Vantelesna oplodnja materijalom iz inostranstva: Dete nikad neće saznati ko je donor spermatozoida

Autor: Politika

Info

15.01.2023.

07:59 > 08:05

Dokumenta deteta rođenog uz pomoć banke reproduktivnog materijala prilagođena su porodičnoj situaciji budućih roditelja ili statusu majke, ukoliko ona nema partnera.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Za vantelesnu oplodnju reproduktivnim materijalom iz inostranstva do sada se prijavilo oko 350 žena u Srbiji, a zainteresovanim osobama i parovima trenutno je na raspolaganju materijal iz banaka u Španiji i Danskoj.

S obzirom na to da je od osnivanja Nacionalne banke za reproduktivne ćelije, tkiva i embrione, 2019. godine mali broj ljudi bio zainteresovan da donira svoj reproduktivni materijal, odlučeno je da se potpišu ugovori sa inostranim bankama kako bi parovi mogli da se podvrgnu vantelesnoj oplodnji u našoj zemlji, piše Politika.

Troškove celokupnog postupka vantelesne oplodnje za žene do 45 godina snosi država, dok žene starije dobi postupak finansiraju same. Za vantelesnu oplodnju uvezenim reproduktivnim materijalom mogu da se prijave i žene koje imaju partnera, ali uslov je da jedno od njih nema decu i da je taj postupak jedini način da se zajedno ostvare kao roditelji.

Iako je uvoz reproduktivnog materijala za mnoge osobe možda poslednja šansa za roditeljstvo, dobijanje deteta uz pomoć Banke reproduktivnog materijala otvara mnoga etička i pravna pitanja. Možda najvažnije od njih je kakav je pravni status dece koja su rođena uz pomoć donacije reproduktivnog materijala, tj. da li u njihovom izvodu iz matične knjige rođenih piše ime oca ili ova rubrika ostaje prazna i da li ovi mališani imaju pravo da saznaju identitet svog biološkog roditelja.

"Odgovor na pitanje šta piše u detetovoj krštenici zavisi od toga da li je majka u braku ili je odlučila da gaji dete sama - ako ima (van)bračnog partnera, u krštenicu deteta upisuje se njegovo ime, ali samo ako on da pisanu izjavu kojom prihvata da bude otac deteta. Ako je majka samohrana, 'rubrika' otac ostaje prazna. Ukoliko je ženi darovana jajna ćelija, ona se automatski smatra majkom deteta, jer po porodičnom zakonu 'majka je žena koja je rodila dete', nezavisno od toga da li je jajna ćelija njena ili od neke druge žene", objašnjava za Politiku beogradski advokat Borko Stojanović.

"Ne postoji nijedna životna situacija u kojoj bi bilo koja Banka reproduktivnog materijala otkrila identitet muškarca koji je darovao spermatozoide ili žene koja je donirala svoje jajne ćelije, jer one štite identitet svojih donatora. Otkrivanjem njihovih imena obesmislilo bi se davalaštvo spermatozoida i jajnih ćelija. Nijedan donor na svetu ne želi da mu jednog dana na vrata pokuca nepoznato dete i zatraži svoja zakonska prava - kao što je pravo na alimentaciju ili pravo na nasleđivanje. Osobe koje anonimno daju spermatozoide ili jajne ćelije ne odlučuju se na taj čin sa idejom da bi svu tu decu izdržavali, davali im prezime i nasledstvo ili ih izjednačavali sa svojom decom. Njihov altruizam se završava saznanjem da su nekoj anonimnoj ženi pomogli da se ostvari u roditeljskoj ulozi", objašnjava advokat Stojanović.

On naglašava da ne postoji nijedna "rupa" u zakonu kroz koju bi se dete moglo provući kako bi saznalo identitet svog biološkog roditelja - čak iako bi njegovi roditelji umrli, a ono ostalo samo na svetu. Ili obolelo od neke bolesti za čije lečenje je neophodna transplantacija organa od srodnika.

"Dete koje je rođeno uz pomoć Banke reproduktivnog materijala nema zakonsko pravo da potraži svog oca niti ima pravo da osporava očinstvo muškarca koji je dao saglasnost da u matičnoj knjizi rođenih stoji njegovo ime. Naime, svako dete po Porodičnom zakonu Srbije do svoje 27. godine ima pravo da pokrene postupak osporavanja očinstva muškarca koji je u njegovoj krštenici upisan kao otac - izuzetak od ovog pravila su deca rođena uz pomoć biomedicinski potpomognute oplodnje. Ne može se utvrđivati očinstvo muškarca koji je dao pisanu saglasnost da je on otac deteta niti se može utvrđivati očinstvo davaoca, čak i kada postoji sumnja da je neki muškarac donor reproduktivnog materijala. To dete ne može da ode u Dansku ili Španiju da bi tamo potražilo svog oca u Banci reproduktivnog materijala, zato što je u ovom slučaju nadležno naše pravo po tzv. kolizionoj normi", izričit je ovaj sagovornik.

Za razliku od dece koja su rođena uz pomoć biomedicinski potpomognute oplodnje, usvojena deca imaju pravo da saznaju identitet svojih bioloških roditelja, zato što ih naš zakon tretira kao osobe koje su začete "redovnim" putem. Ova situacija, primećuje Stojanović, jeste diskriminišuća za decu koja su rođena uz pomoć BPMO postupka i u budućnosti se mogu očekivati da će ona pokretati postupke pred Ustavnim sudom zbog uskraćivanja ravnopravnosti građana.

"Država je došla u situaciju da uvozi reproduktivni materijal iz Danske i Španije zato što ne promoviše odredbe Zakona o promociji donorstva, što je njena zakonska obaveza. Većina građana ne zna da postoji mogućnost donacije reproduktivnog materijala. Drugi razlog zašto nema dobrovoljnih davalaca je taj što je donorstvo besplatno – u inostranstvu se donacija reproduktivnog materijala plaća. Iako su ovi iznosi simbolični, sasvim su dovoljni da postoji dovoljan broj dobrovoljnih davalaca", napominje advokat.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

vantelesna oplodnja

Komentari 30

Hronološki Najpopularniji

Svoj svome

15.01.2023 • 15:55

@R 15.01.2023 • 10:23

Sa svojim sedi, jedi i pij, ali ne trguj.

4 3 +1
Podrska

15.01.2023 • 13:57

Ovo je odlicna stvar i prilika za mnoge ljude da se ostvare kao roditelji, zar to nije svima cilj u ovoj Srbiji sa ovakvim natalitetom?

14 8 +6
Sebučluk

15.01.2023 • 13:14

Najsebičniji na svetu su ljudi koji su se razmnožili sopstvenim materijalom. Slede ih ovi pto hoče decu po svalu cenu. Sebični. Sebični do bola, samo ja pa ja i meni i moje.
Najmanje sebični su oni bez dece, kad se realno razmisli.
Neka se razmnožava ko kako hoće/može, nema ko drugi šta da mu dozvoljava ili ne. Ako ste imali sreću da se možete razmnožiti, ko ste vi da je ne dozvoljavate drugim ljudima? Šta ste umislili da ste? Graditelji sveta? Gledajte sebe a sruge ostavite da žive svoje živote.

17 17 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.