Predlog vrha Vojske Srbije je da se uvede obavezno služenje vojnog roka u trajanju od četiri meseca, a upućen je, kako piše u obrazloženju, "u cilju podizanja odbrambenih sposobnosti Vojske Srbije, kroz pomlađivanje i unapređenje popune i obučenosti aktivnog i rezervnog sastava".
Obavezni vojni rok u Srbiji ukinut je odlukom parlamenta u decembru 2010, kada je uspostavljena profesionalna vojska, čime je promenjena tradicija koja je u različitim oblicima postojala skoro dva veka, navodi ovaj portal.
Iako Ministarstvo odbrane Srbije već godinama nije objavilo podatke o tome koliko ima ljudi i koliko ih je predviđeno po organizacijsko-formacijskom sastavu, portal Balkanska bezbednosna mreža (BBM) poslužio se podacima iz doktorske disertacije jednog visokog oficira VS-a, prema kojima se u Vojsci nalazi oko 22.500 ljudi, od toga oko 4.200 oficira, 6.500 podoficira, 8.200 profesionalnih vojnika i oko 3.500 civila, dok u celini sistem odbrane ima više od 30.000 ljudi, računajući i Ministarstvo odbrane s raznim ustanovama.
Od današnjih 29 evropskih članica NATO, uključujući Tursku, samo šest njih zadržalo je vojnu obavezu od 1993. do danas, piše tportal. Velika Britanija, SAD i Kanada imaju profesionalne vojske već 50 ili više godina, a Nemačka od 2011. ima suspendovanu obavezu i ona se može aktivirati samo ako Bundestag utvrdi da je ukidanje suspenzije nužno zbog odbrane.
Hrvatska
Obavezno služenje vojnog roka u Hrvatskoj ukinuto je pre 16 godina i zamenjeno dobrovoljnim služenjem. Iako je prvih godina zainteresovanost mladih za to bila veća od kapaciteta i potreba, poslednjih godina njihov je broj drastično pao, pa se u Ministarstvu odbrane trude da privuku što više kandidata, uključujući povećanje naknada vojnim obveznicima sa 400 na 700 evra mesečno u februaru prošle godine.
I novi ministar Ivan Anušić najavio je da će nastaviti s jačanjem materijalnih prava vojnika kako bi što više ljudi privukli u vojsku.
Ukrajina i Litvanija
Ubrzo nakon aneksije Krima, Ukrajina (2014.) i Litvanija (2015.) ponovo su uvele vojnu obavezu za muškarce od 18 do 26, odnosno 25 godina.
Nakon ruskog napada 24. februara 2022. godine, ukrajinska vlada usvojila je zakon prema kojem svi muškarci između 18 i 60 godina mogu biti pozvani u vojsku.
Letonija
Ova baltička zemlja jedna je od tri članice NATO koje graniče s Rusijom. Druge dve su Estonija i nova članica NATO Finska, koja nikada nije ni ukidala vojnu obavezu.
Sada i Letonija želi da je ponovo uvede. Od 2024. godine svi muškarci od 18 do 27 godina moraju proći jedanaestomesečnu vojnu obuku. Od 2028. svake godine treba da bude regrutovano 7.500 Letonaca - toliko je, prema podacima NATO, ta zemlja imala profesionalnih vojnika 2022.
Rumunija
U Rumuniji su 2015. propali pokušaji da se ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka. O tome se ponovo razgovara od proleća prošle godine. Poseban zahtev Ministarstva odbrane je da u slučaju opšte mobilizacije svi mladi Rumuni koji žive u inostranstvu moraju u roku od 15 dana da se prijave za regrutaciju.
Holandija
Holandskim oružanim snagama nedostaje oko 9.000 regruta. Zato vlada razmišlja o proširenju vojske obaveznim služenjem, kao što to Švedska čini od 2018.
Švedska
Najveća zemlja Skandinavije mogla bi postati sledeća članica NATO. Švedska je 2010. ukinula služenje vojnog roka, ali ga je ponovo uvela 2018. jer nije bilo dovoljno dobrovoljaca. Od tada su se svi 18-godišnjaci morali prijaviti na regrutaciju. Međutim, kao i u Norveškoj, samo mali deo njih služi vojni rok.
Norveška i Danska
U domovini generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga od 2016. godine ne samo svi muškarci, već i sve žene starije od 18 godina moraju na regrutaciju.
Međutim, samo oko 9.000 od 60.000 njih, koliko ih svake godine obavi vojni lekarski pregled, bude pozvano na 19-mesečno služenje vojnog roka.
Zbog stroge selekcije zvanični izvori kažu da vojna služba u Norveškoj ima sličan prestiž kao i diplome visokog obrazovanja.
U Danskoj je služenje vojnog roka obavezno, ali ima dovoljno dobrovoljaca da bi se zadovoljile potrebe.
Francuska
Francuska raspravlja o nekoj vrsti lakše vojne obaveze. Predsednik Emanuel Makron uveo je Univerzalnu nacionalnu službu 2019, u kojoj mladi ljudi mesec dana volontiraju za dobrobit zemlje.
Vlada sada razmatra da to postane obavezno za sve Francuze i Francuskinje između 15 i 17 godina. Od toga bi dve nedelje mladi provodili u vojnim objektima.
Nemačka
Nemački kancelar Olaf Šolc odbacio je predlog svog ministra odbrane Borisa Pistorijusa o uvođenju obaveznog vojnog roka. Međutim, pozivi na raspravu o tome dolaze iz čitavog političkog spektra u Nemačkoj, pisao je Dojče vele prošle godine.
_zene_vojnici_.jpg "Srbija možda vrati obavezni vojni rok: Kakva je situacija u drugim zemljama Evrope?")
Komentari 25
BGD 011
@Baja
@Zanovetalo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar