Gde smo u odnosu na Evropu po minimalcu?
Bruto minimalna zarada u zemljama Evropske unije kretala se u januaru od 399 evra u Bugarskoj do 2.387 evra u Luksemburgu, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).
Foto: Pixabay
Minimalne plate na nacionalnom nivou 1. januara nisu odredile Danska, Italija, Austrija, Finska i Švedska, a Eurostat je po visini bruto minimalca ostale 22 države članice EU klasifikovao u tri različite grupe.
U prvoj grupi su zemlje sa nacionalnom minimalnom zaradom iznad 1.500 evra mesečno: Luksemburg, Nemačka, Belgija, Holandija, Irska i Francuska. Njihove nacionalne minimalne plate kretale su se od 1.709 evra u Francuskoj do 2.387 evra u Luksemburgu, piše Biznis.rs.
Drugu grupu čine države članice sa nacionalno propisanom minimalnom zaradom većom od 1.000 evra, ali nižom od 1.500 evra mesečno. Tu spadaju Slovenija sa 1.203 evra i Španija sa 1.167 evra.
U trećoj grupi su članice EU sa nacionalnom minimalnom zaradom ispod 1.000 evra mesečno: Kipar, Portugal, Malta, Litvanija, Grčka, Poljska, Estonija, Češka, Slovačka, Hrvatska, Letonija, Rumunija, Mađarska i Bugarska. Njihove nacionalne minimalne plate kretale su se od 399 evra u Bugarskoj do 940 evra na Kipru.
Takođe, sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU su se po visini propisanih nacionalnih minimalnih plata našle u trećoj grupi, sa rasponom od 298 evra u Albaniji do 532 evra u Crnoj Gori.
Eurostat je, poređenja radi, dao i visinu minimalnih zarada u Sjedinjenim Američkim Državama, koje sa 1.178 evra mesečno na saveznom nivou spadaju u drugu grupu.
Prosečna godišnja stopa rasta od januara 2013. do januara 2023. godine bila je najveća u Rumuniji (+14,4 odsto). Slede Litvanija (+11,2 procenta) i Bugarska (+9,7 odsto). Najniže prosečne godišnje stope rasta među državama članicama EU zabeležene su na Malti (+1,7 procenata), pa u Francuskoj (+1,8 odsto) i Grčkoj (rast od dva procenta).
Minimalne zarade izražene u standardima kupovne moći
Razlike u minimalnim zaradama znatno su manje nakon prilagođavanja razlikama u nivoima cena. Korišćenjem pariteta kupovne moći (engl. purchasing power parity – PPP) za izdatke za finalnu potrošnju domaćinstava, smanjuju se razlike među zemljama. U tom smislu, države članice se po nacionalnoj minimalnoj zaradi mogu klasifikovati u dve različite grupe.
U Grupi 1 su one čija je nacionalna minimalna plata iznad 1.000 standarda kupovne moći (engl. purchasing power standard – PPS). Ova grupa uključuje: Nemačku, Luksemburg, Belgiju, Holandiju, Francusku, Sloveniju, Irsku, Poljsku, Španiju, Litvaniju, Rumuniju i Kipar. Njihove nacionalne minimalne zarade kretale su se od 1.038 PPS na Kipru do 1.843 PPS u Nemačkoj.
Grupa 2, sa nacionalnom minimalnom zaradom ispod 1.000 PPS uključuje: Portugal, Hrvatsku, Maltu, Mađarsku, Češku, Grčku, Estoniju, Slovačku, Letoniju i Bugarsku. Njihove nacionalne minimalne zarade kretale su se od 717 PPS u Bugarskoj do 987 PPS u Portugalu.
Sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati sa nacionalnom minimalnom platom pripadale bi drugoj grupi, sa nivoima od 460 PPS u Albaniji do 907 PPS u Crnoj Gori. Tu je i Srbija sa oko 700 PPS, a u istoj grupi našle bi se i SAD (920 PPS).
Pročitaj još
Povećanje minimalne zarade u Srbiji
Vlada Srbije je, pošto nije postigla konsenzus o visini minimalne zarade sa sindikatima i poslodavcima, u septembru prošle godine sama utvrdila vrednost od 40.020 dinara (340 evra). To važi od 1. januara i predstavlja povećanje od 14,3 odsto u odnosu na prošlu godinu. Minimalac će biti obračunavan sa 230 dinara po satu, odnosno mesečno, što je ukupno više nego prethodna minimalna zarada od 35.000 dinara.
Savez samostalnih sindikata Srbije najavio je da će zatražiti da se na Socijalno-ekonomskom savetu (SES) razgovara o novom povećanju minimalne zarade za ovu godinu. Minimalna korpa u decembru je, kako kažu iz SSSS, koštala više od 50.000 dinara, i već tada je nadmašila minimalnu zaradu od 40.000.
Poslednjih 10 godina državne procene pokazuju da za minimalnu zaradu u Srbiji radi oko 350.000 ljudi, ali se često pominje da je taj broj sigurno veći - oko 400.000.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Meteorolog Todorović o tome kakva nas zima očekuje: "Tipična"
20.12.2025.•
0
Meteorolog Nedeljko Todorović izjavio je da nas sledećeg vikenda očekuju manje količine snežnih padavina, ali bez dužeg zadržavanja i da je pred nama zima koja neće biti mnogo hladna.
Aptiv zatvara fabriku u Zaječaru u prvom kvartalu 2026.
20.12.2025.•
11
Kompanija Aptiv zatvoriće fabriku u Zaječaru u prvom kvartalu 2026. godine, potvrđeno je za "Vreme" u toj kompaniji.
Stručnjaci o novom zakonu SAD u kom je istaknuta Srbija: Priprema terena za konkretnije poteze
20.12.2025.•
14
Predsednik SAD potpisao je Zakon o autorizaciji nacionalne bezbednosti (NDAA), čiji je sastavni deo i Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana.
Direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije: Zapad nije odustao od planova da organizuje "majdan" u Srbiji
20.12.2025.•
21
Zapad nije odustao od planova za organizovanje takozvanog "majdana" u Srbiji i trenutno pojačava pritiske na političko rukovodstvo zemlje, izjavio je direktor Spoljnoobaveštajne službe (SVR) Rusije.
Nemački dnevnik o slučaju "Generalštab": Vučić bi mogao da potone zajedno sa Trampovom kulom
20.12.2025.•
4
Mnogo zaludno uloženih para - američki tajkun Džared Kušner, zet Donalda Trampa, povlači se iz velikog projekta izgradnje hotela na mestu Generalštaba u Beogradu, piše dnevnik Junge velt.
EU: Sa žaljenjem konstatujemo da Srbija i dalje ostaje bez funkcionalnog Saveta REM-a
19.12.2025.•
2
Evropska unija (EU) sa žaljenjem konstatuje da Srbija i dalje ostaje bez funkcionalnog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), posle ostavki članova koji su ukazali na neregularnosti u izbornom procesu.
Izvestiteljka UN o Generalštabu: Investitori da izbegavaju projekte koji ne poštuju vladavinu prava
19.12.2025.•
9
Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija (UN) za kuturna prava Aleksandra Ksantaki pozdravila je povlačenje projekta kojim bi se uništio kompleks Generalštaba u Beogradu, saopštio je UN.
Ministarstvo: Ministar Bratina se izvinio zbog izjave o Hrvatskoj i Ukrajini
19.12.2025.•
11
Ministar informisanja Boris Bratina uputio je javno izvinjenje zbog izjave da Hrvatska i Ukrajina treba da plate gubitkom teritorija zbog svojih ranijih ponašanja, saopštilo je ministarstvo.
UNS: Nedopustivo utišavanje mikrofona novinarki u Skupštini Srbije
19.12.2025.•
0
Udruženje novinara Srbije protestuje jer je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije utišan mikrofon novinarki N1 Žaklini Tatalović, kada je želela da postavi potpitanje predsednici parlamenta Ani Brnabić.
Vozio 200 km/h na putu Loznica - Šabac gde je ograničenje 100 km/h
19.12.2025.•
5
Saobraćajna policija je, za četiri dana, otkrila više od 13.000 prekršaja, a gotovo 900 vozača je isključeno iz saobraćaja zbog vožnje pod dejstvom alkohola, saopštio je MUP.
Ministarstvo: Krajnji rok da fakulteti dostave podatke o plaćenim školarinama je 23. decembar
19.12.2025.•
0
Ministarstvo prosvete saopštilo je danas da je do sada 49.911 samofinansirajućih studenata dobilo sredstva na ime povraćaja 50 odsto plaćene školarine za školsku 2024/2025. godinu.
Kamioni čekaju 14 sati na Batrovcima
19.12.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da se danas može očekivati više zastoja na putevima zbog većeg broja vozila.
Analitičari: Uskoro ćemo saznati prva imena iz vrha vlasti kojima će SAD uvesti sankcije
19.12.2025.•
31
Bivši diplomata Nebojša Vujović kaže da će danas potpisanim zakonom predsednik SAD dobiti pravni osnov za kažnjavanje srpskih političara i biznismena koji ugrožavaju vladavinu prava i koji su umešani u koruptivne radnje.
SNS mora da plati Vukašinu Obradoviću zbog povrede časti i ugleda
19.12.2025.•
1
Treći osnovni sud u Beogradu delimično je usvojio tužbeni zahtev novinara Vukašina Obradovića protiv Srpske napredne stranke.
Češki premijer: Treba da primimo Srbiju u Evropsku uniju i Šengenski prostor
19.12.2025.•
5
Novi češki premijer Andrej Babiš rekao je danas da je važno da Evropska unija primi Srbiju kao svoju punopravnu članicu, ali i u Šengenski prostor.
Fon Bekerat podsetio ministra pravde da EU traži manje mešanje politike u srpsko pravosuđe
19.12.2025.•
1
Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat razgovarao je sa ministrom pravde Nenadom Vujićem o izveštaju Evropske komisije, u kom se od Srbije traži smanjenje političkog i neprimerenih uticaja na pravosuđe.
Država proglasila tajnom informacije o izvozu borbenih dronova firme Željka Mitrovića
19.12.2025.•
7
Podaci o izvozu borbenih dronova kompanije u kojoj većinsko vlasništvo ima Željko Mitrović, proglašeni su tajnom.
Dačić u Nigeru: Vezuju nas prijateljski odnosi još od Pokreta nesvrstanih
19.12.2025.•
1
Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade Ivica Dačića sastao se sa predsednikom Vlade Nigera, prilikom zvanične posete ovoj afričkoj državi.
Potpredsednica Skupštine : Srbija nema obavezu da se sada uskladi spoljnom politikom EU
19.12.2025.•
8
Potpredsednica Skupštine Srbije Marina Raguš izjavila je danas da Srbija nema obavezu da uskladi svoju politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, i dodala je to postaje obavezno "tek pred neposredan ulaz".
Komentari 6
XxxxX
Orvelovski
pera nevera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar