Šta je sve sporno kod nove legalizacije divlje gradnje: Od bezbednosti do nefer odnosa prema poštenima
"Konačno svoj na svome", tako predsednik Aleksandar Vučić najavljuje novi zakon o legalizaciji.
Foto: 021.rs
Cena pristupačna, a procedura jednostavna, samo su neki epiteti kojima se opisuje proces legalizacije objekata koji su van granica zakona.
Sadržaj teksta zakona, koji nije sasvim jasan i poznat, već u petak ide pred Vladu Srbije.
Mnogo nejasnoća i otvorenih pitanja ostavlja takva najava, poput onih kako će se uz pomoć jednog papira nelegalno uvesti u legalno, ali i kako se prethodnih godina gradilo bez dozvole, imajući u vidu da je to krivično delo?
Ta nova najava za građevinsku inženjerku Bojanu Gažo je populistička mera i demagoški trik, a kao jedan od mogućih razloga vidi i potrebu da se popuni budžet.
"Ovim se otvara put malverzacijama u urbanističkim sredinama i mogućnost da se abolira malverzacija koja se godinama izvodi s izgradnjom objekata. I šta to znači? Sad neko ko je unazad godinama pokušavao da prema zakonu uradi svu tu dokumentaciju i da se bavi uopšte administracijom i da ulaže novac, jer tu je mnogo sredstava uloženo - vi kad hoćete da gradite objekat postoji čitava procedura kako vi idete prvo na dobijanje lokacijskih uslova, pa projekat za građevinsku dozvolu i sve što ide, to su veliki troškovi. Sad će se svesti na to da vi za 100 evra možete sve da preskočite i da uknjižite objekte koji su izgrađeni poslednjih godina bez građevinske dozvole", kaže za Insajder građevinska inženjerka Gažo.
Pita i koliko domaća administracija to može da isprati, dodajući da ne treba zanemariti rad katastra. Ono što posebno naglašava jeste da sada imamo zakon koji definiše da se radi projekat ozakonjenja koji obuhvata izveštaj o zatečenom stanju objekta.
"Inženjeri se izjašnjavaju o tome da je objekat za koji je podnet zahtev za uknjižbu stabilan, da je izgrađen u skladu sa zakonom koji je važio u tom trenutku kada je on izgrađen. Mi sad u potpunosti isključujemo taj deo, odnosno taj stručni deo kojim će biti potvrđeno kakvo je stanje tih objekata koji će biti uknjiženi", pojašnjava Gažo.
Profesor Nikola Seneši, investicioni savetnik, upozorava za Insajder da se ovim zakonom otvara prostor za pravnu nesigurnost i urušavanje osnovnih principa pravičnosti i bezbednosti. Seneši ističe za Insajder da su najavljene promene obavijene velikim informacijskim vakumom i da javnost još ne zna tačno kako će zakon izgledati, niti kroz kakvu će stručnu i parlamentarnu proceduru proći.
"Ono što za sada znamo jeste da će proces legalizacije, navodno, biti digitalizovan i ubrzan; klikom na ortofoto snimak i prijavom vlasništva. Ali, da li to znači da ćemo imati kuće i zgrade koje su zapravo upitnog kvaliteta, koje niko neće proveriti, a koje su legalizovane? I da onda sutra može nešto da se desi", navodi Seneši.
Navodi da prethodni zakon, koji je donet dok je Ministarstvo građevine vodila Zorana Mihajlović, nije bio loš. Ipak, kako ističe, njegova primena nije bila uspešna zbog neefikasne administracije. Seneši sumnja da katastar ima kapacitet da iznese tu reformu.
"Katastar ima višegodišnji problem da reši 500 hiljada predmeta. Prosečno vreme rešavanja predmeta je dugo. E, šta će se destiti kada dobije još tri miliona ili četiri miliona predmeta", pita Seneši.
Posebno ističe nepravdu prema građanima koji su prošli kroz legalne, skupe i komplikovane procedure.
"Ljudi koji su gradili po zakonu, platili sve takse i ispoštovali svu dokumentaciju sada gledaju kako neko legalizuje objekat za 100 evra, bez ikakve kontrole. Kakva se poruka šalje ljudima koji su prošli proceduru? Država se zasniva na principu pravičnosti, odnosno mora da se zasniva na principu pravičnosti", napominje Seneši, dodajući da će najviše koristi od tog rešenja imati ljudi koji su zidali nelegalne objekte i koji će, umesto da idu u zatvor, sada za 100 evra da legalizuju sve što treba.
Kao poseban problem navodi i činjenicu da ne znamo kako će se proveravati osnov sticanja i vlasništva, što otvara prostor za brojne pravne sporove i nesigurnosti u prometu nepokretnosti.
Pročitaj još
Na još jedan problem je za N1 ukazala agentkinja za nekretnine Katarina Lazarević, koja je rekla da će masovna legalizacija uzdrmati tržište nekretnina, ali i da će od nje najviše koristi imati oni koji su gradili nelegalno.
"To će dovesti do određenog pada na tržištu nekretnina, ali svakako zgrade i stanovi koji će biti iz legalizacije neće imati istu cenu kao stanovi i kuće koji su legalno građeni. Pre svega oni će dobiti rešenje iz katastra da je to njihovo vlasništvo, ali kao što su rekli, tamo neće pisati kakve su instalacije, kakva je stabilnosti kakva je izolacija", objašnjava sagovornica N1.
Kaže da je brine i kako će banke davati kredite, jer kako objašnjava, do sada su tražile kompletnu dokumentaciju o objektu, a rešenje o uknjižbi to ne može da ponudi.
Objašnjava i da je ovo samo "uknjižba", a ne klasična legalizacija, koja samo omogućava vlasniku da dokaže kako je to njegova svojina. Rešenje o uknjižbi, odnosno vlasnički list, sada će biti dovoljan umesto kompletne dokumentacije o stanu koji se otuđuje.
"Ljudi će biti srećni da mogu sve to da uknjiže, naročito investitori koji su prešišali po dva-tri sprata, njima je ovo odlična mogućnost, a oni koji su gradili legalno će se pitati da li je to moralo baš tako da bude", zaključuje Lazarević.
Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas podseća da ovaj predlog predsednika predstavlja već viđenu poruku Velimira Ilića, gde je isto pričao o 100 evra za legalizaciju kuće.
"Razlika je u tome što 'borba' za legalizaciju i ozakonjenje divlje gradnje nije uspela u zadnjih deset godina da izađe na kraj sa nešto preko milion nelegalnih objekata, tako da je ovo obećanje predsednika o rešavanju blizu pet miliona nelegalnih objekata, koliko ih ima sada, u samo par meseci, u najmanju ruku smešno", ukazuje on.
Kako kaže, trenutno važećim Zakonom o ozakonjenju objekata iz 2015. godine pojam ozakonjenja nije definisan, kao što je prethodnim zakonom definisan pojam legalizacije.
"Prethodni zakon legalizaciju definiše kao naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat ili deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole. S druge strane, tumačeći zakon o ozakonjenju možemo zaključiti da ozakonjenje objekata predstavlja naknadno odobrenje izvedenih radova za objekat ili deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole. Dakle, razlika je u tome što se postupkom legalizacije naknadno dobijala građevinska ili upotrebna dozvola, što je dalje omogućavalo upis u katastar nepokretnosti po redovnoj proceduri", objašnjava Dašić.
Upotrebna dozvola garantuje sigurnost korišćenja objekta, što je bilo omogućeno legalizacijom, podseća on.
"Ozakonjenjem se, s druge strane, ne dobija naknadno ni građevinska, niti upotrebna dozvola, već se samim rešenjem o ozakonjenju stiče uslov za upis u registar katastra nepokretnosti", pojašnjava on.
Sagovornik beogradskog lista sumnja na potencijalnu povezanost i sa Ekspo projektom.
"Ukoliko se jasno ne definiše, recimo, rok trajanja ovog zakona, moguće je da će se sva gradnja oko Ekspo podvesti pod ovaj propis. A svi znamo koliko predsednika 'žulja' nedostatak 'majčinog sina koji bi sada hteo nešto da potpiše', nakon raspada sistema napredne ugradnje u infrastrukturne projekte", ukazuje on.
Ko je sve do sada obećavao istu stvar?
Vlasti u Srbiji pokušale su da reše ovaj problem još devedesetih godina kada je bilo nekoliko stotina hiljada nerešenih predmeta legalizacije. Međutim, danas, 2025. godine imamo ih gotovo pet miliona, piše Danas. Na svakih nekoliko godina donošeni su novi zakoni, smišljane nove taktike, prećeno je da će se rušiti, da više nema nelegalne gradnje, ali sve je ostalo samo na tome, a problem je postajao sve veći.
Prvi zakon o legalizaciji donesen je još davne 1997. godine. Redom od 2003, pa preko 2006, zatim 2009, 2011, 2013, 2015, 2018, pa preko 2020, 2023. godine do danas imali smo uvek neke izmene, nove zakone i promene. I gotovo uvek ista obećanja, da će to rešiti problem brzo i jeftino.
Davne 2009. godine, tadašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da će novousvojeni propisi uvesti red i omogućiti "masovnu, jeftinu i efikasnu legalizaciju" bespravnih objekata.
Zatim smo imali izjavu nekadašnjeg ministra Velimira Ilića 2013. godine, koji je kazao da će novi zakon "omogućiti upis prava vlasništva za oko 1,3 miliona objekata u Srbiji". Ilić je istakao da je ovo trajno rešenje i da su odbačene ranije komplikovane procedure, te da je sada dovoljan upis u katastar uz osnovnu dokumentaciju, dok će imovinsko-pravni odnosi morati da se reše u roku od dve godine. On je još pre toga poručio da će svi nelegalno sagrađeni objekti u Srbiji biti katastarski uknjiženi i na taj način steći status legalnih objekata, a da će prosečna cena uknjiženja za kuću iznositi oko 100 evra.
Posle toga smo imali novi zakon 2015. godine, kada je gotovo identične poruke kao što slušamo danas, slala tadašnja ministarka Zorana Mihajlović.
"Želimo da uvedemo red u građevinarstvo i stavimo tačku na problem legalizacije. Hoćemo na brz i jeftin način da sprovedemo legalizaciju", izjavila je ona tada.
Mihajlović je podsetila da je to šesti zakon o legalizaciji u prethodnih 18 godina i poručila da "više neće biti novih zakona i produžavanja rokova". Takođe je naglasila da nijedan raniji zakon nije zaustavio bespravnu gradnju, te da se ovom reformom uvodi nulta tolerancija na nove nelegalne objekte.
Dodatno, ona je objasnila da novi zakon o legalizaciji predviđa da je za legalizaciju porodične kuće do 100 metara kvadratnih u Beogradu potrebno prosečno oko 100 evra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Haški Mehanizam odbio zahtev za lečenje Ratka Mladića u Srbiji
14.05.2026.•
1
Haški sud odbio je da generala Ratka Mladića pusti na privremenu slobodu u Srbiju, iako su nezavisni lekari predsednici tog suda potvrdili da je njegova bolest "u terminalnoj fazi", saopštio je večeras taj sud.
Rudari Trepče 12 sati bili zarobljeni 800 metara pod zemljom zbog nestanka struje
14.05.2026.•
0
Zbog kvara u snabdevanju strujom, 18 rudara Trepče bilo je zarobljeno oko 12 sati u jednom od najvećih rudnika olova i cinka na Kosovu, na oko 800 metara pod zemljom, u Starom Trgu kod Mitrovice.
Uhapšen zbog sumnje da je ubio muškarca u Obrenovcu
14.05.2026.•
1
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) uhapsili su A. D. (24) zbog sumnje da je ubio dvadesetdevetogodišnjaka u porodičnoj kući u Obrenovcu.
Ilija Racić novi načelnik Uprave za analitiku u Direkciji policije
14.05.2026.•
0
Pukovnik policije Ilija Racić imenovan je danas za načelnika Uprave za analitiku u Direkciji policije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
"Al' je lep ovaj EXPO svet": Vučić najavio da Surčin postaje "čudesno mesto za život"
14.05.2026.•
8
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom obilaska gradilišta kompleksa EXPO 2027 u Surčinu, da će se Beograd ubuduće širiti u tom pravcu i da će taj prostor biti "čudesno mesto za život i za posetioce".
Završen protest studenata i građana, RTS vest o incidentima objavio u 18. minutu Dnevnika
14.05.2026.•
5
Protest ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), na poziv studenata u blokadi Pravnog fakulteta, završen je nešto posle 20 časova.
Za ubistvo bračnog para u Arilju osuđen na kaznu zatvora od 20 godina
14.05.2026.•
0
Viši sud u Užicu osudio je danas Branka Pušicu na kaznu zatvora od 20 godina zbog dvostrukog ubistva bračnog para u kafiću 31. decembra 2024. godine u Arilju.
Uručene nagrade Dejan Anastasijević za istraživačko novinarstvo: Ovo su dobitnici
14.05.2026.•
0
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) večeras je u Beogradu uručilo, 21. put po redu, nagrade za istraživačko novinarstvo "Dejan Anastasijević".
MUP o incidentima: Građani i studenti ubuduće da prijavljuju okupljanja, neprijavljeni skupovi rizični
14.05.2026.•
24
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) poručilo je danas da građani i studenti po zakonu treba da prijave svako javno okupljanje koje planiraju, te da su neprijavljeni skupovi rizični za učesnike i prolaznike.
Pravnici o odluci MUP-a da rasformira Udarnu grupu za slučaj "Nadstrešnica": Opstrukcija i sabotaža
14.05.2026.•
7
Nakon što je MUP objavio rasformiranje Udarne grupe za istraživanje slučaja Nadstrešnica, otvara se pitanje da li je u toku opstrukcija Tužilaštva za organizovani kriminal.
Studenti u blokadi traže od RTS da u Dnevniku objavi snimak napada na građane, najavili skup
14.05.2026.•
12
Studenti u blokadi traže od Radio-televizije Srbije da u Dnevniku 2 objavi snimak današnjeg napada na okupljene građane ispred Pravnog fakulteta u Beogradu.
FHP: Odbijanje puštanja Mladića sprečava političku i nacionalističku zloupotrebu
14.05.2026.•
6
Fond za humanitarno pravo ocenio je da je odbijanjem zahteva Ratka Mladića za privremeno puštanje na slobodu sprečen mogući talas nacionalističke mobilizacije u Srbiji.
Skupština ANEM: Osnaživanje medijske scene može dovesti do bitnih društvenih promena
14.05.2026.•
1
U Beogradu je danas održana Skupština Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) koja u ovom trenutku broji 45 članica.
SAD odobravaju vojnu pomoć Kosovu od najmanje 14 miliona dolara
14.05.2026.•
2
Američki Stejt department obavestio je Kongres SAD o predloženoj dozvoli za izvoz odbrambenih artikala, tehničkih podataka i odbrambenih usluga Kosovu od 14 miliona dolara ili više od toga.
Penzioner od 90 godina povređen na skupu ispred Pravnog fakulteta stabilno, zadržan na ortopediji
14.05.2026.•
1
Muškarac kojeg je automobil udario tokom današnjeg skupa studenata i građana ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, u stabilnom je stanju i zadržan je na odeljenju za ortopediju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Mimovićeva ponuda za NIS više politički manevar nego ozbiljna alternativa MOL-u?
14.05.2026.•
12
Ponuda srpske kompanije biznismena Ranka Mimovića od dve milijarde evra za ruski udeo u NIS-u izazvala je sumnje da je reč pre o političkom pritisku nego o realnoj konkurenciji mađarskom MOL-u.
Vozač koji je kolima udario muškarca od 90 godina u Beogradu osumnjičen za pokušaj ubistva
14.05.2026.•
18
M. S. (41) koji je danas u podne na raskrsnici Bulevara kralja Aleksandra i Profesora Mihaila Đurića automobilom na pešačkom prelazu udario muškarca od 90 godina, sumnjiči za pokušaj ubistva.
VIDEO: Još jedan pokušaj gaženja nakon što je automobil kod Pravnog u Beogradu udario starijeg čoveka
14.05.2026.•
27
Nakon incidenta ispred Pravnog fakulteta, kada je vozač automobila udario starijeg građanina automobilom, a fizički napao studneta, dogodio se novi pokušaj gaženja građana koji su i dalje na raskrsnici.
Vlasnici Euronews-a kupuju N1, Nova S i još desetak medija za 30 miliona evra
14.05.2026.•
35
Kompanija United Group planira da proda svoj medijski biznis luksemburškom fondu "European Future Media Investments", iza kog stoji portugalska investiciona grupa Alpac Capital.
Vučić: Uskoro ću objaviti kako građani da mi prijave bahate funkcionere
14.05.2026.•
50
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će uskoro objaviti kako građani mogu da mu dostave informacije, preko portala i društvenih mreža, o ljudima iz različitih delova vlasti, koji se bahato ponašaju.
Komentari 56
Ismail
I problem je rešen.
Nataša
Aca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar