Moderni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima
Zbog novčanih pozajmica od zelenaša mnogi građani dovedeni su do prosjačkog štapa.
Foto: Pixabay
Neki od dužnika su, nažalost, sebi oduzeli i život jer nisu mogli da izdrže pritisak i pretnje. S druge strane, slučaj uhapšenog D. S. pokazuje primer čoveka koji više nije mogao da trpi zelenašku torturu, i kada je dobio pretnje da će mu na kuću doći opasni kriminalci da uteraju dug, ubio je "zelenaša", piše Politika.
D. S. (47) uhapšen je u prošlog vikenda u Obrenovcu nakon što je u iznajmljenom stanu u kom živi nožem ubio Č. Lj. (71) koji mu je pozajmio novac uz kamatu.
Prema nezvaničnim saznanjima, D. S. ranije je pozajmio od Č. Lj. 1.000 evra, i uz zelenašku kamatu. U dogovorenom roku mu je vratio ukupno 3.000 evra. Međutim, Č. Lj. je, navodno, nastavio da traži pare od D. S., pa mu je ovaj u naletu besa zabio nož u grudi, a onda se predao policiji.
Sagovornici "Politike" koji su sarađuju sa Centrom za razvoj građanskog društva "Protekta", sa sedištem u Nišu, i pružaju besplatnu pravnu pomoć, a imaju i psihosocijalni centar za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja, kažu da zelenaški kriminal itekako postoji i da je to jedna vrsta organizovanog kriminala o kojem se malo piše u medijima, a nažalost, naša je svakodnevica.
Dr Vladan Radivojević, psihijatar, kaže za "Politiku" da su različiti putevi ulaska u svet zelenaškog kriminala sa strane dužnika.
"Ljudi sa kojima najviše radim su oni koji zbog svoje psihopatologije, odnosno zbog svog duševnog stanja, uđu u takve relacije. Najčešće su to ljudi koji su zavisnici od psioaktivnih supstanci koji ulaze u dugove ili ono što je najčešće danas, to su kockari. Postoji i takozvano 'biznis zelenašenje', to su ljudi koji, na primer, hoće da pokrenu neki biznis pa odu kod 'pouzdanog čoveka' - prijatelja od prijatelja, od kojeg dobiju novac. I onda su na putu bez povratka", kaže Radivojević.
Čovek u terapiji psihijatru priča sve. Ali, ljudi koji su u dugovima lažu čak i psihijatra.
"Ponekad tek u petom, šestom mesecu terapije dođem do informacije da je čovek dužan zelenašu i da je dobar deo te patologije koju ima, uglavnom depresivnog spektra, ustvari posledica direktnog problema. On nije bolestan čovek, već ima realan problem zbog kog ne može da spava i zbog čega mora da laže i najmilije pa čak da laže i psihijatra", zaključuje dr Radivojević.
Pritisak zelenaša na dužnike je raznolik - od otvorenih pretnji, do pretnji porodici do stalnog podsećanja na dug. Zelenaši nekako uspevaju sebe da učine neuhvatljivim i moćnijim od sistema i policije. Koliko se ova vrsta ilegalnog biznisa raširila u Srbiji svedoči i činjenica da savremeni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima, uz pomoć advokata i notara.
Pravnik Igor Milosavljević kaže za "Politiku" da se ljudi iz cele Srbije u velikom broju javljaju "Protekti" zbog problema sa zelenašima.
"Ono što je uvreženo u ramišljanju naših ljudi, naročito kod osoba koje pozajmljuju novac, to je činjenica da se fokusiraju samo na jednog zelenaša, maltene kao da taj čovek jedini ima novac i kao da ima monopol nad pozajmljivanjem novca", kaže Milosavljević.
Svaki čovek kada bi se raspitao, našao bi barem 10 do 15 osoba koje bi mu pozajmile novac pod drugim uslovima ili mnogo korektnije od zelenaša.
"Drugi problem je što se kod nas ljudi baš i ne raspituju o čoveku od kog pozajmljuju ozbiljan novac. Da li je nasilan, da li je bio u zatvoru, da li je bio deo neke ekipe... to su podaci koji dosta znače za neke moguće potencijalne probleme sa njim. Niko od njih kada pozajmljuje novac i dobije ugovor od zelenaša nije rekao - hej, sačekaj, ja ću ovaj ugovor prvo da odnesem advokatu da pogleda, da li je ovo okej po mene ili nije", zaključuje pravnik Milosavljević.
Centar za razvoj građanskog društva "Protekta" iz Niša pruža besplatnu pravnu pomoć u slučajevima zelenašenja, a građani koji imaju ovaj problem mogu da se jave za savet ili zakažu sastanak na broj telefona 060 141 1180.
U psihosocijalnom centru za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja radi psihijatar, a telefon za zakazivanje pomoći je 061 270 9102.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Za gradnju hotela u "Beogradu na vodi" dozvola izdata nakon što je gradnja već počela
23.10.2025.•
0
Preduzeće "Beograd na vodi" dobilo je građevinsku dozvolu i podnelo prijavu radova za hotel od četiri zvezdice u oktobru, iako su radovi uveliko u toku, piše Nova ekonomija.
Koluvija ponovo na suđenju posle sedam meseci: Odložio odbranu - treba mu vremena da se spremi
23.10.2025.•
1
Nakon više od pola godine, Predrag Koluvija pojavio se na suđenju u objedinjenom postupku "Jovanjica", jer se zbog zdravstvenih problema nije pojavljivao na ročištima.
U Beogradu zaplenjeno oko 5,5 kilograma heroina
23.10.2025.•
0
Beogradska policija zaplenila je oko 5,5 kilograma heroina.
Goci: Vučićeve uvrede evroparlamentaraca zapravo vređaju zdrav razum, demokratiju i srpski narod
23.10.2025.•
1
Generalni sekretar Evropske demokratske partije Sandro Goci ocenio je da su uvrede koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio evroparlamentarcima uvreda za razum, demokratiju i sam srpski narod.
U Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu angažovano oko 300 stranih radnika
23.10.2025.•
5
U Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu angažovano je oko 300 stranih radnika od ukupno oko 2.800 zaposlenih.
Za Nacionalni stadion: Država prodala zemljište Arapima, pa ga od njih otkupila po 13 puta većoj ceni
23.10.2025.•
41
Za potrebe izgradnje Nacionalnog stadiona u Surčinu država je od arapske kompanije Al Dahra otkupila 26 parcela, površine od skoro 11 hektara.
Muškarac upucan kod Ćacilenda nakon operacije u stabilnom stanju
23.10.2025.•
3
M. B, koji je juče ranjen ispred Skupštine Srbije, operisan je juče u Urgentnom centru ambulantne hirurgije.
Šabić: Sve oko pucnjave i požara u "Ćacilendu" sporno sem da je počinjeno veoma teško krivično delo
23.10.2025.•
8
Advokat i pravni konsultant Rodoljub Šabić ocenio je da je sve oko pucnjave i požara u takozvanom "Ćacilendu" sporno sem da je počinjeno veoma teško krivično delo.
Rektor Đokić: Studentska lista će imati sve veću podršku, jer je sve veće nezadovoljstvo vlašću
23.10.2025.•
7
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić ocenio je da će studentska lista imati sve veću i veću podršku, i mada neki misle da će podrška da opadne vremenom, on misli suprotno.
Dačić o napadu kod Ćacilenda: Napadač nije bio učesnik skupa, došao ciljano da zapali i upuca
23.10.2025.•
26
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da V. A, koji je u sredu pucao, nije bio učesnik skupa ispred Skupštine Srbije, kako to tvrdi deo opozicije, već je došao namerno i ciljano da zapali šatore i puca.
Ministarka trgovine: Neće biti masovnog zatvaranja prodavnica, niti ćemo točiti gorivo u flaše
23.10.2025.•
5
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da inspekcijske kontrole pokazuju da se trgovci sve odgovornije ponašaju i da poštuju Uredbu o ograničavanju trgovinskih marži.
UNICEF u Srbiji upozorava na pokušaj prevare preko njihovog imena i logotipa
23.10.2025.•
0
Fond UN za decu (UNICEF) u Srbiji upozorio je na pokušaj zloupotrebe njihovog imena i logotipa na internetu i društvenim mrežama.
Pravnici: Napad kod Ćacilenda razotkrio bezbednosne propuste
23.10.2025.•
12
Napad u šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije, u kom je došlo do pucnjave, razotkriva ozbiljne propuste u radu policije i bezbednosnih službi.
Picula: Rezolucija EP nije napad na Srbiju
23.10.2025.•
9
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da se rezolucija o Srbiji ne sme shvatiti kao napad na našu zemlju, već kao kritika ponašanja vlasti.
Ministarstvo objavilo: Ovo je imovina na koju SPC treba da plaća porez
23.10.2025.•
14
Tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji nisu, po zakonu, oslobođene plaćanja poreza na celokupnu imovinu u svom vlasništvu, već samo na onaj deo koji služi isključivo za obavljanje bogoslužbenih delatnosti.
Maloletnik iz Srbije krijumčario Kineze preko Kosova
22.10.2025.•
2
Maloletni državljanin Srbije uhapšen je u selu Sekište kod mesta Đeneral Janković zbog pokušaja krijumčarenja pet kineskih državljana preko Kosova ka Severnoj Makedoniji.
Otac stradalog radnika u Lučanima dočekao studente: "Oni su jedina nada"
22.10.2025.•
5
Stanovnici Lučana dočekali su novopazarske studente koji se kreću ka Požegi, gde bi trebalo da stignu večeras.
Pokrajinski poslanik: Događaj u Ćacilendu šalje negativnu poruku stranim investitorima
22.10.2025.•
3
Pokrajinski poslanik i potpredsednik stranke Srbija centar (SRCE) Mihailo Brkić izjavio je da današnji događaj u Ćacilendu šalje negativnu poruku stranim investitorima.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ne propustite poklon
22.10.2025.•
14
Stiže još jedan 021.rs dnevni kviz, a danas je tu i poklon.
Siromaštvo u Srbiji: Polovina građana ima razloga za strah
22.10.2025.•
24
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečan prihod u Srbiji 2024. iznosio 97.705 dinara, dok su izdaci bili 98.165 dinara.
Komentari 24
Marija Krstović
Na 3meseca
Peca
A
Želim da kažem da bi sve kamate na odobrene i neodobrene minuse, na revolving kredite i bilo koje druge kredite, kao i kašnjenja u plaćanju koje su veće od zvanične zatezne kamate koju odobrava Narodna banka Srbije bi trebalo da se proglase zelenaškim.
Narodna banka bi onda mogla da te banke, kao i ilegalne kreditore (zelenaše), da malo edukuje tj. da ih kazni, zabrani rad, konfiskuje pokretnu i nepokretnu imovinu,...
Prečutnim odobravanjem takvih kamata Narodna banka je praktično saučesnik u tim radnjama.
Troškovi obrade kredita koji su u veličini nekoliko procenta kredita su čista pljačka, jer jedina zarada neke Banke od davanja neke pozajmoce (kredita) se ostvaruje preko kamate, na koju banka plaća porez.
Izgleda da zbog plaćanja poreza državi odgovara da se naplaćuje porez na obradu kredita, ili naplaćuje neka mala provizija prilikom naplate rate.
Ranije sam imao kamatu na viđeno na tekućem računu, a sada plaćam održavanje računa.
Ranije kada sam elektronski plaćao, a ne na šalteru, nisam plaćao proviziju na transakciju, a sada plaćam nekoliko desetina dinara po transakciji.
Skoro sve ide elektronski, a država nema kontrolu jer praktično više nema Srpskih banaka.
Kada se radilo peške postojao je SDK i država je znala kuda se kreće svaki dinar, ali i banke su bile Srpske.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar