Rizik od državne kontrole medija u Srbiji visok, mediji ukrupnjeni oko dva operatora
Rizik od državne kontrole ili državnih resursa u medijima je relativno visok u Srbiji.
Foto: 021.rs
Trendovi ukrupnjavanja medija oko dva kablovska operatora su vidljivija nego 2018. godine, rečeno je danas na predstavljanju istraživanja o vlasničkoj strukturi najuticajnijih medija i medijskih kompanija u Srbiji.
"Analizirano je 43 medija, odnosno vlasnika, pojedinaca i kompanija iza medijskih kuća", rekla je koordinatorka projekata Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Tanja Maksić i objasnila da se merilo 12 indikatora koji mogu biti rizik po medijski pluralizam.
Od 12 indikatora, dodala je ona, dosta njih se crveni, a to je upozorenje da je horizantalna, verikalna i politička kontrola nad medijskim kućama visoka.
Maksić je objasnila da se visokim rizikom smatra ako četiri kuće gleda više od 50 odsto publike, pre svega kada je reč o televiziji, dok su sektori štampe i radija u srednjem riziku koncentracije.
Prema njenim rečima, SBB i Telekom Srbija su dominantni na tržištu kablovske televizije i važni igrači u osnivanju medijma - proizvođači i distributeri medijskog sadržaja.
"Trendovi ukrupnjavanja medija oko operatora su vidljiviji nego 2017. godine kada je to počelo", ukazala je ona.
Druga velika promena, rekla je Maksić, jeste da medijske kuće "otvaraju" publiku u novim sektorima.
"Kada smo 2017. godine radili analizu, podsetila je ona, trend je bio da su print mediji tražili publiku u onlajnu. Mediji sada funkionicušu u sva četiri sektora, pa sada print stvara televizije na kablu - Blic TV, Kurir TV, Informer TV", istakla je Maksić.
Maksić je rekla i da je trend u onlajnu da i mediji funkcionišu na "deljenju sadržaja" kako bi povećali klikabilnost svog i "prijateljskih" sajtova.
"Da li će istraživanje nešto da promeni ne zavisi od nas ovde, a verujem da ljudi u Srbiji nisu upoznati sa vlasničkom strukturom u svim medijima", istakla je Maksić.
Predstavnica Global medija registra Nafisa Hasanova izjavila je da trendovi na Zapadnom Balkanu pokazuju visoku stopu koncentracija u medijima, što je rezultat manjka zaštitnih mera ili koje postoje, ali se ne primenjuju efikasno.
"Ovo je drugo istraživanje za Srbiju, prvo je bilo 2017. godine i pokazuje trendove porasta uloge države u medijima", rekla je ona, povodom analize koju je ova organizazija uradila sa mrežom BIRN Srbija.
Hasanova je rekla da trend pokazuje da je rizik od državne kontrole ili resursa u medijima relativno visok.
Ovo je alat koji daje rendgenski sistem medijskih sistema, rekla je Hasanova, jer ne želimo da demonizujuemo aktere, već da shvatimo rizike od različitih aktera.
Predstavnik IPSOS Dejan Radosavljević rekao je da je logičan razvoj medija da se širi na više platformi.
"Auditorijum je sve manji, sve stariji i medijska slika odražava demografsku situaciju", rekao je Radosavljević i istakao da je popravljena obrazovna struktura populacije i dramatičan skok u internet populaciji.
Televizija stagnira na obimu auditorijuma, on iznosi oko 65-67 odsto, ali je vreme koje se provede ispred TV je 10 sati. Radio se "drži" i podmlađuje, preneo je on.
Pročitaj još
Radosavljević je rekao da je "print "u padu, da je taj medijski prostor depriviran i da je malo je kvalitetnog, kritičkog, osmišljenog novinarstva.
Prema njegovim rečima, za 2.000 medija u Srbiji medijsko tržište čija je vrednost 450 miliona evra, je malo i ukrupnjavanje je tržišno opravdano, ali pitanje je da li je regulatarno to ok.
Radosavljević je rekao da je čarobna reč "sadržaj", kvalitetan, osmišljen sadržaj, ali to nikjo neće da plati.
"U tom bunaru nema mesta za male medije", dodao je.
Predstavnica Novosadske novinarske škole Darija Stjepić izjavila je da se ovde govori o “duopolu” Telekoma i Junajted grupe, ali za većinu publike nema tog "drugog prozora".
U slučaju prodaje Junajted grupe ne bismo imali ni prozor u ono što imamo sada, neku vrstu slobode medija, rekla je Stjepić.
Direktor nedeljnika Vreme Stevan Ristić izjavio je da je jako teško poslovati u ovakvom medijskom okruženju i Vreme trpi od državne kontrole nad resusrima.
Ristić ukazuje da i kada su se dodeljivale prvi put nacionalne frekvencije, data je jedna više nego što je moguće i normalno i time je normalizovano da mediji zavise od države.
Privatizacija medija kako je urađena nije dobra i umesto državnih dobili smo partijske medije, predočio je Ristić.
Predsednik Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević podsetio je na izveštaje tog tela iz 2011. godine u kojem je upozoreno dokle će dovesti netransparetno vlasništvo u medijima.
"Potom smo dali izveštaje 2014. i 2015. godine, gde smo pokazali kako se mogu kontrolisati mediji i kako se mediji kontrolišu javnim sredstvima", rekao je Milićević.
"Centrirali smo vam loptu, a ništa nije urađeno. Sada se proces ubrzao i ko sada treba da zaustavi taj proces, pre nego dođe do situacije kada je nemoguć povratak", upitao je on.
Milićević je ponovio da je Savet govorio da nikada nije trebalo prihvatiti prikrivene vlasnike medija, ali ovde se radovalo što država više nije u medijima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Načelnik SBPOK-a Marko Zafirović pozvan na informativni razgovor
01.11.2026.•
0
Načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Marko Zafirović pozvan je danas u svojstvu građanina na informativni razgovor u policiji u vezi sa slučajem "Senjak".
Koji su ekonomski izazovi pred budućom vladom?
01.11.2026.•
0
Dok se čeka formiranje nove vlade, ostaje otvoreno pitanje kako će se politička situacija odraziti na investicije, kurs dinara i životni standard građana.
Briselski institut: Evropska unija podržavala Vučića, a sad mora povratiti poverenje među građanima Srbije
01.11.2026.•
0
Evropska unija je bila u dosluhu i podržavala Aleksandra Vučića, a sad mora povratiti poverenje u Srbiji i pomoći obnovu demokratije i vladavine zakona, ocenjuje briselski Centar za evropsku politiku (CEP).
Otvoreni konkursi za prijem u specijalne jedinice Vojske Srbije
01.11.2026.•
0
Ministarstvo odbrane saopštlo je danas da su otvoreni konkursi za prijem u 72. brigadu za specijalne operacije i 63. padobransku brigadu Vojske Srbije.
Crta: Na ponovljenim izborima do 16 sati glasalo 35 odsto birača
01.11.2026.•
0
Posmatračka misija Crta objavila je da je, na 53 biračka mesta na kojima se danas ponavlja glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima, do 16 časova glasalo 35 odsto birača.
ANEM: Da beogradsko Više javno tužilaštvo prestane da progoni novinare
01.11.2026.•
2
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) osudila je otvoreni pritisak beogradskog Višeg javnog tužilaštva (VJT) na redakciju Informativnog programa RTS-a i zatražila prestanak progona novinara i aktivista.
Nepostojećim Ćacilendom ili lojalistima - čime zapravo Vučić preti?
01.11.2026.•
10
Aleksandar Vučić izjavio je, povodom upada u Informer, da će se naprednjaci samoorganizovati, ako nadležni ne budu štitili ovaj medij, poznat po širenju propagande bivšeg režima i targetiranju neistomišljenika.
Crta: Izlaznost do 13 časova na ponovljenim izborima 23,7 odsto
01.11.2026.•
0
Posmatračka misija nevladine organizacije Crta saopštila je da je izlaznost do 13 časova na 53 biračka mesta na kojima se danas ponavlja glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima, 23,7 odsto.
Odnos Srbije i Hrvatske posle Vučića: Šta se može očekivati?
01.11.2026.•
6
Promena vlasti u Srbiji u Hrvatskoj je uglavnom dočekana s olakšanjem.
Tužilac Stefanović: Kričak se sumnjiči za dva krivična dela, hapšenje nije zbog izbora
01.11.2026.•
35
Načelniku Uprave kriminalističke policije Marku Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću određeno je, zbog postupanja u slučaju "Senjak" zadržavanje od 48 sati.
EPS objavio novi broj tekućeg računa na koji Beograđani treba da plaćaju struju
01.11.2026.•
4
Elektroprivreda Srbije saopštila je da je za kupce električne energije sa područja Beograda (domaćinstva i male kupce) od računa oktobar 2026. godine promenjen broj tekućeg računa za uplatu.
Bivši tužilac o hapšenju Krička: Ako je razlog prijava od pre šest meseci, šta je tužilaštvo čekalo do sada
01.11.2026.•
0
Advokat i bivši tužilac za organizovani kriminal Aleksandar Milosavljević izjavio je da bi trebalo da se preispita zbog čega su dvojica načelnika sada uhapšeni.
Kričku i Sekuloviću određeno zadržavanje do 48 sati
01.11.2026.•
8
Načelniku Uprave kriminalističke policije Marku Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću određeno je zadržavanje do 48 sati.
Crta: Do 10 sati na izborima glasalo 9,4 odsto birača
01.11.2026.•
1
Posmatračka misija Crta objavila je da je do 10.00 izlaznost na 53 biračka mesta na kojima se ponavlja glasanje na parlamentarnim izborima, iznosi 9,4 odsto.
Srbija u oktobru izdvojila oko tri miliona evra za humanitarnu pomoć Ukrajini
01.11.2026.•
4
Srbija je u oktobru 2026. godine izdvojila humanitarnu pomoć Ukrajini u vidu životno neophodnih lekarskih sredstava u ukupnoj vrednosti od približno tri miliona evra.
Politikolog Gogić: Na proleće očekujem seriju vanrednih lokalnih izbora
01.11.2026.•
10
Politikolog Ognjen Gogić je rekao da očekuje da kada se završe predsednički izbori krajem godine, bude serija vanrednih lokalnih izbora na proleće sledeće godine.
Crta: Otvorena sva biračka mesta na kojima se ponavljaju izbori
01.11.2026.•
1
Posmatračka misija nevladine organizacije Crta saopštila je da su jutros otvorena sva 53 biračka mesta, na kojima se danas ponavlja glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima, održanim 25. oktobra.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - polako
01.11.2026.•
12
Svakog dana na 021.rs vas čeka novi dnevni kviz.
Uhapšen Marko Kričak
01.11.2026.•
89
Policija je po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapsila načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička.
Komentari 1
Klikabilni
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar