Češća utapanja na kupalištima u Srbiji: Pripadnik Žandarmerije objašnjava šta su problemi

Autor: Euronews Srbija

Info

17.08.2024.

16:51 > 19:51

Uz sve učestalije toplotne talase, koji ove godine nisu više na nivou incidenta, raste i broj utopljenih ljudi.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Češća utapanja na kupalištima u Srbiji: Pripadnik Žandarmerije objašnjava šta su problemi

Foto: 021.rs

Tokom jula čak 14 osoba je stradalo na kupalištima širom Srbije, a prema podacima ronilačke jedinice Žandarmerije od početka godine do sada, 40 osoba je izgubilo život na ovaj način, piše Euronews Srbija.

U poređenju sa njihovim statistikama iz ranijih godina, već je premašen godišnji prosek koji je iznosio do 35 utopljenika.

Zamenik komandanta ronilačke jedinice Žandarmerije Marko Mladenović kaže za Euronews Srbija da njegove kolege i on najveći broj intervencija imaju na neuređenim kupalištima ili na kupalištima otvorenog tipa kada na njima nema spasilaca.

Kaže i da su uzroci utapanja različiti, ali da je prvenstveno reč o lošim tehnikama plivanja, odnosno da najčešće stradaju neplivači, kao i oni koji loše plivaju.

Prema njihovim podacima broj utopljenika ove godine značajno raste, ali Mladenović navodi da zvaničnih podataka o broju nastradalih na ovaj način nema, jer oni nisu jedini koji su angažovani kada do nesreće dođe.

"U prethodnim godinama smo uspeli da svedemo na nekih 35 utapanja godišnje. Naravno, broj utapanja je najveći leti, ali mi tokom cele godine imamo posla. Često se dešava da imamo posla i u januaru. Nisu to samo utapanja plivača, već i kada auto sleti u reku, ili utapanje ribolovaca. Međutim, od početka godine do danas, prema našim podacima, premašili su prosečnu godišnju cifru, pa takom od januara do sada imamo već 40 utapanja", kaže Mladenović naglašavajući je to važan podatak, jer smo, kako kaže, sada tek polovini sezone.

Upitan koji su najčešći uzroci utapanja, objašnjava da je to pre svega nepoštovanje pravila i bezbednog boravka na vodi, kao i da ljudi često precenjuju svoje plivačke sposobnosti.

"Pred početak kupališne sezone uvek apelujemo na građane da ne koriste neuređena kupališta, a to su ona koja nemaju uređenu spasilačku službu. Najbolje je da se koriste isključivo uređena kupališta sa zonama i delovi gde postoje spasioci. Treba takođe da poštuju mere bezbednosti, da se ne ulazi u alkoholisanom stanju u vodu ili pod dejstvom nedozvoljenih supstanci, takođe da se ne ulazi u vodu neposredno nakon obroka, ili da se preplivavaju rečni tokovi ili jezera. Naročito postoji apel za roditelje kada borave pored dece da ih ne ispuštaju iz vida", rekao je on za Euronews Srbija.

Kako dodaje, važno je imati u vidu da je često površinski sloj vode kod reka i jezera ugrejan, ali da je dubinski deo i dalje jako hladan, pa ukoliko neko ima neki zdravstveni problem može da reaguje na naglu promenu.

Kaže i da je takođe važno da svako mesto ima svoje kupalište koje je uređeno na najbolji mogući način što se bezbednosti tiče.

"Tu bi trebalo i lokalne samouprave da reaguju u smislu da urede deo reke ili jezera za koje znaju da je potrebno da se to sredi, jer ima dosta kupača. Kada su visoke temperature, ljudi će uvek tražiti mesto gde mogu da se osveže, pa često ne budu oprezni", navodi.

Opasnost od "duplog utapanja"

Mladenović je objasnio da spašavanje u vodi ne bi trebalo da rade oni koji nisu obučeni i fizički spremni za to. Kako kaže, kada se neko davi postoji veliki napad adrenalina da postoji veliki rizik da sa sobom povuče i onog ko je priskočio u pomoć.

"On će pokušati da ostane na površini vode tako što će vas gurnuti pod sebe. Neće se predati vama da ga vi bezbedno izvučete iz vode. Ni iskusni spasioci ne prilazi tek tako davljeniku. Najbolja reakcija da se jave najbližem spasiocu, a ukoliko je reč o neuređenim kupalištima onda ne treba raditi spašavanje iz vode jer najčešće dođe do duplog utapanja. To mogu da čine samo oni koji su u potpunosti obučeni i fizički spremni za to. U takvim situacijama pomoć se sastoji u davanju nekog plutajućeg predmeta ili dodavanje kanapa", rekao je on.

Kaže da davljenje traje jako kratko i da nije baš očigledno.

"Imali smo nedavno situaciju da je društvo izašlo iz vode i da nisu primetili da nema jednog od njih. Nije uvek onako kak zamišljamo - zapomaganje koje traje. Može da se desi na primer da samo dođe do prestanka rada srca, pa neko potone. Razne su to situacije", kaže.

Najveći problem je to što često se ne zna odmah gde je lice mesta, a pod vodom, kaže, oko 80 odsto je nulta vidljivost.

"Nama i taj metar kvadratni pod vodom je veliki problem. Onda su i reke brze, pa osoba pređe za kratko vreme veliku distancu. Dešavalo se i po 50 kilometara za dan", dodaje.

Ceo tekst čitajte na Euronews Srbija.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

utapanje

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Boeser Wolf

18.08.2024 • 03:46

@pogodi ko je

Ljudi se u Dunavu ne kupaju zbog fekalija, a ne zbog "bitnoće"

5 3 +2
Bijemna

18.08.2024 • 03:43

Ove botine pokrivaju svaku vest, nista im ne pretekne.
Jadan je to zivot.

4 7 -3
Миркан

17.08.2024 • 23:41

Тренирао сам ватерполо годинама и био спасилац као студент да зарадим неку кинту. Све је ово тачно што је речено, али се некако маши суштина, а то је да знати да пливаш није једнако добро пливати. Људи мисле да је дављење као у филмовима, где се копрцаш и вриштиш, али није. Не рачунајући срчане ударе (треба се поквасити пред улазак у воду, али није толико често) већина дављења почне тако што се човек нагута воде. Вода улази у плућа и не можеш да дишеш. Отвараш уста да удахнеш још ваздуха, али се деси супротно, да још воде уђе у плућа. А ако има воде у плућима не плуташ тако лако. Наравно недостатак кисеоника од само пар "пропуштених" удаха значи да имаш мање снаге да се копрцаш у води. Додати на то панику и много је лако да се потоне у воду и готово је. Дешавало ми се играјући ватерполо од контакта да се нагутам воде и као доста искусан, и хиљадити пут се деси онај рефлексни мини напад панике на пар секунди док се не саберем, покушам да допрем до ивице без отварања уста, па кад дођем на стабилно да се искашљем. Могуће је и у води без ослонца се искашљати, али је много теже. Ето и мени са дуго година искуства играња није наивно, али је подношљиво. Не помажу ту нешто пуно обуке за непливаче (мада без њих не улазити у воду), већ само озбиљнији тренинг пливања или ватерпола да знаш да наместиш ритам дисања да спречиш гутање воде, као и то да знаш отприлике шта да радиш уколико се нагуташ воде

10 0 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.