Na pitanje u kom pravcu bi trebalo da se kreće spoljna politika zemlje, skoro trećina građana Srbije kaže da spoljnu politiku treba balansirati između Zapada i Rusije. Druga trećina je mišljenja da država treba da bude više naklonjena Rusiji, ali uz održavanje odnosa sa Europskom unijom i Zapadom, piše
Euronews Srbija.
Ubedljiva većina građana na Kosovu i stanovnika Albanije smatra da treba ići pravcem Europske unije, dok su građani Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije nešto skeptičniji. Oko trećina građana tih zemalja naklonjena je Evropi.
Kada bi danas bio održan referendum za pristup Evropskoj uniji u čitavom regionu izuzev Srbije, više od dve trećine stanovnika je za pristupanje EU. U Srbiji je to tek 40 odsto, što je pad u odnosu na prethodne dve godine, s tim što bi gotovo trećina građana bila protiv članstva.
S druge strane, više od polovine njih u Srbiji ne veruje u ozbiljnost namera EU da zemljama Zapadnog Balkana ponudi članstvo, dok je ostatku regiona poverenje u dobre namere Brisela nešto veće.
Na pitanje koju državu smatraju najvećim saveznikom, građani Srbije, skoro polovina njih, smatra da im je najveći saveznik Rusija. S druge strane, skoro svaki treći stanovnik Severne Makedonije, ali i Crne Gore kaže da je to njihov sused Srbija. U Bosni i Hercegovini se najviše uzdaju u Tursku, dok je Srbija na drugom mestu, a na KiM i u Albaniji ubedljiva većina njih veruje da im je najveći saveznik Amerika.
Razlikuju se i stavovi država po pitanju koja zemlja im je najveća pretnja. Građani Srbije smatraju da je za njih to Amerika, u Severnoj Makedoniji najviše je onih koji kažu da je to Bugarska, kod Crne Gore je nešto podeljeniji stav. U Bosni i Hercegovini smatraju da je najveća pretnja Amerika, odmah zatim Rusija, dok je Srbija na trećem mestu, dok na KiM i u Albaniji ubedljivo smatraju da im je Srbija najveća pretnja.
Prema oceni kopredsednika Igmanske inicijative Aleksandra Popova evroskepticizam u Srbiji posledica je pre svega dva faktora: predugačkog procesa pridruženja i poruka koje se plasiraju u javnost preko medija.
"Ovde ima nekoliko faktora, ali i dva ključna faktora koji su uticali na ovakve stavove. Jedno je što predugo traje ovaj proces priključenja Evropskoj uniji, setimo se samo Soluna 2003. godine i mape puta iz Soluna. Bilo je predviđeno da u toj deceniji, zapravo u prvoj deceniji ovog veka, maltene sve zemlje Zapadnog Balkana, tada je to bila jugoistočna Evropa, budu primljene u Evropsku Uniju. Međutim, evo, mi smo u 2024. godini, i ne samo Srbija, nego i druge zemlje i Crna Gora, koja je najviše odmakla na tom putu, smo baš podaleko od Evropske unije. Dakle, to je ono što se zove zamorom Evrope prijemom, a i zamorom regiona čekanjem da uđe u Evropsku uniju", navodi Popov za Euronews Srbija.
S druge strane, kako kaže, u Srbiji je dugo vremena putem medija Zapad označavan kao neko ko ne želi previše dobra Srbiji.
"Posebno u poslednje vreme imamo velika iskakanja oko prijema Kosova u Savet Evrope i oko donošenja rezolucije o Srebrenici. Tako da to stalno podgreva neko antievropsko raspoloženje, ali ujedno se i putem medija stvara jedno prorusko raspoloženje", rekao je Popov.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
.jpg "Niski start pred lokalne izbore u Negotinu i Mionici: Opozicija uz studente, vlast ne gubi vreme")
.jpg "U nedelju promenljivo oblačno sa kišom")
Komentari 45
Voja
@Nemanja
Igor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar