Rio Tinto tražio finansijsku podršku Svetske banke i EBRD-a za projekat Jadar i iskopavanje litijuma
Kompanija Rio Tinto tražila je svojevremeno finansijsku podršku Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za razvoj projekta iskopavanja litijuma u našoj zemlji.
Kako piše Forbs, razgovori sa ovim kreditorima vođeni su pre nekoliko godina, kada je projekat Jadar bio aktuelan, ali je sve zaustavljeno kada je Vlada Srbije odlučila da januara 2022. godine ukine Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar i poništi sve akte u vezi sa njim, a što je domaćoj javnosti, nakon protesta ekoloških organizacija i građana, saopštila tadašnja premijerka Ana Brnabić.
Forbsov izvor dodaje da je odluka kompanije Rio Tinto da se obrati za kredit logična i zbog činjenice da međunarodne finansijske institucije pomažu investicije privatnog sektora, a ovde se radi o značajnom projektu i projektu velike finansijske vrednosti.
"Osim toga, finansijska podrška Svetske banke i EBRD-a značile bi i dobijanje dodatnog kredibiliteta odnosno signal i ostalim ulagačima da se radi o dobrom projektu", kaže izvor i dodaje da nije upućen u to da li su se kontakti i razgovori o kreditiranju nastavili nakon što je došlo do zastoja u realizaciji izgradnje rudnika litijuma u Srbiji.
Ipak, dodaje da ne bi bilo nelogično da se razgovori obnove imajući u vidu da je projekat ponovo aktuelizovan.
U ovom trenutku naišla je i poseta predsednice EBRD Odil Reno-Baso i njeno sastajanje sa najvišim državnim vrhom, uključujući i predsednika. Međutim, da je bilo razgovora o projektu Jadar nije se moglo pročitati niti naslutiti iz informacija koje su objavljene nakon sastanaka.
Grupacija Svetske banke sastoji se iz više delova, a u IFC-u, koji bi trebalo da bude adresa za ovakav kredit, međutim, nisu potvrdili, ali ni demantovali pomenuta saznanja.
Na pitanja da li je tačna informacija da im se Rio Tinto obraćao u vezi sa finansiranjem projekta Jadar, šta je bio njihov odgovor, u kom su statusu razgovori ukoliko ih je bilo i kako će banka postupiti ukoliko usledi zahtev za dobijanje kreditne podrške, u IFC-u kratko odgovaraju:
"Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Svetske banke, podržava razvoj privatnog sektora u Srbiji kako bi pomogla u kreiranju radnih mesta i podsticanju privrednog rasta", kažu i upućuju na sajt institucije na kojem stoje detaljne informacije o investicijama IFC-a.
U Evropskoj banci za obnovu i razvoj kažu da je "na srpskim vlastima da odluče o projektu Jadar".
"Ukoliko projekat bude realizovan i ukoliko budemo pozvani da učestvujemo, sve odluke sa naše strane biće podložne sveobuhvatnom procesu provere. Ovim procesom se procenjuje usklađenost sa našim strogim standardima, uključujući one koji se odnose na ekološke i društvene kriterijume, kako bi se osigurala usaglašenost sa međunarodnom najboljom praksom", kažu u EBRD-u.
Oni podsećaju da je EBRD još 2015. godine učestvovala u finansiranju projekta Oyu Tolgoi u Mongoliji, koji uključuje razvoj rudnika bakra i zlata.
EBRD i IFC su već kreditirali Rio Tinto.
Dobijanje ovakve finansijske podrške svakako ne bi bio izuzetak, pošto su pomenute međunarodne finansijske institucije i u prošlosti pomagale projekat Rio Tinta i njegovih podružnica.
Tako je pre gotovo jedne decenije, EBRD obezbedila zajam od 1,2 milijarde dolara kompaniji Oyu Tolgoi LLC, koja je osnovana kako bi realizovala projekat najvećeg nalazišta bakra i zlata na svetu, u Mongoliji.
Ovaj kredit bio je deo paketa od ukupno 4,4 milijarde dolara namenjenih investitoru, koji je u zajedničkom vlasništvu firmi Turquoise Hill (jedna od firmi Rio Tinta) i Erdenes Oyu Tolgoi (u vlasništvu države Mongolije).
Prema informacijama koje je tada saopštila EBRD, ova banka je dala 400 miliona dolara, a ostatak su sredstva komercijalnih banaka. Istovremeno, po istom principu identičnu pozajmicu od 1,2 milijardi dolara projektu dao je i IFC, saopštili su tada iz EBRD-a.
Naveli su tom prilikom i da ostatak novca do ukupnih 4,4 milijarde dolara dolazi iz pozajmica izvoznih i kreditnih agencija, razvojnih banaka kao i od tranše komercijalnih banaka pod okriljem Multilateralne agencije za garancije ulaganja Svetske banke (World Bank’s Multilateral Investment Guarantee Agency).
Zanimljivo je da je EBRD tom prilikom iskoristio gotovo iste argumente koji se danas koriste u Srbiji kada je reč o projektu Jadar – da je to projekat koji će Mongoliju staviti na svetsku rudarsku mapu, odnosno da je reč o investiciji koja će znatno doprineti njenom ekonomskom rastu i poboljšanju životnog standarda njenih građana.
Upravo to ovih dana slušamo od zagovornika iskopavanja litijuma u okolini Loznice. Ne samo da predsednik države Aleksandar Vučić, ministar finansija Siniša Mali, ali i sve veći broj članova Vlade u poslednje vreme učestalo govore o dobrobiti realizacije ovog rudarskog poduhvata za ekonomski rast, BDP i životni standard, nego se to sve glasnije čuje i od ambasadora i političara pojedinih zapadnih zemalja.
Tilman Kuban, poslanik nemačkog Bundestaga izjavio je pre 20-ak dana da "razume da sve mora da bude provereno i ispunjeno u vezi sa tim projektom, ali da je to ogromna prilika za Srbiju da pošalje Evropi poruku da može da računa na nju".
"Bićemo srećni da postoji saradnja sa nemačkim kompanijama koje će ovde investirati ne samo tako što će koristiti sirovinu već i tako što će proizvoditi baterije", dodao je.
On je naveo i da je projekat Jadar mesto gde Srbija pokazuje da je za rešavanje problema.
"To je ogromna prilika za Srbiju da pošalje poruku ka Evropi da možemo da računamo na vas i da ne želite da izazivate probleme već da ih rešavate", naglasio je Kuban.
Slično je nekoliko nedelja nakon toga ponovila i Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji kazavši da je litijum važan resurs i da je potreban i sa stanovišta zelene tranzicije i njegove ekonomske koristi.
Njen kolega, tačnije ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson izjavio je nedavno za jedan ovdašnji medij kako je litijum u Srbiji odličnog kvaliteta, a time i izvanredna prilika za našu zemlju, jer je on ključ svake buduće ekonomije, a gotovo identičnu rečenicu izgovorio je i Džefri Pajat, pomoćnik državnog sekretara SAD-a za energetske resurse.
Pročitaj još
"To je generacijska prilika za Srbiju i nema dileme da projekat Jadar treba da se nastavi, a Vlada Srbije treba da odluči kako da to učini", rekao je Pajat.
Pošto među zvaničnicima Srbije i predstavnicima vodećih zapadnih ekonomija u vezi sa iskopavanjem litijuma postoji saglasje u poslednje vreme, tim pre je nejasno na koje je to zapadne službe predsednik Aleksandar Vučić ukazivao govorivši da su sprečile pravovremenu realizaciju ovog važnog projekta zbog kojeg Srbija danas nema komparativnu prednost kakvu bi imala da se to nije desilo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Nedeljkov: Živimo u nasilnoj političkoj kulturi nekažnjivosti, izbori su jedino rešenje
15.05.2026.•
0
Politički trenutak je natopljen nasiljem, prisutna je kultura nekažnjivosti, a to dovodi do toga da se ljudi osećaju slobodnim da počine krivično delo, izjavio je programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov.
Đurđević Stamenkovski o Vučićevom portalu za prijavu bahatih funkcionera: To će biti prekretnica
15.05.2026.•
0
Ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski ocenila je da je "portal za prijavu bahatih funkcionera", koji najavio Aleksandar Vučić, "način da se vrati poverenje građana u institucije".
Preglomazan državni aparat pun partijskih "stručnjaka": Treba li ga smanjiti i koliko je to realno
15.05.2026.•
0
Ako bi se sada sprovela anketa među građanima - od slučajnih prolaznika na ulici do političara u vrhu vlasti - sa pitanjem da li nam je državni aparat glomazan, verovatno bi bar dve trećine ispitanih odgovorilo potvrdno.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za one što znaju sve
15.05.2026.•
1
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu.
Akademik napustio otvaranje izložbe čim je najavljeno obraćanje ministra Selakovića
15.05.2026.•
19
Akademik Radomir Saičić demonstrativno je napustio otvaranje velike izložbe posvećene Svetom Savi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čim je najavljeno obraćanje ministra kulture Nikole Selakovića.
Tepić tvrdi: Kušner će tražiti 50 miliona evra odštete od Srbije zbog Generalštaba
15.05.2026.•
17
Potpredsednica SSP Marinika Tepić tvrdi da će kompanija Džareda Kušnera tražiti od Srbije obeštećenje od 50 miliona evra pošto nisu ispunjene odredbe ugovora u vezi sa izgradnjom hotela Tramp na mestu Generalštaba.
Nestao muškarac na Senjaku: Osmoro uhapšenih, među njima supruga nestalog i trojica policajaca
15.05.2026.•
1
Tri policajca, vlasnik i konobar lokala na Senjaku, u kojem je poslednji put viđen A. N, koji je nestao 12. maja, uhapšeni su.
Granica globalnog zagrevanja stiže deceniju ranije, Srbija u "vrućoj tački" klimatskih promena
15.05.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju da će granica globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni biti probijena najverovatnije do 2030. godine, što je gotovo deceniju ranije nego što se ranije procenjivalo, prenosi danas Klima101.
Haški Mehanizam odbio zahtev za lečenje Ratka Mladića u Srbiji
14.05.2026.•
7
Haški sud odbio je da generala Ratka Mladića pusti na privremenu slobodu u Srbiju, iako su nezavisni lekari predsednici tog suda potvrdili da je njegova bolest "u terminalnoj fazi", saopštio je večeras taj sud.
Rudari Trepče 12 sati bili zarobljeni 800 metara pod zemljom zbog nestanka struje
14.05.2026.•
1
Zbog kvara u snabdevanju strujom, 18 rudara Trepče bilo je zarobljeno oko 12 sati u jednom od najvećih rudnika olova i cinka na Kosovu, na oko 800 metara pod zemljom, u Starom Trgu kod Mitrovice.
Uhapšen zbog sumnje da je ubio muškarca u Obrenovcu
14.05.2026.•
1
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) uhapsili su A. D. (24) zbog sumnje da je ubio dvadesetdevetogodišnjaka u porodičnoj kući u Obrenovcu.
Ilija Racić novi načelnik Uprave za analitiku u Direkciji policije
14.05.2026.•
1
Pukovnik policije Ilija Racić imenovan je danas za načelnika Uprave za analitiku u Direkciji policije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
"Al' je lep ovaj EXPO svet": Vučić najavio da Surčin postaje "čudesno mesto za život"
14.05.2026.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom obilaska gradilišta kompleksa EXPO 2027 u Surčinu, da će se Beograd ubuduće širiti u tom pravcu i da će taj prostor biti "čudesno mesto za život i za posetioce".
Završen protest studenata i građana, RTS vest o incidentima objavio u 18. minutu Dnevnika
14.05.2026.•
10
Protest ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), na poziv studenata u blokadi Pravnog fakulteta, završen je nešto posle 20 časova.
Za ubistvo bračnog para u Arilju osuđen na kaznu zatvora od 20 godina
14.05.2026.•
2
Viši sud u Užicu osudio je danas Branka Pušicu na kaznu zatvora od 20 godina zbog dvostrukog ubistva bračnog para u kafiću 31. decembra 2024. godine u Arilju.
Uručene nagrade Dejan Anastasijević za istraživačko novinarstvo: Ovo su dobitnici
14.05.2026.•
0
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) večeras je u Beogradu uručilo, 21. put po redu, nagrade za istraživačko novinarstvo "Dejan Anastasijević".
MUP o incidentima: Građani i studenti ubuduće da prijavljuju okupljanja, neprijavljeni skupovi rizični
14.05.2026.•
32
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) poručilo je danas da građani i studenti po zakonu treba da prijave svako javno okupljanje koje planiraju, te da su neprijavljeni skupovi rizični za učesnike i prolaznike.
Pravnici o odluci MUP-a da rasformira Udarnu grupu za slučaj "Nadstrešnica": Opstrukcija i sabotaža
14.05.2026.•
10
Nakon što je MUP objavio rasformiranje Udarne grupe za istraživanje slučaja Nadstrešnica, otvara se pitanje da li je u toku opstrukcija Tužilaštva za organizovani kriminal.
Studenti u blokadi traže od RTS da u Dnevniku objavi snimak napada na građane, najavili skup
14.05.2026.•
12
Studenti u blokadi traže od Radio-televizije Srbije da u Dnevniku 2 objavi snimak današnjeg napada na okupljene građane ispred Pravnog fakulteta u Beogradu.
FHP: Odbijanje puštanja Mladića sprečava političku i nacionalističku zloupotrebu
14.05.2026.•
6
Fond za humanitarno pravo ocenio je da je odbijanjem zahteva Ratka Mladića za privremeno puštanje na slobodu sprečen mogući talas nacionalističke mobilizacije u Srbiji.
Komentari 18
Mila
Rezervnu zemlju nemam niti je želim. Ovde trovanja više neće biti.
Aleksej
Ko prezivi pricace jednog dana o ovome, ljudi mu nece verovati,.
Fića
Ko če da plaća obeštećenje BiH, Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini, Rusiji, Turskoj...?
A, kada se zagade Drina, Sava, Dunav, Crno More, pa i Sredozemno more...?!
Srbijo, spremi se za rasprodaju sopstvenih bubrerega, da bi se nadoknadila nastala šteta... !
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar