Prosjačenje dece u Srbiji: Da li vam je ugroženo spokojstvo?
Institucije u Srbiji retko prepoznaju dečje prosjačenje, a i kada se to desi više od polovine dece prema kojima budu preduzete mere, vraćaju se na ulicu i nastavljaju sa prosjačenjem.
Foto: Pixabay
Ovo se dešava čak iako je svim stručnjacima iz državnog sektora poznata višestuka ugroženost života, fizičkog zdravlja i razvoja deteta koje prosjači.
Kako je pokazalo istraživanje Astre, državni organi i institucije ne sprovode sistemski teretni rad, a nemaju ni organizovane aktivnosti na terenu namenjene neposrednom pružanju zaštite deci u situaciji prosjačenja i smanjenju štete na licu mesta.
Prosjačenje može biti jedan od najgorih oblika dečjeg rada.
Prosjačenje, takođe, može biti element krivičnog dela trgovine ljudima, te način odnosno cilj eksploatacije žrtava tog krivičnog dela.
Kako se navodi u analizi Astre, u periodu od 1. jula do 31. decembra evidentirano je ukupno devetoro dece žrtava zloupotrebe dečjeg rada, dok je tokom 2022. godine identifikovano njih 16. Od toga je u prosjačenju evidentirano 13 dece, od kojih je jedno dete bilo zatečeno i u krađi, jedno se bavilo pevanjem na ulici, a jedno je zatečeno u prostituciji.
Kako se navodi u analizi, s obzirom na veoma mali broj identifikovane dece, moguće je zaključiti da centri za socijalni rad ne posvećuju dovoljno pažnje ovoj problematici. Deca mlađa od 15 godina radila su na saobraćajnicama. Osnovano je pretpostaviti da je deo dece, i to najmlađeg kalendarskog uzrasta, zloupotrebljavan za prosjačenje.
"Za period od 1. januara do 31. decembra 2021. godine prvi put su od centara za socijalni rad zatraženi podaci o deci žrtvama zloupotrebe dečjeg rada koja rade na ulici. Od ukupno 39 identifikovane dece, 35 dece je bilo u prosjačenju. Među decom koja rade na ulici nema dece koja su pevala odnosno svirala na javnim mestima ili u javnom prevozu, iako smo svakodnevno svedoci da su deca i na taj način angažovana za prikupljanje novca. Sva identifikovana deca ili njihove porodice već su bili poznati centru za socijalni rad, što ukazuje na to da prosjačenje dece predstavlja pridruženi problem nekoj drugoj teškoći ili višestrukim teškoćama zbog kojih dete ili porodica već koriste usluge centra za socijalni rad", piše u ovoj analizi.
Astra na osnovu ovih informacija zaključuje da podaci ne odgovaraju realnosti, što navodi na pomisao da centri za socijalni rad ne uočavaju pravovremeno rizike od zloupotrebe dečjeg rada.
"Prema saznanjima iz neformalnih razgovora s profesionalcima koji rade u socijalnoj zaštiti, centri za socijalni rad ne prikazuju slučajeve koji se odnose na prosjačenje, jer ne znaju šta bi s tim ljudima. Nije da zaposleni u centrima za socijalni rad ne znaju šta bi radili sa osobama koje se bave prosjačenjem, već te institucije i čitava socijalna zaštita kao konstrukt za zaštitu socijalno vulnerabilnih – ne znaju šta bi. Zašto? Zato što ne postoje usluge, podrška, mere zaštite... ništa konzistentno i delotvorno što centri za socijalni rad ili druge organizacije socijalne zaštite mogu da ponude osobama koje se bave prosjačenjem, deci i odraslima", navodi se u analizi.
Do podatka o udelu dece koja su izložena prosjačenju teško je doći i zbog nedovoljno preciznog beleženja i praćenja.
Astra ističe da u Srbiji ne postoji nijedan dokument javne politike koji stavlja u fokus delovanja prosjačenje, već se ono sporadično pominje u pojedinim strategijama za zaštitu dece. Ovo dodatno komplikuje mogućnost da se preduzme organizovana, usklađena i koordinisana akcija na suzbijanju, prevenciji i eliminisanju dečjeg prosjačenja.
U analizi se ističe da deca koja prose, kako u propisima, tako i u praksi, nemaju jasno priznat status žrtve eksploatacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Naprotiv, sa navršenih 14 godina smatraju se izvršiocima krivičnog dela ili prekršaja, postaju legitiman objekat policijskih ovlašćenja i ovlašćenja komunalne policije i ulaze u postupke u kojima im se izriču sankcije.
U Zakonu o javnom redu i miru predviđene su kazne za one koji "prosjačenjem ugrožavaju spokojstvo građana ili narušavaju javni red i mir".
U analizi se ovakva formulacija naziva licemernom, zbog odabira dobra koje se štiti i, na drugoj strani, faktora rizika po to dobro, kojem se preti kaznom. Ko prosjačenjem ugrožava spokojstvo građana, kaže zakonodavac s aurom autoriteta, i dodaje: kazniće se oduzimanjem novca ili lične slobode (čitaj: novčanom kaznom ili zatvorom).
"Dobro koje se štiti jeste spokojstvo građana, svih dobrih ljudi što prolaze ulicom, svakog od njih, zaludnog i onog koji žuri za svojim poslom. A to zaštićeno društveno dobro, spokojstvo građana, ugroženo je, i ne ugrožava ga niko drugi do onaj koji prosi, upravo time što prosi. Nastavak diskursa dovodi nas do pretnje kaznom. Čime će se kazniti taj koji prosi? Novcem, onim čega nema. Jer, da ga ima, zašto bi prosio? A ako za učinjeni prekršaj ne plati novčanu kaznu, osoba koja prosi kazniće se zatvorom, može joj se oduzeti sloboda do trideset dana", ističe se u Astrinoj analizi.
Astra navodi primer suđenja u Novom Pazaru, gde je Prekršajni sud doneo presudu kojom se okrivljenoj (bez zanimanja, nezaposlenoj, siromašnog imovnog stanja, udatoj, majci petoro dece, prekršajno nekažnjavanoj) utvrđuje odgovornost što je "na ulici ugrozila spokojstvo građana tako što je ispruženom rukom tražila milost". Policijski službenici kod nje pronašli novac u različitim apoenima u iznosu od 1.300 dinara. Novac joj je oduzet, a njoj je izrečena opomena.
Najniža novčana kazna za prosjačenje iznosila je 3.000, a najviša 20.000 dinara. Najčešća novčana kazna je 5.000 dinara. Sudovi u Srbiji su izricali približno jednak broj opomena i novčanih kazni, dok je mali procenat kazni zatvora. Pored novčanih kazni, osobama kažnjenim zbog prosjačenja je neretko izricana i obaveza plaćanja troškova suđenja. Prosečan iznos troškova suđenja je bio 1.700 dinara.
Kao faktori rizika za pojavu dečjeg prosjačenja u istraživanjima i stručnoj literaturi izdvajaju se: pripadnost romskoj populaciji, s karakterističnim obrascem i strategijama funkcionisanja na polju borbe za egzistenciju; siromaštvo porodice,s kombinacijom disfunkcionalnosti i izolovanosti porodice, neobrazovanošću odraslih članova porodice i njihovom nezaposlenošću; te neintegrisanost dece u poželjne društvene obrasce karakteristične za detinjstvo kao životno doba, i njihov svakodnevni boravak (zapravo život) na ulici.
Astra ističe podatke centara za socijalni rad, navodeći da je u 2022. godini pokrenuto 554 postupka pred sudom u vezi sa roditeljskim pravom, a taj broj je smanjen u odnosu na prethodnu godinu. U 2022. godini centri za socijalni rad doneli su i više od 800 rešenja o merama preventivnog nadzora u porodici i više od 400 o korektivnom nadzoru. Primetan je trend povećanja broja dece od čijih roditelja je zahtevano da polože račun o upravljanju imovinom deteta, dok je zabeleen trend smanjenja upućivanja roditelja u porodično savetovalište.
Pročitaj još
.jpg "Subotica: Majka primoravala maloletnu ćerku na prostituciju, uhapšena zbog trgovine ljudima")
Dečje prosjačenje često spada i pod krivično delo trgovina ljudima. U 2021. godini identifikovano je 46 žrtava trgovine ljudima, od čega je 37 odsto maloletno, a 94 odsto su devojčice. Najviše je bilo seksualne eksploatacije, potom prinudnih brakova, radne eksploatacije, pa prinude na prosjačenje (12 odsto). U 2022. godini formalno su identifikovane 62 žrtve trgovine ljudima, što je povećanje od 35 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Astra primećuje da se neretko u suđenjima vezanim za trgovinu ljudima, odnosno prinudu na prosjačenje, žrtve upućuju na parnične postupke, pa čak i kada su maloletne.
"Upućivanje žrtava prinudnog prosjačenja (kao i žrtava drugih vidova prinude i trgovine ljudima) da imovinskopravne zahteve ostvaruju u posebnom (parničnom) postupku ne može se razumeti kao dobra sudska praksa", navodi se u analizi.
Celu analizu čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
FOTO: Na Gradini zaplenjeno više od 55 kilograma marihuane
27.10.2025.•
0
Policija je na graničnom prelazu Gradina zaplenila više od 55,5 kilograma marihuane.
Međak: Politika vlasti u Srbiji, spoljna i unutrašnja, raspala se za poslednjih godinu dana
27.10.2025.•
4
Pravnik i ekspert evropskih integracija Vladimir Međak izjavio je da Evropska komisija neće moći da ignoriše Rezoluciju Evropskog parlamenta o polarizaciji i represiji u Srbiji.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - prilika za rekord
27.10.2025.•
11
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Građani odaju poštu porodici stradaloj u saobraćajnoj nesreći na Novom Beogradu
27.10.2025.•
0
Građani Beograda odali su večeras poštu tročlanoj porodici koja je stradala u saobraćajnoj nesreći na Novom Beogradu, u noći između subote i nedelje.
Kamioni na Batrovcima čekaju četiri sata
27.10.2025.•
1
Teretna vozila na graničnom prelazu Batrovci ka Hrvatskoj čekaju na izlazu iz Srbije oko četiri sata.
Pritvor osumnjičenom za saobraćajnu nesreću na Novom Beogradu u kojoj je poginula porodica
27.10.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana državljaninu Bosne i Hercegovine N.Đ. (24), osumnjičenom da je na Novom Beogradu izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginule tri osobe, a jedna teško povređena.
Vučić: Studentska lista prvi put beleži pad podrške
27.10.2025.•
77
Predsednik Srbije i član Predsedništva SNS Aleksandar Vučić izjavio je danas da novo "omnibus istraživanje" pokazuje da je studentska lista po prvi put u padu.
Dačić o udesu u kom je stradala porodica: Zbog ovakvih zločina žalim što je ukinuta smrtna kazna
27.10.2025.•
7
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je, povodom udesa na Novom Beogradu u kom je stradala tročlana porodica, da mu je zbog takvih "zločina" žao što je smrtna kazna ukinuta.
Vučić: Nadam se da ćemo ove ili naredne sedmice imati odgovore u vezi sa NIS-om
27.10.2025.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je kako očekuje da će krajem ove ili tokom naredne sedmice imati odgovore u vezi sa situacijom sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Srbija 2024. imala najnebezbedniji saobraćaj u Evropi: Profesor o tome ko je odgovoran za to
27.10.2025.•
24
Srbija je najnebezbednija zemlja u Evropi po broju stradalih u saobraćajnim nesrećama, pokazuju podaci Evropske agencije za bezbednost u saobraćaju za 2024. godinu.
Trebalo da voze decu na ekskurzije, a bili pijani: 11 vozača autobusa isključeno iz saobraćaja
27.10.2025.•
1
Trideset i tri vozača autobusa, od kojih je 11 bilo pijano, a koji je trebalo da voze decu na ekskurzije, isključeno je iz saobraćaja od početka godine.
Više javno tužilaštvo zatražilo procenu da li je napad kod "Ćaćilenda" terorizam
27.10.2025.•
6
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu dostavilo je Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal na ocenu nadležnosti slučaj protiv V. A. (70) koji je osumnjičen za napad kod Ćaćilenda.
Krivična prijava protiv vozača "audija" koji je totalno pijan izazvao udes kod Knjaževca
27.10.2025.•
4
Policija će podneti krivičnu prijavu protiv 31-godišnjaka koji je sa 2,17 promila alkohola u krvi izazvao udes u okolini Knjaževca.
Oko 300 radnika fabrike u Vranju ostalo bez posla: To saznali preko ceduljice na zakatančenoj kapiji
27.10.2025.•
16
Radnici danske kompanije "Kentaur Balkans" u Vranju ostali su bez posla, jer se ta fabrika zatvara.
Ambasador Ukrajine: Rusija ucenjuje Srbiju preko nafte i gasa
27.10.2025.•
9
Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač ocenio je u intervjuu za list Danas da Rusija preko nafte i gasa ucenjuje Srbiju.
Vozač koji je pijan usmrtio porodicu na Novom Beogradu bio i drogiran za volanom
27.10.2025.•
26
Vozač koji je izazvao tešku saobraćajnu nesreću na Novom Beogradu, u kojoj je stradala tročlana porodica, osim pod dejstvom alkohola bio i pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
Šta je donela treća izmena uredbe o trgovačkim maržama: Cena jaja nije više ograničena
27.10.2025.•
5
Vlada Srbije usvojila je treću dopunu uredbe o trgovačkim maržama, a dve novine odnose se na ugovore između trgovaca i dobavljača, kao i na nabavne cene pojedinih proizvoda.
Devojka ispala iz autobusa u Batajnici: Zadobila lakše povrede glave
27.10.2025.•
0
Devojka od 17 godina lakše je povređena kada je jutros oko 6 časova ispala iz autobusa u Šangajskoj ulici u Batajnici.
Da li je u Srbiji demokratija "prevelika" - kako to premijer Macut tvrdi?
27.10.2025.•
30
Premijer Đuro Macut je na skupu protiv blokada u Požarevcu u subotu ocenio da je demokratija u Srbiji bila "ekstenzivna".
Šešelj i Jovanov složni u oceni: Ćacilend smeta jer je pogodan za novi Majdan, napad da je nauk pred Novi Sad
27.10.2025.•
21
"Ćacilend" smeta pojedinima zato što je to "najpogodniji prostor za pobunjeničke logore", poput ukrajinskih demonstracija "Majdan" 2014. godine.
Studenti koji pešače iz Novog Pazara: Jedna grupa stigla u Kragujevac, druga je kod Uba
26.10.2025.•
5
Grupa studenata iz Novog Pazara koja je u petak krenula u štafetno pešačenje do Novog Sada stigla je večeras u Kragujevac, gde će prenoćiti.
Komentari 13
@ Rasejani
Pristup međuprostoru je moguć isključivo sa pasošem a zadržavanje u tom prostoru je strogo zabranjeno. Naročito da civilno lice tek tako tu stoji i prosi satima.
Barem tri puta sedmično u poslednjih 15 godins, zbog posla, kolima prelazim tu granicu (i na Kelebiji, i na Horgošu 1 i 2) i nikada nisam video da u međuprostoru neko prosi.
Rasejani
Uvek su sa srpske strane granične linije. Od kako je postavljena ograda, to je još upadljivije.
Da li neko zna, zašto se ne usuđuju da pređu na mađarsku stranu?
Koliki su
A koliko dece ima?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar