"Rafalna" paljba: Politička očekivanja od kupovine vojnih aviona
Nema spora da je nedavna poseta predsednika Vučića Francuskoj bila sadržajna.
Najavljena je najveća vojna kupovina u novijoj istoriji Srbije. Nabavka eskadrile "rafala" sa isporukom prateće opreme, baze rezervnih delova, odgovarajućih raketa i obukom letača procenjena je na čak tri milijarde evra.
I to nije sve. Nagovešteno je da je francuska tehnologija izrade nuklearke odgovarajuća i za srpske potrebe, a direktniji aranžman sa Parizom i po ovom pitanju mogao bi se sklopiti čim se ukloni najveća prepreka - zakonska zabrana izgradnje nuklearki u Srbiji doneta još za vreme SFRJ kao eho incidenta u Černobilju.
Krupan biznis
U pitanju su ogromni poslovi, biznis koji određuje način života na srpskim prostorima narednih decenija. Vrednost nešto veće nuklearke se procenjuje i na dvostruko veći iznos od "avionskog aranžmana" basnoslovno mnogo za malu Srbiju.
Ovakvi dogovori su svuda u svetu mnogo više od standarnog poslovanja, oni definišu okvir u kome će se kretati ekonomska politika određene države u dužem periodu. Što se tiče najavljene nabavke poznatih vojnih aviona iz fabrike "Daso rafal", iznenađuje brzina kojom se državni vrh odlučio.
Uobičajeno je da se o poslovima ovog tima prethodno dugo razgovara, rade se procene posledica, često se i prethodno traži neke vrsta provere ima li (pre)orijentacija saglasnost nacionalne javnosti.
Foto: Beta/AP photo (Darko Vojinović)
Kada je reč o aktuelnoj, doduše još ne i ugovorenoj, francusko-srpskoj saradnji mnogo toga je izostalo. Očito se žurilo. Predsednik Vučić je tek pre nešto više od godinu dana otvorio mogućnost nabavke novih vojnih aviona, ali ne iz Moskve što je bila višedecenijska praksa Jugoslavije i Srbije.
Potom je odluku direktnije najavio manje od mesec dana pre posete Parizu, a iz glavnpg grada Francuske se vratio se već preciznom slikom svih detalja posla.
Devet puta skuplje
Dakle, Srbija bi trebalo da kupi 12 aviona "rafal", deset jednoseda i dva dvoseda, čime bi zamenila aktuelnu eskadrilu, izgrađenu u Rusiji, i sačinjenu od 14 aviona tipa MIG-29. Aktuelna srpska vazdušna flota je pri kraju veka, pre sedam godina je uspešno remontovana.
Pet aviona potiču iz nasleđa nekadašnje Jugoslavije, pet polovnih su za 25 miliona evra kupljeni od Belorusije, dok je šest poklonila Rusija s tim je srpska strana platila remont 185 miliona evra. Sve skupa aktuelna flota teško da je koštala više od 350 miliona evra.
Sada bi za novu trebalo da izdvoji skoro devet puta više. Inače, "rafal" i MIG su avioni iste klase, s tim da francuski važe za nešto modernije čija je osnovna odlika da su višenamneski, odnosno mogu sa koristiti i za gađanje ciljeva i jurenje protivnika u vazduhu, ali i na zemlji. Iz njega se može izbaciti više tipova raketa, osnovno mu je da je odličan u lansiranju samoletećih raketa do 60 kilometara udaljenosti.
Beta/AP Photo (Sarah Meyssonnier)
Pre pet godina Srbija je od "Erbasa" kupila helikoptere ukupne vrednosti 105 miliona evra, potom je za šest miliona od Španije nabavila dva polovna transportna aviona istog proizvođača. Relativno sitni poslovi su najavljivali odmak od kupovine ruskih letelica, ali je Vučić samo povremeno govorio o preusmerenju.
Očito je pazio da Moskvi i dalje održava nadu kako srpsko tržište sigurno drži u svojim rukama. Istina, ruska strana nam je oružje po povoljnijim aranžmanima, a i srpski tenkovi su zasnovani na ruskoj tehnologiji. Poređenje plaćanja aktuelne i najavljene buduće srpske flote jasno pokazuje, 350 miliona naspram tri milijarde evra.
Pretnja sankcijama
I poređenja sa drugim kupcima aviona "rafal" ne idu Srbiji u prilog. Sama Francuska će kupovinu 42 aviona platiti pet milijardi evra, dok će Grčku 12 polovnih i pet novih letelica ovog tipa koštati 2,5 milijradi.
Hrvatska je pre godinu i po dana naručila 12 polovnih "rafala" što će je sa pratećom opremom, rezervnim delovima i obukom pilota koštati 1,55 milijardi. Inače, obe države su članice NATO pakta i njihova je pozicija drugačija - gotovo su obavezne da kupuju avione proizvođača iz zemlje članice ovog vojno-političkog saveza.
Mada francuski avioni važe kao veoma solidni, porudžbine iz drugih zemalja su ubrzano počele da pristižu tek nakon početka rata u Ukrajini, odnosno uvođenja sankcija svima koji kupuju ozbiljniju rusku vojnu opremu ili naoružanje. Tako se Indonezija, uplašena da je SAD ne kazne, odlučila za 40 francuskuh namesto prvobitno dogovorenih ruskih aviona. Pretnja sankcijma je UAE prinudila da nabavku 80 letelica umesto u Moskvi potraži u Parizu.
Visoka cena, dug rok isporuke
Čini se da i predsednik Vučić pokušava da uvođenja sankcija od strane SAD za eventualnu kupovinu naoružanja iz Rusije koristi kao argument za promenu dobavljača. Uostalom, i fizički bi bilo jako teško u Moskvi kupljene avione dobaciti do Srbije. Setimo se da ni ruski ministar Lavrov nije mogao da doleti do Beograda u planiranu posetu.
Sve Srbiji okolne zemlje su članice NATO pakta i to se pokazuje kao prepreka srpsko-ruskoj saradnji, ponekad i kada nije u pitanju vojni segment. Pokušavajući da u kupovini vojnih aviona bude racionalna, Poljska se odlučila za južnokorejski FA50, dok Srbija, zapravo, nije ni pokušavala da nađe neko treće rešenje. Posledica je da smo sasvim blizu kupovine veoma dobrih aviona, ali na čiju isporuku ćemo poduže čekati i koje ćemo papreno platiti.
Postavlja se pitanje zašto se Srbija odlučila sa ovakvo rešenje, tim pre što će biti još dosta dodatnog posla, to znači i troškova oko izgradnje hangara za smeštaj preskupih letelica, odnosno za obuku pilota koja traje i više od dve godine.
Za sada nemamo niti jedno, niti drugo, nekadašnji hangari su uništeni tokom NATO bombardovanuja 1999. godine, dok su aktivni piloti školovani za ruske vojne avione. Vojno posmatrano mogli smo za znatno manju svotu kupiti i tri puta veći broj tek za nijansu slabijih aviona, ali više nego odgovarajućih potrebama male evropske države.
Predsedništvo Srbije (Dimitrije Gol)
Slamka spasa
Očigledno da dublje motive kupovine baš francuskih letelica valja tražiti izvan vojno-bezbednosnih sagledavanja. I tu se pre svega uočava da je francuski predsednik Makron voljan da izigrava lidere u aktuelnoj krizi gotovo potonule Evrope. Spreman je, izgleda, da povuče i poneki potez koji se ne bi baš svideo gazdi sa druge strane Atlantika, premda do sada tako nešto nije odigrao.
Čini se da predsednik Vučić u ovom vidi slamku spasa za Srbiju suočenu sa dve pretnje u veoma kratkom perodu. Prva je prijem Kosova u Savet Evrope, druga je usvajanje Deklaracije o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.
Jeste da Makron načelno, premda ne baš preglasno, podržava obe, iz ugla Beograda antisrpske, inicijative, kao da Vučić uočava signale da bi francuska država, koja se i sama povremeno poziva na tradicionalmno priljateljstvo sa Srbijom, možda mogla korigovati sadržaj bar jedne inicijative.
Kivni Makron
Doduše, Pariz je jasan u podršci prijemu Kosova, ali Vučić računa da bi Makron pristanak mogao da uslovi prethodnim formiranjem zajednice srpskih opština na severu južne pokrajine. Bio bi to plus za Vučićev pristup rešavanju krize. Ali, nema garancije da su ovakva predviđanja i izvesna, baš kao što nema jemstva da bi Francuska mogla izuzeti glas pri usvajanju, u Nemačkoj stilizovane, Deklaracije o Srebrenici.
Istina je da je Pariz pomalo razočaran što Berlin ima mnogo veću ulogu na Balkanu i nije oduševljen germanskim pristupom pitanju zločina u bosanskom gradu. Ipak, nije izvesno da bi se Makron i po ovom pitanju mogao odlepiti od usaglašenog delovanja sa SAD, EU i ostalim zapadnim silama.
Vučić, međutim, ne gubi nadu. Boravak u Parizu iskoristio je za žestoku pripremu dva velika posla, pre svega vojni, ali i dogovor oko nuklearke sada više ne izgleda predalek, nadajući se ne samo velikom biznisu, već i grabljenju političkih poena.
Američka pretnja sankcijama mu pomaže da pred Rusima pravda očigledan zaokret u trgovačkim aranžmanima, mada je svima jasno da ozbiljna kupovina aviona ne može da prođe i bez vidljivog političkog približavanja kupca i prodavca. Ako ništa drugo, isporuka rezervnih delova i održavanje aviona umnogome zavisi od prodavca i kupac teško da može izbeći zavisnost u ovom pogledu.
Pročitaj još
Pružena ruka
Nije lako Srbiji, pitanje i Kosova i Srebrenice vidi bitno drugačije nego najmoćnije države na svetu, a one ne samo što su jake i nemilosrdne, već nameću volju i mnogim globalnim organizacijama.
Vučić je pokušao da unutar relativno velikih nađe nekog od koga bi, u izrazito povoljnom raspletu, možda mogao dobiti neku vrstu podrške, neki signal razumevanja. Učinjenim u Parizu pružio je ruku - veliko je pitanje hoće li druga strana uzvratiti.
Još su sveža sećanja na Rambuje kada sličan pokušaj nije dao rezultat, ali u srpsko-francuskm odnosima bilo je i puno lepih trenutaka, kada su dve strane jedna drugu pomagale, pogotovo jača slabiju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Umanjeni računi za struju, gas ili grejanje za 193.000 domaćinstava
20.04.2026.•
0
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da su za 193.000 domaćinstva sa statusom energetski ugroženog kupca umanjeni računi za struju, gas ili grejanje 20 do 60 odsto tokom grejne sezone.
FOTO Carinici zaplenili luksuznu robu vrednu šest miliona dinara: Dijamante, tompuse, rolekse...
20.04.2026.•
1
Carinski službenici su tokom proteklog vikenda sprečili krijumčarenje neprijavljene robe čija ukupna vrednost prelazi iznos od šest miliona dinara.
Vreme: Pregovori o kupovini N1 - čelnik investicione grupe povezan sa Orbanom
20.04.2026.•
4
Investiciona grupa Alpak kapital, vlasnica mreže kanala Juronjuz, uveliko je u pregovorima da kupi N1, Novu S, Danas, Radar i druge medije koji pripadaju Junajted grupi.
FOTO Marta Kos nakon sastanka sa rektorom Đokićem: Cenim njegovu posvećenost
20.04.2026.•
5
Komesarka za proširenje Evropske unije Marta Kos saopštila je da ceni posvećenost rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića u odbrani autonomije i dostojanstva te visokoškolske ustanove.
Vučić: Do Đurđevdana ili koji dan posle znaće se kad će biti izbori
20.04.2026.•
6
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da veruje da će se do Đurđevdana (6. maja) ili koji dan posle znati kada će biti vanredni parlamentarni izbori u Srbiji.
Šapić: Voleo bih da se most na Savi zove "Novi srpski most"
20.04.2026.•
8
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da sutra počinje izmeštanje svih instalacija u okviru pripreme izgradnje novog tunela na Bulevaru despota Stefana.
Reljić: Ulazak balkanskih zemalja koštao bi EU do 10 evra godišnje, ali nema ambicije za proširenjem
20.04.2026.•
2
Stručnjak za spoljne poslove i pitanja Evropske unije Dušan Reljić rekao je da bi prijem kandidata sa Zapadnog Balkana koštao od 10 centi do 10 evra godišnje.
Brnabić: Sumnjam da će Marta Kos tražiti zamrzavanje novca, stigao nacrt miljenja Venecijanske komisije
20.04.2026.•
18
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da ne smatra da će Evropska komesarka za proširenje Marta Kos tražiti zamrzavanje fondova za Srbiju.
Vlada naložila: Svi državni organi kad pripremaju zakone moraju da ih usklade sa EU propisima
20.04.2026.•
1
Vlada Srbije naložila je svim državnim organima da u pripremi zakona ili podzakonskih akata posebnu pažnju posvete njihovoj usklađenosti sa pravnim tekovinama EU.
Ogranak kineske firme koji gradi Nacionalni stadion oslobođen optužbi za ilegalne radnike - nije pravno lice
20.04.2026.•
5
Prekršajni sud u Beogradu oslobodio je beogradski ogranak firme "Power China International Group Limited" optužbi da je angažovala četvoricu kineskih radnika bez radnih dozvola na izgradnji Nacionalnog stadiona.
EU će zamrznuti 1,5 milijardi evra namenjenih Srbiji
20.04.2026.•
61
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos danas će na sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET) objaviti da će EU zamrznuti paket od 1,5 milijardi evra namenjenih Srbiji zbog "Mrdićevih zakona".
Rektor Đokić se sastaje sa Martom Kos, razgovaraće o protestima, situaciji na univerzitetima...
20.04.2026.•
8
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić sastaće se danas sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos u njenom kabinetu u Briselu.
Za sedam dana pojačane kontrole otkriveno 40.000 prekršaja prekoračenja brzine
20.04.2026.•
4
Otkriveno je oko 40 hiljada slučaja prekoračenja dozvoljene brzine tokom sedam dana pojačane kontrole saobraćaja, rekao je za Tanjug pukovnik Dejan Stević iz Uprave saobraćajne policije.
Danas je Pobusani ponedeljak ili Vaskrs za mrtve - ovo su običaji i verovanja
20.04.2026.•
0
Srpska pravoslavna crkva obeležava Pobusani ponedeljak, odnosno "Vaskrs za mrtve", dan kada se uređuju grobovi i kada se na groblja iznose farbana jaja.
Skupština Srbije nastavlja raspravu o 40 tačaka dnevnog reda
20.04.2026.•
0
Poslanici u Skupštini Srbije nastaviće danas Drugu redovnu sednicu prolećnog zasedanja.
Vučić nastavlja konsultacije oko izbora, na redu Alternativa za promenu i Ujedinjena seljačka stranka
20.04.2026.•
2
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastaviće danas konsultacije sa predstavnicima stranaka.
Istorijski arhiv Beograda popunjen, odbijaju se zahtevi za prijem građe
19.04.2026.•
3
U Istorijskom arhivu Beograda više nema prostora za skladištenje dokumentacije, pa se zahtevi za prijem građe svakodnevno odbijaju, kazao je direktor te ustanove Dragan Gačić.
Avžner: Izbori u Mađarskoj su pokazali kako se autokratama "izlazi na crtu"
19.04.2026.•
10
Izbori u Mađarskoj su pokazali kako se autokratama "izlazi na crtu", izjavio je marketinški stručnjak Igor Avžner.
Teretnjaci na Batrovcima čekaju četiri sata
19.04.2026.•
0
Teretna vozila na izlazu iz zemlje na graničnom prelazu Batrovci čekaju četiri sata.
Komentari 20
Milan
zgađen
Izvidjac Futog
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar