Prosjačenje dece u Srbiji: Da li vam je ugroženo spokojstvo?
Institucije u Srbiji retko prepoznaju dečje prosjačenje, a i kada se to desi više od polovine dece prema kojima budu preduzete mere, vraćaju se na ulicu i nastavljaju sa prosjačenjem.
Foto: Pixabay
Ovo se dešava čak iako je svim stručnjacima iz državnog sektora poznata višestuka ugroženost života, fizičkog zdravlja i razvoja deteta koje prosjači.
Kako je pokazalo istraživanje Astre, državni organi i institucije ne sprovode sistemski teretni rad, a nemaju ni organizovane aktivnosti na terenu namenjene neposrednom pružanju zaštite deci u situaciji prosjačenja i smanjenju štete na licu mesta.
Prosjačenje može biti jedan od najgorih oblika dečjeg rada.
Prosjačenje, takođe, može biti element krivičnog dela trgovine ljudima, te način odnosno cilj eksploatacije žrtava tog krivičnog dela.
Kako se navodi u analizi Astre, u periodu od 1. jula do 31. decembra evidentirano je ukupno devetoro dece žrtava zloupotrebe dečjeg rada, dok je tokom 2022. godine identifikovano njih 16. Od toga je u prosjačenju evidentirano 13 dece, od kojih je jedno dete bilo zatečeno i u krađi, jedno se bavilo pevanjem na ulici, a jedno je zatečeno u prostituciji.
Kako se navodi u analizi, s obzirom na veoma mali broj identifikovane dece, moguće je zaključiti da centri za socijalni rad ne posvećuju dovoljno pažnje ovoj problematici. Deca mlađa od 15 godina radila su na saobraćajnicama. Osnovano je pretpostaviti da je deo dece, i to najmlađeg kalendarskog uzrasta, zloupotrebljavan za prosjačenje.
"Za period od 1. januara do 31. decembra 2021. godine prvi put su od centara za socijalni rad zatraženi podaci o deci žrtvama zloupotrebe dečjeg rada koja rade na ulici. Od ukupno 39 identifikovane dece, 35 dece je bilo u prosjačenju. Među decom koja rade na ulici nema dece koja su pevala odnosno svirala na javnim mestima ili u javnom prevozu, iako smo svakodnevno svedoci da su deca i na taj način angažovana za prikupljanje novca. Sva identifikovana deca ili njihove porodice već su bili poznati centru za socijalni rad, što ukazuje na to da prosjačenje dece predstavlja pridruženi problem nekoj drugoj teškoći ili višestrukim teškoćama zbog kojih dete ili porodica već koriste usluge centra za socijalni rad", piše u ovoj analizi.
Astra na osnovu ovih informacija zaključuje da podaci ne odgovaraju realnosti, što navodi na pomisao da centri za socijalni rad ne uočavaju pravovremeno rizike od zloupotrebe dečjeg rada.
"Prema saznanjima iz neformalnih razgovora s profesionalcima koji rade u socijalnoj zaštiti, centri za socijalni rad ne prikazuju slučajeve koji se odnose na prosjačenje, jer ne znaju šta bi s tim ljudima. Nije da zaposleni u centrima za socijalni rad ne znaju šta bi radili sa osobama koje se bave prosjačenjem, već te institucije i čitava socijalna zaštita kao konstrukt za zaštitu socijalno vulnerabilnih – ne znaju šta bi. Zašto? Zato što ne postoje usluge, podrška, mere zaštite... ništa konzistentno i delotvorno što centri za socijalni rad ili druge organizacije socijalne zaštite mogu da ponude osobama koje se bave prosjačenjem, deci i odraslima", navodi se u analizi.
Do podatka o udelu dece koja su izložena prosjačenju teško je doći i zbog nedovoljno preciznog beleženja i praćenja.
Astra ističe da u Srbiji ne postoji nijedan dokument javne politike koji stavlja u fokus delovanja prosjačenje, već se ono sporadično pominje u pojedinim strategijama za zaštitu dece. Ovo dodatno komplikuje mogućnost da se preduzme organizovana, usklađena i koordinisana akcija na suzbijanju, prevenciji i eliminisanju dečjeg prosjačenja.
U analizi se ističe da deca koja prose, kako u propisima, tako i u praksi, nemaju jasno priznat status žrtve eksploatacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Naprotiv, sa navršenih 14 godina smatraju se izvršiocima krivičnog dela ili prekršaja, postaju legitiman objekat policijskih ovlašćenja i ovlašćenja komunalne policije i ulaze u postupke u kojima im se izriču sankcije.
U Zakonu o javnom redu i miru predviđene su kazne za one koji "prosjačenjem ugrožavaju spokojstvo građana ili narušavaju javni red i mir".
U analizi se ovakva formulacija naziva licemernom, zbog odabira dobra koje se štiti i, na drugoj strani, faktora rizika po to dobro, kojem se preti kaznom. Ko prosjačenjem ugrožava spokojstvo građana, kaže zakonodavac s aurom autoriteta, i dodaje: kazniće se oduzimanjem novca ili lične slobode (čitaj: novčanom kaznom ili zatvorom).
"Dobro koje se štiti jeste spokojstvo građana, svih dobrih ljudi što prolaze ulicom, svakog od njih, zaludnog i onog koji žuri za svojim poslom. A to zaštićeno društveno dobro, spokojstvo građana, ugroženo je, i ne ugrožava ga niko drugi do onaj koji prosi, upravo time što prosi. Nastavak diskursa dovodi nas do pretnje kaznom. Čime će se kazniti taj koji prosi? Novcem, onim čega nema. Jer, da ga ima, zašto bi prosio? A ako za učinjeni prekršaj ne plati novčanu kaznu, osoba koja prosi kazniće se zatvorom, može joj se oduzeti sloboda do trideset dana", ističe se u Astrinoj analizi.
Astra navodi primer suđenja u Novom Pazaru, gde je Prekršajni sud doneo presudu kojom se okrivljenoj (bez zanimanja, nezaposlenoj, siromašnog imovnog stanja, udatoj, majci petoro dece, prekršajno nekažnjavanoj) utvrđuje odgovornost što je "na ulici ugrozila spokojstvo građana tako što je ispruženom rukom tražila milost". Policijski službenici kod nje pronašli novac u različitim apoenima u iznosu od 1.300 dinara. Novac joj je oduzet, a njoj je izrečena opomena.
Najniža novčana kazna za prosjačenje iznosila je 3.000, a najviša 20.000 dinara. Najčešća novčana kazna je 5.000 dinara. Sudovi u Srbiji su izricali približno jednak broj opomena i novčanih kazni, dok je mali procenat kazni zatvora. Pored novčanih kazni, osobama kažnjenim zbog prosjačenja je neretko izricana i obaveza plaćanja troškova suđenja. Prosečan iznos troškova suđenja je bio 1.700 dinara.
Kao faktori rizika za pojavu dečjeg prosjačenja u istraživanjima i stručnoj literaturi izdvajaju se: pripadnost romskoj populaciji, s karakterističnim obrascem i strategijama funkcionisanja na polju borbe za egzistenciju; siromaštvo porodice,s kombinacijom disfunkcionalnosti i izolovanosti porodice, neobrazovanošću odraslih članova porodice i njihovom nezaposlenošću; te neintegrisanost dece u poželjne društvene obrasce karakteristične za detinjstvo kao životno doba, i njihov svakodnevni boravak (zapravo život) na ulici.
Astra ističe podatke centara za socijalni rad, navodeći da je u 2022. godini pokrenuto 554 postupka pred sudom u vezi sa roditeljskim pravom, a taj broj je smanjen u odnosu na prethodnu godinu. U 2022. godini centri za socijalni rad doneli su i više od 800 rešenja o merama preventivnog nadzora u porodici i više od 400 o korektivnom nadzoru. Primetan je trend povećanja broja dece od čijih roditelja je zahtevano da polože račun o upravljanju imovinom deteta, dok je zabeleen trend smanjenja upućivanja roditelja u porodično savetovalište.
Pročitaj još
.jpg "Subotica: Majka primoravala maloletnu ćerku na prostituciju, uhapšena zbog trgovine ljudima")
Dečje prosjačenje često spada i pod krivično delo trgovina ljudima. U 2021. godini identifikovano je 46 žrtava trgovine ljudima, od čega je 37 odsto maloletno, a 94 odsto su devojčice. Najviše je bilo seksualne eksploatacije, potom prinudnih brakova, radne eksploatacije, pa prinude na prosjačenje (12 odsto). U 2022. godini formalno su identifikovane 62 žrtve trgovine ljudima, što je povećanje od 35 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Astra primećuje da se neretko u suđenjima vezanim za trgovinu ljudima, odnosno prinudu na prosjačenje, žrtve upućuju na parnične postupke, pa čak i kada su maloletne.
"Upućivanje žrtava prinudnog prosjačenja (kao i žrtava drugih vidova prinude i trgovine ljudima) da imovinskopravne zahteve ostvaruju u posebnom (parničnom) postupku ne može se razumeti kao dobra sudska praksa", navodi se u analizi.
Celu analizu čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
ANEM: Najveća pljačka medijskog fonda ikada, odmazda Bratine i Dragana Traparića prema nezavisnim medijima
30.06.2026.•
0
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija ukazala je na skandalozne odluke komisija za raspodelu sredstava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja koje je sprovelo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.
VIDEO Vučić: Za odlazak u svemir potrebno puno hrabrosti, nema sile koja bi mene naterala na to
30.06.2026.•
1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa ministrom omladine Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) Sultanom bin Saifom Al Nejadijem, prvim arapskim astronautom koji je izveo "svemirsku šetnju".
Mali: Ekonomski paket pomoći koji je najavio Vučić biće na jesen ove godine
30.06.2026.•
0
Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će građani Srbije najavljenu novčanu pomoć države, u ukupnom iznosu od 600 miliona evra, dobiti istovremeno, krajem septembra ili početkom oktobra.
Nišlija na kokainu vozio električni trotinet, pa isključen iz saobraćaja
30.06.2026.•
0
Niška policija isključila je iz saobraćaja 46-ogodišnjeg muškarca jer je vozio električni trotinet pod dejstvom kokaina.
Stotine hiljada evra od Ministarstva informisanja za Alo i Informer, Milosavljevića, Stijakovića, Stefanovića
30.06.2026.•
4
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija objavilo je rezultate devet konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u 2026. godini putem kojih je raspodeljeno 482,5 miliona dinara.
Vučić najavio ostavku i raspisivanje izbora - EU odložila planove za Srbiju
30.06.2026.•
16
Evropska komisija, nakon što je parlament Srbije izmenio kontroverzne pravosudne zakone, sada traži način da podstakne Beograd da nastavi reforme i prestane da nazaduje u demokratiji.
Vlast najavila trodnevni skup, a sve trajalo kraće: "Još jedan u nizu slabije posećenih SNS događaja"
30.06.2026.•
17
Politički konsultant Dušan Milenković ocenio je da skupovi održani tokom vikenda, na Vidovdan i dan posle, nisu doneli ništa naročito novo, ali da su pokazali stanje u kojem se nalaze i vlast i studentski pokret.
VIDEO Šapićevo "iznenađenje": Skulptura vage sa dva tasa postavljena na Terazijama u Beogradu
30.06.2026.•
8
Skulptura vage sa dva tasa, "Terazije", postavljena je tokom noći na kružnom toku na Terazijama u Beogradu, kod skretanja za Prizrensku i Balkansku ulicu.
Ovogodišnji Beograd Prajd biće održan pod sloganom "Ima mesta za sve nas"
30.06.2026.•
3
Ovogodišnji Beograd Prajd biće održan pod sloganom "Ima mesta za sve nas", što je bio i slogan prvog Prajda u Srbiji održanog pre 25 godina, saopštio je "Beograd Prajd".
Poruke sa Skaja pokazale: Kako je Kokeza angažovao kriminalce da napadnu Vidića, s kim se Vučić sastajao
30.06.2026.•
25
Slaviša Kokeza, bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) i istaknuti član SNS-a, angažovao je kriminalce da zaprete i fizički napadnu proslavljenog fudbalera Nemanju Vidića.
Popov: Vlast u Srbiji kreira spoljašnje neprijatelje da bi ostala na vlasti
30.06.2026.•
12
Vlast u Srbiji kreiranje spoljnih neprijatelja predstavlja ključni mehanizam opstanka na vlasti i skretanja pažnje sa unutrašnjih afera i, kako je naveo, kolapsa institucija.
Srbija obećala saradnju u potrazi za odbeglim poljskim zvaničnikom
30.06.2026.•
1
Vrhovno javno tužilaštvo Srbije obećalo je Poljskoj saradnju u potrazi za odbeglim Marćinom Romanovskim, optuženim u Poljskoj za zloupotrebu položaja zamenika ministra pravde i mahinacije sa novcem iz državnog fonda.
Klinički centar Niš uveo pet brojeva telefona za primedbe i probleme pacijenata
30.06.2026.•
1
Direktor Kliničkog centra u Nišu Milan Lazarević saopštio je da će od danas, 30. juna građani moći da prijave probleme, primedbe ili zatraže pomoć od njega ili pomoćnika pozivanjem jednog od pet mobilnih telefona.
Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predstavio svoj program nakon smene vlasti: Deset prioriteta
30.06.2026.•
24
Narodni pokret Srbije (NPS) predstavio je program za privredu "Srbija sutra" koji podrazumeva, posle smene vlasti, razvoj domaće privrede, poštenu državu bez korupcije, ravnomerni regionalni razvoj i drugo.
Meteorolog Ristić upozorava: Stižu vreliji talasi
30.06.2026.•
8
Meteorolog Ivan Ristić ističe da je ovo prvi jači toplotni talas ove godine, ali da nas očekuju još topliji dani.
Produženo čekanje do Saveta REM-a: Četvoro članova odbilo poziv da povuče ostavke
29.06.2026.•
2
Savet REM-a neće početi sa radom ni nakon što je Odbor za kulturu i informisanje pozvao četiri člana da povuku svoje ostavke od decembra prošle godine.
Opozicija o Vučićevim merama pomoći penzionerima: Dokaz da penzioni sistem ne funkcioniše
29.06.2026.•
18
Na mere jednokratne pomoći penzionerima, koje je predložio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, reagovale su pojedine opozicione stranke, ocenjujući da je reč o pokušaju kupovine podrške.
Komentari 13
@ Rasejani
Pristup međuprostoru je moguć isključivo sa pasošem a zadržavanje u tom prostoru je strogo zabranjeno. Naročito da civilno lice tek tako tu stoji i prosi satima.
Barem tri puta sedmično u poslednjih 15 godins, zbog posla, kolima prelazim tu granicu (i na Kelebiji, i na Horgošu 1 i 2) i nikada nisam video da u međuprostoru neko prosi.
Rasejani
Uvek su sa srpske strane granične linije. Od kako je postavljena ograda, to je još upadljivije.
Da li neko zna, zašto se ne usuđuju da pređu na mađarsku stranu?
Koliki su
A koliko dece ima?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar