Moderni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima
Zbog novčanih pozajmica od zelenaša mnogi građani dovedeni su do prosjačkog štapa.
Foto: Pixabay
Neki od dužnika su, nažalost, sebi oduzeli i život jer nisu mogli da izdrže pritisak i pretnje. S druge strane, slučaj uhapšenog D. S. pokazuje primer čoveka koji više nije mogao da trpi zelenašku torturu, i kada je dobio pretnje da će mu na kuću doći opasni kriminalci da uteraju dug, ubio je "zelenaša", piše Politika.
D. S. (47) uhapšen je u prošlog vikenda u Obrenovcu nakon što je u iznajmljenom stanu u kom živi nožem ubio Č. Lj. (71) koji mu je pozajmio novac uz kamatu.
Prema nezvaničnim saznanjima, D. S. ranije je pozajmio od Č. Lj. 1.000 evra, i uz zelenašku kamatu. U dogovorenom roku mu je vratio ukupno 3.000 evra. Međutim, Č. Lj. je, navodno, nastavio da traži pare od D. S., pa mu je ovaj u naletu besa zabio nož u grudi, a onda se predao policiji.
Sagovornici "Politike" koji su sarađuju sa Centrom za razvoj građanskog društva "Protekta", sa sedištem u Nišu, i pružaju besplatnu pravnu pomoć, a imaju i psihosocijalni centar za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja, kažu da zelenaški kriminal itekako postoji i da je to jedna vrsta organizovanog kriminala o kojem se malo piše u medijima, a nažalost, naša je svakodnevica.
Dr Vladan Radivojević, psihijatar, kaže za "Politiku" da su različiti putevi ulaska u svet zelenaškog kriminala sa strane dužnika.
"Ljudi sa kojima najviše radim su oni koji zbog svoje psihopatologije, odnosno zbog svog duševnog stanja, uđu u takve relacije. Najčešće su to ljudi koji su zavisnici od psioaktivnih supstanci koji ulaze u dugove ili ono što je najčešće danas, to su kockari. Postoji i takozvano 'biznis zelenašenje', to su ljudi koji, na primer, hoće da pokrenu neki biznis pa odu kod 'pouzdanog čoveka' - prijatelja od prijatelja, od kojeg dobiju novac. I onda su na putu bez povratka", kaže Radivojević.
Čovek u terapiji psihijatru priča sve. Ali, ljudi koji su u dugovima lažu čak i psihijatra.
"Ponekad tek u petom, šestom mesecu terapije dođem do informacije da je čovek dužan zelenašu i da je dobar deo te patologije koju ima, uglavnom depresivnog spektra, ustvari posledica direktnog problema. On nije bolestan čovek, već ima realan problem zbog kog ne može da spava i zbog čega mora da laže i najmilije pa čak da laže i psihijatra", zaključuje dr Radivojević.
Pritisak zelenaša na dužnike je raznolik - od otvorenih pretnji, do pretnji porodici do stalnog podsećanja na dug. Zelenaši nekako uspevaju sebe da učine neuhvatljivim i moćnijim od sistema i policije. Koliko se ova vrsta ilegalnog biznisa raširila u Srbiji svedoči i činjenica da savremeni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima, uz pomoć advokata i notara.
Pravnik Igor Milosavljević kaže za "Politiku" da se ljudi iz cele Srbije u velikom broju javljaju "Protekti" zbog problema sa zelenašima.
"Ono što je uvreženo u ramišljanju naših ljudi, naročito kod osoba koje pozajmljuju novac, to je činjenica da se fokusiraju samo na jednog zelenaša, maltene kao da taj čovek jedini ima novac i kao da ima monopol nad pozajmljivanjem novca", kaže Milosavljević.
Svaki čovek kada bi se raspitao, našao bi barem 10 do 15 osoba koje bi mu pozajmile novac pod drugim uslovima ili mnogo korektnije od zelenaša.
"Drugi problem je što se kod nas ljudi baš i ne raspituju o čoveku od kog pozajmljuju ozbiljan novac. Da li je nasilan, da li je bio u zatvoru, da li je bio deo neke ekipe... to su podaci koji dosta znače za neke moguće potencijalne probleme sa njim. Niko od njih kada pozajmljuje novac i dobije ugovor od zelenaša nije rekao - hej, sačekaj, ja ću ovaj ugovor prvo da odnesem advokatu da pogleda, da li je ovo okej po mene ili nije", zaključuje pravnik Milosavljević.
Centar za razvoj građanskog društva "Protekta" iz Niša pruža besplatnu pravnu pomoć u slučajevima zelenašenja, a građani koji imaju ovaj problem mogu da se jave za savet ili zakažu sastanak na broj telefona 060 141 1180.
U psihosocijalnom centru za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja radi psihijatar, a telefon za zakazivanje pomoći je 061 270 9102.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Dan Sektora za vanredne situacije MUP-a obeležan u Lapovu, na svečanosti Macut i Dačić
17.09.2025.•
0
Dan Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova obeležen je svečano u Lapovu.
Student Cicvarić: Režim sateran u ćošak, pravi sve bizarnije poteze
17.09.2025.•
2
Student Fakulteta političkih nauka Pavle Cicvarić, komentarisao je to što je član Gradskog odbora Srpske napredne stranke Siniša Vučinić u Informeru govorio o njegovom ubistvu.
VIDEO: Skup podrške studentu Jovičiću i u Kragujevcu
17.09.2025.•
0
Večeras se na trgu Vojvode Radomira Putnika u Kragujevcu održava skup podrške pritvorenom studentu Bogdanu Jovičiću.
Novi komandant Nacionalne garde Ohaja u poseti Srbiji, prisustvovaće i Vojnoj paradi
17.09.2025.•
3
Novi komandant Nacionalne garde Ohaja, brigadni general Metju Vudraf, boravi u svojoj prvoj zvaničnoj poseti Republici Srbiji.
Režim spreman na sve: Umesto dijaloga - represija i nasilje
17.09.2025.•
5
Septembar nije doneo očekivani talas protesta, ali represija režima pokazuje da se energija pobune ne gasi. Upotreba zabranjenih sredstava i sprega sa kriminalom otkrivaju dubinu krize vlasti.
VIDEO: Naprednjak na Informeru priča o ubistvu Pavla Cicvarića
17.09.2025.•
20
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Siniša Vučinić izjavio je na Informeru da će, kako je rekao, "među blokaderima, oni ubiti najmlađega".
Pokret slobodnih građana i Stranka slobode i pravde osudili targetiranje studenta Pavla Cicvarića
17.09.2025.•
1
"Targetiranje Cicvarića je novi nivo političkog bezumlja", saopštio je Pokret slobodnih građana, dok je Stranka slobode i pravde saopštila da je "najava ubistva Cicvarića - direktna pretnja Aleksandra Vučića".
Glamočić: Država ispunila sve obaveze prema poljoprivrednim proivođačima
17.09.2025.•
1
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je država ispunila sve obaveze prema poljoprivrednim proizvođačima.
VIDEO Građani i studenti ispred Zatvorske bolnice u Beogradu: "Pustite Bogdana"
17.09.2025.•
1
Studenti u blokadi i građani okupili su se ispred Zatvorske bolnice u Beogradu gde zahtevaju puštanje na slobodu pritvorenog studenta Bogdana Jovičića koji štrajkuje glađu.
Uhapšena razbojnička četvorka koja je krala po firmama u Barajevu
17.09.2025.•
0
Policija je u Beogradu uhapsila četiri osobe zbog krađe elektronskih uređaja u vrednosti od oko pet miliona dinara, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Profesorka Suzana Rogan iz Kragujevca koja je podržala studente vraćena na posao
17.09.2025.•
1
Osnovni sud je privremenom merom vratio na posao profesorku kragujevačke Trgovinsko-ugiteljske škole "Toza Dragović" Suzanu Rogan koja je letos dobila otkaz, posle podrške studentima i maturantima.
Sudar dva vozila kod Lazarevca, poginula jedna osoba
17.09.2025.•
0
U sudaru dva vozila kod beogradske opštine Lazarevac poginula je jedna osoba.
Evropska unija od oktobra primenjuje novi sistem kontrole granica: Evo šta to znači za građane Srbije
17.09.2025.•
3
Evropska unija će od 12. oktobra uvesti novi sistem kontrole granica za državljane trećih zemalja koji žele da uđu na teritoriju šengenskog prostora radi kratkotrajnog boravka, saopštila je mađarska policija.
Sindikat sudske vlasti anketira zaposlene u pravosuđu o obustavi rada 30. septembra
17.09.2025.•
3
Sindikat sudske vlasti saopštio je da je danas počeo anketiranje zaposlenih u pravosuđu o potpunoj obustavi rada 30. septembra.
Smenjen i načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić - i on će u penziju
17.09.2025.•
5
Načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić dobio je rešenje o penziji.
Počela sa radom aplikacija koja prati mamografske preglede žena u Srbiji
17.09.2025.•
1
Državna sekretarka Ministarstva zdravlja Ivana Stašević Karličić rekla je da je juče počela da radi aplikacija koja će brojati koliko se žena poziva i odaziva na mamografske preglede.
Šabić: Novo krivično delo koje uvodi država moglo bi da se iskoristi protiv onih koji protestuju
17.09.2025.•
8
Novo krivično delo u Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika, "objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela" perfidno je fluidno formulisano, podobno za zloupotrebe i kršenja ljudskih prava.
Kako je Tass pisao pre mesec dana: Macut smenio "proruskog" šefa svog kabineta
17.09.2025.•
6
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut smenio je šefa svog kabineta Miloša Anđića, koji je u javnosti označen kao proruski političar.
Početak školske godine doneo i veći broj obolelih od respiratornih bolesti
17.09.2025.•
0
Curenje iz nosa, temperatura, malaksalost, bol u grlu, promuklost, kašalj samo su neki od simptoma na koje se mnogi ljudi žale poslednjih dana.
Jesen počinje sledećeg ponedeljka
17.09.2025.•
0
Jesen počinje u ponedeljak, 22. septembra u 20.19 časova, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - tu je i poklon
17.09.2025.•
9
Bez izuzetka, 021.rs dnevni kviz je i danas pred vama. Ovog puta tu je i poklon.
Komentari 24
Marija Krstović
Na 3meseca
Peca
A
Želim da kažem da bi sve kamate na odobrene i neodobrene minuse, na revolving kredite i bilo koje druge kredite, kao i kašnjenja u plaćanju koje su veće od zvanične zatezne kamate koju odobrava Narodna banka Srbije bi trebalo da se proglase zelenaškim.
Narodna banka bi onda mogla da te banke, kao i ilegalne kreditore (zelenaše), da malo edukuje tj. da ih kazni, zabrani rad, konfiskuje pokretnu i nepokretnu imovinu,...
Prečutnim odobravanjem takvih kamata Narodna banka je praktično saučesnik u tim radnjama.
Troškovi obrade kredita koji su u veličini nekoliko procenta kredita su čista pljačka, jer jedina zarada neke Banke od davanja neke pozajmoce (kredita) se ostvaruje preko kamate, na koju banka plaća porez.
Izgleda da zbog plaćanja poreza državi odgovara da se naplaćuje porez na obradu kredita, ili naplaćuje neka mala provizija prilikom naplate rate.
Ranije sam imao kamatu na viđeno na tekućem računu, a sada plaćam održavanje računa.
Ranije kada sam elektronski plaćao, a ne na šalteru, nisam plaćao proviziju na transakciju, a sada plaćam nekoliko desetina dinara po transakciji.
Skoro sve ide elektronski, a država nema kontrolu jer praktično više nema Srpskih banaka.
Kada se radilo peške postojao je SDK i država je znala kuda se kreće svaki dinar, ali i banke su bile Srpske.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar