Iz auspuha u pluća: Saobraćaj kao zagađivač i električni automobili kao nemoguće rešenje
Najveći procenat zagađenja u Srbiji dolazi iz toplana i individualnih ložišta.
Foto: 021.rs
Značajan doprinos zagađenju daje sektor proizvodnje električne energije.
Iako se često pominje kao dominantni zagađivač, saobraćaj doprinosi emisijama zagađujućih materija tek između šest i 20 odsto. Njegova uloga, ipak, nije zanemarljiva.
U emisiji "Eko grad" razgovarali smo sa stručnjacima o tome kako automobili i druga prevozna sredstva zagađuju vazduh, kako doprinose zagađenju od buke u gradovima i kako ovom problemu pristupiti.
Sagovornici za emisiju bili su nam načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, doktorka Sanja Bijelović i profesor Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Doktorka Sanja Bijelović kaže da se saobraćaj kao zagađivač nalazi na drugom ili trećem mestu u Novom Sadu, a na nivou Srbije na četvrtom ili petom. Za 021.rs navodi koje su to zagađajuće materije iz saobraćaja koje dospevaju u vazduh.
"Ono što se emituje iz vozila, bez obzira na to da li govorimo o drumskom, železničkom ili vazdušnom saobraćaju su najčešće čestice prašine i to su te suspendovane čestice koje su različitog dijametra. Ono što je karakteristično za saobraćaj jeste da se za te čestice nepotpunim sagorevanjem nafte i naftnih derivata emituje benzoapiren, odnosno emituju se organska jedinjenja koja jesu opasna po zdravlje ljudi, životinja i celokupan živi svet. Takođe, iz vozila se emituje velika količina gasova, ali da li su oni toliko drugačiji u odnosu na druge izvore zagađenja zavisi od vrste. U principu nisu. Iz auspuha će mnogo više izaći organskih jedinjenja koja nastaju razgradnjom nafte i naftnih derivata, dok će iz, možda nekih drugih industrijskih izvora zagađenja biti specifičnije u odnosu na vrstu industrije", objašnjava Bijelović.
Kako dodaje doktorka Bijelović, sve ove zagađujuće materije utiču na zdravlje građana, u zavisnosti od vremena izloženosti. Takođe, deo ovih materija završava i u zemljištu, pa putem hrane ponovo dospevaju u organizam, nanoseći mu štetu. Ona objašnjava na koji tačno način zagađenje utiče na zdravlje građana.
"Uticaj na zdravlje se ogleda u doprinosu nastanku nekih akutnih ili hroničnih oboljenja i, nažalost, i umiranja. Ukoliko smo kratko izloženi visokim koncentracijama zagađujućih materija, da li su u pitanju čestice ili gasovi, kada obično nastupa neka iritacija gornjih delova naših respiratornih organa, kao što je kašalj, kihanje i neprijatan osećaj u grlu, pa i iritacija očiju. Mogu se javiti i neke iritacije po koži koje brzo prolaze. Međutim, nakon dugotrajne izloženosti zagađujućim materijama iz vazduha, može doći do promena koje se mogu manifestovati oboljenjima pluća, srca, mozga i krvnih sudova. Takođe se mogu javiti promene na reproduktivnim organima kod žena. Nakon dugotrajne izloženosti mogu se javiti i promene na organima za varenje, recimo jetra i pankreas", ističe doktorka.
Dodaje da vazduh, nažalost, doprinosi i nastanku karcinoma pluća nakon dugogodišnje izloženosti.
"Zagađeni vazduh takođe doprinosi, nažalost, i umiranju stanovništva. U nekih, otprilike šest do dva odsto smrtnih slučajeva, vazduh predstavlja doprinosni činilac umiranju, najčešće od bolesti srca i pluća... Poslednja istraživanja takođe pokazuju da čestice prašine koje prolaze direktno u krvotok dospevaju i do mozga i njihov se doprinos može vezati za oboljenja koja dovode do propadanja moždane mase, pa se dokazuje i veza sa nastankom Alchajmerove bolesti", kaže Bijelović.
Zagađenje životne sredine bukom predstavlja čest problem u urbanim sredinama, a upravo je drumski saobraćaj jedan od glavnih izvora. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, svaki treći pojedinac je tokom dana iznerviran zbog buke, a svaki peti ima poremećen san. Doktorka Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine za emisiju "Eko grad" priča o saobraćaju kao činiocu zagađenja bukom.
"Mogli bismo reći da je doprinos saobraćaja buci značajniji u odnosu na doprinos zagađenju vazduha zato što buka od drumskog saobraćaja predstavlja jedan od najčešćih i najpoznatijih izvora buke za stanovništvo. Kada se anketira stanovništvo, kao što je rađeno na teritoriji Novog Sada dugi niz godina, stanovništvo buku saobraćaja prepoznaje kao nešto što im najviše smeta", ističe Bijelović.
Dodaje da je stanovništvo, naročito gradsko, stalno izloženo povišenom nivou buke.
"Ona tokom dana prevazilazi propisane norme, a problem je što nažalost i noću beležimo prekoračenja tih propisanih vrednosti u određenim delovima grada", navodi.
Ocenjuje da dugotrajna izloženost povišenom nivou buke doprinosi uznemirenosti i poremećaju sna.
"To sve dalje može stresno uticati na organizam. Dugotrajna izloženost na kraju može dovesti do uticaja na srce, u smislu povišenog krvnog pritiska, i doprineti učestalosti akutnih infarkta miokarda. Dalje, ona takođe može da poremeti sposobnost snalaženja u prostoru. Postoje dokazi da povišeni nivo buke može da poremeti koncentraciju i sposobnost učenja, što se beleži recimo u školskim sredinama i među osobama koje se bave intelekturalnim radom", ističe Bijelović i zaključuje da buka nije nimalo bezazlena.
Profesor Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila za našu emisiju priča o električnim automobilima koji se često pominju kao alternativa vozilima na motorni pogon. Kako kaže, u Srbiji se između 70 i 75 odsto električne energije iz fosilnih goriva, što u mnogome utiče na ekološku upotrebu ovih vozila.
"Ne može se govoriti o električnom vozilu sa nultum izduvnom emisijom, odnosno to se može tvrditi samo dok je vozilo u eksploataciji zato što u tom slučaju nema izduvne emisije. Međutim, u procesu proizvodnje eletkrične energije aerozagađenje je prilično veliko, odnosno emisija ugljendioksida kao glavnog faktora staklene bašte. Elektrovozilo jeste ekološko vozilo u Norveškoj, gde je procenat proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva svega dva odsto. U slučaju Srbije to se baš ne bi moglo reći", objašnjava Blagojević.
Uzimajući sve ovo u obzir, postavlja se pitanje zašto onda država daje subvencije za kupovinu električnih automobila.
"Subvencije za električna i hibridna vozila, po meni, jesu da bi određen i to vrlo mali broj vozila imao elektromotor. Ne može se govoriti o nekom velikom učinku, pogotovo kada se radi o zemlji gde je prosek starosti automobila 17,5 godina", ističe naš sagovornik.
Kako kaže, u tom smislu, možda bi pre trebalo gledati da se vozni park zanovi sa vozilima koja imaju izduvnu emisiju Euro 6 ili Euro 5 norme, a da se zabrani ulaz polovnih automobila koji su još uvek sa Euro 3 normom.
"S jedne strane imamo subvencije za električna i hibridna vozila koje svakako treba pozdraviti u određenoj meri, a s druge strane ostaje mogućnost da uvezete vozilo koje je staro sada već 22, 23 godine i ima izduvnu emisiju Euro 3", kaže Blagojević.
Budući da drumski saobraćaj u gradovima u velikoj meri doprinosi i zagađenju bukom, pitali smo profesora Blagojevića da li bi, bar u ovom slučaju, električni automobili bili pravo rešenje.
"Mogu vam reći da je primarna emisija buke od motora sa unutrašnjim sagorevanjem samo do određene brzine kretanja vozilom. Znači, to je neka brzina od 20, 25 kilometara na čas. Preko te brzine, vi nemate primarnu emisiju buke od motora, već ta buka jeste od opstrujavanja vazduha, okretanja točkova, i tako dalje. Tako da, kad biste, recimo, sedeli u električnom vozilu vi biste osećali neku tišinu dok je brzina od 20, 25 kilometara na čas, posle toga ne biste imali utisak tišeg vozila, jer su izvori buke druge prirode. U nekim gradskim sredinama može se govoriti o smanjenoj emisiji buke, pogotovo u režimima ubrzanja kada motori sa unutrašnjim sagorevanjem prave najveću količinu buke, ali na kretanjima van grada, u smislu većih brzina kretanja, mislim da je učinak po pitanju jačine buke svakako mali", navodi naš sagovornik.
Čak i da postoje svi uslovi za ekološku proizvodnju struje i baterija, Srbija je i dalje daleko od optimalnog broja električnih vozila na putevima, između ostalog i zbog kupovne moći građana. Profesor Ivan Blagojević objašnjava za 021 šta bi, u ovom smislu, donosioci odluka mogli da urade da smanje štetni uticaj saobraćaja na životnu sredinu i komfor građana.
"Mislim da je glavni način, koji ne bi toliko mnogo koštao i koji ne zavisi mnogo od životnog standarda građana, poboljšanje javnog prevoza. Imamo sada situaciju da su naši gradovi prezasićeni vozilima i da su gužve ogromne, a da uglavnom imate po jednog ili dva putnika u vozilu", kaže Blagojević, ocenjujući, prema tome, da naš sistem prevoza uopšte nije efikasan.
Kako objašnjava, iako jedan autobus znatno više zagađuje životnu sredinu od automobila, kada se to zagađenje svede po putniku, zagađenje je znatno manje.
"Osim toga, železnički saobraćaj je znatno povoljniji nego drumski", ističe.
Za kraj, profesor Blagojević bjašnjava šta je to što učesnici u saobraćaju mogu, na individualnom nivou, da urade kako bi smanjili svoj negativan uticaj na vazduh i buku.
On kaže da je iluzorno da postoje proizvođači vozila koji troše ogromne količine novca da smanje potrošnju fosilnih goriva, a da, sa druge strane imate vozača koji može načinom vožnje da utiče na potrošnju i do 50 odsto.
"Održavanjem određenih preporučenih brzina, sa smanjenom količinom ubrzanja, a samim tim i kočenja, pošto je kočenje negativan proces kojim pretvarate kinetičku energiju u toplotu koja se zapravo ne koristi, mogle bi se postići veće uštede", zaključuje Blagojević.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Rasim Ljajić napustio FK Novi Pazar zbog napada huligana na golmana, otišli i kapiten i trener
22.03.2023.•
0
Fudbalski klub Novi Pazar napustili su danas kapiten Filip Kljajić, počasni predsednik Rasim Ljajić i trener Feđa Dudić, koji nije dočekao zvaničnu promociju.
"Sajber intima": Nova platforma vam pomaže da prikupite dokaze i prijavite osvetničku pornografiju
22.03.2023.•
0
"SHARE" Fondacija i partnerske organizacije razvile su alat "Sajber intima", koji može da pomogne žrtvama zloupotrebe intimnih snimaka da prijave njihov sadržaj koji je neko nezakonito objavio.
Nakon Sajma knjiga u Novom Sadu, Poreska zatvorila više štandova i na Sajmu automobila
22.03.2023.•
0
Poreska uprava zatvorila je danas više štandova na Sajmu automobila i Sajmu motocikala "Motopešn", na Beogradskom sajmu, zbog neevidentiranja prometa.
Odbor za obrazovanje nije hteo da raspravlja o targetiranju nastavnika FPN
22.03.2023.•
0
Odbor za obrazovanje juče nije stavio na dnevni red zahtev da se osudi targetiranje nastavnika s FPN, izjavio je profesor FON-a, narodni poslanik i član tog odbora Vladimir Obradović.
.jpg "Od početka godine stradalo 90 osoba, a 2.500 povređenih u saobraćaju")
Od početka godine stradalo 90 osoba, a 2.500 povređenih u saobraćaju
22.03.2023.•
0
Od početka godine u saobraćajnim nezgodama poginulo je 90 građana.
Bakić: Vučić će morati da sluša i trpi, kuka i plače, protiv njega mnogo kompromitujućeg materijala
22.03.2023.•
7
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić izjavio je u intervjuu za list Nova da ne očekuje potpisivanje sporazuma o Kosovu do kraja godine.
Slučaj učenika koji su maltretirali nastavnicu u Trsteniku: Čeka se optužni predlog tužioca
22.03.2023.•
1
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Trsteniku završene su sve dokazne radnje o incidentu u Tehničkoj školi u Trsteniku, gde su trojica učenika maltretirala na času profesorku engleskog jezika.
Vučićev novi savetnik Adam Šukalo bio priveden u Banjaluci tokom izbora
22.03.2023.•
13
Adam Šukalo imenovan je na funkciju savetnika predsednika Srbije za regionalna pitanja od 15. marta 2023. godine, objavljeno je u Službenom glasniku.
Marko Vidojković na PEN-ovoj list najugroženijih pisaca sveta
22.03.2023.•
14
Među 115 najugroženijih pisaca sveta, na listi Međunarodnog PEN-a, nalazi se i pisac i novinar iz Srbije Marko Vidojković.
.jpg "Brnabić: Država ulaže puno u visoko obrazovanje, formiraćemo radnu grupu za pitanja finansiranja")
Brnabić: Država ulaže puno u visoko obrazovanje, formiraćemo radnu grupu za pitanja finansiranja
22.03.2023.•
8
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić danas je razgovarala sa predstavnicima fakulteta o povećanju školarina i o unapređenju sistema finansiranja visokog obrazovanja.
Riba i riblji proizvodi za godinu dana poskupeli za skoro 60 odsto
22.03.2023.•
3
Riba i riblji proizvodi u Srbiji bili su u januaru ove godine skuplji gotovo 60 odsto nego u januaru 2022, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
.jpg "Usvojeno: Gas za domaćinstva skuplji za 10 odsto od maja")
Usvojeno: Gas za domaćinstva skuplji za 10 odsto od maja
22.03.2023.•
11
Nadzorni odbor usvojio je predlog rebalansa programa poslovanja Srbijagasa kojim su povećane ukupne nabavke gasa, ubačena projekcija povećanih cena za 10 procenata i povećanje plata za šest posto.
Rudar iz Sokobanje trči maraton kako bi prikupio pomoć za porodice nastradalih kolega
22.03.2023.•
2
Rudar i maratonac iz Sokobanje Đorđe Živanović trčaće 1. aprila, na godišnjicu pogibije osmorice rudara u rudniku mrkog uglja "Soko", humanitarni maraton pod nazivom "Kupi Đoletove kilometre".
Torlak hitno povukao BSŽ vakcinu, Ministarstvo tvrdi da roditelji nemaju razloga za brigu
22.03.2023.•
18
Vakcina BSŽ (BSG) protiv tuberkuloze, koja se daje bebama odmah po rođenju, a koju je proizvodio Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", hitno je povučena iz upotrebe.
.jpg "Sekulić: Izbori možda već u septembru, kad se grudva zakotrlja, pitanje je šta može da se razvije")
Sekulić: Izbori možda već u septembru, kad se grudva zakotrlja, pitanje je šta može da se razvije
22.03.2023.•
4
Direktor Novinske agencije Fonet Zoran Sekulić izjavio je da Srbija ulazi u novi ciklus političkih napetosti, a potencijalno i krize.
U Srbiji evidentirano više od 8.000 dece žrtava nasilja, četvrtina ozbiljno fizički zlostavljana
22.03.2023.•
1
Više od 8.000 dece žrtava nasilja evidentirano je tokom 2021. godine u centrima za socijalni rad širom Srbije.
Deo građana Srbije i dalje veruje da je agresija Rusije na Ukrajinu opravdana
22.03.2023.•
22
Godinu dana od početka rata u Ukrajini, u Srbiji je i dalje veoma jaka "proputinovska" i "antizapadna" propaganda.
Univerzitet ćuti na odluku o doktoratu Siniše Malog, nezvanično - neće mu biti vraćena diploma
22.03.2023.•
10
Uprava Univerziteta u Beogradu ne komentariše odluku Upravnog suda kojom je vraćen na početak postupak osporene doktorske disertacije ministra finansija Siniše Malog.
.jpg "Bačena bomba na automobile vaspitačice u Beogradu")
Bačena bomba na automobile vaspitačice u Beogradu
22.03.2023.•
4
Beogradska policija traga za osobom koja je u ponedeljak dva sata nakon ponoći bacila bombu na automobile "reno tvingo" i "mercedes" na Čukarici koji su u vlasništvu M.M. (39).
.jpg "Bajatović: Imamo višak gasa, pravićemo kompaniju u Budimpešti")
Bajatović: Imamo višak gasa, pravićemo kompaniju u Budimpešti
22.03.2023.•
7
Srbija ima višak gasa, tvrdi direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
.jpg "Tužilaštvo demantuje BIRN")
Tužilaštvo demantuje BIRN
22.03.2023.•
2
Više javno tužilaštvo u Beogradu oglasilo se povodom teksta "Tužiteljka za suzbijanje korupcije Brankica Marić radila na predmetima povezanim sa njenim nevenčanim suprugom".
Komentari 13
domacin
Sladjana77
joi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar