Iz auspuha u pluća: Saobraćaj kao zagađivač i električni automobili kao nemoguće rešenje
Najveći procenat zagađenja u Srbiji dolazi iz toplana i individualnih ložišta.
Foto: 021.rs
Značajan doprinos zagađenju daje sektor proizvodnje električne energije.
Iako se često pominje kao dominantni zagađivač, saobraćaj doprinosi emisijama zagađujućih materija tek između šest i 20 odsto. Njegova uloga, ipak, nije zanemarljiva.
U emisiji "Eko grad" razgovarali smo sa stručnjacima o tome kako automobili i druga prevozna sredstva zagađuju vazduh, kako doprinose zagađenju od buke u gradovima i kako ovom problemu pristupiti.
Sagovornici za emisiju bili su nam načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, doktorka Sanja Bijelović i profesor Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Doktorka Sanja Bijelović kaže da se saobraćaj kao zagađivač nalazi na drugom ili trećem mestu u Novom Sadu, a na nivou Srbije na četvrtom ili petom. Za 021.rs navodi koje su to zagađajuće materije iz saobraćaja koje dospevaju u vazduh.
"Ono što se emituje iz vozila, bez obzira na to da li govorimo o drumskom, železničkom ili vazdušnom saobraćaju su najčešće čestice prašine i to su te suspendovane čestice koje su različitog dijametra. Ono što je karakteristično za saobraćaj jeste da se za te čestice nepotpunim sagorevanjem nafte i naftnih derivata emituje benzoapiren, odnosno emituju se organska jedinjenja koja jesu opasna po zdravlje ljudi, životinja i celokupan živi svet. Takođe, iz vozila se emituje velika količina gasova, ali da li su oni toliko drugačiji u odnosu na druge izvore zagađenja zavisi od vrste. U principu nisu. Iz auspuha će mnogo više izaći organskih jedinjenja koja nastaju razgradnjom nafte i naftnih derivata, dok će iz, možda nekih drugih industrijskih izvora zagađenja biti specifičnije u odnosu na vrstu industrije", objašnjava Bijelović.
Kako dodaje doktorka Bijelović, sve ove zagađujuće materije utiču na zdravlje građana, u zavisnosti od vremena izloženosti. Takođe, deo ovih materija završava i u zemljištu, pa putem hrane ponovo dospevaju u organizam, nanoseći mu štetu. Ona objašnjava na koji tačno način zagađenje utiče na zdravlje građana.
"Uticaj na zdravlje se ogleda u doprinosu nastanku nekih akutnih ili hroničnih oboljenja i, nažalost, i umiranja. Ukoliko smo kratko izloženi visokim koncentracijama zagađujućih materija, da li su u pitanju čestice ili gasovi, kada obično nastupa neka iritacija gornjih delova naših respiratornih organa, kao što je kašalj, kihanje i neprijatan osećaj u grlu, pa i iritacija očiju. Mogu se javiti i neke iritacije po koži koje brzo prolaze. Međutim, nakon dugotrajne izloženosti zagađujućim materijama iz vazduha, može doći do promena koje se mogu manifestovati oboljenjima pluća, srca, mozga i krvnih sudova. Takođe se mogu javiti promene na reproduktivnim organima kod žena. Nakon dugotrajne izloženosti mogu se javiti i promene na organima za varenje, recimo jetra i pankreas", ističe doktorka.
Dodaje da vazduh, nažalost, doprinosi i nastanku karcinoma pluća nakon dugogodišnje izloženosti.
"Zagađeni vazduh takođe doprinosi, nažalost, i umiranju stanovništva. U nekih, otprilike šest do dva odsto smrtnih slučajeva, vazduh predstavlja doprinosni činilac umiranju, najčešće od bolesti srca i pluća... Poslednja istraživanja takođe pokazuju da čestice prašine koje prolaze direktno u krvotok dospevaju i do mozga i njihov se doprinos može vezati za oboljenja koja dovode do propadanja moždane mase, pa se dokazuje i veza sa nastankom Alchajmerove bolesti", kaže Bijelović.
Zagađenje životne sredine bukom predstavlja čest problem u urbanim sredinama, a upravo je drumski saobraćaj jedan od glavnih izvora. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, svaki treći pojedinac je tokom dana iznerviran zbog buke, a svaki peti ima poremećen san. Doktorka Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine za emisiju "Eko grad" priča o saobraćaju kao činiocu zagađenja bukom.
"Mogli bismo reći da je doprinos saobraćaja buci značajniji u odnosu na doprinos zagađenju vazduha zato što buka od drumskog saobraćaja predstavlja jedan od najčešćih i najpoznatijih izvora buke za stanovništvo. Kada se anketira stanovništvo, kao što je rađeno na teritoriji Novog Sada dugi niz godina, stanovništvo buku saobraćaja prepoznaje kao nešto što im najviše smeta", ističe Bijelović.
Dodaje da je stanovništvo, naročito gradsko, stalno izloženo povišenom nivou buke.
"Ona tokom dana prevazilazi propisane norme, a problem je što nažalost i noću beležimo prekoračenja tih propisanih vrednosti u određenim delovima grada", navodi.
Ocenjuje da dugotrajna izloženost povišenom nivou buke doprinosi uznemirenosti i poremećaju sna.
"To sve dalje može stresno uticati na organizam. Dugotrajna izloženost na kraju može dovesti do uticaja na srce, u smislu povišenog krvnog pritiska, i doprineti učestalosti akutnih infarkta miokarda. Dalje, ona takođe može da poremeti sposobnost snalaženja u prostoru. Postoje dokazi da povišeni nivo buke može da poremeti koncentraciju i sposobnost učenja, što se beleži recimo u školskim sredinama i među osobama koje se bave intelekturalnim radom", ističe Bijelović i zaključuje da buka nije nimalo bezazlena.
Profesor Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila za našu emisiju priča o električnim automobilima koji se često pominju kao alternativa vozilima na motorni pogon. Kako kaže, u Srbiji se između 70 i 75 odsto električne energije iz fosilnih goriva, što u mnogome utiče na ekološku upotrebu ovih vozila.
"Ne može se govoriti o električnom vozilu sa nultum izduvnom emisijom, odnosno to se može tvrditi samo dok je vozilo u eksploataciji zato što u tom slučaju nema izduvne emisije. Međutim, u procesu proizvodnje eletkrične energije aerozagađenje je prilično veliko, odnosno emisija ugljendioksida kao glavnog faktora staklene bašte. Elektrovozilo jeste ekološko vozilo u Norveškoj, gde je procenat proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva svega dva odsto. U slučaju Srbije to se baš ne bi moglo reći", objašnjava Blagojević.
Uzimajući sve ovo u obzir, postavlja se pitanje zašto onda država daje subvencije za kupovinu električnih automobila.
"Subvencije za električna i hibridna vozila, po meni, jesu da bi određen i to vrlo mali broj vozila imao elektromotor. Ne može se govoriti o nekom velikom učinku, pogotovo kada se radi o zemlji gde je prosek starosti automobila 17,5 godina", ističe naš sagovornik.
Kako kaže, u tom smislu, možda bi pre trebalo gledati da se vozni park zanovi sa vozilima koja imaju izduvnu emisiju Euro 6 ili Euro 5 norme, a da se zabrani ulaz polovnih automobila koji su još uvek sa Euro 3 normom.
"S jedne strane imamo subvencije za električna i hibridna vozila koje svakako treba pozdraviti u određenoj meri, a s druge strane ostaje mogućnost da uvezete vozilo koje je staro sada već 22, 23 godine i ima izduvnu emisiju Euro 3", kaže Blagojević.
Budući da drumski saobraćaj u gradovima u velikoj meri doprinosi i zagađenju bukom, pitali smo profesora Blagojevića da li bi, bar u ovom slučaju, električni automobili bili pravo rešenje.
"Mogu vam reći da je primarna emisija buke od motora sa unutrašnjim sagorevanjem samo do određene brzine kretanja vozilom. Znači, to je neka brzina od 20, 25 kilometara na čas. Preko te brzine, vi nemate primarnu emisiju buke od motora, već ta buka jeste od opstrujavanja vazduha, okretanja točkova, i tako dalje. Tako da, kad biste, recimo, sedeli u električnom vozilu vi biste osećali neku tišinu dok je brzina od 20, 25 kilometara na čas, posle toga ne biste imali utisak tišeg vozila, jer su izvori buke druge prirode. U nekim gradskim sredinama može se govoriti o smanjenoj emisiji buke, pogotovo u režimima ubrzanja kada motori sa unutrašnjim sagorevanjem prave najveću količinu buke, ali na kretanjima van grada, u smislu većih brzina kretanja, mislim da je učinak po pitanju jačine buke svakako mali", navodi naš sagovornik.
Pročitaj još
Čak i da postoje svi uslovi za ekološku proizvodnju struje i baterija, Srbija je i dalje daleko od optimalnog broja električnih vozila na putevima, između ostalog i zbog kupovne moći građana. Profesor Ivan Blagojević objašnjava za 021 šta bi, u ovom smislu, donosioci odluka mogli da urade da smanje štetni uticaj saobraćaja na životnu sredinu i komfor građana.
"Mislim da je glavni način, koji ne bi toliko mnogo koštao i koji ne zavisi mnogo od životnog standarda građana, poboljšanje javnog prevoza. Imamo sada situaciju da su naši gradovi prezasićeni vozilima i da su gužve ogromne, a da uglavnom imate po jednog ili dva putnika u vozilu", kaže Blagojević, ocenjujući, prema tome, da naš sistem prevoza uopšte nije efikasan.
Kako objašnjava, iako jedan autobus znatno više zagađuje životnu sredinu od automobila, kada se to zagađenje svede po putniku, zagađenje je znatno manje.
"Osim toga, železnički saobraćaj je znatno povoljniji nego drumski", ističe.
Za kraj, profesor Blagojević bjašnjava šta je to što učesnici u saobraćaju mogu, na individualnom nivou, da urade kako bi smanjili svoj negativan uticaj na vazduh i buku.
On kaže da je iluzorno da postoje proizvođači vozila koji troše ogromne količine novca da smanje potrošnju fosilnih goriva, a da, sa druge strane imate vozača koji može načinom vožnje da utiče na potrošnju i do 50 odsto.
"Održavanjem određenih preporučenih brzina, sa smanjenom količinom ubrzanja, a samim tim i kočenja, pošto je kočenje negativan proces kojim pretvarate kinetičku energiju u toplotu koja se zapravo ne koristi, mogle bi se postići veće uštede", zaključuje Blagojević.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "VIDEO Vozač JGSP")
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Bivši Nestorovićev poslanik organizovao sastanak evropskih ekstremnih desničara u Beogradu
05.05.2025.•
11
Narodni poslanik "Mi - glasi iz naroda" Dragan Stanojević početkom marta u Beogradu organizovao je sastanak političara koji zastupaju "esktremno desnu ideologiju", preneli su mediji.
Popović (SSP) pitala Dačića o kampu ispred Doma Narodne skupštine Srbije
05.05.2025.•
0
Narodna poslanica Stranke slobode i pravde Mila Popović postavila je poslaničko pitanje ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačičiću u vezi sa "skupom" ispred Narodne skupštine Srbije gde su šatori.
Premijer Macut i rektori državnih univerziteta nastavljaju razgovore u četvrtak
05.05.2025.•
1
Premijer Đuro Macut i rektori državnih univerziteta, čiji je deo studenata u blokadi, nastaviće razgovore u četvrtak, 8. maja.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja za početak nedelje
05.05.2025.•
2
Nova radna nedelja je pred nama, a tu je i novi 021.rs dnevni kviz.
Odblokirani RTS ugostio direktora Bujoševića: Javni servis neutralan, cilj protesta rušenje vlasti
05.05.2025.•
4
Generalni direktor Radio-televizije Srbije Dragan Bujošević izjavio je da RTS jeste neutralan i poručio da, ako je on prepreka da se televizija "vrati narodu" - ta prepreka je "rešena za jedan dan".
Studenti Filozofskog u blokadi posetili Kosovsku Mitrovicu: Srbi sa Kosova zaboravljeni
05.05.2025.•
0
Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Beogradu ocenili su posle posete Kosovskoj Mitrovici "da su Srbi sa Kosova i Metohije u velikoj meri zaboravljeni od strane sunarodnika iz ostatka Srbije".
Posle 54 dana u pritvoru i štrajka glađu: Srđan Žunić na slobodi
05.05.2025.•
6
Srđan Žunić, osnivač pokreta Ujedinjeni narod Srbije, pušten je iz pritvora u kojem se nalazio od 14. marta.
Španski list o odluci Evropskog suda o zvučnom oružju: "Uređaj je aktiviran tokom 15 minuta tišine"
05.05.2025.•
7
Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru kojom poziva Srbiju da spreči upotrebu "zvučnih oružja" ili sličnih uređaja za kontrolu mase, nakon tvrdnji da je korišćen na protestu 15. marta.
Medicinski fakultet u Beogradu od danas u štrajku, studenti pozvali na solidarnost
05.05.2025.•
0
Studenti u blokadi Medicinskog fakutleta u Beogradu saopštili da je taj fakultet od danas u štrajku i pozvali zaposlene na drugim visokoškolskim ustanovama da na isti način stanu uz svoje studente.
Sutra očekivane gužve u saobraćaju - savetuju se oprez i strpljenje
05.05.2025.•
1
Javno preduzeće Putevi Srbije saopštilo je da se u utorak, 6. maja, zbog proslave Đurđevdana, očekuje pojačan intenzitet saobraćaja na putevima u Srbiji.
Todorović: Sindikati i studenti usaglašavaju predlog izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku
05.05.2025.•
5
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović izjavio je da se sa sindikatima i studentima usaglašava zajednički predlog izmena Zakona o radu i Zakona o štrajku.
Poslanici EP sutra o izveštaju za Srbiju: Studentski zahtevi u skladu sa reformama koje se očekuju
05.05.2025.•
3
Srbija na putu ka članstvu u EU i dalje mora da unapredi unutrašnji politički dijalog, sprovede reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, ali to nije sve.
Učenici Ekonomske škole u Leskovcu vratili se u školske klupe, uz skraćene časove
05.05.2025.•
0
Nakon blokade i prelaska na onlajn nastavu, učenici i nastavnici Ekonomske škole "Đuka Dinić" iz Leskovca danas su se vratili redovnoj nastavi u školskim učionicama.
Carinici uhvatili krijumčara na aerodromu: Prtljag pun aparata za elektrostimulaciju organizma
05.05.2025.•
1
Carinski službenici su u subotu, 3 maja na aerodromu Nikola Tesla, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj jednog putnika da u prtljagu prokrijumčari 10 aparata za elektrostimulaciju organizma.
Produžetak školske godine: Od pet dana u osnovnim školama, do 25 u gimnazijama
05.05.2025.•
1
Ministarstvo prosvete pripremilo je izmene i dopune pravilnika koje predviđaju da školska godina može biti produžena za najviše pet dana za osnovne škole, 20 dana za srednje i 25 za gimanzije.
Advokat Lakić: Predsednik Vučić u SAD počinio više teških krivičnih dela i diplomatski skandal
05.05.2025.•
36
Advokat Nikola Lakić izjavio je da je za vreme koje je proveo u Majamiju Aleksandar Vučić počinio nekoliko teških krivičnih dela.
_helikopter_Mi-8_specijalci_iskrcavanje.jpg "Raspisan konkurs za specijalce:")
Raspisan konkurs za specijalce: "Mlade čeka plata od 240.000 dinara i uzbudljiva karijera"
05.05.2025.•
10
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije raspisali su konkurs za prijem u 72. brigadu za specijalne operacije, navodeći da buduće pripadnike čeka početna plata od oko 240.000 dinara i uzbudljiva karijera.
Miroslav Aleksić saslušan u policiji po prijavi direktora PIO fonda
05.05.2025.•
2
Predsednik NPS Miroslav Aleksić dao je iskaz u policiji u vezi sa istražnim postupkom po krivičnoj prijavi koju je protiv njega podneo direktor PIO fonda Relja Ognjenović.
.jpg "Zaposleni u pravosuđu u potpunom štrajku")
Zaposleni u pravosuđu u potpunom štrajku
05.05.2025.•
2
Zaposleni u pravosudnim institucijama širom Srbije stupili su danas u potpuni štrajk zbog višegodišnjeg ignorisanja njihovih zahteva.
Deo javnosti ne veruje da je Vučić bolestan: "Liči na opravdanje učenika koji želi da izbegne test"
05.05.2025.•
44
Vest da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglo prekinuo posetu SAD usled zdravstvenih razloga naišla je na nevericu dela javnosti.
Ni iz 11. pokušaja: Ponovo prekinuta konstitutivna sednica Skupštine Kosova
05.05.2025.•
0
Poslanici Skupštine Kosova ni danas nisu izabrali predsednika i petoricu potpredsednika parlamenta pa proces konstituisanja parlamenta, započet 15. aprila, nije završen ni iz 11. pokušaja.
Komentari 13
domacin
Sladjana77
joi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar