Svaki građanin, hteo - ne hteo, godišnje daje 1.000 evra državnom zdravstvu
Svakog osiguranog stanovnika Srbije zdravstvo košta oko 1.000 evra godišnje ili oko 118.000 dinara, lečio se on ili ne u tom periodu, izračunali su "Doktori protiv korupcije".
Foto: Pixabay
S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar posle nedavne izjave da će pacijenti po završetku lečenja dobijati račun za to da bi videli koliko usluge koštaju, istom prilikom je ocenio da stanjem u zdravstvu nisu zadovoljni ljudi u Ministarstvu zdravlja, ali ni pacijenti.
Ukoliko se uzme u obzir da svaki zaposleni u državi plaća obavezno zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto na bruto platu bez mogućnosti da utiče na to, onda je potpuno legitimno očekivati blagovremenu, prihvatljivu i svrsishodnu zdravstvenu zaštitu, a ne ocene i procene o tome da li je i ko zadovoljan ili ne.
Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije, kaže za Danas da se naplaćivanjem 10,3 odsto svakom osiguraniku na bruto platu prikupi godišnje 550 milijardi dinara ili 4,6 milijardi evra.
"Na ovaj iznos trebalo bi dodati još 1,9 milijardi evra koje građani plate iz džepa za usluge u privatnom zdravstvu. U zbiru, ukupna državna i privatna potrošnja za zdravstvo prelazi 10 odsto BDP, što je između 6,5 i sedam milijardi evra na godišnjem nivou. Na ovaj iznos treba dodati i kapitalne investicione troškove kao i subvencije svojim zdravstvenim kapacitetima blizu 160 lokalnih samouprava. Znači, kada se sve uzme u obzir i podeli sa brojem stanovnika u Srbiji, svakog građanina zdravstvo košta bar 1.000 evra godišnje, lečio se on ili ne. Ujedno, važno je podsetiti da uporedive države troše na zdravstvo od šest do osam odsto BDP", objašnjava on.
Za primere uporedivih zemalja, on podseća na podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o ukupnim izdacima za zdravstvo kao procenat BDP.
"Mađarska osam odsto, Grčka 9,8, Rumunija 5,3 i Bugarska 7,4 odsto. Nedavna izjava ministra Lončara 'da pacijentima na kraju lečenja kada izlaze iz državne bolnice treba dati račun da vide koliko to sve košta' izazvala je burne reakcije u javnosti. Nesmotrenost izjave ostavlja utisak ljutnje ministra na građane koji zahtevaju kvalitetnije zdravstvo. Međutim, burne reakcije su posledica opšteg nezadovoljstva stanjem u zdravstvu, a konkretan povod su (pre)dugačke liste čekanja na dijagnostičku ili terapeutsku uslugu u državnom domu zdravlja ili bolnici koje taj isti građanin finansira iz svoje bruto zarade i to procentualno od 10,3 odsto", naglašava sagovornik Danasa.
Karađinović ukazuje na težinu problema i sagledavanjem osnovnih činjenica: Srbija na svojih 6,7 miliona stanovnika ima preko 34.000 lekara i 9.000 stomatologa što je, kako kaže, znatno više od proseka po glavi stanovnika od onog u zemljama EU.
"Srbija ima i veći bolnički krevetski fond od proseka ranije pomenutih zemalja. Na žalost, rezultati su poražavajući: Srbija je u vrhu Evrope po smrtnosti od najčešćih patologija, kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, 700.000 građana ili 12 odsto stanovništva nema nijedan zub... Ukratko, postoje kadrovi, infrastruktura, finansije, ali rezultat uporno izostaje. Zaključak je jasan: zdravstveni sistem je očigledno pogrešno postavljen, a to rezultira negativnim ishodima uprkos visokoj potrošnji, pa je i nezadovoljstvo građana opravdano. I ne bi trebalo da bude mesta ljutnji već konstruktivnom rešavanju problema", mišljenja je taj lekar.
On predlaže i mogućnost rešenja tog besciljnog lutanja od metode do metode za poboljašanje zdravstvenih usluga, posebno ukoliko se uzme u obzir da u Srbiji rade neka vrlo čuvena imena, čak i u svetu, imamo opremu, neophodne kadrove, ali adekvatne kapacitete.
"Stoga bi bilo korisno da ministar razmisli i ponudi sistemske promene koje bi zdravstvo učinilo efikasnijim, racionalnijim i dostupnijim. Sistemske promene podrazumevaju promene sistemskih zakona, a tu je svakako prioritet ukidanje mogućnosti dopunskog privatnog rada državnih lekara i stomatologa normirane u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Mnogo puta su opisane štetne posledice legalizovanog konflikta intresa. Ukratko, legalni konflikt interesa snažno smanjuje produktivnost u državnom zdravstvu i proporcionalno tome stvara veštačke liste čekanja na pregled, snimak, dijagnostiku i intervenciju. Što su duže liste čekanja, odnosno što je dostupnost usluga manja u državnoj ustanovi, veća je tražnja u privatnom sektoru. Građanin, primoran da se leči u privatnoj praksi, ponovo plaća uslugu koju je već platio kroz doprinos (onih 10,3 odsto svakog meseca od bruto zarade), ali ovog puta iz džepa. I vrhunac paradoksa koji snažno iritira: građanin-pacijent često plaća istom državnom lekaru koji je sada u ulozi privatnika, a do koga nije mogao da dođe zbog dugačke liste čekanja u državnom zdravstvu", navodi on, podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo.
Da je čitava situacija koja traje decenijama unazad neodrživa, ukazivao je i kardiohirurg iz Niša Dragan Milić, rekavši da su liste čekanja poligon za koruptivno delovanje, ali i bivša ministarska zdravlja Danica Grujičić koja je navela da se liste čekanja u ortopediji namerno prave da bi pacijenti odlazili kod privatnika i plaćali iz svog džepa lečenje.
"Vi prepodne radite u državnoj firmi, a onda popodne odlazite da radite privatno. Privatna praksa mora da postoji i ne želim da me neko shvati pogrešno, nisam protiv privatne prakse, štaviše, mislim da bi trebalo da se izjednači sa državnom praksom, ali je direktan konflikt interesa kad radite istovremeno na oba mesta", kazao je Milić.
Pročitaj još
.jpg "Devojčicu povređenu u nesreći kod Obrenovca 10 sati šetali od bolnice do bolnice")
Ovo dosad rečeno je samo jedna strana medalje. Očigledno je veliki i brisan prostor u čitavoj toj zamršenoj priči i deo koji se odnosi na prava pacijenata, i to u smislu da li oni uspevaju da lečenje dobiju na vreme, onda kada im je to zaista potrebno obijajući pritom pragove ustanova i besomučno zovući razne kol centre da zakažu pregled. Ali i ne manje bitno, šta će pacijentu račun posle pružene zdravstvene usluge jer, pod jedan - već ju je platio (10,3 odsto od svog bruto ličnog dohodtka), a pod dva - koja je upotrebna vrednost te informacije ukoliko pacijent nije organizator zdravstvenog sistema u Srbiji, već samo njegov korisnik?
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
UNS: Nedopustivo utišavanje mikrofona novinarki u Skupštini Srbije
19.12.2025.•
0
Udruženje novinara Srbije protestuje jer je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije utišan mikrofon novinarki N1 Žaklini Tatalović, kada je želela da postavi potpitanje predsednici parlamenta Ani Brnabić.
Vozio 200 km/h na putu Loznica - Šabac gde je ograničenje 100 km/h
19.12.2025.•
0
Saobraćajna policija je, za četiri dana, otkrila više od 13.000 prekršaja, a gotovo 900 vozača je isključeno iz saobraćaja zbog vožnje pod dejstvom alkohola, saopštio je MUP.
Ministarstvo: Krajnji rok da fakulteti dostave podatke o plaćenim školarinama je 23. decembar
19.12.2025.•
0
Ministarstvo prosvete saopštilo je danas da je do sada 49.911 samofinansirajućih studenata dobilo sredstva na ime povraćaja 50 odsto plaćene školarine za školsku 2024/2025. godinu.
Kamioni čekaju 14 sati na Batrovcima
19.12.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da se danas može očekivati više zastoja na putevima zbog većeg broja vozila.
Analitičari: Uskoro ćemo saznati prva imena iz vrha vlasti kojima će SAD uvesti sankcije
19.12.2025.•
5
Bivši diplomata Nebojša Vujović kaže da će danas potpisanim zakonom predsednik SAD dobiti pravni osnov za kažnjavanje srpskih političara i biznismena koji ugrožavaju vladavinu prava i koji su umešani u koruptivne radnje.
SNS mora da plati Vukašinu Obradoviću zbog povrede časti i ugleda
19.12.2025.•
1
Treći osnovni sud u Beogradu delimično je usvojio tužbeni zahtev novinara Vukašina Obradovića protiv Srpske napredne stranke.
Češki premijer: Treba da primimo Srbiju u Evropsku uniju i Šengenski prostor
19.12.2025.•
3
Novi češki premijer Andrej Babiš rekao je danas da je važno da Evropska unija primi Srbiju kao svoju punopravnu članicu, ali i u Šengenski prostor.
Fon Bekerat podsetio ministra pravde da EU traži manje mešanje politike u srpsko pravosuđe
19.12.2025.•
1
Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat razgovarao je sa ministrom pravde Nenadom Vujićem o izveštaju Evropske komisije, u kom se od Srbije traži smanjenje političkog i neprimerenih uticaja na pravosuđe.
Država proglasila tajnom informacije o izvozu borbenih dronova firme Željka Mitrovića
19.12.2025.•
5
Podaci o izvozu borbenih dronova kompanije u kojoj većinsko vlasništvo ima Željko Mitrović, proglašeni su tajnom.
Dačić u Nigeru: Vezuju nas prijateljski odnosi još od Pokreta nesvrstanih
19.12.2025.•
1
Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade Ivica Dačića sastao se sa predsednikom Vlade Nigera, prilikom zvanične posete ovoj afričkoj državi.
Potpredsednica Skupštine : Srbija nema obavezu da se sada uskladi spoljnom politikom EU
19.12.2025.•
7
Potpredsednica Skupštine Srbije Marina Raguš izjavila je danas da Srbija nema obavezu da uskladi svoju politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, i dodala je to postaje obavezno "tek pred neposredan ulaz".
_uklonjen_veliki_reklamni_pano_vojske.jpg "Skinut veliki reklamni pano Vojske Srbije sa zgrade Generalštaba")
Skinut veliki reklamni pano Vojske Srbije sa zgrade Generalštaba
19.12.2025.•
6
Veliki reklamni pano Ministarstva odbrane, koji se nalazio celom dužinom jedne od bombardovanih zgrada Generalštaba u centru Beograda, uklonjen je u četvrtak nakon što je to najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Četiri člana Saveta REM-a podnela ostavke
19.12.2025.•
7
Dubravka Valić Nedeljković, Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik i Mileva Malešić i zvanično su podneli ostavke na mesto člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Srbija tapka u mestu i "nije usklađena" dok region napreduje ka EU
19.12.2025.•
5
Samit lidera Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, održan sinoć u Briselu, završen je bez prisustva predstavnika Srbije, ali uz poruke o ubrzanju procesa proširenja i "neusklađenosti" Srbije.
Preminula studentkinja FDU koja je pala sa stepeništa
19.12.2025.•
3
Preminula je dvadesetogodišnja studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koja je pala sa stepenica u domu Studentski grad.
Vučević o "idiotima": Mnogo smo pametni - hoćemo ruševine, nećemo nove investicije
19.12.2025.•
50
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević ocenio je da je šteta od odustajanja američkih investitora od projekta Generalštab, društvena i politička a ne samo ekonomska.
Macut odgovorio Đokiću: Nema razloga za odlaganje uvođenja SPIRI sistema na fakultetima
19.12.2025.•
14
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut odgovorio je na apel rektora Univerziteta u Beogradu na odlaganje primene Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI) u visokoškolskim ustanovama u Srbiji.
Hrvatski ministri o izjavi Borisa Bratine: Treba se zabrinuti zbog narativa u Srbiji, ministar poput Gebelsa
18.12.2025.•
17
Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman je oštro osudio izjave ministra informisanja Borisa Bratine o Hrvatskoj, rekavši da svi treba da se zabrinu zbog takvog narativa u Srbiji.
Amerikanci usvojili Zakon o Zapadnom Balkanu: Oštre kritike za Srbiju, sankcije povezanima sa korupcijom
18.12.2025.•
46
Američki Kongres usvojio je obiman Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, u kom se navodi i da je stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće i da su izborni uslovi nepravedni.
Komentari 25
Vedran
Nije problem izdvajanje nego što eto i kad ti treba nemaš ništa. I još sad više nema ni kadra polako. Ili odlaze u penziju, preko ili u privatnike.
Treba kao u HR izjednačiti sa privatnicima i onda lepo se leči gde ko hoće.
Gresite
Oni prosto nemaju savremena znanja.
Dobri suplementi se ni ne uvoze.
a,popust?
A,da se meni vrate pare jer hoću možda privatno?!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar