Prosjačenje dece u Srbiji: Da li vam je ugroženo spokojstvo?
Institucije u Srbiji retko prepoznaju dečje prosjačenje, a i kada se to desi više od polovine dece prema kojima budu preduzete mere, vraćaju se na ulicu i nastavljaju sa prosjačenjem.
Foto: Pixabay
Ovo se dešava čak iako je svim stručnjacima iz državnog sektora poznata višestuka ugroženost života, fizičkog zdravlja i razvoja deteta koje prosjači.
Kako je pokazalo istraživanje Astre, državni organi i institucije ne sprovode sistemski teretni rad, a nemaju ni organizovane aktivnosti na terenu namenjene neposrednom pružanju zaštite deci u situaciji prosjačenja i smanjenju štete na licu mesta.
Prosjačenje može biti jedan od najgorih oblika dečjeg rada.
Prosjačenje, takođe, može biti element krivičnog dela trgovine ljudima, te način odnosno cilj eksploatacije žrtava tog krivičnog dela.
Kako se navodi u analizi Astre, u periodu od 1. jula do 31. decembra evidentirano je ukupno devetoro dece žrtava zloupotrebe dečjeg rada, dok je tokom 2022. godine identifikovano njih 16. Od toga je u prosjačenju evidentirano 13 dece, od kojih je jedno dete bilo zatečeno i u krađi, jedno se bavilo pevanjem na ulici, a jedno je zatečeno u prostituciji.
Kako se navodi u analizi, s obzirom na veoma mali broj identifikovane dece, moguće je zaključiti da centri za socijalni rad ne posvećuju dovoljno pažnje ovoj problematici. Deca mlađa od 15 godina radila su na saobraćajnicama. Osnovano je pretpostaviti da je deo dece, i to najmlađeg kalendarskog uzrasta, zloupotrebljavan za prosjačenje.
"Za period od 1. januara do 31. decembra 2021. godine prvi put su od centara za socijalni rad zatraženi podaci o deci žrtvama zloupotrebe dečjeg rada koja rade na ulici. Od ukupno 39 identifikovane dece, 35 dece je bilo u prosjačenju. Među decom koja rade na ulici nema dece koja su pevala odnosno svirala na javnim mestima ili u javnom prevozu, iako smo svakodnevno svedoci da su deca i na taj način angažovana za prikupljanje novca. Sva identifikovana deca ili njihove porodice već su bili poznati centru za socijalni rad, što ukazuje na to da prosjačenje dece predstavlja pridruženi problem nekoj drugoj teškoći ili višestrukim teškoćama zbog kojih dete ili porodica već koriste usluge centra za socijalni rad", piše u ovoj analizi.
Astra na osnovu ovih informacija zaključuje da podaci ne odgovaraju realnosti, što navodi na pomisao da centri za socijalni rad ne uočavaju pravovremeno rizike od zloupotrebe dečjeg rada.
"Prema saznanjima iz neformalnih razgovora s profesionalcima koji rade u socijalnoj zaštiti, centri za socijalni rad ne prikazuju slučajeve koji se odnose na prosjačenje, jer ne znaju šta bi s tim ljudima. Nije da zaposleni u centrima za socijalni rad ne znaju šta bi radili sa osobama koje se bave prosjačenjem, već te institucije i čitava socijalna zaštita kao konstrukt za zaštitu socijalno vulnerabilnih – ne znaju šta bi. Zašto? Zato što ne postoje usluge, podrška, mere zaštite... ništa konzistentno i delotvorno što centri za socijalni rad ili druge organizacije socijalne zaštite mogu da ponude osobama koje se bave prosjačenjem, deci i odraslima", navodi se u analizi.
Do podatka o udelu dece koja su izložena prosjačenju teško je doći i zbog nedovoljno preciznog beleženja i praćenja.
Astra ističe da u Srbiji ne postoji nijedan dokument javne politike koji stavlja u fokus delovanja prosjačenje, već se ono sporadično pominje u pojedinim strategijama za zaštitu dece. Ovo dodatno komplikuje mogućnost da se preduzme organizovana, usklađena i koordinisana akcija na suzbijanju, prevenciji i eliminisanju dečjeg prosjačenja.
U analizi se ističe da deca koja prose, kako u propisima, tako i u praksi, nemaju jasno priznat status žrtve eksploatacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Naprotiv, sa navršenih 14 godina smatraju se izvršiocima krivičnog dela ili prekršaja, postaju legitiman objekat policijskih ovlašćenja i ovlašćenja komunalne policije i ulaze u postupke u kojima im se izriču sankcije.
U Zakonu o javnom redu i miru predviđene su kazne za one koji "prosjačenjem ugrožavaju spokojstvo građana ili narušavaju javni red i mir".
U analizi se ovakva formulacija naziva licemernom, zbog odabira dobra koje se štiti i, na drugoj strani, faktora rizika po to dobro, kojem se preti kaznom. Ko prosjačenjem ugrožava spokojstvo građana, kaže zakonodavac s aurom autoriteta, i dodaje: kazniće se oduzimanjem novca ili lične slobode (čitaj: novčanom kaznom ili zatvorom).
"Dobro koje se štiti jeste spokojstvo građana, svih dobrih ljudi što prolaze ulicom, svakog od njih, zaludnog i onog koji žuri za svojim poslom. A to zaštićeno društveno dobro, spokojstvo građana, ugroženo je, i ne ugrožava ga niko drugi do onaj koji prosi, upravo time što prosi. Nastavak diskursa dovodi nas do pretnje kaznom. Čime će se kazniti taj koji prosi? Novcem, onim čega nema. Jer, da ga ima, zašto bi prosio? A ako za učinjeni prekršaj ne plati novčanu kaznu, osoba koja prosi kazniće se zatvorom, može joj se oduzeti sloboda do trideset dana", ističe se u Astrinoj analizi.
Astra navodi primer suđenja u Novom Pazaru, gde je Prekršajni sud doneo presudu kojom se okrivljenoj (bez zanimanja, nezaposlenoj, siromašnog imovnog stanja, udatoj, majci petoro dece, prekršajno nekažnjavanoj) utvrđuje odgovornost što je "na ulici ugrozila spokojstvo građana tako što je ispruženom rukom tražila milost". Policijski službenici kod nje pronašli novac u različitim apoenima u iznosu od 1.300 dinara. Novac joj je oduzet, a njoj je izrečena opomena.
Najniža novčana kazna za prosjačenje iznosila je 3.000, a najviša 20.000 dinara. Najčešća novčana kazna je 5.000 dinara. Sudovi u Srbiji su izricali približno jednak broj opomena i novčanih kazni, dok je mali procenat kazni zatvora. Pored novčanih kazni, osobama kažnjenim zbog prosjačenja je neretko izricana i obaveza plaćanja troškova suđenja. Prosečan iznos troškova suđenja je bio 1.700 dinara.
Kao faktori rizika za pojavu dečjeg prosjačenja u istraživanjima i stručnoj literaturi izdvajaju se: pripadnost romskoj populaciji, s karakterističnim obrascem i strategijama funkcionisanja na polju borbe za egzistenciju; siromaštvo porodice,s kombinacijom disfunkcionalnosti i izolovanosti porodice, neobrazovanošću odraslih članova porodice i njihovom nezaposlenošću; te neintegrisanost dece u poželjne društvene obrasce karakteristične za detinjstvo kao životno doba, i njihov svakodnevni boravak (zapravo život) na ulici.
Astra ističe podatke centara za socijalni rad, navodeći da je u 2022. godini pokrenuto 554 postupka pred sudom u vezi sa roditeljskim pravom, a taj broj je smanjen u odnosu na prethodnu godinu. U 2022. godini centri za socijalni rad doneli su i više od 800 rešenja o merama preventivnog nadzora u porodici i više od 400 o korektivnom nadzoru. Primetan je trend povećanja broja dece od čijih roditelja je zahtevano da polože račun o upravljanju imovinom deteta, dok je zabeleen trend smanjenja upućivanja roditelja u porodično savetovalište.
Pročitaj još
.jpg "Subotica: Majka primoravala maloletnu ćerku na prostituciju, uhapšena zbog trgovine ljudima")
Dečje prosjačenje često spada i pod krivično delo trgovina ljudima. U 2021. godini identifikovano je 46 žrtava trgovine ljudima, od čega je 37 odsto maloletno, a 94 odsto su devojčice. Najviše je bilo seksualne eksploatacije, potom prinudnih brakova, radne eksploatacije, pa prinude na prosjačenje (12 odsto). U 2022. godini formalno su identifikovane 62 žrtve trgovine ljudima, što je povećanje od 35 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Astra primećuje da se neretko u suđenjima vezanim za trgovinu ljudima, odnosno prinudu na prosjačenje, žrtve upućuju na parnične postupke, pa čak i kada su maloletne.
"Upućivanje žrtava prinudnog prosjačenja (kao i žrtava drugih vidova prinude i trgovine ljudima) da imovinskopravne zahteve ostvaruju u posebnom (parničnom) postupku ne može se razumeti kao dobra sudska praksa", navodi se u analizi.
Celu analizu čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - još jedna runda
25.04.2026.•
10
Dnevni kviz 021.rs je pred vama svakog dana.
Mađarski mediji: Orbanov otac u aferi zbog lošeg kamena za prugu Beograd-Budimpešta
25.04.2026.•
4
Firma u vlasništvu oca odlazećeg mađarskog premijera Viktora Orbana našla se u centru skandala nakon tvrdnji da je isporučivala građevinski materijal lošeg kvaliteta za rekonstrukciju železničke pruge Budimpešta-Beograd.
Dvojica maloletnika i muškarac pokušali da opljačkaju zlataru u centru Smedereva
25.04.2026.•
0
Tridesetsedmogodišnji M. B. iz Svilajnca, kao i dvojica maloletnika pokušali su da opljačkaju zlataru u centru Smedereva.
Vučić: Picula govori često, kratko i glupo, Margetić je kreten
25.04.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je o izjavi izvestioca EP za Srbiju Tonina Picule da je Vučićev režim "glavni izvor nestabilnosti u Srbiji i regionu", rekao da mu je dovoljno da vidi "sliku Picule sa kalašnjikovom".
"Ne lomite nam bagrenje": Protest u Nišu zbog ukidanja departmana Filozofskog fakulteta
25.04.2026.•
0
Studenti i građani Niša su protestovali zbog odluke Ministarstva prosvete da departmanima Filozofskog fakulteta za srpski jezik, istoriju i ruski jezik oduzme dozvole za rad radi osnivanja "Fakulteta srpskih studija".
Napadnuti radnik "Čistoće" u Beogradu: "Kao da je SNS firma, a ne gradsko preduzeće"
25.04.2026.•
5
Radnik JKP "Gradska čistoća" u Beogradu Milan Petrić, tvrdi da je na radnom mestu fizički napadnut, kao i da godinama trpi pritiske i mobing nakon što je, kako navodi, ukazivao na nepravilnosti u radu preduzeća.
Kosovo bez dogovora o predsedniku: Kurti i opozicija razmenjuju ponude i optužbe
25.04.2026.•
0
Predsednik opozicionog Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku je izjavio da premijer i predsednik Pokreta Samoopredeljenje (PS) Aljbin Kurti nije hteo politički dogovor sa DSK o mestu predsednika Kosova.
Otvoreno sklonište za žene žrtve nasilja u Trsteniku
25.04.2026.•
0
Sklonište za žene žrtve nasilja otvoreno je danas u Trsteniku i predato na korišćenje Centru za socijalni rad.
Posle mišljenja Venecijanske komisije: Sramota za srpsku vlast da stranci moraju na to da im ukazuju
25.04.2026.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Srbija poštovati ekspertsko mišljenje Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona koje je Skupština usvojila u januaru.
Masovni odlasci iz SAJ-a: "Ne žele da rade pod komandom ljudi koje je tu dovela isključivo lojalnost"
25.04.2026.•
45
Od dolaska Igora Žmirića na čelo Specijalne antiterorističke jedinice početkom novembra prošle godine, ovu jedinicu napustilo je oko 40 aktivnih pripadnika.
"Cilj je diskreditacija svedoka i kažnjavanje": Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika o istrazi tužilaštva
25.04.2026.•
9
Stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ocenjuju da je postupanje tužilaštva u vezi sa krivičnom prijavom protiv bivše direktorke "izraz direktnog političkog pritiska i institucionalnog revanšizma".
Vučić: Ne želim sada da kažem datum izbora, kad budem želeo tada ću saopštiti
25.04.2026.•
55
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Srpska napredna stranka imati veliki skup u Beogradu na Vidovdan, 28. juna, ili pre tog dana.
Sud: "Er Srbija" diskriminatorski postupila prema dečaku sa autizmom
25.04.2026.•
9
Viši sud u Beogradu doneo je presudu kojom se utvrđuje da je kompanija "Er Srbija" diskriminatorski postupila 2017. godine ne dozvolivši jedanaestogodišnjem autističnom dečaku da se ukrca na let od Beograda do Tivta.
Delić: Imamo 2.100 lekara specijalista manje nego 2012. godine, nedostaje 500 pedijatara
25.04.2026.•
32
Profesor beogradskog Medicinskog fakulteta u penziji Dragan Delić izjavio je da Srbija sada ima 2.100 lekara specijalista manje nego 2012. godine, a da samo u Nemačkoj radi oko 2.000 lekara sa sprskim pasošem.
VIDEO: Glumac Gagi Jovanović u Zemunu poprskan biber sprejem
25.04.2026.•
22
Glumac Dragan Gagi Jovanović poprskan je biber sprejem u Zemunu, nakon što je prethodno razgovarao sa okupljenima oko SNS štandova.
Mađarski novinar o saradnji Vučića i Mađara: Bez roštiljanja i vožnji po Savi, ali odnosi ostaju pragmatični
25.04.2026.•
3
Jožef Makai, novinar mađarskog istraživačkog portala Atlatszo i predavač na fakultetu Kodolanyi, ocenjuje da eventualna promena vlasti u Mađarskoj ne bi donela radikalan zaokret u odnosima sa Srbijom.
Incidenti između pristalica SNS i građana koji podržavaju studente u Zemunu
24.04.2026.•
4
Između pristalica Srpske napredne stranke i građana koji podržavaju studente u Zemunu su izbili incidenti.
Učenica iz Srbije postaje deo tima za izradu mini-satelita u Indiji
24.04.2026.•
3
Učenica Matematičke gimnazije Iskra Ilić pobedila je na danas održanom takmičenju u okviru projekta ShaktiSAT ("ŠaktiSAT"), čime je postala predstavnice Srbije na završnom takmičenju u Indiji.
Uhapšen zbog pet kilograma marihuane i kokaina
24.04.2026.•
2
Beogradska policija uhapsila je dvadesetšestogodišnjeg G. T, kod kojeg je pronašla oko pet kilograma marihuane i oko 80 grama kokaina, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Mijačić: Slučaj Banjska pokazao propast Vučićeve politike
24.04.2026.•
11
Slučaj Banjska pokazao je propast srpske politike na Kosovu, pre svega politike predsednika Aleksandra Vučića, izjavio je za N1 koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić.
Komentari 13
@ Rasejani
Pristup međuprostoru je moguć isključivo sa pasošem a zadržavanje u tom prostoru je strogo zabranjeno. Naročito da civilno lice tek tako tu stoji i prosi satima.
Barem tri puta sedmično u poslednjih 15 godins, zbog posla, kolima prelazim tu granicu (i na Kelebiji, i na Horgošu 1 i 2) i nikada nisam video da u međuprostoru neko prosi.
Rasejani
Uvek su sa srpske strane granične linije. Od kako je postavljena ograda, to je još upadljivije.
Da li neko zna, zašto se ne usuđuju da pređu na mađarsku stranu?
Koliki su
A koliko dece ima?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar