan Bujošević izjavio je da RTS jeste neutralan i poručio da, ako je on prepreka da se televizija "vrati narodu" - ta prepreka je "rešena za jedan dan".
Studenti Filozofskog u blokadi posetili Kosovsku Mitrovicu: Srbi sa Kosova zaboravljeni
05.05.2025.•
2
Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Beogradu ocenili su posle posete Kosovskoj Mitrovici "da su Srbi sa Kosova i Metohije u velikoj meri zaboravljeni od strane sunarodnika iz ostatka Srbije".
Posle 54 dana u pritvoru i štrajka glađu: Srđan Žunić na slobodi
05.05.2025.•
7
Srđan Žunić, osnivač pokreta Ujedinjeni narod Srbije, pušten je iz pritvora u kojem se nalazio od 14. marta.
Španski list o odluci Evropskog suda o zvučnom oružju: "Uređaj je aktiviran tokom 15 minuta tišine"
05.05.2025.•
9
Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru kojom poziva Srbiju da spreči upotrebu "zvučnih oružja" ili sličnih uređaja za kontrolu mase, nakon tvrdnji da je korišćen na protestu 15. marta.
Medicinski fakultet u Beogradu od danas u štrajku, studenti pozvali na solidarnost
05.05.2025.•
0
Studenti u blokadi Medicinskog fakutleta u Beogradu saopštili da je taj fakultet od danas u štrajku i pozvali zaposlene na drugim visokoškolskim ustanovama da na isti način stanu uz svoje studente.
Sutra očekivane gužve u saobraćaju - savetuju se oprez i strpljenje
05.05.2025.•
1
Javno preduzeće Putevi Srbije saopštilo je da se u utorak, 6. maja, zbog proslave Đurđevdana, očekuje pojačan intenzitet saobraćaja na putevima u Srbiji.
Todorović: Sindikati i studenti usaglašavaju predlog izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku
05.05.2025.•
5
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović izjavio je da se sa sindikatima i studentima usaglašava zajednički predlog izmena Zakona o radu i Zakona o štrajku.
Poslanici EP sutra o izveštaju za Srbiju: Studentski zahtevi u skladu sa reformama koje se očekuju
05.05.2025.•
4
Srbija na putu ka članstvu u EU i dalje mora da unapredi unutrašnji politički dijalog, sprovede reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, ali to nije sve.
Učenici Ekonomske škole u Leskovcu vratili se u školske klupe, uz skraćene časove
05.05.2025.•
0
Nakon blokade i prelaska na onlajn nastavu, učenici i nastavnici Ekonomske škole "Đuka Dinić" iz Leskovca danas su se vratili redovnoj nastavi u školskim učionicama.
Carinici uhvatili krijumčara na aerodromu: Prtljag pun aparata za elektrostimulaciju organizma
05.05.2025.•
1
Carinski službenici su u subotu, 3 maja na aerodromu Nikola Tesla, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj jednog putnika da u prtljagu prokrijumčari 10 aparata za elektrostimulaciju organizma.
Produžetak školske godine: Od pet dana u osnovnim školama, do 25 u gimnazijama
05.05.2025.•
1
Ministarstvo prosvete pripremilo je izmene i dopune pravilnika koje predviđaju da školska godina može biti produžena za najviše pet dana za osnovne škole, 20 dana za srednje i 25 za gimanzije.
Advokat Lakić: Predsednik Vučić u SAD počinio više teških krivičnih dela i diplomatski skandal
05.05.2025.•
37
Advokat Nikola Lakić izjavio je da je za vreme koje je proveo u Majamiju Aleksandar Vučić počinio nekoliko teških krivičnih dela.
_helikopter_Mi-8_specijalci_iskrcavanje.jpg "Raspisan konkurs za specijalce:")
Raspisan konkurs za specijalce: "Mlade čeka plata od 240.000 dinara i uzbudljiva karijera"
05.05.2025.•
10
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije raspisali su konkurs za prijem u 72. brigadu za specijalne operacije, navodeći da buduće pripadnike čeka početna plata od oko 240.000 dinara i uzbudljiva karijera.
Miroslav Aleksić saslušan u policiji po prijavi direktora PIO fonda
05.05.2025.•
2
Predsednik NPS Miroslav Aleksić dao je iskaz u policiji u vezi sa istražnim postupkom po krivičnoj prijavi koju je protiv njega podneo direktor PIO fonda Relja Ognjenović.
.jpg "Zaposleni u pravosuđu u potpunom štrajku")
Zaposleni u pravosuđu u potpunom štrajku
05.05.2025.•
2
Zaposleni u pravosudnim institucijama širom Srbije stupili su danas u potpuni štrajk zbog višegodišnjeg ignorisanja njihovih zahteva.
Deo javnosti ne veruje da je Vučić bolestan: "Liči na opravdanje učenika koji želi da izbegne test"
05.05.2025.•
44
Vest da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglo prekinuo posetu SAD usled zdravstvenih razloga naišla je na nevericu dela javnosti.
Ni iz 11. pokušaja: Ponovo prekinuta konstitutivna sednica Skupštine Kosova
05.05.2025.•
0
Poslanici Skupštine Kosova ni danas nisu izabrali predsednika i petoricu potpredsednika parlamenta pa proces konstituisanja parlamenta, započet 15. aprila, nije završen ni iz 11. pokušaja.
Komentari 5
Da
bogdan
BmB 95
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar