Šta je sve sporno kod nove legalizacije divlje gradnje: Od bezbednosti do nefer odnosa prema poštenima
"Konačno svoj na svome", tako predsednik Aleksandar Vučić najavljuje novi zakon o legalizaciji.
Foto: 021.rs
Cena pristupačna, a procedura jednostavna, samo su neki epiteti kojima se opisuje proces legalizacije objekata koji su van granica zakona.
Sadržaj teksta zakona, koji nije sasvim jasan i poznat, već u petak ide pred Vladu Srbije.
Mnogo nejasnoća i otvorenih pitanja ostavlja takva najava, poput onih kako će se uz pomoć jednog papira nelegalno uvesti u legalno, ali i kako se prethodnih godina gradilo bez dozvole, imajući u vidu da je to krivično delo?
Ta nova najava za građevinsku inženjerku Bojanu Gažo je populistička mera i demagoški trik, a kao jedan od mogućih razloga vidi i potrebu da se popuni budžet.
"Ovim se otvara put malverzacijama u urbanističkim sredinama i mogućnost da se abolira malverzacija koja se godinama izvodi s izgradnjom objekata. I šta to znači? Sad neko ko je unazad godinama pokušavao da prema zakonu uradi svu tu dokumentaciju i da se bavi uopšte administracijom i da ulaže novac, jer tu je mnogo sredstava uloženo - vi kad hoćete da gradite objekat postoji čitava procedura kako vi idete prvo na dobijanje lokacijskih uslova, pa projekat za građevinsku dozvolu i sve što ide, to su veliki troškovi. Sad će se svesti na to da vi za 100 evra možete sve da preskočite i da uknjižite objekte koji su izgrađeni poslednjih godina bez građevinske dozvole", kaže za Insajder građevinska inženjerka Gažo.
Pita i koliko domaća administracija to može da isprati, dodajući da ne treba zanemariti rad katastra. Ono što posebno naglašava jeste da sada imamo zakon koji definiše da se radi projekat ozakonjenja koji obuhvata izveštaj o zatečenom stanju objekta.
"Inženjeri se izjašnjavaju o tome da je objekat za koji je podnet zahtev za uknjižbu stabilan, da je izgrađen u skladu sa zakonom koji je važio u tom trenutku kada je on izgrađen. Mi sad u potpunosti isključujemo taj deo, odnosno taj stručni deo kojim će biti potvrđeno kakvo je stanje tih objekata koji će biti uknjiženi", pojašnjava Gažo.
Profesor Nikola Seneši, investicioni savetnik, upozorava za Insajder da se ovim zakonom otvara prostor za pravnu nesigurnost i urušavanje osnovnih principa pravičnosti i bezbednosti. Seneši ističe za Insajder da su najavljene promene obavijene velikim informacijskim vakumom i da javnost još ne zna tačno kako će zakon izgledati, niti kroz kakvu će stručnu i parlamentarnu proceduru proći.
"Ono što za sada znamo jeste da će proces legalizacije, navodno, biti digitalizovan i ubrzan; klikom na ortofoto snimak i prijavom vlasništva. Ali, da li to znači da ćemo imati kuće i zgrade koje su zapravo upitnog kvaliteta, koje niko neće proveriti, a koje su legalizovane? I da onda sutra može nešto da se desi", navodi Seneši.
Navodi da prethodni zakon, koji je donet dok je Ministarstvo građevine vodila Zorana Mihajlović, nije bio loš. Ipak, kako ističe, njegova primena nije bila uspešna zbog neefikasne administracije. Seneši sumnja da katastar ima kapacitet da iznese tu reformu.
"Katastar ima višegodišnji problem da reši 500 hiljada predmeta. Prosečno vreme rešavanja predmeta je dugo. E, šta će se destiti kada dobije još tri miliona ili četiri miliona predmeta", pita Seneši.
Posebno ističe nepravdu prema građanima koji su prošli kroz legalne, skupe i komplikovane procedure.
"Ljudi koji su gradili po zakonu, platili sve takse i ispoštovali svu dokumentaciju sada gledaju kako neko legalizuje objekat za 100 evra, bez ikakve kontrole. Kakva se poruka šalje ljudima koji su prošli proceduru? Država se zasniva na principu pravičnosti, odnosno mora da se zasniva na principu pravičnosti", napominje Seneši, dodajući da će najviše koristi od tog rešenja imati ljudi koji su zidali nelegalne objekte i koji će, umesto da idu u zatvor, sada za 100 evra da legalizuju sve što treba.
Kao poseban problem navodi i činjenicu da ne znamo kako će se proveravati osnov sticanja i vlasništva, što otvara prostor za brojne pravne sporove i nesigurnosti u prometu nepokretnosti.
Pročitaj još
Na još jedan problem je za N1 ukazala agentkinja za nekretnine Katarina Lazarević, koja je rekla da će masovna legalizacija uzdrmati tržište nekretnina, ali i da će od nje najviše koristi imati oni koji su gradili nelegalno.
"To će dovesti do određenog pada na tržištu nekretnina, ali svakako zgrade i stanovi koji će biti iz legalizacije neće imati istu cenu kao stanovi i kuće koji su legalno građeni. Pre svega oni će dobiti rešenje iz katastra da je to njihovo vlasništvo, ali kao što su rekli, tamo neće pisati kakve su instalacije, kakva je stabilnosti kakva je izolacija", objašnjava sagovornica N1.
Kaže da je brine i kako će banke davati kredite, jer kako objašnjava, do sada su tražile kompletnu dokumentaciju o objektu, a rešenje o uknjižbi to ne može da ponudi.
Objašnjava i da je ovo samo "uknjižba", a ne klasična legalizacija, koja samo omogućava vlasniku da dokaže kako je to njegova svojina. Rešenje o uknjižbi, odnosno vlasnički list, sada će biti dovoljan umesto kompletne dokumentacije o stanu koji se otuđuje.
"Ljudi će biti srećni da mogu sve to da uknjiže, naročito investitori koji su prešišali po dva-tri sprata, njima je ovo odlična mogućnost, a oni koji su gradili legalno će se pitati da li je to moralo baš tako da bude", zaključuje Lazarević.
Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas podseća da ovaj predlog predsednika predstavlja već viđenu poruku Velimira Ilića, gde je isto pričao o 100 evra za legalizaciju kuće.
"Razlika je u tome što 'borba' za legalizaciju i ozakonjenje divlje gradnje nije uspela u zadnjih deset godina da izađe na kraj sa nešto preko milion nelegalnih objekata, tako da je ovo obećanje predsednika o rešavanju blizu pet miliona nelegalnih objekata, koliko ih ima sada, u samo par meseci, u najmanju ruku smešno", ukazuje on.
Kako kaže, trenutno važećim Zakonom o ozakonjenju objekata iz 2015. godine pojam ozakonjenja nije definisan, kao što je prethodnim zakonom definisan pojam legalizacije.
"Prethodni zakon legalizaciju definiše kao naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat ili deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole. S druge strane, tumačeći zakon o ozakonjenju možemo zaključiti da ozakonjenje objekata predstavlja naknadno odobrenje izvedenih radova za objekat ili deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole. Dakle, razlika je u tome što se postupkom legalizacije naknadno dobijala građevinska ili upotrebna dozvola, što je dalje omogućavalo upis u katastar nepokretnosti po redovnoj proceduri", objašnjava Dašić.
Upotrebna dozvola garantuje sigurnost korišćenja objekta, što je bilo omogućeno legalizacijom, podseća on.
"Ozakonjenjem se, s druge strane, ne dobija naknadno ni građevinska, niti upotrebna dozvola, već se samim rešenjem o ozakonjenju stiče uslov za upis u registar katastra nepokretnosti", pojašnjava on.
Sagovornik beogradskog lista sumnja na potencijalnu povezanost i sa Ekspo projektom.
"Ukoliko se jasno ne definiše, recimo, rok trajanja ovog zakona, moguće je da će se sva gradnja oko Ekspo podvesti pod ovaj propis. A svi znamo koliko predsednika 'žulja' nedostatak 'majčinog sina koji bi sada hteo nešto da potpiše', nakon raspada sistema napredne ugradnje u infrastrukturne projekte", ukazuje on.
Ko je sve do sada obećavao istu stvar?
Vlasti u Srbiji pokušale su da reše ovaj problem još devedesetih godina kada je bilo nekoliko stotina hiljada nerešenih predmeta legalizacije. Međutim, danas, 2025. godine imamo ih gotovo pet miliona, piše Danas. Na svakih nekoliko godina donošeni su novi zakoni, smišljane nove taktike, prećeno je da će se rušiti, da više nema nelegalne gradnje, ali sve je ostalo samo na tome, a problem je postajao sve veći.
Prvi zakon o legalizaciji donesen je još davne 1997. godine. Redom od 2003, pa preko 2006, zatim 2009, 2011, 2013, 2015, 2018, pa preko 2020, 2023. godine do danas imali smo uvek neke izmene, nove zakone i promene. I gotovo uvek ista obećanja, da će to rešiti problem brzo i jeftino.
Davne 2009. godine, tadašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da će novousvojeni propisi uvesti red i omogućiti "masovnu, jeftinu i efikasnu legalizaciju" bespravnih objekata.
Zatim smo imali izjavu nekadašnjeg ministra Velimira Ilića 2013. godine, koji je kazao da će novi zakon "omogućiti upis prava vlasništva za oko 1,3 miliona objekata u Srbiji". Ilić je istakao da je ovo trajno rešenje i da su odbačene ranije komplikovane procedure, te da je sada dovoljan upis u katastar uz osnovnu dokumentaciju, dok će imovinsko-pravni odnosi morati da se reše u roku od dve godine. On je još pre toga poručio da će svi nelegalno sagrađeni objekti u Srbiji biti katastarski uknjiženi i na taj način steći status legalnih objekata, a da će prosečna cena uknjiženja za kuću iznositi oko 100 evra.
Posle toga smo imali novi zakon 2015. godine, kada je gotovo identične poruke kao što slušamo danas, slala tadašnja ministarka Zorana Mihajlović.
"Želimo da uvedemo red u građevinarstvo i stavimo tačku na problem legalizacije. Hoćemo na brz i jeftin način da sprovedemo legalizaciju", izjavila je ona tada.
Mihajlović je podsetila da je to šesti zakon o legalizaciji u prethodnih 18 godina i poručila da "više neće biti novih zakona i produžavanja rokova". Takođe je naglasila da nijedan raniji zakon nije zaustavio bespravnu gradnju, te da se ovom reformom uvodi nulta tolerancija na nove nelegalne objekte.
Dodatno, ona je objasnila da novi zakon o legalizaciji predviđa da je za legalizaciju porodične kuće do 100 metara kvadratnih u Beogradu potrebno prosečno oko 100 evra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Preminuo Dejan Ristanović glavni urednik PC Pressa
10.11.2025.•
2
Dejan Ristanović, glavni i odgovorni urednik i vlasnik PC Pressa, preminuo je u Beogradu nakon kraće i teške bolesti, navodi se u saopštenju redakcije.
Naprednjaci napali sveštenika SPC, jedan ga vukao za bradu
10.11.2025.•
2
Građani Lučana već danima protestuju i zahtevaju smenu predsednika opštine Milivoja Dolovića, jer je, kako navode, maltretirao sveštenika Srpske pravoslavne crkve koji je ugostio studente na putu ka Novom Sadu.
Uhapšen zaposleni u niškom zatvoru: Za uslugu osuđeniku dobio belu tehniku
10.11.2025.•
0
Policija je uhapsila G.B. (54), zaposlenog u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, koji se sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja.
Vozač u Prijepolju imao 3,79 promila alkohola
10.11.2025.•
0
Policija je u Prijepolju isključila iz saobraćaja vozača "škode" koji je vozio pijan.
Gužve na graničnim prelazima: Nije samo novi sistem, vozači traže reakciju Vlade
10.11.2025.•
7
Na graničnim prelazima Srbije sa Evropskom unijom poslednjih dana česte su velike gužve, ali, prema rečima predstavnika prevoznika, razlog za to nije novi evropski sistem kontrole ulaska, već usporene carinske procedure.
Sindikat sudske vlasti: VJT u Beogradu šalje poruku da je sezona lova na sudije otvorena
10.11.2025.•
0
Sindikat sudske vlasti saopštio je da je nedopustivo da se sudije ostavljaju bez zaštite državnih organa u situacijama kada su izložene javnim pretnjama.
Filozofski fakultet u Nišu traži povlačenje odluke o osnivanju Fakulteta srpskih studija
10.11.2025.•
1
Prodekanka za finansije Filozofskog fakulteta u Nišu Marija Vujović izjavila je da će taj fakultet zatražiti od Vlade Srbije da hitno povuče odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija.
Novaković: SNS podiže tenziju u društvu, Novi Sad ne želi Vučića
10.11.2025.•
3
Poslanik Borislav Novaković iz Narodnog pokreta Srbije ocenio je da će od izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) zavisiti izgled medijske scene u Srbiji u narednim godinama.
Agencija za sprečavanje korupcije: Nema pokretanja postupka zbog snimka o raspodeli novca među naprednjacima
10.11.2025.•
2
Agencija za sprečavanje korupcije ne vidi osnov za pokretanje postupka u slučaju razgovora sportskog vozača Dušana Borkovića i potpredsednika IO SNS Branka Malovića, koji je prošle nedelje objavio nedeljnik Radar.
Dijana Hrka neće na sastanak sa Vučićem
10.11.2025.•
4
Dijana Hrka, koja deveti dan štrajkuje glađu ispred Skupštine Srbije, izjavila je da je odbila sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
U Negotinu proglašene četiri izborne liste
10.11.2025.•
0
Opštinska izborna komisija (OIK) Negotina proglasila je četiri izborne liste za predstojeće lokalne izbore, rečeno je danas agenciji Beta u OIK.
Brnabić u Kijevu: Srbija je prijatelj Ukrajine, slali smo više pomoći od celog Zapadnog Balkana
10.11.2025.•
6
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da Srbija u potpunosti podržava Ukrajinu u procesu pristupanja EU i da parlamentarne grupe prijateljstva dve zemlje dobro sarađuju po tom, kao i u drugim pitanjima.
Objavljena odluka o Fakultetu za srpske studije: Učiće se ruski, u Savetu članovi Vučićevog pokreta
10.11.2025.•
2
Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju Fakulteta za srpske studije Univerziteta u Nišu, objavljeno je u Službenom glasniku.
Poslanik SNS Uglješa Mrdić koji je štrajkovao glađu prevezen u Urgentni, Lončar kaže - u poslednji čas
10.11.2025.•
4
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je poslanik SNS Uglješa Mrdić posle 11 dana štrajka glađu prevezen u Urgentni centar pošto je jutros došlo do drastičnog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Vrednost građevinskih radova raste samo u Beogradu, u Vojvodini opala za petinu
10.11.2025.•
2
Vrednost izvedenih građevinskih radova u trećem kvartalu ove godine povećana je u Beogradskom regionu u odnosu na isti period prošle godine dok je veliki pad zabeležen u ostatku Srbije.
N1, Nova, Radar i Danas poslali ponudu za preuzimanje medija Junajted grupe
10.11.2025.•
2
Menadžmenti medija N1, Nove, Radara i Danasa u Srbiji zvanično su uputili ponudu za preuzimanje informativnih medija Junajted grupe.
Državljani Hrvatske koji žive u Srbiji neće morati da služe vojni rok u svojoj matičnoj zemlji
10.11.2025.•
1
Hrvatska neće upućivati pozive za služenje obaveznog vojnog roka hrvatskim državljanima s dvojnim državljanstvom koji imaju prebivalište u drugim zemljama, poput Srbije, Crne Gore ili BiH.
Peripetije sa očitavanjem brojila: Uložen prigovor na posao od 2,8 milijardi
10.11.2025.•
8
Privremeno je obustavljena javna nabavka za očitavanje brojila, vredna čak 2,8 milijardi dinara.
Dijana Hrka o razgovoru sa Vučićem: Prvo da razreši šta je značio jutrošnji topovski udar u mojoj blizini
10.11.2025.•
8
Dijana Hrka nije htela da komentariše svoj današnji razgovor s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i traži da "razreši šta je značio topovski udar" jutros u Pionirskom parku.
SPC u podkastu o feminizmu, slobodi, logici: "Da muškarci povrate muževnost, a žene ženstvenost"
10.11.2025.•
15
Šta je to feminizam i šta taj pojam znači? U čemu se danas ogleda suština ženstvenosti i snaga žene kroz prizmu pravoslavne antropologije i zdravorazumske logike?
Komentari 56
Ismail
I problem je rešen.
Nataša
Aca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar