Stručnjak: Srbija treba da kupi deo mađarske nuklearke i planira izgradnju svoje
Za Srbiju bi najpametnije bilo da, za deo nedostajuće električne energije do 2050. godine, zatraži od Mađarske da kupi udeo u njihovoj novoj nuklearnoj elektrani Pakš II.
Foto: Pixabay
To je rekao član tima koji je birao lokaciju i koncepciju za izgradnju nuklearne elektrane "Krško" u Sloveniji Miodrag Mesarović, koji kaže da Srbija treba tako da postupi jer sada nema stručnjake za gradnju takve domaće elektrane, a ni kupovina modularnh reaktora nije najbolje rešenje.
"Stručnjake za gradnju nuklearke Srbija danas nema, a novac se inače obezbeđuje iz kredita, pa ako ga uzima zbog podizanja objekata za svetsku izložbu Ekspo27, koji su dva puta skuplji od nuklearne elektrane, a neće proizvoditi nešto slično od čega bi taj zajam mogao da se vrati, na isti način bi trebalo naći pare i za izgradnju nuklearne elektrane", rekao je Mesarović za Betu.
On je rekao da su preterane procene stranih stručnjaka o povećanju potrošnje električne energije u Srbiji za četiri puta do 2050. godine, kako je naveo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada je rekao zbog čega treba ukinuti moratorijum, odnosno Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana u Srbiji.
Vučić je nedavno rekao da će za proizvodnju električne energije biti potrebna najmanje četiri mala modularna nuklearna reaktora, jer Srbija nema ni znanja, ni para za klasične, velike nuklearke koje proizvode čistu energiju, a koštaju između 11 i 13 milijardi evra.
Mesarović smatra da je procena stranih stručnjaka o rastu potrošnje struje četiri puta verovatno inspirisana "dolaskom veštačke inteligencije koja 'jede' struju, kao i povećanjem broja električnih automobila, toplotnih pumpi..."
On veruje da je u pitanju zabuna i da se pre mislilo na povećanje potrošnje električne energije četiri i više puta, ali iz obnovljivih izvora energije, saglasno Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu do 2030. sa vizijom do 2050.
Opcija da umesto gradnje velike nuklearke bude kupljeno četiri modularna nuklearna reaktora, koji su nuklearke u malom, snage po 300 megavata, za sedam i po miljardi evra, prema njegovim rečima - nije najbolje rešenje.
Mađari, kako je naveo Mesarović, uz postojeća četiri bloka nuklearki grade dva bloka po 1.200 megavata, po 20 odsto nižoj ceni instalisanog megavata.
Modularni reaktori su se, kako je rekao, pojavili na tržištu jer je nuklearna industrija (koja je bila angažovana na gradnji velikih nuklearki, a koje sada u svetu imaju svega 32 zemlje), u želji da proširi tržište, modifikovala svoj proizvod i smanjila kapacitet da bi ih nudila onima koji nemaju potrebe za velikim jedinicama, a mogu male da dodaju kao module, prateći rast potreba.
"Ako se računa ulaganje po jedinici instalisane snage modularni reaktori su, ustvari, skuplji od klasičnih nuklearki, ali je manja ukupna suma novca koja se daje po komadu, pa za siromašnije zemlje izgledaju dostupniji. U prilog tome ide i činjenica da evropski proizvođači nuklearnih reaktora povećavaju kapacitet velikih nuklearki sa 1.000 megavata na 1.600 da bi bila jeftinija po jedinci instalisane snage", objasnio je Mesarović.
Obrazlažući razloge zbog čega modularni reaktori nisu sada optimalno rešenje, Mesarović je rekao da "stručnjaci nikada ne preporučuju kupovinu opreme koja nije komercijalno 'zrela' kako bi se proverilo da li je u praksi pokazala ono što se od nje očekuje, a za to je potreban period od 10 do 15 godina od početka komercijalne primene takve elektrane, a koji još nije prošao".
"Ipak, proizvođači modularnih reaktora već sada ih intenzivno guraju na tržište i ubeđuju, prvenstveno političke lidere zemalja, da utiču na lokalne elektroprivrede da ih kupuju, što im je već pošlo za rukom kod Rumuna koji su kupili šest i Poljaka koji su kupili 12, a sada i Srbiji nude četiri", rekao je Mesarović.
Najveći ponuđeni modularni nuklearni reaktori su, kako je naveo, snage 250 do 400 megavata, a Rusi su 2019. godine dva mala reaktora od svega 35 megavata postavili da plutaju na vodi da bi strujom snabdevali naftne platforme na Arktiku i tu malu nuklearku nazvali "Akademik Lomonosov".
Primamljivost modularnih nuklearnih reaktora je, prema rečima Mesarovića, što se proizvode u fabrikama i mogu da se prilično brzo instaliraju na lokacijama zatvorenih elektrana na ugalj, gde već postoji infrastruktura potrebna za mali modularni reaktor.
Dodao je da građani Srbije ne treba da se plaše nuklearki jer je za samo tri dosadašnja najveća akcidenta u 70 godina istorije njihove primene kriv bio čovek, a tehnologija se usavršava, tako da sigurnost više i ne zavisi od čoveka i napajanja energijom spolja, već od prirodnih sila (gravitacije i prirodne konvekcije).
Naveo je da Mađari imaju nuklearku, lociranu na svega 60-ak kilometara od granice pa, ako se nešto desi na njoj, paktično ne bi bilo razlike u posledicama kao da je izgrađena u Srbiji.
Pročitaj još
"Mi sada imamo mogućnost da se pridružimo Mađarima koji već imaju četiri nuklearke i grade još dve veće za koje su im Rusi obezbedili povoljan kredit od deset milijardi evra, a oni ulažu još dve i po milijarde evra, tako da bi Srbija trebalo da uloži novac za oko desetak odsto kapaciteta te nuklearke za 240 megavata koje bi mogla da koristi za pokrivanje dela domaćih potreba, posle 2030. godine i tako dobije u vremenu da obezbedi kadrove, lokaciju i infrastrukturu za izgradnju svoje nuklearke", rekao je Mesarović.
To bi, kako je rekao, bio način i da se građani oslobode straha od takvog načina dobijaja i korišćenja električne energije, a istovremeno bi trebalo pripremati kadar koji bi mogao da radi na izgradnji i upravljanju nuklearkom.
Školovanje stručnjaka za nuklearnu energiju, kako je istakao, traje godinama, a u Srbiji je prekinuto kada je 1989. godine uveden moratorijum, kao savezni zakon SFRJ, koji je usvojila samo Srbija, a ostale republike su na njega "zaboravile".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - na putu za rekord
23.09.2025.•
4
Još jedan 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
FOTO Požar se sa polja proširio na prugu: Saobraćaj prema Požarevcu bio u prekidu četiri sata
23.09.2025.•
0
Saobraćaj vozova između Male Krsne i Požarevca danas je četiri sata bio obustavljen zbog požara koji se s rastinja proširio na kolosek.
ANEM: Funkcioner SNS, posle najave ubistva studenta, targetira i vređa građane
23.09.2025.•
0
ANEM je upozorio da "član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Siniša Vučinić, nakon što je pre nekoliko dana najavljivao ubistvo studenta, sada na društvenim mrežama širi govor mržnje i targetira i vređa građane".
"Čisti ljudi za čist Kosjerić": Milan Radoičić pretio ljudima u Kosjeriću
23.09.2025.•
1
Grupa građana "Čisti ljudi za čist Kosjerić" saopštila je da se u Kosjeriću pojavio Milan Radoičić, bivši potpredsednik partije Srpska lista sa Kosova, za kojim je Kosovo raspisalo poternicu.
Kada mu je rečeno da nema sva dokumenta, policajca udario u glavu
23.09.2025.•
2
U zgradi Uprave MUP-a za upravne poslove – SIV 3 na Novom Beogradu napadnut je jedan službenik, saopštio je MUP.
Studenti u Srbiji i zvanično kandidati za nagradu Saharov: "Svojom hrabrošću oni se bore i za čitavu Evropu"
23.09.2025.•
4
Studenti u Srbiji su danas i zvanično postali kandidati za ovogodišnju nagradu Saharov za slobodu misli, što je najveće priznanje koje Evropska unija dodeljuje za rad u oblasti ljudskih prava.
CRTA pripremila svoj predlog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku
23.09.2025.•
1
Nevladina organizacija CRTA saopštila je da je pripremila svoj predlog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, navodeći da smatra da je revizija biračkog spiska moguća, ali ne pod uslovima koje nameće vlast.
Tužilaštvo: Privatno obezbeđenje postupalo u skladu sa zakonom na Univerzitetu u Novom Pazaru
23.09.2025.•
0
Pripadnici privatnog obezbeđenja, koje je angažovala rektorka Državnog univerziteta u Novom Pazaru Zana Dolićanin, postupali su u skladu sa zakonom prilikom ulaska u tu ustanovu, 29. jula, saopštilo je tužilaštvo.
Slučaj ubistva male Danke Ilić: Jedno veštačenje završeno, tužilaštvo čeka drugo
23.09.2025.•
2
Nacionalni centar za kriminalističku forenziku je obavio veštačenje u sklopu dopune istrage protiv dvojice osumnjičenih da su 26. marta prošle godine u Banjskom polju kod Bora ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić.
Mreža akademske solidarnosti: Vlast u Srbiji vidi akademsku zajednicu kao najveću pretnju
23.09.2025.•
1
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) pozvala je sve članove akademske zajednice da "javno iskažu neslaganje s režimom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i istraju u podršci studentima".
Rusi u Srbiji obučavali ljude za nerede u Moldaviji: Učili ih da probijaju policijske kordone i koriste oružja
23.09.2025.•
20
Moldavske vlasti otkrile su da je deo osoba, koje su juče uhapšene pod sumnjom da su obučavane u Srbiji, prošao treninge za probijanje policijskih kordona i korišćenje oružja tokom mogućih nereda.
Fakultet političkih nauka dobio upozorenje pred isključenje struje
23.09.2025.•
8
Fakultet političkih nauka (FPN) dobio je upozorenje pred isključenje struje zbog duga većeg od 350.000 dinara, izjavila je FoNetu dekanka Maja Kovačević.
Porodice ubijenih u Ribnikaru podnose inicijativu: Da deca već sa 12 godina odgovaraju za krivična dela
23.09.2025.•
22
Porodice ubijene dece i domara Dragana Vlahovića u OŠ "Vladislav Ribnikar" najavile su da će podneti inicijativu Ministarstvu pravde da se preispita i spusti starosna granica krivične odgovornosti sa 14 na 12 godina.
Udruženje Fenomena traži da žrtvama porodičnog nasilja pravnu podršku pružaju stručnjaci ženskih organizacija
23.09.2025.•
2
Udruženje Fenomena traži da se Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći omogući da ovu uslugu žrtvama porodičnog nasilja pružaju advokati i advokatice ženskih organizacija.
Rezultati pojačane kontrole saobraćaja: Skoro 800 pijanih i 200 drogiranih vozača
23.09.2025.•
3
Saobraćajna policija je tokom pojačane kontrole saobraćaja od 16. do 22. septembra proverila 46.810 vozača na teritoriji cele Srbije, a otkriveno je 23.888 prekršaja.
U Srbiji u poslednjih pet godina 202 osobe umrle od trovanja
23.09.2025.•
0
U Srbiji su tokom poslednjih pet godina 202 osobe preminule od posledica trovanja, a 11 odsto slučajeva desilo se u Beogradu.
Počela sanacija kolovoza koji su oštetila vojna vozila tokom parade na Novom Beogradu
23.09.2025.•
3
Počela je sanacija trase gde se odvijala vojna parada "Snaga jedinstva" na Novom Beogradu.
Stojiljković: Studentski pokret napravio politički zemljotres u Srbiji
23.09.2025.•
9
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković ocenio je da je studentski pokret prouzrokovao "politički zemljotres" u Srbiji.
Šta je sve sporno kod nove legalizacije divlje gradnje: Od bezbednosti do nefer odnosa prema poštenima
23.09.2025.•
51
"Konačno svoj na svome", tako predsednik Aleksandar Vučić najavljuje novi zakon o legalizaciji.
Detaljna računica: Agencija za energetiku objavila koliko tačno građane košta grejanje
23.09.2025.•
13
Agencija za energetiku objavila je koliko će ove sezone građane koštati grejanje.
Najavljena jeftinija i brža legalizacija objekata: Koliko je to do sada koštalo?
23.09.2025.•
13
Građani koji žele da legalizuju svoje kuće i stanove i do sada su morali da plate naknade, koje prevazilaze samo taksu za ozakonjenje, a ključno je bilo ispuniti i sve zakonske uslove.
Komentari 28
Milan
/
Pančo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar