U narednih pet godina nedostajaće pet do sedam hiljada nastavnika: Šta uraditi?
U školama u Srbiji u narednih pet godina nedostajaće pet do sedam hiljada nastavnika, upozorili su na nedavnom skupu u SANU dekani fakulteta u Beogradu koji školuju nastavnički kadar.
Foto: Pixabay
Koliko je situacija alarmantna dovoljno govori podatak što su na smeru za nastavnika hemije ove godine upisana tri brucoša, biologije dva, fizike sedam, matematike tri, geografije dvadeset, srpskog jezika 60, istorije - 84. Na fakultetima kažu da je to istorijski minimum, piše Euronews Srbija.
Trend naglog opadanja interesovanja za nastavničke fakultete krenuo je 2015. godine. Te godine na Matematičkom fakultetu u Beogradu bilo je 112 prijavljenih kandidata za polaganje prijemnog, a samo godinu dana kasnije broj zainteresovanih kandidata je prepolovljen. Već tada u školama u Srbiji nedostajalo je oko 500 nastavnika matematike i isto toliko fizike.
Danas je u školama najveći deficit nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike, nemačkog jezika. Pravilnik o zapošljavanju u školi kaže da u učionicu mogu samo nastavnici sa master diplomom.
Međutim, Pravilnik je jedno, a realnost na terenu nešto sasvim drugo. Da bi se održala nastava, direktori su prinuđeni da angažuju manje stručan kadar, čak i apsolvente sa fakulteta.
Više je razloga što se beži iz prosvete. Matematičari, fizičari, informatičari ne žele da rade u školi jer u privredi mogu da zarade mnogo više. Osim finansijskog momenta, status profesije je danas vrlo nizak, nije vrednovan na pravi način.
Dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji imaju smerove za nastavnike, uradili su platformu kojom se predlaže rešenja kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit kadrova u školama.
Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima - tri su ključne stvari na kojima insistiraju dekani. Platforma je usvojena na Senatu i prosleđena Ministarstvu prosvete.
Nastavnička zanimanja, ali i finansiranje fakulteta bili su glavne teme sastanka dekana UB prof. Vladana Đokića sa ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović koji je održan ove nedelje.
Roglić: Malo toga urađeno
Dekan Hemijskog fakulteta prof. Goran Roglić, jedan od autora platforme, kaže da su dokument sa predlogom rešavanja problema prosledili Ministarstvu prosvete, ali da je malo toga urađeno.
"Ministarstvo prosvete je imalo razgovore sa sindikatima. Skup u SANU je bio prvi sastanak gde su bili predstavnici Ministarstva prosvete i gde smo govorili o platformi. Oni su izrazili spremnost da nastavimo da radimo na tome. Kojim tempom će ići, to ne znamo", kaže Roglić za Euronews Srbija.
Ideja dekana je da se uvedu regionalne stipendije za studente koji upisuju nastavničke fakultete.
Svaki region bi uradio analizu koliko im nastavnika nedostaje u školama i projekciju kakva će biti sutuacija narednih pet godina. Na osnovu toga delili bi regionalne i lokalne stipendije za upis na nastavničke smerove koji su deficitarni.
"Veća je verovatnoća da će se neko vratiti u svoj kraj i držati nastavu ukoliko mu je obezbeđena stipendija i radno mesto nakon završenog fakulteta. Teško ćete nekog iz Beograda motivisati da ode u Crnu Travu ili Bosilegrad da predaje", naveo je Roglić.
Dekani su ukazali i na probleme fakulteta koji imaju nastavničke smerove, jer se upisuje mali broj studenata, a akreditacija studijskih programa je pola miliona dinara i to fakultet mora da plati iz sopstvenih sredstava.
"Mi upisujemo mali broj studenata, a država je propisala da je norma grupe za prvu godinu na našem fakultetu 70 studenata. Mi kada upišemo dva ili tri studenta, država to ne prepoznaju kao posebnu grupu i kompletno njihovo školovanje praktično pada na teret ostalih studenata na fakultetu. Mi moramo da angažujemo nastavike za njih, a ne dobijamo finansiranje za tu studijsku grupu", pojasnio je on.
Niko neće u nastavnike
Roglić kaže da nije iznenađenje što niko neće u nastavnike, jer je plata nastavnika ispod prosečne plate u Srbiji.
Stav dekana je da plate u prosveti treba da budu 30 do 50 odsto veće od prosečne plate u Srbiji, da bi se stimulisali mladi ljudi da upisuju nastavničke fakultete.
Osim finansija, važan je i status nastavnika. Nekada su uz lekara i sveštenika, učitelji i nastavnici bili uticajni ljudi u zajednici. Njihovo mišljenje bilo je važno za sve društvene teme. Danas se slika drastično promenila.
"Status nastavnika se mora promeniti. To se odnosi na odnos učenika prema nastavnicima, odnos roditelja prema nastavnici. Oni su danas bukvalno na otvorenoj liniji fronta prema deci i prema roditeljima, ali i društvu u celini. Mi se zalažemo da se njima vrati status kakav su nekada imali", naveo je Roglić.
Neophodno je, dodaje, da se uradi ozbiljna revizija nastavnih planova, programa, standarda i da se vidi da li ima prostora za redukcije i na koji način poboljšati kvalitet obrazovanja.
To što postoji ozbiljan raskorak između Pravilnika o obrazovanju nastavnika i onog što se može videti na terenu (ko danas predaje u školama), Roglić kaže da se i o tome mora otvoriti širi društveni dijalog, uraditi ozbiljna analiza i dati preporuke.
"Da li može inženjer da predaje matematiku. Smatramo da ne može. Ja se ne bih usudio, kao univerzitetski profesor, da odem u osnovnu i srednju školu da predajem deci. Nastavnik mora da zna kako će se spustiti na njhov uzrast i kako njima objasniti neke stvari. Kod nas na smeru nastave hemije ima mnogo predmeta koji su je posvećeni toj temi, da nastavnik kada izađe pred učenike može kvalitetno da drži nastavu", naveo je on.
U Finskoj mladi se utrkuju za nastavničke fakultete
Nedostatak nastavnika nije problem samo u Srbiji već u mnogim evropskim zemljama.
Tokom prošle školske godine Nemačka je izašla sa podatkom da joj nedostaje 30.000 nastavnika, Poljskoj 20.000 nastavnika, Mađarskoj 16.000. Takođe, francusko ministarstvo obrazovanja je navelo da je 4.000 od oko 27.300 radnih mesta za nastavnike ostalo upražnjeno tokom prošle školske godine.
Finski sistem obrazovanja važi za jedan od najboljih u svetu. U toj zemlji ogromna pažnja se poklanja deci i mladima na polju edukacije.
Samu Seitsalo, direktor finske Nacionalne agencije za obrazovanje nedavno je za Euronews Srbija rekao da je Fincima trebalo vremena da naprave funkcionalan obrazovni sistem.
"Počeli smo sedamdesetih godina da se tim bavimo. Tada smo odlučili da imamo opšte javno obrazovanje, obrazovanje za svu decu a ne samo za nadarene", rekao je on za Euronews Srbija.
Dodao je da je jedan od ključnih elemenata u obrazovnom sistemu kvalitet nastavnika.
"Svo nastavno osoblje u Finskoj ima magistarske diplome, a ovim toga moraju da imaju stalna usavršavanja. Ostavljamo veliki prostor nastavnicima da biraju način kako će da predaju, a mi stvaramo okvir za nastavni plan i program. Zamisao je da oni podučavaju decu sagledavajući njihovu ličnost", pojašnjava on.
Pročitaj još
A postati nastavnik u Finskoj nije lako. Velika je konkurencija na fakultetima, jer veliki broj mladih želi da radi u školi. To je jedna od najtraženijih profesija. Svaki 13. kandidat koji aplicira za fakultet bude primljen. To znači da su nastavnici i učitelji cenjeni u društvu.
"Nastavnik bira način kako će da predaje gradivo. Ciljevi su postavljeni na nacionalnom nivou šta deca treba da znaju kada završe školu. Velika je sloboda za prosvetne radnike unutar učionice. To je jedan od razloga zašto je popularno biti nastavnik u Finskoj jer možete da birate način kako ćete raditi sa decom. Njihov rad se prati, ali nemamo inspekciju na nacionalnom nivou koja ih kontroliše kao neke druge zemlje. Veliko je poverenje između školske uprave i nastavnika. Poslednje inspektore imali smo devedesih. U međuvremenu pametnije smo ulagali novac", naveo je on.
U Finskoj je obrazovanje besplatno kroz ceo obrazovni sistem. Učenici dobijaju besplatno sav nastavni materijal, udžbenike. Imaju i jedan besplatan obrok u školi.
Teško je preračunati koliki je budžet za obrazovanje u toj zemlji. Deo novca sliva se iz državne kase, a deo finansiraju lokalne samouprave. Ono što se zna - budžet za prosvetu je drugi najveći u okviru finske vlade. Jedino je veći za socijalnu zaštitu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Robne rezerve otkupljuju deo ovogodišnjeg roda pšenice
16.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pokrenuta inicijativa da Direkcija za robne rezerve, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice "po stimulativnijoj ceni".
Srpska IT asocijacija: Ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora
16.06.2025.•
2
Srpska IT Asocijacija (SITA) saopštila je da je zabrinuta zbog nenajavljene odluke Vlade Srbije da ukine Uredbu o podsticajima za poslodavce koji zapošljavaju novonaseljena lica.
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
10
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
10
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Crna Gora odbacila mogućnost da se Srbija uključi u tender za koncesije aerodroma
11.06.2025.•
5
Ministarstvo saobraćaja Crne Gore je odbacilo mogućnost uključenja Srbije u tekući tender za 30-godišnje koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat.
Komentari 67
Владимир
Да додам да професори (наравно они који су запослени за стално и имају пун фонд часова) имају и најболје плате у земљи, нарочито ако се узму у обзир радна недеља и распусти.
За посао наставника треба јако добра веза баш због тога што их има много и на крају да додам да у Сомбору има људи са завршеним учитељским факултетом на сваком кораку.
Zebra
Ništa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar