Moderni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima
Zbog novčanih pozajmica od zelenaša mnogi građani dovedeni su do prosjačkog štapa.
Foto: Pixabay
Neki od dužnika su, nažalost, sebi oduzeli i život jer nisu mogli da izdrže pritisak i pretnje. S druge strane, slučaj uhapšenog D. S. pokazuje primer čoveka koji više nije mogao da trpi zelenašku torturu, i kada je dobio pretnje da će mu na kuću doći opasni kriminalci da uteraju dug, ubio je "zelenaša", piše Politika.
D. S. (47) uhapšen je u prošlog vikenda u Obrenovcu nakon što je u iznajmljenom stanu u kom živi nožem ubio Č. Lj. (71) koji mu je pozajmio novac uz kamatu.
Prema nezvaničnim saznanjima, D. S. ranije je pozajmio od Č. Lj. 1.000 evra, i uz zelenašku kamatu. U dogovorenom roku mu je vratio ukupno 3.000 evra. Međutim, Č. Lj. je, navodno, nastavio da traži pare od D. S., pa mu je ovaj u naletu besa zabio nož u grudi, a onda se predao policiji.
Sagovornici "Politike" koji su sarađuju sa Centrom za razvoj građanskog društva "Protekta", sa sedištem u Nišu, i pružaju besplatnu pravnu pomoć, a imaju i psihosocijalni centar za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja, kažu da zelenaški kriminal itekako postoji i da je to jedna vrsta organizovanog kriminala o kojem se malo piše u medijima, a nažalost, naša je svakodnevica.
Dr Vladan Radivojević, psihijatar, kaže za "Politiku" da su različiti putevi ulaska u svet zelenaškog kriminala sa strane dužnika.
"Ljudi sa kojima najviše radim su oni koji zbog svoje psihopatologije, odnosno zbog svog duševnog stanja, uđu u takve relacije. Najčešće su to ljudi koji su zavisnici od psioaktivnih supstanci koji ulaze u dugove ili ono što je najčešće danas, to su kockari. Postoji i takozvano 'biznis zelenašenje', to su ljudi koji, na primer, hoće da pokrenu neki biznis pa odu kod 'pouzdanog čoveka' - prijatelja od prijatelja, od kojeg dobiju novac. I onda su na putu bez povratka", kaže Radivojević.
Čovek u terapiji psihijatru priča sve. Ali, ljudi koji su u dugovima lažu čak i psihijatra.
"Ponekad tek u petom, šestom mesecu terapije dođem do informacije da je čovek dužan zelenašu i da je dobar deo te patologije koju ima, uglavnom depresivnog spektra, ustvari posledica direktnog problema. On nije bolestan čovek, već ima realan problem zbog kog ne može da spava i zbog čega mora da laže i najmilije pa čak da laže i psihijatra", zaključuje dr Radivojević.
Pritisak zelenaša na dužnike je raznolik - od otvorenih pretnji, do pretnji porodici do stalnog podsećanja na dug. Zelenaši nekako uspevaju sebe da učine neuhvatljivim i moćnijim od sistema i policije. Koliko se ova vrsta ilegalnog biznisa raširila u Srbiji svedoči i činjenica da savremeni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima, uz pomoć advokata i notara.
Pravnik Igor Milosavljević kaže za "Politiku" da se ljudi iz cele Srbije u velikom broju javljaju "Protekti" zbog problema sa zelenašima.
"Ono što je uvreženo u ramišljanju naših ljudi, naročito kod osoba koje pozajmljuju novac, to je činjenica da se fokusiraju samo na jednog zelenaša, maltene kao da taj čovek jedini ima novac i kao da ima monopol nad pozajmljivanjem novca", kaže Milosavljević.
Svaki čovek kada bi se raspitao, našao bi barem 10 do 15 osoba koje bi mu pozajmile novac pod drugim uslovima ili mnogo korektnije od zelenaša.
"Drugi problem je što se kod nas ljudi baš i ne raspituju o čoveku od kog pozajmljuju ozbiljan novac. Da li je nasilan, da li je bio u zatvoru, da li je bio deo neke ekipe... to su podaci koji dosta znače za neke moguće potencijalne probleme sa njim. Niko od njih kada pozajmljuje novac i dobije ugovor od zelenaša nije rekao - hej, sačekaj, ja ću ovaj ugovor prvo da odnesem advokatu da pogleda, da li je ovo okej po mene ili nije", zaključuje pravnik Milosavljević.
Centar za razvoj građanskog društva "Protekta" iz Niša pruža besplatnu pravnu pomoć u slučajevima zelenašenja, a građani koji imaju ovaj problem mogu da se jave za savet ili zakažu sastanak na broj telefona 060 141 1180.
U psihosocijalnom centru za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja radi psihijatar, a telefon za zakazivanje pomoći je 061 270 9102.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Patrijarh razgovarao sa britanskim ambasadorom i francuskim diplomatom
17.06.2025.•
0
Poglavar SPC patrijarh Porfirije razgovarao je s britanskim ambasadorom u Srbiji Edvardom Fergusonom i francuskim diplomatom, stručnjakom za verska pitanja Žanom Kristofom Poselom.
Srednjoškolci iz Srbije osvojili dve zlatne i dve bronzane medalje na Evropskoj olimpijadi iz fizike
17.06.2025.•
0
Beogradska Matematička gimnazija saopštila je da je na Evropskoj olimpijadi iz fizike u Sofiji, tim Srbije osvojio dve zlatne i dve bronzane medalje i jednu pohvalu.
Rektor Đokić: Univerzitet nije protiv države, on je jedan od glavnih nosilaca države
17.06.2025.•
1
Univerzitet nije protivnik države i bez pomoći države institucijama i pojedincima uključenim u proces obrazovanja, nećemo opstati, kazao je rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić.
Nikolić: Srbija među prvima evakuisala deo svojih građana iz Izraela
17.06.2025.•
0
Počasni konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić izjavio je da je Vlada Srbije među prvim zemljama uspela da eveakuiše deo srpskih državljana i građana iz Izraela, nakon početka sukoba sa Iranom.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - bez problema
17.06.2025.•
8
Još jedan dan, još jedan 021.rs dnevni kviz pred vama.
Dačić o zvučnom topu: Legalno je nabavljen, blokirali smo "mod" za neprijatne tonove
17.06.2025.•
19
Ministar policije Ivica Dačić tvrdi da "neprijatni tonovi" nisu mogli biti pušteni iz zvučnog topa 15. marta, jer je taj mod u Srbiji, kako kaže, "zablokiran".
UNS i NUNS pozvali na skup u petak: "Stop progonu novinara"
17.06.2025.•
0
Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvali su na skup "Stop progonu novinara" u petak, 20. juna, u 12 časova u Pres centru UNS u Beogradu.
Kamion delom propao kroz asfalt u Ulici gospodara Vučića u Beogradu
17.06.2025.•
8
Kamion, koji je prevozio pesak, jedim delom je propao kroz asfalt u Ulici gospodara Vučića u Beogradu.
Mila Turajlić: Studenti su već promenili zemlju
17.06.2025.•
0
Mladi ljudi su već promenili Srbiju i naveli starije generacije da nešto žele da učine zajedno, smatra rediteljka Mila Turajlić.
Javne rasprave o biračkom spisku najavljene dva dana pre održavanja: Evo kada će biti u Novom Sadu
17.06.2025.•
3
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić najavila je javne rasprave o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, samo dva dana pre održavanja prve rasprave u Nišu, 19. juna.
Earshot izveštaj o 15. martu: Vrlo verovatno da su građani bili izloženi napadu akustičnog oružja
17.06.2025.•
15
Istraga Earshota zaključuje da je vrlo verovatno da su građani 15. marta na velikom studentskom protestu u Beogradu, bili izloženi napadu upotrebom usmerenog akustičnog oružja.
Troškovi PIO fonda uvećani za 100 miliona evra od dolaska Relje Ognjenovića na mesto direktora
17.06.2025.•
30
Imenovanjem Relje Ognjenovića na mesto direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) značajno su počeli da rastu troškovi te državne ustanove na javne nabavke.
.jpg "RERI: Vlade Zapadnog Balkana i dalje saučesnici u smrtonosnom zagađenju ugljem")
RERI: Vlade Zapadnog Balkana i dalje saučesnici u smrtonosnom zagađenju ugljem
17.06.2025.•
1
Vlade Zapadnog Balkana su u 2024. godini napravile hronične propuste u sprovođenju zakona o vazduhu, pa je zagađenje sumpor-dioksidom iz zastarelih termoelektrana na ugalj šest puta veće.
Najave iz vlasti o povećanju minimalca: Radnici će biti "oduševljeni"
17.06.2025.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da veruje da će poslodavci prihvatiti povećanje minimalne zarade, kao i da će država preuzeti deo tog tereta.
Počela javna rasprava o nacrtu zakona o prometu drveta i drvnih proizvoda - cilj zaštita šuma
17.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je počela javna rasprava o Nacrtu zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda.
Smenjen Šolak, urednici United Media poslali javni apel
17.06.2025.•
21
Osnivač United Group i predsednik Savetodavnog odbora Dragan Šolak, te izvršna direktorka Viktorija Boklag, smenjeni su sa svojih trenutnih funkcija.
Vučić najavio moguću promenu Ustava: Realno da se desi ili još jedna "pretnja praznom puškom"?
17.06.2025.•
23
Iako je ne tako davno tvrdio da mu ne pada na pamet da menja Ustav, predsednik Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana ipak najavio moguću promenu Ustava Srbije.
Studenti podneli krivičnu prijavu protiv Vučića zbog neprimerene posete pacijentima iz Kočana
17.06.2025.•
4
Studenti u blokadi pravnih i medicinskih fakulteta u Srbiji podneli su krivičnu prijavu protiv predsednika države Aleksandra Vučića.
Studenti i opozicija o Juseinu Boltu kao ambasadoru Ekspa: Zašto ne Novak Đoković?
17.06.2025.•
41
Višestruki olimpijski šampion, atletičar sa Jamajke Jusein Bolt biće jedan od brend ambasadora specijalizovane međunarodne izložbe "Ekspo" (EXPO) 2027. godine u Beogradu.
MUP apeluje: Kupajte se samo na uređenim kupalištima, ne ulazite u vodu pijani i drogirani
17.06.2025.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na sve građane da se tokom letnjih meseci pridržavaju mera bezbednosti prilikom boravka na rekama, jezerima i drugim otvorenim vodama.
Formiran krizni štab za evakuaciju građana Srbije iz Izraela i Irana
17.06.2025.•
1
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije formiralo je krizni štab za evakuaciju građana Srbije iz Izraela i Irana, izjavio je ministar spoljnih poslova Marko Đurić.
Komentari 24
Marija Krstović
Na 3meseca
Peca
A
Želim da kažem da bi sve kamate na odobrene i neodobrene minuse, na revolving kredite i bilo koje druge kredite, kao i kašnjenja u plaćanju koje su veće od zvanične zatezne kamate koju odobrava Narodna banka Srbije bi trebalo da se proglase zelenaškim.
Narodna banka bi onda mogla da te banke, kao i ilegalne kreditore (zelenaše), da malo edukuje tj. da ih kazni, zabrani rad, konfiskuje pokretnu i nepokretnu imovinu,...
Prečutnim odobravanjem takvih kamata Narodna banka je praktično saučesnik u tim radnjama.
Troškovi obrade kredita koji su u veličini nekoliko procenta kredita su čista pljačka, jer jedina zarada neke Banke od davanja neke pozajmoce (kredita) se ostvaruje preko kamate, na koju banka plaća porez.
Izgleda da zbog plaćanja poreza državi odgovara da se naplaćuje porez na obradu kredita, ili naplaćuje neka mala provizija prilikom naplate rate.
Ranije sam imao kamatu na viđeno na tekućem računu, a sada plaćam održavanje računa.
Ranije kada sam elektronski plaćao, a ne na šalteru, nisam plaćao proviziju na transakciju, a sada plaćam nekoliko desetina dinara po transakciji.
Skoro sve ide elektronski, a država nema kontrolu jer praktično više nema Srpskih banaka.
Kada se radilo peške postojao je SDK i država je znala kuda se kreće svaki dinar, ali i banke su bile Srpske.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar