Socijalna pomoć u Srbiji mizerna, nema novca za siromašne: Šta EU kaže o našem standardu?
Srbija je napravila jedva minimalan napredak u oblasti socijalne zaštite građana u cilju dostizanja evropskih standarda, zaključak je iz upravo objavljenog izveštaja Evropske komisije o Srbiji.
Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, u novom izveštaju sumira poslednjih godinu dana i zaključuje da je Srbija "umereno pripremljena" u oblasti socijalne politike i mera zapošljavanja.
Napravljen je neki napredak iz prošlogodišnjih preporuka tako što su usvojene regulative o bezbednosti na radu, ali ima mnogo nedostataka na kojima Srbija ne radi.
Tako, na primer, još uvek nije ustanovljen program "Garancija za mlade" koji Evropska unija primenjuje, a koji služi da bi mladim ljudima pomogao da kroz obuke i stručnu praksu steknu iskustvo i znanja.
Inače, svim ovim temama u pristupnim pregovorima govori Poglavlje 19, o kojem se u medijima retko kad govori, a koje je jedno od najbitnijih za životni standard građana. Srbija, navodi EK, treba da prestane da odlaže primenu akcionog plana za Poglavlje 19.
Novac koji Srbija izdvaja za programe i mere aktivne politike zapošljavanja nije porastao u odnosu na celokupan BDP države, niti je donet novi, dugoočekivani Zakon o radu.
Najslabija tačka države - briga o najslabijima
U oblasti socijalne zaštite, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, gotovo 28,4 odsto građana je u riziku od siromaštva. U Evropskoj uniji je taj procenat 21,7 odsto.
U najvećem riziku od siromaštva su mladi uzrasta 18-24 godine, kao i stariji od 65 godina, odnosno penzioneri. Pritom, novčana socijalna pomoć ne stiže do svih građana kojima je neophodna.
Srbija je usvojila paket podrške ranjivim porodicama i biznisima koji su pogođeni energetskom krizom, ali nije bilo nikakvih mera da se poboljša obuhvat novčanom socijalnom pomoći za građane i porodice kako bi se smanjio rizik od siromaštva.
Mesečni iznos novčane socijalne pomoći za tročlanu porodicu u Srbiji je 15.806 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa 39.623 dinara. U riziku od siromaštva su domaćinstva čiji je mesečni prihod 43.315 dinara.
"Stoga, socijalna davanja pokrivaju svega 40 odsto minimalne potrošačke korpe i izuzetno su niski u odnosu na liniju siromaštva i 60 odsto su medijalne zarade", navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Javna potrošnja za socijalnu zaštitu postepeno se smanjuje iz godine u godinu, a penzije su i dalje najveći deo socijalnih davanja. Čak se smanjio i broj korisnika programa pomoći socijalno ugroženima, odnosno onih koji imaju koristi od tih programa, a za to može da se krivi relativno novi registar Socijalna karta.
I dok nadležni tvrde da je Socijalna karta od aprila 2022 godine pomogla da se isprave greške u sistemu i isključe nepodobni, a uključe podobni za dobijanje socijalne pomoći, nevladine organizacije su digle glas zbog rizika u kojima su Romi i druge osetljive kategorije, poput sezonskih radnika, koji su bili odjednom isključeni iz socijalne pomoći zbog algoritma.
Evropska komisija skreće pažnju na opasnosti koje nosi Socijalna karta i automatske obrade podataka budući da vlada bojazan da zaposleni neće blagovremeno reagovati i sprečiti da program sa socijalne pomoći skine one koji na nju imaju pravo. Kampanju zbog posledica uvođenja Socijalne karte u Srbiji su vodile inicijative na čelu sa Inicijativom za ekonomska i socijalna prava A 11.
"Veliki je problem za građane iz ranjivih kategorija da traže pravnu zaštitu i ulože žalbu na odluku da budu isključeni iz socijalne pomoći", upozorava EK.
Srbija još uvek nema novu strategiju za socijalnu zaštitu i zakon o socijalnim davanjima. Evropska komisija naglašava da kvalitet socijalne zaštite i davanja mora da se popravi jer izuzetno "stroge" mere socijalne zaštite više isključuju korisnike i ne dovode do toga da ranjivi zapravo dobiju pomoć.
Veliki broj dece koja u Srbiji žive u siromaštvu uopšte nisu obuhvaćena socijalnim programima i postoji ogromna razlika u odnosu grad-ruralna područja. Pritom, Srbiji na novih 230 ljudi zaposlenih u socijalnoj zaštiti i dalje nedostaje bar još 700, a optimalno 1.000 novih zaposlenih.
Evropska komisija dodaje da nije bilo nikakvih napora da se poveća dostupnost novčane socijalne pomoći marginalizovanim grupama, ali ni iznos socijalne pomoći, zbog čega nije došlo ni do smanjenja stepena rizika od siromaštva i siromaštva među građanima.
Većina prošlogodišnjih preporuka Evropske komisije na ovu temu - nisu usvojene. Ovaj organ insistira da država u narednom periodu uradi ozbiljnu procenu svoje politike zapošljavanja i procenu kapaciteta Nacionalne službe za zapošljavanje i da efikasnije svojim merama targetira mlade, žene i dugoročno nezaposlene.
Evropska komisija smatra da je krajnje vreme da se uđe u izradu novog zakona o radu i to uz aktivno učešće šire javnosti, ali da se implementiraju i mere koje bi na naše tržište dovele novu radnu snagu.
Treba i da se uskladi visina socijalnih davanja, odnosno novčane socijalne pomoći za ljude koji su ispod granice siromaštva, uključujući novčanu pomoć namenjenu deci, te da se pozabavi radom centara za socijalni rad i njihovim kapacitetima.
Kad je reč o pomenutom Zakonu o radu, sadašnji propis iz 2014. godine tek je delimično usaglašen sa EU zakonima. Srbiji nedostaje još barem 130 inspektora kako bi se ispunila kvota iz akcionog plana za Poglavlje 19, a ovaj zadatak Srbija je odložila za kraj 2025. godine.
Inspektori su 2022. godine otkrili 16 slučajeva radne eksploatacije dece, što je manja brojka u odnosu na 39 slučajeva iz 2021. godine. Najviše slučajeva dečje eksploatacije je u poljoprivredi, pokazuje situacija na terenu. Srbija takođe mora da se fokusira na borbu protiv trgovine ljudima i na preporuke koje je dao Savet Evrope, koji je urgirao još juna 2023. godine da se pojača borba protiv radne eksploatacije, a naročito eksploatacije stranaca u Srbiji.
Zakon o inspekcijskom nadzoru nije usklađen sa relevantnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala, što takođe mora da se menja.
I dalje je najviše slučajeva smrti na radu u oblasti građevine, a zakon koji Srbija ima o bezbednosti na radu je nov i samo je delimično usaglašen sa EU zakonima.
Socijalni dijalog ostaje slaba tačka države, naročito kad je reč o saradnji sa civilnim sektorom. Još uvek nema novog Zakona o štrajku, a trenutni zakon je iz 1996. godine i nije u skladu sa međunarodnim standardima. Iako postoje kolektivni ugovori u javnom sektoru, nema gotovo nijednog u privatnom sektoru.
Minimalac je u januaru 2023. povećan za 14,3 odsto odlukom Vlade, ali bez konsenzusa Socijalno-ekonomskog saveta, koji mora da bude konsultovan na vreme da bi dao svoj doprinos.
Kad je reč o stepenu nezaposlenosti, on se jeste smanjio, konstatuje Evropska komisija. Obim zaposlenosti građana uzrasta 20-64 godine porastao je za godinu dana sa 66,7 odsto na 69,3 odsto, a smanjila se nezaposlenost mladih sa 26,4 odsto u 2021. godini na 24,4 odsto u 2022. godini. Ipak, nezaposlenost je i dalje na visokom nivou, skreće pažnju EK. Stoga se insistira na programu "Garancija za mlade".
Srbija sprovodi program "Moja prva plata" kako bi zaposlila mlade bez radnog isksutva, a u protekla dva kruga programa obuhvaćeno je više od 17.000 mladih. To je dobro, ali nije dovoljno da ima veći uticaj.
Novčana podrška nezaposlenima i dalje je na niska, a samo 0,1 odsto BDP-a izdvaja se za politiku zapošljavanja. Jedva četvrtina nezaposlenih u Srbiji uživa bilo kakvu pomoć u vidu mera zapošljavanja, a oni koji su bili zaposleni nastavljaju da emigriraju zbog posla.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, Srbiji najviše radnika nedostaje u oblasti ekonomije, prava, administracije, trgovine, ugostiteljstva, turizma, geodezije, građevine, ali i mehaničari i metaloinženjeri.
Pročitaj još
Diskriminacija sveprisutna
Na radnim mestima i dalje je jasno vidljiva diskriminacija po polu i po nacionalnoj pripadnosti. Postoje izvesne mere koje bi trebalo da targetiraju romsku populaciju i pomognu im da se zaposle, ali ne daju rezultate.
Kad je reč o odnosu muškaraca i žena u radnoj sferi, žene su i dalje u gorem položaju. Upošljivost muškaraca je veća od upošljivosti žena, a prosečna razlika u visini zarada za poslove (rodni jaz u platama ili gender pay gap) za muškarce i žene je u Srbiji 8,8 odsto.
Ova razlika u visini zarada je još veća u visokoj tehnologiji i nauci, gde je čak 9,1 odsto. Evropska komisija se u izveštaju dotakla i teme o kojoj se u Srbiji tek pomalo priča u poslednje vreme, a to je neplaćeni, dodatni rad žena, naročito u domaćinstvu.
"Ekonomska analiza monetarne vrednosti neplaćenog rada žena pokazuje da on doprinosi BDP-u oko 21,5 odsto. Samo 25 odsto žena u Srbiji vlasnice su nekretnina. Iako legislativa omogućava odsustvo radi nege deteta i za muškarce i za žene, rodni stereotipi su i dalje snažni i diktiraju da je ženina odgovornost da brine o deci i domaćinstvu. Žene su radile 2,5 sata duže po danu od muškaraca na nezi deteta i starijih, a ovo je jedna od najvećih razlika u odnosu Srbije i Evropske unije na indeksu rodne jednakosti", navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Dodaje se da slaba briga o građanima u ruralnim predelima, a naročito o deci u ruralnim predelima, doprinosi stepenu neplaćenog rada žena u domaćinstvima.
Celokupan izveštaj Evropske komisije dostupan je OVDE.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Advokat Ninić najavio krivičnu prijavu protiv jedne državne institucije
31.10.2026.•
1
Advokat Ivan Ninić, koji je među prvima upozoravao na mogućnost iznošenja novca iz Alta banke, najavio je večeras da će u ponedeljak podneti krivičnu prijavu protiv odgovornih osoba u jednoj republičkoj instituciji.
Dugalić: Treba preispitati rad NBS i način na koji je kontrolisala Alta banku
31.10.2026.•
0
Nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ocenio je da oduzimanje dozvole za rad Alta banci neće direktno uticati na stabilnost bankarskog sektora.
Parlamentarni izbori u nedelju se ponavljaju na 53 biračka mesta
31.10.2026.•
0
Vanredni parlamentarni izbori biće sutra ponovljeni na 53 biračka na kojima je poništeno glasanje ili se rezultati od 25. oktobra ne mogu utvrditi.
Miketić: Slučaj Alta banke deluje kao operacija izazivanja krize
31.10.2026.•
4
Aktivista i bivši narodni poslanik Đorđe Miketić smatra da je slučaj Alta banke operacija izazivanja krize u državi.
Tužilaštvo: U džakovima ispred opštine Zemun bile kopije službenih spisa, originali su sačuvani
31.10.2026.•
1
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da u džakovima sa uništenom dokumentacijom, koji su 30. oktobra iznošeni i bacani ispred Gradske opštine Zemun, nije pronađena originalna službena dokumentacija.
VIDEO: Vučić ugostio Orbana, nakon što su obojica izgubila vlast
31.10.2026.•
17
Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Beogradu sa bivšim premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, nakon što su obojica, u razmaku od sedam meseci, izgubila vlast.
Zaposleni u Alta banci: Povlačenje novca počelo već u utorak
31.10.2026.•
9
Rad u Alta banci je sve do ovog ponedeljka bio regularan i bez ikakvih promena – javljaju izvori iz danas ugašene banke koji su insistirali na anonimnosti, piše Nova ekonomija.
Evropska demokratska partija: Mladi u Srbiji čiste ulice i brišu godine mržnje i podela
31.10.2026.•
3
Evropska demokratska partija (EDP) saopštila je da Srbija konačno okreće novi list posle godina tenzija, straha i tame za vreme bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Od sutra obavezne zimske gume ukoliko na kolovozu ima snega i leda
31.10.2026.•
1
U Srbiji je od 1. novembra do 1. aprila po Zakonu o bezbednosti saobraćaja obavezna upotreba zimske auto-opreme i korišćenje sve četiri zimske gume na automobilu ukoliko na kolovozu ima snega, leda ili poledice.
Tužilaštvo: Od NBS 27. oktobra traženi podaci o transferima novca iz Alta banke
31.10.2026.•
7
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da je 27. oktobra Narodnoj banci Srbije uputilo zahtev za prikupljanje podataka o svim transakcijama prema inostranstvu Alta banke od 27. septembra.
Đokić: Prisluškivanje na Pravnom fakultetu dokaz da je odlazeća vlast kršila zakon
31.10.2026.•
3
Rektor Vladan Đokić kaže da to što su prislušni uređaji nađeni u amfiteatru Pravnog fakulteta predstavlja još jedan dokaz da je "odlazeća vlast bila spremna da se, kršeći zakon, obračunava sa svojim neistomišljenicima".
Viceguverneri NBS pozvali tužilaštvo da utvrdi činjenice o oduzimanju dozvole Alta banci
31.10.2026.•
9
Četvoro viceguvernera Narodne banke Srbije (NBS) pozvalo je danas javno tužilaštvo da utvrdi sve činjenice o oduzimanju dozvole za rad Alta banci u Beogradu, kao i eventualnu krivičnu odgovornost u NBS.
Oprema za audio-video snimanje pronađena u amfiteatru Pravnog fakulteta u Beogradu
31.10.2026.•
2
Pravni fakultet u Beogradu tvrdi da je u njegovom najvećem amfiteatru "Radomir Lukić", unutar protivpožarne "panik lampe" iznad ulaznih vrata nađena oprema za koju se pretpostavlja da služi za audio-video snimanje.
Šta su studenti još pre godinu dana pisali o Alta banci: "Građani pune kasu privatne banke povezane sa SNS-om"
31.10.2026.•
7
Studenti u blokadi upozoravali su još prošle godine na poslovanje Alta banke i njenu saradnju sa Elektroprivredom Srbije (EPS), tvrdeći da građani plaćanjem računa za struju pune kasu privatne banke povezane sa SNS.
Vučević predložio Vučića za predsednika SNS: Vraća se na čelo stranke posle tri godine
31.10.2026.•
34
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević zakazao je danas vanredno zasedanje stranačke skupštine za 13. decembar i predložio Aleksandra Vučića za novog predsednika.
LSV traži hitnu kontrolu fonda Vista Rica u koji su ulagali članovi porodica najviših funkcionera SNS-a
31.10.2026.•
5
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila je danas od Komisije za hartije od vrednosti da hitno pokrene nadzor nad poslovanjem investicionih fondova kojima upravlja društvo "Vista Rika" (Vista Rica).
Alta banka se zahvalila klijentima nakon oduzimanje dozvole za rad
31.10.2026.•
6
Alta banka saopštila je da je nad njom pokrenut stečajni postupak, nakon što joj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad.
Udruženje banaka Srbije: Slučaj Alta banke ne utiče na poslovanje ostalih banaka u Srbiji
31.10.2026.•
2
Upravni odbor Udruženja banaka Srbije saopštio je danas da je odluka Narodne banke Srbije (NBS) da Alta banci oduzme dozvolu za rad pojedinačni slučaj koji ne utiče na poslovanje ostalih banaka u Srbiji.
Komentari 18
Mbm
Pobunjenik
V.A.Laki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar