Mogu li gradovi u Srbiji da budu energetski održivi?
Zbog energetske krize i grejne sezone, više nego ranije priča se o opasnosti od fosilnih goriva i pronalaženju dugoročnih rešenja za održivo korišćenje energije.
Foto: Pixabay
Gradovi, kao najveći potrošači, posebno su u fokusu.
Potencijali obnovljivih izvora energije Republike Srbije su veliki, ali uglavnom neiskorišćeni. Prema dostupnim podacima, Srbija koristi samo 35 odsto od ukupno raspoloživih potencijala, uključujući i biomasu, hidroenergiju, geotermalnu energiju, energiju sunca i energiju vetra.
U novom izdanju emisije "Eko grad" sagovornici 021.rs su bili pomoćnik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine Dragan Đurica i programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara Dragan Đurica za 021.rs kaže da je zagađenje koje dolazi iz konvencionalnih izvora energije, kao što su toplane i individualna ložišta, najprimetnije u ovom zimskom periodu, te da bi se energija iz obnovljivih izvora mogla koristiti za zagrevanje vode, grejanje i električnu energiju, kako bi se umanjile štetne posledice po životnu sredinu. Objašnjava zašto obnovljivi izvori energije nisu samo stvar energertskog sektora.
"Iako jesu deo energetike i nešto čime se energetika najviše bavi, obnovljivi izvori su, u smislu zaštite životne sredine, veoma važni. Zapravo, obnovljivi izvori imaju za cilj da se emisija ugljen-dioksida smanji i samim tim smanji globalno zagrevanje, što u svakom pogledu veoma utiče na smanjenje štetnih uticaja po životnu sredinu. Postoji saradnja između energetskog sektora i sektora zaštite životne sredine, ali ne u tolikoj meri u smislu korišćenja obnovljivih izvora energije za neke dalje uticaje na smanjenje zagađenja", objašnjava Đurica.
Kako je pokazalo istraživanje Centra za unapređenje životne sredine i portala Klima101, skoro polovina građana Srbije zainteresovana je za subvencije države za obnovljive izvore energije, a više od jedne trećine nije upoznato sa postojanjem subvencija. Đurica navodi da su subvencije dobar korak, ali da je neophodna i edukacija.
"Mislim da interesovanje zavisi od toga koliko se promoviše taj vid proizvodnje energije. Građani nisu dovoljno edukovani, u smislu koliko to doprinosi, na koji način se koristi, na koji način donosi njima neke direktne benefite, što je zapravo svakom pojedincu psihološki najbitnije. Subvencije su izuzetno pozitivna stvar, ali one dopiru do onih koji već imaju neko predznanje o tome i koji su se možda već i interesovali, i pre objavljivanja poziva za subvencije. Svakako, da bi se to podiglo na neki nivo koji može da doprinese i životnoj sredini i pojedincu, potrebno je više edukacije i promocije", naglašava pomoćnik pokrajinskog sekretara.
Ministarstvo energetike i rudarstva ove godine je raspisalo konkurs za energetsku efikasnost. Najveći deo subvencija odnosio se na ugradnju solarnih panela na krovove domaćinstava. Ovaj konkurs još uvek nije realizovan u svim lokalnim samoupravama, pa još uvek nemamo zvanične informacije o rezultatima. Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić za 021.rs kaže da je interesovanje građana definitivno postojalo.
"Građani imaju želju da ugrađuju solarne panele na krovove svojih kuća i to treba podržati. Nadam se da će i u 2023. godini Ministarstvo imati ovakav ili sličan konkurs. Nadamo se da će još više sredstava biti opredeljeno za celu tu priču i da će veći broj građana učestvovati u tim konkursima", kaže Šćekić.
Navodi da trenutno imamo oko 400 domaćinstava koja proizvode sopstvenu struju iz obnovljivih izvora energije.
"Ako se ovaj trend nastavi i ako se nastavi unapređenje javnih politika u domenu energetike i finansija, kako bi svi ovi koncepti bili što prihvatljiviji za građane mislim da će interesovanje građana biti još veće", navodi.
Šćekić dodaje da država mora da omogući što brže procedure, ali i da konstantno šalje poruku da je energetska tranzicija nešto što je poželjno za ovo društvo.
"Država ima značajan uticaj na energetsku tranziciju, dakle na prelazak na obnovljive izvore energije. Bitno je dodati da to nije samo stvar države, već i građani treba da učestvuju. Kada pričamo o ulozi države, ona pre svega mora da obezbedi adekvatan i stimulišući zakonodavni okvir. Nakon toga je bitno obezbeditii i dodatnu infrastrukturu. To, pre svega, leži u rukama Elektrodistribucije Srbije koja treba da pripremi elektrodistributivni sistem da može da prihvati nove izvore energije. Naravno, ono što je takođe važno je obezbeđivanje finansiranja građanskih i industrijskih projekata izgradnje elektrana, bilo da su vetroelektrane, solarne elektrane", objašnjava.
Ističe da je značajno u celu priču uključiti i tri javna preduzeća ključna za pitanje energetske tranzicije - Elektroprivredu Srbije, Elektrodistribuciju i Elektromrežu.
"Nama je jako važno da unapredimo naš elektrodistributivni sistem, kako bismo mogli da instaliramo nove proizvodne kapacitete širom Srbije. Takođe je važno obezbediti da elektromreža može da primi svu tu novu struju sa svih tih različitih lokacija", naglašava Šćekić.
U aprilu 2021. usvojeni su novi zakoni u oblasti energetike, između ostalog Zakon o korišćenju obnovljive energije i zakon o energetici gde je, u stvari, uveden institut kupac-proizvođač. Prema ovim izmenama, kao kupac-proizvođač registruje se građanin koji samostalno proizvodi energiju iz obnovljivih izvora. Vladan Šćekić objašnjava za emisiju “Eko grad” šta ovaj institute podrazumeva.
"Taj institut je namenjen pre svega za proizvodnju energije koja je namenjena sopstvenoj potrošnji. Kako se energija pravi, tako se i troši. Viškovi koji nastanu u danima kada ima više sunca, a manje potrošnje idu u elektroenergetski sistem koji se u tom trenutku ponaša kao virtuelna baterija, nakon čega mi preuzimamo tu struju u mesecima kada nam je potrebna, odnosno kada ima manje sunčanih dana", kaže Šćekić.
Ocenjuje da je to dobar sistem.
"Period obračuna je dobro osmišljen. On je dizajniran tako da traje od 1. aprila do 31. marta. U aprilu počinju da se javljaju prvi viškovi, tako da tokom godine mi sakupljamo te viškove i imamo do 31. marta da potrošimo sve viškove koje smo uneli u elektroenergetski sistem. Nakon toga se obračun resetuje i vraća na nulu. Zbog toga je jako bitno dimenzionisati te elektrane u skladu sa sopstvenom potrošnjom iz prethodnih 12 meseci", navodi.
Dodaje da su i navike potrošnje jako bitne.
"Kada instaliramo te panele, onda nam se navike i menjaju. Treba da trošimo onda kad struje ima najviše, a to je u piku dana, dakle između 12 i 15 časova", savetuje.
Pročitaj još
Dragan Đurica navodi da upravo Pokrajinski sekretarijat pokušava da promeni sopstvene navike kada je u pitanju potrošnja električne energije i daje primer dobre prakse i građanima.
"Imamo u planu da probamo već sledeće godine da smanjimo potrošnju električne energije, odnosno da električnu energiju za stanice za merenje kvaliteta vazduha proizvodimo putem obnovljivih izvora energije postavljanjem solarnih panela na te stanice. Utiče se i na upravljače zaštićenim prirodnim dobrima da za proizvodnju energije koriste obnovljive izvore", ističe.
Gradovi kao veliki potrošači energije su i veliki zagađivači. Upravo zato, zaključuje Šćekić, je važno da se u gradovima primene oni izvori energije koji bi umanjili emisiju štetnih materija. To bi značilo i da se kao država pridružujemo globalnim naporima za ublažavanje klimatskih promena.
"Gradovi se uglavnom greju na toplane. Struja dolazi iz termoelektrana koje su, kod nas bar, zasnovane na lignitu. Zbog toga je jako važno preći na obnovljive izvore energije kako bi se, pre svega, vazduh malo očistio. Kroz te aktivnosti ispunjavamo i ciljeve koje je država potpisala i preuzela obaveze", ističe.
Kako kaže, u gradovima mogu da se koriste pretežno solarni izvori energije, zato što ih je najlakše instalirati na krovove zgrada.
"To jeste jedan od velikih potencijala. Sve ostale izvore energije u principu možemo da koristimo van teritorije grada, gde su veće površine slobodne. Zanimljivo je dodati da je Beograd bogat geotermalnim izvorima koji još uvek nisu u upotrebi, a još su jedna od mogućnosti za grejanje", zaključuje sagovornik emisije "Eko grad".
Emisiju o perspektivama korišćenja obnovljivih izvora energije možete poslušati i na našem MixCloud nalogu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Pokušaj upada na Mašinski fakultet u Beogradu: Nepoznati muškarci hteli da uzmu transparent
20.06.2025.•
0
Studenti u blokadi Mašinskog fakulteta u Beogradu saopštili su da su oko 14 časova nepoznati muškarci pokušali nasilno da upadnu na njihov fakultet i da uzmu transparent "Mašinci protiv mašinerije".
Sudije iz Užica na meti Informera zbog odluke o ponavljanju izbora
20.06.2025.•
0
Neformalna grupa sudija i javnih tužilaca "Odbrana struke" osudila objavu Informera o sudijama Višeg suda u Užicu, a u vezi odluke o glasanju na jednom biračkom mestu u Kosjeriću.
DNEVNI KVIZ: 2.500 pitanja
20.06.2025.•
11
Stigli smo do 250. izdanja dnevnog kviza na portalu 021.rs.
Koliko daleko je Srbija stigla u borbi protiv korupcije?
20.06.2025.•
7
Srbija je verovatno jedna od retkih evropskih zemalja u kojima se, s vremena na vreme, uvek iznova gromoglasno ozvaničava početak "beskompromisne borbe protiv korupcije".
NUNS: "Umesto da odgovori na pitanja koja su u javnom interesu, Glišić pribegava vređanju novinara"
20.06.2025.•
2
Nezavisno udruženje novinara Srbije osudilo je napade ministra za javna ulaganja Darka Glišića na novinare i novinarke redakcije KRIK, iznete tokom gostovanja na televiziji Happy.
Potvrđena prvostepena presuda protiv Uroša Blažića i njegovog oca
20.06.2025.•
0
Apelacioni sud u Beogradu odbio je kao neosnovane žalbe odbrane Uroša Blažića.
Mihailović optužuje Vladimira Jelića da je SNS saradnik, stigao i odgovor
20.06.2025.•
4
"Ja se povući neću, jer nemam pred kim. Vladimir Jelić ne predstavlja ni monarhiju, ni četništvo, već SNS saradnika i okupatora ideologije POKS-a", poručio je Vojislav Mihailović.
Najmanje pet novinarki različitih medija dobilo otkaze zbog podrške studentskim protestima
20.06.2025.•
12
Najmanje pet novinarki više redakcija medija u Srbiji dobilo je otkaze, uglavnom su bile proglašene tehnološkim viškom.
Nova pozicija za bivšeg gradonačelnika: Milan Đurić i Irena Vujović u Odboru direktora NIS-a
20.06.2025.•
39
Milan Đurić, nekadašnji gradonačelnik Novog Sada i Irena Vujović, bivša ministarka za zaštitu životne sredine, postaće novi članovi Odbora direktora NIS-a.
Pokloni vredni 4,4 miliona dinara: Šta je Vučić sve dobio u 2024. godine?
20.06.2025.•
2
Svaki javni funkcioner u obavezi je da prijavi poklone koje dobija Agenciji za sprečavanje korupcije. Ove godine, na spisku poklona predsednika Srbije Aleksandra Vučića nalazi se 142 poklona.
Najizloženiji siromaštvu stariji od 65 godina koji žive sami
20.06.2025.•
7
U Srbiji je 2024. godine stopa rizika od siromaštva iznosila 19,7 odsto i bila je niža 0,2 procentna poena nego 2023. godine.
CESID: Na referendumu o članstvu Srbije u EU, 46 odsto bi bilo "za"
20.06.2025.•
19
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSid) saopštio je danas da bi na referendumu o članstvu Srbije u Evropskoj uniji 46 odsto glasalo "za", dok je 44 odsto ispitanika protiv pristupanja Uniji.
Da li su funkcioneri povećavali imovinu: Šapić "bogatiji" za petosoban stan, dobio ga na poklon
20.06.2025.•
19
Ministri Siniša Mali, Dubravka Đedović Handanović, Aleksandra Sofronijević i Adrijana Mesarović u poslednjih godinu dana nisu povećali imovinu.
Srbijavoz dobija novog direktora: "Bez dana radnog iskustva u železnici"
20.06.2025.•
17
Vlada Srbije imenovala je Ljubišu Pejičića za vršioca dužnosti generalnog direktora Akcionarskog društva za železnički prevoz putnika "Srbijavoz", objavljeno je u Službenom glasniku.
Sindikati Narodnog pozorišta o imenovanju Bokana: Nemerljiva šteta ugledu kuće
20.06.2025.•
19
Tri sindikata Narodnog pozorišta traže od Vlade Srbije da odmah poništi imenovanje Dragoslava Bokana za predsednika njihovog Upravnog odbora zato što ne ispunjava moralne uslove.
Mali maturanti od ponedeljka do srede polažu završni ispit
20.06.2025.•
0
Završni ispit ove godine, od ponedeljka do srede, polagaće 66.578 učenika osmog razreda i svakog od tri ispitna dana testiranje počinje u devet sati, a đaci imaju 120 minuta da reše zadatke.
Određen pritvor za desetoro osumnjičenih za pranje novca, branili se ćutanjem
20.06.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor osumnjičenima da su kao odgovorna lica privrednih društava simulovanim poslovima izvlačili novac sa računa svojih privrednih društava preko tzv. peračkih firmi.
Uhapšen Zaječarac, izazvao udes u kom je stradala trogodišnja devojčica
20.06.2025.•
1
I.S. (23) iz Zaječara uhapšen je zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, saopštila je danas Policijska uprava u Nišu.
Iz prosvete odlaze i najposvećeniji nastavnici: Šta ako od septembra masovno "dignu ruke"?
20.06.2025.•
70
Tri nastavnika su za samo mesec dana dala otkaze u jednoj osnovnoj školi u Beogradu, saznaje Vreme.
Početak nove školske godine na Beogradskom univerzitetu 1. novembra
20.06.2025.•
0
Nova školska 2025/26. godina na Beogradskom univerzitetu trebalo bi da počne 1. novembra, a postojeća da se završi 31. oktobra.
Beogradski zborovi najavili protest ispred RIK-a: "Vrhovni cirkusant se plaši da raspiše izbore"
20.06.2025.•
5
Beogradski zborovi, za sada njih 16, uz podršku studenata organizovaće sutra, u subotu 21. juna, protest "Cirkus mora da ode" ispred Republičke izborne komisije.
Komentari 5
Da
bogdan
BmB 95
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar