Đukić Dejanović o nedostatku kadrova u prosveti: Svuda u svetu se neke profesije u pedagogiji gase

Autor: Tanjug

Info

05.01.2024.

09:16 > 09:22

Ministarka prosvete u tehničkoj Vladi kaže da su u školski sistem u Srbiji uvedene promene sa ciljem jačanja vaspitne funkcije.

Đukić Dejanović o nedostatku kadrova u prosveti: Svuda u svetu se neke profesije u pedagogiji gase

Foto: 021.rs

Ministarka je za Tanjug rekla da se događaji kao što je tragedija u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ne mogu ni predvideti, ni u potpunosti sprečiti, ali da je potrebno usmeravanje na ponašanje dece i van škole.

"Ono što smo preduzeli početkom školske godine, u septembru, čini mi se da je bilo vrlo opravdano i da moramo i dalje raditi na jačanju vaspitne uloge škole. Sticanje vrlina, usmeravanje na ponašanje dece u školi, ali i van škole, mnogo više znanja o tome šta se u dušama tih mladih bića, dece, događa i u osnovnoj i srednjoj školi, pa i u predškolskom uzrastu, mora biti naš zajednički zadatak", rekla je Đukić Dejanović.

Ukazala je da uputstva koja je Ministarstvo izdalo školama u vezi sa vaspitnom ulogom i vrednostima koje kao vrlinu treba negovati kroz školski sistem, u zajedništvu sa roditeljima, predstavljaju jedan od ciljeva na kom je neophodno raditi i dalje.

Na pitanje da li su kao Ministarstvo zadovoljni postignutim rezultatima uvođenja i sprovođenja mera početkom ove školske godine i time kako su preporuke usvojene, ministarka je rekla da nisu nezadovoljni onim što je učinjeno i istakla da su prosvetni radnici vrlo uporno radili od 1. septembra.

"Radili su na tome da se više razgovara o mentalnom zdravlju dece, porodicama iz kojih dolaze, sistemu vrednosti. O tome koliko jedno dete u sebi treba da neguje empatiju. Koliko ima razumevanja za svog druga, posebno onog koji je senzitivan, koji ima neku različitost, a koju smo skloni i kao društvo nekada više da ismevamo, nego da je razumemo. To su neki zadaci obrazovanja na kojima su prosvetni radnici vrlo uporno radili ove školske godine i ja im se zaista na tome zahvaljujem", rekla je Đukić Dejanović.

Kada je reč o odnosu škole i porodice kao primarne društvene grupe u vaspitanju, ministarka je ukazala da tačka spoja poruka koje iz roditeljskog ambijenta deca dobijaju i onih koje dobijaju u školi treba da bude sinhronizovana i da je sa tim ciljem pokrenuta praksa otvorenih roditeljskih sastanaka, gde su istovremeno i nastavnici i deca koja to žele i roditelji.

"Roditelji beskrajno vole svoju decu i često nemaju objektivan ugao gledanja. Krenuli smo sa praksom otvorenih roditeljskih sastanaka i razgovarali na neke teme koje deluju kao periferne, kao što je značaj fizičkog zdravlja u obezbeđenju dobrog mentalnog funkcionisanja deteta i o tome koliko je važno da i roditelji i nastavnici podržavaju fizičku aktivnost. Na taj način se od naizgled perifernih tema može ići ka složenijim temama, da se spoje stavovi roditelja i nastavnika - da dete kad odlazi u školu dobija poruku da su u školi nastavnici ono što su mama i tata u kući", istakla je ministarka.

Dodala je da, ako profesor kaže da nešto nije u redu, dete mora da se zamisli i da o tome razgovara sa svojim roditeljima.

Đukić Dejanović je istakla da razredne starešine imaju sve veću ulogu, jer iako ne mogu da poznaju "u dušu" svakog od 30 učenika u odeljenju, poznaju tri, četiri različita tipa dece.

"Prosečne dece, one koji su povučeni u sebe, one koji su vrlo otvoreni, one koji su skloni pravljenju, pa i nekih incidentnih situacija. I moraće da imaju različit pristup prema roditeljima svih tih kategorija. Zbog toga smo smatrali da su i nagrada i to minimalno povećanje finansija koje dobijaju razredne starešine u procesu nagrađivanja neophodno i mislim da je to bilo potrebno", rekla je ministarka.

Što se tiče problema nedostatka nastavnog kadra, ministarka ukazuje da se ne samo kod nas, već i u svetu, neke profesije u pedagogiji prosto gase i da nema interesovanja za njih.

"Kod nas je to matematika, fizika, informatika, hemija, engleski, nemački i srpski jezik. Mi smo u protekloj godini davali stipendije onim studentima koji na fakultetima uče da budu pedagozi iz ovih predmeta, ali nismo postigli neki jako dobar ili zadovoljavajući rezultat time. Sa rektorom BU Đokićem i dekanima odgovarajućih fakulteta sam nedavno imala razgovor i opredelili smo se da ćemo zajedno sa drugim ministarstvima, i pre svega sa kreatorima i menadžmentom pomenutih fakulteta, morati da napravimo jedan stimulativni pristup, da povećamo atraktivnost pedagoških zanimanja", rekla je Đukić Dejanović.

Dodala je da je je posebno važno uvideti i u kojim regionima kojih profesija nema dovoljno.

"Ako budemo uradili ono što smo krenuli ove godine, a to je da smo u prosveti povećali plate za preko 30 odsto od januara prošle do januara ove godine, ako budemo dalje radili na boljem finansijskom aspektu plaćanja tih ljudi, ako im budemo obezbeđivali edukacije koje će biti stimulisane državom i subvencijama, kontinuirane edukacije, i vodili računa da i ako nemaju dovoljan fond časova, oni moraju imati i ekonomsku i stručnu sigurnost od države, napraviti neke početne korake", ocenila je ministarka.

Na pitanje na koji način povećavati broj dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, posebno dece iz osetljivih društvenih grupa, ministarka je rekla da se, osim izgradnje 23 vrtića za 11.000 mališana i edukacije kadra, radi na posebnom odnosu prema senzitivnim grupama.

Dodala je da predstoji i to da predškolsko obrazovanje bude obavezno, ali, kako je rekla, čim država bude smogla snage, pre svega finansijske i u pogledu kadra, da to organizuje.

"Odlazak deteta u vrtić nije samo vaspitno-obrazovni rad, to je jedno sazrevanje deteta i one jedne bitne komponente socijalnog života, o čemu se posebno vodi računa. Posebno kad su senzitivne grupe mališana u pitanju, deca sa fizičkim poteškoćama, romska deca iz nefunkcionalnih porodica, deca jako siromašnih roditelja, deca u seoskim područjima udaljenim od gradova", rekla je ministarka.

Teme

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

021

09.01.2024 • 12:26

Ја сам завршила српски језик пре 13 година и не радим у струци. Тада се тражило 5.000 евра за посао у школи.
Сада радим нешто друго и нема везе са мојим факултетом.
Не кајем се што сам то завршила, али ме боли што не могу да се бавим оним чиме волим.

4 3 +1
Sandra

09.01.2024 • 09:24

Ministri u Vladi Srbije nisu tu da bi rešavali probleme, već sprovodili agende svojih nalogodavaca. Cilj je da se rasturi sistem gde god ga ima: prosveta, nauka, zdravstvo, poljoprivreda, energetika... Moram priznati da vrlo dobro rade na ispunjavanju zadataka dobijenih od nalogodavaca. Kojekakvi projekti u raznim oblastima koji bombastično zvuče služe da se silna lova slije u privatne džepove i da se pokrije nepostojanje sistema. Tako ministarka otvara vrtić ovde, školu onde, zamenjen krov tamo, fiskulturna sala onamo,šalje nastavnike da vide kako se radi u belom svetu (neprimenjivo kod nas) ... Sve bez ikakvog plana, strategije. U zdravstvu nabave mamografe (što je u redu, reši se ptoblem za 2-3% pacijenata), a ogromnom procentu stanovništva nije dostupna primarna zdravstvena zaštita (nedostatak lekara, zakazivanja, liste čekanja...). Gledajte kako smo sistematski uništeni od idiota.

3 4 -1
Zemlja čudesa

05.01.2024 • 16:28

Škola je obrazovna ustanova, a vaspitavanjem treba da se bave roditelji i država kroz adekvatno zakonodavstvo. Svaljivati odgovornost za nerad i glupost na odeljenjske starešine i školu je običan bezobrazluk.

24 36 -12

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.