Objavljeni detalji o planovima rekonstrukcije Generalštaba: Šta dobija Srbija?
Kompanija Džareda Kušnera, zeta bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, dobiće u zakup prostor bombardovanog Generalštaba u Beogradu, na 99 godina, bez naknade.
Na tom mestu će izgraditi luksuzni hotelski i apartmanski kompleks, kao i spomen obeležje i muzej, piše Njujork tajms, a prenosi N1. Investicija je, kako se navodi, vredna 500 miliona dolara, a država Srbija bi, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita.
Njujork tajms piše da aranžman za prostor bombardovanog Generalštava, koji će kompanija "Kušner" sklopiti sa Vladom Srbije, prati ranije interesovanje Donalda Trampa za tu lokaciju. Bivši predsednik SAD, podseća američki list, interesovao se za istu lokaciju pre nego što je izabran na funkciju, a posrednik u pregovorima bio je isti čovek koji sada radi sa Džaredom Kušnerom.
Memorandumom između Kušnerovog tima i Vlade Srbije, prostor na kom se nalazi kompleks Generalštaba Vojske Jugoslavije, odnosno nekadašnjeg jugoslovenskog Ministarstva odbrane, a koji je NATO bombardovao 1999. godine, bio bi dat investicionoj firmi Kušnera u zakup na 99 godina, bez naknade, oktriva Njujork Tajms.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ga ideja rekonstrukcije zgrade Generalštaba "oduševljava". Vučić je rekao da je "vrlo srećan što ćemo rešiti problem u centru grada. Beogradu je potrebno da se razvija i (potrebne su) velike investicije" o kojoj je razgovarao ministar finansija Simiša Mali koji je "ozbiljan i pametan".
Prema nacrtu sporazuma koji je američkom listu ustupio jedan srpski zvaničnik, Kušner bi dobio pravo da na mestu Generalštaba izgradi luksuzni hotelski i apartmanski kompleks, kao i spomen obeležje i muzej.
Njujork tajms, međutim, podseća da je 2013. godine, dve godine pre nego što se kandidova za predsednika SAD, Kušnerov tast Donald Tramp u razgovoru sa jednim visokim zvaničnikom srpske vlade, izrazio želju da izgradi luksuzni hotel na mestu Generalštaba.
Tada su predstavnici organizacije Tramp otputovali u Beograd da vide lokaciju, ali projekat nije realizovan pre izbora Trampa za predsednika SAD, kada je položio zakletvu u kojoj se, između ostalog, navodi da neće sklapati nikakve nove poslove sa inostranstvom.
Ričard Grenel, koga je Tramp svojevremeno imenovao za specijalnog izaslanika za Balkan, tokom mandata bivšeg predsenika je podsticao plan da Srbija i Sjedinjene Države zajednički revitalizuju nekadašnju lokaciju Generalštaba.
Grenel se zalagao za korišćenje američkih investicija za transformaciju lokacije u centru Beograda, u vreme dok je još uvek bio zvanični diplomata američke vlade 2020. godine, pokazuju transkripti i snimci nekoliko konferencija za novinare Vlade Srbije.
Džared Kušner je u intervjuu 17. marta rekao da o beogradskom projektu nikada nije razgovarao sa Trampom i da nije bio svestan ranijeg interesovanja njegovog tasta za razvoj lokacije bivšeg Generalštaba.
"Nisam imao pojma da je moj tast bio zainteresovan za taj region, i sumnjam da ima bilo kakva saznanja o ovom dogovoru na kojem radimo", rekao je Kušner.
Trampovi predstavnici nisu odgovorili na višestruke zahteve Nujork tajmsa za komentar ni o trenutnim poslovima Džareda Kušnera, ni o njegovom prethodnom interesovanju za lokaciju u Beogradu.
Grenel je, s druge strane, izjavio da ni on nije imao saznanja o Trampovom interesovanju za lokaciju u Beogradu, pre njegovog predsedavanja.
Otvoreno pitanje sukoba interesa
U svojoj ulozi specijalnog izaslanika tokom poslednje dve godine Trampove administracije, Grenel je pomogao u podsticanju pregovora o ekonomskom pomirenju između Srbije i Kosova.
Veza između Grenelove uloge u nastojanju da se revitalizuje beogradska lokacija dok je bio deo američke administracije, i sada kada je van nje i pomaže Kušneru, otvara, prema oceni američkog lista, nova pitanja o sukobu interesa između njihovih javnih i privatnih uloga.
Kušner je 15. marta potvrdio da njegova investiciona firma sprovodi posao u Srbiji, kao i projekte luksuznih nekretnina u Albaniji, i da očekuje da će ti sporazumi uskoro biti finalizovani.
Preklapanje između državnih poslova koje su Kušner i Grenel obavljali dok su bili deo američke administracije, i poslovnih dogovora koje sprovode u regionima u kojima su služili, nalikuje poslovima koje su Kušner i bivši američki ministar finansija Stiven Mnučin, sklapali na Bliskom istoku po napuštanju funkcije.
Foto: Beta/AP
Naime, i Mnučin i Kušner su bili aktivni u diplomatiji na Bliskom istoku, a osnovali su investicione firme nakon što su napustili Trampovu administraciju, koja je tada obezbedila milijarde dolara od saudijske vlade i stotine miliona dolara od drugih bliskoistočnih zemalja.
Ketlin Klark, profesorka prava na Vašingtonskom univerzitetu u Sent Luisu, specijalizovana za etiku vlasti, ocenila je za Njujork tajms da bi Kušnerov projekat u Srbiji predstavljao sukob interesa, ukoliko bi Tramp na izborima u novembru ponovo bio izabran za predsednika SAD.
"Zabrinutost leži u tome što bi Vlada Srbije mogla da pokuša da utiče na budućeg predsednika Trampa tako što posluje sa predsednikovom porodicom. Na spoljnu politiku prema Srbiji trebalo bi da utiče ono što je u interesu Sjedinjenih Država, a ne bilo kakve finansijske usluge koje dolaze od srpske vlade", ukazala je Klark.
Grenel blizak srpskim vlastima, pevao u klubu sa Sinišom Malim
Grenelov predlog iz 2020. godinu o obnovi kompleksa bombardovanog Generalštaba usledio je, prema rečima zvaničnika Vlade Srbije, odmah nakon što je Tramp u Beloj kući ugostio Aleksandra Vučića, predsednika Srbije kada je potpisan tzv. Vašingtonski sporazum sa Beogradom i Prištinom.
Pre 25 godina, snage NATO-a, predvođene SAD, vojno su intervenisale kako bi, prema pisanju Tajmsa, zaštitile kosovske Albance od snaga Slobodana Miloševića.
Bivši Generalštab Vojske Jugoslavije u centru Beograda, iako u to vreme uglavnom nekorišćen, bio je jedna od meta. Zgrade od tada stoje razrušene i Srbi ga, prema pisanju američkog lista, vide kao simbol svog stradanja tokom NATO bombardovanja.
Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije, koja zvanično ne priznaje Kosovo kao suverenu zemlju. U oktobru 2019. godine, gospodin Tramp je imenovao Grenela za svog "specijalnog predsedničkog izaslanika za mirovne pregovore Srbije i Kosova".
Grenel je među evropskim diplomatama bio viđen kao neko ko favorizuje srpsku stranu u pregovorima, a u Beogradu je toplo primljen. Izvršio je ogroman pritisak na kosovskog premijera Aljbina Kurtija da ukine carine na srpske proizvode, a istaknuti Trampovi saveznici počeli su javno da pozivaju na povlačenje američkih mirovnih snaga sa Kosova.
Grenel je imao jednog važnog saveznika na Kosovu, tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, koji je kasnije optužen za ratne zločine. Odbacio je svaku sugestiju da je bio pristrasan. Rekao je da su mu na kraju zahvalili lideri oba naroda — Vučić u Srbiji i Tači na Kosovu — za njegovu ulogu u pomaganju u sporazumu o ekonomskoj normalizaciji.
Foto: Screenshot (Instagram/buducnostsrbijeav)
U vreme dok je bio izaslanik za Balkan, Grenel je razvio prijateljstva sa najvišim srpskim zvaničnicima, uključujući Vučića i srpskog ministra finansija Sinišu Malog, za koga su zvaničnici u Beogradu rekli da je imao važnu ulogu u Kušnerovom projektu za Generalštab. Mali nije odgovorio na zahteve Tajmsa za komentar.
Grenel je 2021. godine na svojoj Instagram stranici postavio snimak na kojem on i Mali pevaju u prepunom beogradskom klubu. On se vratio u Srbiju i susednu Albaniju nedugo nakon što je Tramp napustio Belu kuću da bi počeo da promoviše razvojne projekte kompanije gospodina Kušnera, uključujući i projekat u Beogradu.
Vrednost projekta pola milijarde dolara, državi Srbiji 22 odsto profita
Nacrt sporazuma koji je Tajmsu dostavio zvaničnik srpske vlade takođe precizira opciju formalnog besplatnog prenosa vlasništva nad imovinom na kompaniju gospodina Kušnera, nakon izgradnje hotelskog kompleksa i luksuznih stambenih jedinica.
Kušner u izjavi za američke medije nije osporio istinitost dokumenta do kojeg je došao Tajms. Otkrio je da su se strane provizorno dogovorile da Vladi Srbije daju 22 odsto ostvarenog profita od projekta čija je vrednost oko 500 miliona dolara.
Excited to share some early design images for development projects we have been creating for the Albanian coast and downtown Belgrade. @nytimes @business pic.twitter.com/o0HIYLkZWV
— Jared Kushner (@jaredkushner) March 15, 2024
Kompanija gospodina Kušnera, Afiniti partners (Affinity Partners), saopštila je da će lokacija u Beogradu biti "pretvorena u luksuzni hotel svetske klase", i okviru koje će se nalaziti i muzej i spomen obeležje koje su projektovale srpske arhitekte, kako bi se odala počast važnosti lokacije u novijoj srpskoj istoriji.
Kušner je priznao da ga je Grenel ohrabrio da nastavi sa ovim projektom.
"Rik (Ričard Grenel) je veliki zagovornik ulaganja na Balkanu i pokušava da me navede da investiram u ovaj projekat otkako sam pokrenuo svoj fond", rekao je Kušner, napominjući da će američka kompanija graditi na lokaciji koju je u prošlosti bombardovao NATO.
Predstavnici Vlade Srbije nisu odmah odgovorili na pitanja i višestruke zahteve Njujork tajmsa za komentar.
Pročitaj još
Za Srbe spomenik stradanja, za Grenela prilika da se rane zacele
Danijela Nestorović, poslanica opozicionog Ekološkog ustanka u Skupštini Srbije, i drugi članovi njene organizacije, osudili su predloženi Kušnerov sporazum u izjavi za Tajms, napominjući da je nekoliko ljudi ubijeno, a 40 ranjeno u NATO bombardovanju.
"Zgrada Generalštaba je za nas spomenik. To izaziva duboke, skrivene emocije kod žrtava NATO bombardovanja. Graditi hotel tamo — bilo bi ruganje građanima Srbije", navela je Nestorović.
Grenel je u jednom intervjuu rekao da bi posao sa Kušnerom predstavljao priliku da se "simbol prethodnog sukoba pretvori u most prijateljstva i obnove“ i da „simbolizuje ogroman napredak koji je postignut u zaceljivanju rana iz prošlosti".
Kušner poručuje da sve mora da bude čisto i po zakonu
Predloženi projekat u Srbiji samo je jedan od tri posla koje Kušner i Grenel pokušavaju da razviju na Balkanu.
Kušner je u petak rekao da konačni ugovori nisu potpisani, ali da su pregovori odmakli i da se nada da će biti finalizovani. On je osporio svaku sugestiju da njegova kompanija ima poseban tretman.
Takođe je rekao da zna koliko je njegov položaj osetljiv budući da je oženjen starijom ćerkom gospodina Trampa, Ivankom, i da je igrao istaknutu ulogu u Trampovoj administraciji, tako da, kako kaže, nije imao izbora osim da bude oprezan, da postupa u skladu sa zakonom, i da poštuje etičke granice.
"Sve mora da bude potpuno čisto", poručio je Džared Kušner
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Jasmina Mitrović Marić postavljena za ambasadorku u Norveškoj
10.07.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doneo je ukaz o postavljanju Jasmine Mitrović Marić na mesto amabasadora Srbije u Norveškoj.
Infrastruktura železnice Srbije: Stanica "Prokop" bezbedna za korišćenje
10.07.2025.•
0
"Infrastruktura železnice Srbije" saopštila je da je železnička stanica "Prokop" bezbedna za korišćenje i funkcionisanje železničkog saobraćaja.
Pomoćnik direktora policije: Među policajcima angažovanim tokom protesta nije bilo ljudi sa strane
10.07.2025.•
0
Pomoćnik direktora policije Dejan Luković negirao je da je među policajcima angažovanim tokom protesta bilo i ljudi "sa strane", odnosno onih koji nisu pripadnici policije.
Uručen otkaz profesorki iz Kragujevca koja je podržala studente i maturante
10.07.2025.•
0
Profesorki srpskog jezika i književnosti Trgovinsko-ugostiteljske škole "Toza Dragović" Suzani Rogan koja je podržala studente i maturante i pešačila iz Kragujevca do Niša, direktor je danas uručio otkaz.
Visoki savet sudstva: Zabranjen svaki neprimeren uticaj na sudije
10.07.2025.•
0
Visoki savet sudstva je saopštio da je zabranjen svaki neprimereni uticaj na sudiju u obavljanju sudijske funkcije i pozvao sve da to poštuju.
Ambasadorka Danske: Postoji prostor za proširenje EU, Srbija to treba da iskoristi
10.07.2025.•
0
Ambasadorka Danske Pernile Daler Kardel izjavila je danas da prostor za proširenje Evropske unije postoji i pozvala Srbiju da to iskoristi.
Vlada Srbije proglasila elementarnu nepogodu u pet gradova i 11 opština
10.07.2025.•
0
Vlada Srbije proglasila je elementarnu nepogodu u pet gradova i 11 opština, zbog velikih požara koji su izazvali ogromnu štetu.
Direktor Transportne zajednice: Srbija treba da preuzme još 90 odsto propisa EU u oblasti saobraćaja
10.07.2025.•
3
Srbija je najnaprednija od svih šest partnera EU u regionu u usklađivanju sa zakonodavstvom EU u oblasti saobraćaja, ali joj ostaje da preuzme još 90 odsto propisa.
Prošle godine u Srbiji više od 134.000 ljudi promenilo prebivalište
10.07.2025.•
5
U 2024. godini 134.903 lica promenilo je prebivalište, a prosečna starost lica koja su promenila prebivalište je 36,4 godine, saopštio je danas Republički zavod za statistku (RZS).
Šešelj zapreti "svojim četnicima", Vučić brže-bolje reaguje: Šta stoji iza njihovog odnosa?
10.07.2025.•
20
Vojislav Šešelj je pre nekoliko dana zapretio da će, ukoliko se u Zemunu ne uklone blokade, on aktivirati "svoje četnike", nakon čega je Aleksandar Vučić rekao da će sve biti rešeno i pre Šešeljevog roka od 72 sata.
Krivična prijava protiv Ziđina jer godinama zagađuje životnu sredinu
10.07.2025.•
7
Grupa stanovnika Krivelja, Bora i Slatine podnela je sa Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) krivičnu prijavu protiv Ziđin Kopera zbog dugogodišnjeg zagađenja.
Eparhija žička: Moć nije data radi nasilja, vlast da ne zaboravi na svoju dužnost - da štiti narod
10.07.2025.•
3
Eparhija žička SPC obratila se povodom "nemilih događaja koji ovih dana potresaju gradove te eparhije" i pozvala predstavnike vlasti da ne zaborave na svoju suštinsku dužnost - da štite narod.
Srebrenica u udžbenicima iz istorije u Srbiji: Šta se uči, šta se izbegava?
10.07.2025.•
14
U poslednjoj generaciji udžbenika u Srbiji povećan je prostor posvećen ratovima 90-tih, ali je on "iskorišćen na najpogrešniji mogući način", kažu eksperti.
Srpski državljanin i dalje među Hamasovim taocima: U jako je teškom stanju, izgubio je jedno oko
10.07.2025.•
1
Hamas i dalje drži 59 talaca u Gazi, a među njima je i sedam nemačkih Izraelaca, od kojih bi petoro moglo biti živo i dalje, piše Dojče vele.
Novoizabrani javni tužioci položili zakletvu pred Brnabić i Dolovac
10.07.2025.•
4
Javni tužioci koji su prvi put izabrani na funkciju, njih 35, položili su danas zakletvu u Skupštini Srbije pred predsednicom parlamenta Anom Brnabić i vrhovnom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac.
Brnabić: Blokaderi više ne postoje
10.07.2025.•
25
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić poručila je danas da blokaderi više ne postoje.
FOTO Automobil u Zemunu prvo udario u parkirana vozila, a onda i u kiosk: Jedna osoba povređena
10.07.2025.•
0
Jedna osoba povređena je u teškoj saobraćajnoj nezgodi koja se jutros oko 7.30 časova dogodila u Urginovačkoj ulici u Zemunu.
Radnik pao sa skele na gradilištu u Beogradu: Morali da intervenišu vatrogasci
10.07.2025.•
1
Pedesetdevetogodišnji radnik pao je jutros sa skele na gradilištu u Ulici vojvode Stepe u Beogradu.
Policija protekle noći privela dve osobe zbog blokada, a podnela tri prekršajne prijave
10.07.2025.•
0
Policija je tokom protekle noći legitimisala 190 osoba koje su blokirale saobraćaj, a privela njih dvoje.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - prilika za odmor
10.07.2025.•
4
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Dačić: U ponedeljak bilo 620 požara odjednom, država nema kapacitet za gašenje tolikog broja
10.07.2025.•
23
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su svi kapaciteti bili angažovani na gašenju požara u Srbiji, kojih je u ponedeljak bilo više od 620.
Komentari 34
Ljiljana
Пантелија
Сеновић
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar