Svaki građanin, hteo - ne hteo, godišnje daje 1.000 evra državnom zdravstvu
Svakog osiguranog stanovnika Srbije zdravstvo košta oko 1.000 evra godišnje ili oko 118.000 dinara, lečio se on ili ne u tom periodu, izračunali su "Doktori protiv korupcije".
Foto: Pixabay
S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar posle nedavne izjave da će pacijenti po završetku lečenja dobijati račun za to da bi videli koliko usluge koštaju, istom prilikom je ocenio da stanjem u zdravstvu nisu zadovoljni ljudi u Ministarstvu zdravlja, ali ni pacijenti.
Ukoliko se uzme u obzir da svaki zaposleni u državi plaća obavezno zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto na bruto platu bez mogućnosti da utiče na to, onda je potpuno legitimno očekivati blagovremenu, prihvatljivu i svrsishodnu zdravstvenu zaštitu, a ne ocene i procene o tome da li je i ko zadovoljan ili ne.
Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije, kaže za Danas da se naplaćivanjem 10,3 odsto svakom osiguraniku na bruto platu prikupi godišnje 550 milijardi dinara ili 4,6 milijardi evra.
"Na ovaj iznos trebalo bi dodati još 1,9 milijardi evra koje građani plate iz džepa za usluge u privatnom zdravstvu. U zbiru, ukupna državna i privatna potrošnja za zdravstvo prelazi 10 odsto BDP, što je između 6,5 i sedam milijardi evra na godišnjem nivou. Na ovaj iznos treba dodati i kapitalne investicione troškove kao i subvencije svojim zdravstvenim kapacitetima blizu 160 lokalnih samouprava. Znači, kada se sve uzme u obzir i podeli sa brojem stanovnika u Srbiji, svakog građanina zdravstvo košta bar 1.000 evra godišnje, lečio se on ili ne. Ujedno, važno je podsetiti da uporedive države troše na zdravstvo od šest do osam odsto BDP", objašnjava on.
Za primere uporedivih zemalja, on podseća na podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o ukupnim izdacima za zdravstvo kao procenat BDP.
"Mađarska osam odsto, Grčka 9,8, Rumunija 5,3 i Bugarska 7,4 odsto. Nedavna izjava ministra Lončara 'da pacijentima na kraju lečenja kada izlaze iz državne bolnice treba dati račun da vide koliko to sve košta' izazvala je burne reakcije u javnosti. Nesmotrenost izjave ostavlja utisak ljutnje ministra na građane koji zahtevaju kvalitetnije zdravstvo. Međutim, burne reakcije su posledica opšteg nezadovoljstva stanjem u zdravstvu, a konkretan povod su (pre)dugačke liste čekanja na dijagnostičku ili terapeutsku uslugu u državnom domu zdravlja ili bolnici koje taj isti građanin finansira iz svoje bruto zarade i to procentualno od 10,3 odsto", naglašava sagovornik Danasa.
Karađinović ukazuje na težinu problema i sagledavanjem osnovnih činjenica: Srbija na svojih 6,7 miliona stanovnika ima preko 34.000 lekara i 9.000 stomatologa što je, kako kaže, znatno više od proseka po glavi stanovnika od onog u zemljama EU.
"Srbija ima i veći bolnički krevetski fond od proseka ranije pomenutih zemalja. Na žalost, rezultati su poražavajući: Srbija je u vrhu Evrope po smrtnosti od najčešćih patologija, kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, 700.000 građana ili 12 odsto stanovništva nema nijedan zub... Ukratko, postoje kadrovi, infrastruktura, finansije, ali rezultat uporno izostaje. Zaključak je jasan: zdravstveni sistem je očigledno pogrešno postavljen, a to rezultira negativnim ishodima uprkos visokoj potrošnji, pa je i nezadovoljstvo građana opravdano. I ne bi trebalo da bude mesta ljutnji već konstruktivnom rešavanju problema", mišljenja je taj lekar.
On predlaže i mogućnost rešenja tog besciljnog lutanja od metode do metode za poboljašanje zdravstvenih usluga, posebno ukoliko se uzme u obzir da u Srbiji rade neka vrlo čuvena imena, čak i u svetu, imamo opremu, neophodne kadrove, ali adekvatne kapacitete.
"Stoga bi bilo korisno da ministar razmisli i ponudi sistemske promene koje bi zdravstvo učinilo efikasnijim, racionalnijim i dostupnijim. Sistemske promene podrazumevaju promene sistemskih zakona, a tu je svakako prioritet ukidanje mogućnosti dopunskog privatnog rada državnih lekara i stomatologa normirane u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Mnogo puta su opisane štetne posledice legalizovanog konflikta intresa. Ukratko, legalni konflikt interesa snažno smanjuje produktivnost u državnom zdravstvu i proporcionalno tome stvara veštačke liste čekanja na pregled, snimak, dijagnostiku i intervenciju. Što su duže liste čekanja, odnosno što je dostupnost usluga manja u državnoj ustanovi, veća je tražnja u privatnom sektoru. Građanin, primoran da se leči u privatnoj praksi, ponovo plaća uslugu koju je već platio kroz doprinos (onih 10,3 odsto svakog meseca od bruto zarade), ali ovog puta iz džepa. I vrhunac paradoksa koji snažno iritira: građanin-pacijent često plaća istom državnom lekaru koji je sada u ulozi privatnika, a do koga nije mogao da dođe zbog dugačke liste čekanja u državnom zdravstvu", navodi on, podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo.
Da je čitava situacija koja traje decenijama unazad neodrživa, ukazivao je i kardiohirurg iz Niša Dragan Milić, rekavši da su liste čekanja poligon za koruptivno delovanje, ali i bivša ministarska zdravlja Danica Grujičić koja je navela da se liste čekanja u ortopediji namerno prave da bi pacijenti odlazili kod privatnika i plaćali iz svog džepa lečenje.
"Vi prepodne radite u državnoj firmi, a onda popodne odlazite da radite privatno. Privatna praksa mora da postoji i ne želim da me neko shvati pogrešno, nisam protiv privatne prakse, štaviše, mislim da bi trebalo da se izjednači sa državnom praksom, ali je direktan konflikt interesa kad radite istovremeno na oba mesta", kazao je Milić.
Pročitaj još
.jpg "Devojčicu povređenu u nesreći kod Obrenovca 10 sati šetali od bolnice do bolnice")
Ovo dosad rečeno je samo jedna strana medalje. Očigledno je veliki i brisan prostor u čitavoj toj zamršenoj priči i deo koji se odnosi na prava pacijenata, i to u smislu da li oni uspevaju da lečenje dobiju na vreme, onda kada im je to zaista potrebno obijajući pritom pragove ustanova i besomučno zovući razne kol centre da zakažu pregled. Ali i ne manje bitno, šta će pacijentu račun posle pružene zdravstvene usluge jer, pod jedan - već ju je platio (10,3 odsto od svog bruto ličnog dohodtka), a pod dva - koja je upotrebna vrednost te informacije ukoliko pacijent nije organizator zdravstvenog sistema u Srbiji, već samo njegov korisnik?
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Macut: Nisam zadovoljan radom pojedinih ministara
15.02.2026.•
0
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da razmišlja o rekonstrukciji vlade, mada nije mogao da kaže koliko je izvesna u ovom trenutku, ali je naglasio da nije zadovoljan nekim ministrima.
General Mojsilović: Vojska se trudi da ostane van politike, mi smo zaštitnici države i institucija
15.02.2026.•
1
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović izjavio je da se vojska trudi da ostane van politke, poručivši da će ko želi promenu vlasti, morati da ide na izbore.
Veliki studentski skupovi danas u Kragujevcu i Orašcu: "Sretnimo se ponovo"
15.02.2026.•
12
Javni skup u Kragujevcu pod nazivom "Sretnimo se ponovo" održaće se u nedelju, 15. februara, na Sretenje.
Ako zahtevi ne budu ispunjeni: Radikalizacija protesta poljoprivrednika od srede, "blokade su samo upozorenje"
15.02.2026.•
1
Poljoprivrednici će od srede, 18. februara ako ne bude pomaka u ispunjenju zahteva, najverovatnije radikalizovati proteste, poručio je poljoprivrednik i jedan od organizatora protesta u Mrčajevcima Slobodan Vidojević.
"Profesionalni put u službi otadžbine": Raspisan konkurs za upis u vojne škole, prijave do kraja marta
15.02.2026.•
0
Ministarstvo odbrane raspisalo je konkurs za upis u vojne škole koji će trajati do 31. marta i uputilo poziv svim mladima da se opredele za časno zanimanje i profesionalni put u službi otadžbine.
Pejičić: Vozovi na relaciji Beograd-Budimpešta moderni i brzi, kapaciteta skoro 500 putnika
15.02.2026.•
6
Generalni direktor "Srbijavoza" Ljubiša Pejičić izjavio je da će vozovi koji će saobraćati na relaciji Beograd - Budimpešta biti moderni i brzi sa kapacitetom od 498 putnika.
Tri (zvanična) razloga zašto EU ne odustaje od Srbije
15.02.2026.•
4
Iako vlast u Srbiji pokušava da problem nastao usvajanjem pravosudnih zakona predstavi kao tehnički, to svakako nije tačno, već se radi o mnogo ozbiljnijim stvarima.
Nastavnici se u anketi izjašnjavali da li su za skraćivanje časova na pola sata - ovo su rezultati
15.02.2026.•
5
Čak 79 odsto zaposlenih u školama ne podržava ideju o skraćivanju trajanja školskog časa na 30 minuta, a 70 odsto ne vidi razloge za takvu meru.
Srbija obeležava Dan državnosti
15.02.2026.•
5
U Srbiji se danas obeležava 15. februar - Dan državnosti, u znak sećanja na 1804. kada je u Orašcu počeo Prvi srpski ustanak za oslobođenje od Turaka.
Uhapšen bivši pripadnik Žandarmerije, tereti se da je pozivao na nasilnu promenu uređenja
14.02.2026.•
3
Policija je uhapsila bivšeg pripadnika Žandarmerije M.J. (43) iz Mladenovca zbog sumnje da je pozivao građane na nasilnu promenu ustavnog uređenja i svrgavanje predsednika Srbije, saopštio je MUP.
Erceg: Skupština Srbije postala pečat-majstor, u potpunosti potčinjena izvršnoj vlasti
14.02.2026.•
6
U poslednjih godinu dana Skupština Srbije usvojila je veliki broj zakona bez prethodne javne rasprave ili uz ozbiljne primedbe stručne i šire javnosti zbog netransparentnosti postupka.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - danas samo nežno
14.02.2026.•
12
Dnevni kviz na 021.rs je i danas tu, bez izuzetka.
Održan protest u Valjevu povodom pola godine od policijske brutalnosti u tom gradu
14.02.2026.•
5
U Valjevu je održan protest kojim je obeleženo pola godine od policijske brutalnosti nad demonstrantima.
Mrdić: Čekam mišljenje Venecijanske komisije, za Srbiju je dobro da ga prihvati
14.02.2026.•
11
Za pravosuđe Srbije bilo bi dobro da se uvaži svako mišljenje Venecijanske komisije, izjavio je danas poslanik Uglješa Mrdić.
Kamioni na Batrovcima čekaju tri sata, automobili sat vremena
14.02.2026.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju tri sata, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije.
Marta Kos: EU bi mogla da uskrati sredstva iz paketa od 1,6 milijardi evra za Srbiju
14.02.2026.•
22
Evropska unija bi mogla da uskrati sredstva iz paketa od 1,6 milijardi evra kredita i grantova za Srbiju, nakon što je Beograd usvojio zakone koji "narušavaju poverenje" u posvećenost vladavini prava.
Podneto više od 900 zahteva za alimentaciju od usvajanja Zakona o Alimentacionom fondu
14.02.2026.•
0
Od usvajanja Zakona o Alimentacionom fondu podneto je 939 zahteva, a za 632 dece isplaćeno je ukupno 16 miliona dinara, izjavila je ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević.
Zašto Vučić ćuti o merama na Kosovu, a upozorava na vojni savez Prištine, Zagreba i Tirane?
14.02.2026.•
21
U izdaji treba tražiti razlog ćutanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, povodom najnovijih dešavanja na KiM.
Hiljade prekršaja u kontroli autobusa i kamiona širom Srbije
14.02.2026.•
5
Hiljade prekršaja tokom akcije kontole autobusa i kamiona ove nedelje, objavilo je danas Ministarstvo unutrašanjih poslova Srbije.
Đurić: Tražimo objašnjenje NATO o savezu Hrvatske, Albanije i Kosova
14.02.2026.•
12
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić je danas ocenio da Hrvatska, Albanija i Kosovo na netransparentan način formiraju novu političko-vojnu strukturu.
Komentari 25
Vedran
Nije problem izdvajanje nego što eto i kad ti treba nemaš ništa. I još sad više nema ni kadra polako. Ili odlaze u penziju, preko ili u privatnike.
Treba kao u HR izjednačiti sa privatnicima i onda lepo se leči gde ko hoće.
Gresite
Oni prosto nemaju savremena znanja.
Dobri suplementi se ni ne uvoze.
a,popust?
A,da se meni vrate pare jer hoću možda privatno?!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar