Stručnjak: Srbija treba da kupi deo mađarske nuklearke i planira izgradnju svoje

Autor: Beta

Info

02.04.2024.

07:06

Za Srbiju bi najpametnije bilo da, za deo nedostajuće električne energije do 2050. godine, zatraži od Mađarske da kupi udeo u njihovoj novoj nuklearnoj elektrani Pakš II.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

To je rekao član tima koji je birao lokaciju i koncepciju za izgradnju nuklearne elektrane "Krško" u Sloveniji Miodrag Mesarović, koji kaže da Srbija treba tako da postupi jer sada nema stručnjake za gradnju takve domaće elektrane, a ni kupovina modularnh reaktora nije najbolje rešenje.

"Stručnjake za gradnju nuklearke Srbija danas nema, a novac se inače obezbeđuje iz kredita, pa ako ga uzima zbog podizanja objekata za svetsku izložbu Ekspo27, koji su dva puta skuplji od nuklearne elektrane, a neće proizvoditi nešto slično od čega bi taj zajam mogao da se vrati, na isti način bi trebalo naći pare i za izgradnju nuklearne elektrane", rekao je Mesarović za Betu.

On je rekao da su preterane procene stranih stručnjaka o povećanju potrošnje električne energije u Srbiji za četiri puta do 2050. godine, kako je naveo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada je rekao zbog čega treba ukinuti moratorijum, odnosno Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana u Srbiji.

Vučić je nedavno rekao da će za proizvodnju električne energije biti potrebna najmanje četiri mala modularna nuklearna reaktora, jer Srbija nema ni znanja, ni para za klasične, velike nuklearke koje proizvode čistu energiju, a koštaju između 11 i 13 milijardi evra.

Mesarović smatra da je procena stranih stručnjaka o rastu potrošnje struje četiri puta verovatno inspirisana "dolaskom veštačke inteligencije koja 'jede' struju, kao i povećanjem broja električnih automobila, toplotnih pumpi..."

On veruje da je u pitanju zabuna i da se pre mislilo na povećanje potrošnje električne energije četiri i više puta, ali iz obnovljivih izvora energije, saglasno Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu do 2030. sa vizijom do 2050.

Opcija da umesto gradnje velike nuklearke bude kupljeno četiri modularna nuklearna reaktora, koji su nuklearke u malom, snage po 300 megavata, za sedam i po miljardi evra, prema njegovim rečima - nije najbolje rešenje.

Mađari, kako je naveo Mesarović, uz postojeća četiri bloka nuklearki grade dva bloka po 1.200 megavata, po 20 odsto nižoj ceni instalisanog megavata.

Modularni reaktori su se, kako je rekao, pojavili na tržištu jer je nuklearna industrija (koja je bila angažovana na gradnji velikih nuklearki, a koje sada u svetu imaju svega 32 zemlje), u želji da proširi tržište, modifikovala svoj proizvod i smanjila kapacitet da bi ih nudila onima koji nemaju potrebe za velikim jedinicama, a mogu male da dodaju kao module, prateći rast potreba.

"Ako se računa ulaganje po jedinici instalisane snage modularni reaktori su, ustvari, skuplji od klasičnih nuklearki, ali je manja ukupna suma novca koja se daje po komadu, pa za siromašnije zemlje izgledaju dostupniji. U prilog tome ide i činjenica da evropski proizvođači nuklearnih reaktora povećavaju kapacitet velikih nuklearki sa 1.000 megavata na 1.600 da bi bila jeftinija po jedinci instalisane snage", objasnio je Mesarović.

Obrazlažući razloge zbog čega modularni reaktori nisu sada optimalno rešenje, Mesarović je rekao da "stručnjaci nikada ne preporučuju kupovinu opreme koja nije komercijalno 'zrela' kako bi se proverilo da li je u praksi pokazala ono što se od nje očekuje, a za to je potreban period od 10 do 15 godina od početka komercijalne primene takve elektrane, a koji još nije prošao".

"Ipak, proizvođači modularnih reaktora već sada ih intenzivno guraju na tržište i ubeđuju, prvenstveno političke lidere zemalja, da utiču na lokalne elektroprivrede da ih kupuju, što im je već pošlo za rukom kod Rumuna koji su kupili šest i Poljaka koji su kupili 12, a sada i Srbiji nude četiri", rekao je Mesarović.

Najveći ponuđeni modularni nuklearni reaktori su, kako je naveo, snage 250 do 400 megavata, a Rusi su 2019. godine dva mala reaktora od svega 35 megavata postavili da plutaju na vodi da bi strujom snabdevali naftne platforme na Arktiku i tu malu nuklearku nazvali "Akademik Lomonosov".

Primamljivost modularnih nuklearnih reaktora je, prema rečima Mesarovića, što se proizvode u fabrikama i mogu da se prilično brzo instaliraju na lokacijama zatvorenih elektrana na ugalj, gde već postoji infrastruktura potrebna za mali modularni reaktor.

Dodao je da građani Srbije ne treba da se plaše nuklearki jer je za samo tri dosadašnja najveća akcidenta u 70 godina istorije njihove primene kriv bio čovek, a tehnologija se usavršava, tako da sigurnost više i ne zavisi od čoveka i napajanja energijom spolja, već od prirodnih sila (gravitacije i prirodne konvekcije).

Naveo je da Mađari imaju nuklearku, lociranu na svega 60-ak kilometara od granice pa, ako se nešto desi na njoj, paktično ne bi bilo razlike u posledicama kao da je izgrađena u Srbiji.

"Mi sada imamo mogućnost da se pridružimo Mađarima koji već imaju četiri nuklearke i grade još dve veće za koje su im Rusi obezbedili povoljan kredit od deset milijardi evra, a oni ulažu još dve i po milijarde evra, tako da bi Srbija trebalo da uloži novac za oko desetak odsto kapaciteta te nuklearke za 240 megavata koje bi mogla da koristi za pokrivanje dela domaćih potreba, posle 2030. godine i tako dobije u vremenu da obezbedi kadrove, lokaciju i infrastrukturu za izgradnju svoje nuklearke", rekao je Mesarović.

To bi, kako je rekao, bio način i da se građani oslobode straha od takvog načina dobijaja i korišćenja električne energije, a istovremeno bi trebalo pripremati kadar koji bi mogao da radi na izgradnji i upravljanju nuklearkom.

Školovanje stručnjaka za nuklearnu energiju, kako je istakao, traje godinama, a u Srbiji je prekinuto kada je 1989. godine uveden moratorijum, kao savezni zakon SFRJ, koji je usvojila samo Srbija, a ostale republike su na njega "zaboravile".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

nuklearne centrale

Komentari 28

Hronološki Najpopularniji

Milan

10.04.2024 • 23:00

Elektrane

Zar ne bi bilo jeftinije, a najcistije i najbezbednije da se prave vetroparkovi sa vetrenjacama, i solarni parkovi, mesta svuda da se postave, takodje i bioenergane, sav bio otpad moze da se iskoristi

0 1 -1
/

03.04.2024 • 08:45

/

maja gojkovic nuklearni fizicar ce da je vodi

2 3 -1
Pančo

02.04.2024 • 15:51

Samo na vlastitoj teritoriji.. Ništa sa drugima. Promeni se vlast i Mađari, bugari ili rumunji uvedu neke sankcije i opet gde smo. Jer to nisu samostalne države. Samo u se i svoje kljuse. Dali su to male ili velika nuklearka, ili hidrocentrale. To bi netko stručan morao izračunati. Mi možemo samo pod jeba vati, koliko čitam a ne ozbiljni komentari. A ti stručnjak njihova košta 13 a naša 20 mlrd. A kolika je bila inflacija od tada?

5 3 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.