Srbija kupila helikoptere, Hrvatska avione, Albanija će praviti oružje: Region se sve više naoružava
Srbi su kupili helikoptere, Hrvati francuske avion "rafale", a sada još jedna zemlja kreće sa usponom svoje vojne industrije - Albanija će proizvoditi oružje.
Da oslobađanje poreza za kompanije koje se bave proizvodnjom oružja, uz druge prateće benefite koje će uživati vojno-industrijski kompleks u Albaniji, predstavlja potez koji se može bazirati na dva osnovna stuba, kaže u razgovoru za Danas predsednik Centra za istraživanje bezbednosti (CIB) Aleksandar Stojanović.
Prvi stub, objašnjava sagovornik lista Danas, tiče se dnevne politike i sticanja lakih političkih poena kod konzervativnog dela populacije, što je mehanizam primenjivan i u drugim zemljama.
"Drugi ima veze sa profitabilnošću vojne industrije i zarade koju ona može doneti ne samo kompanijama, već i političarima koji olakšavaju njihovo poslovanje. Ni to nije nikakva novost. Teško je, mada ne i nemoguće, poverovati da će Tirana napustiti sigurni put punopravne i poslušne članice NATO-a, samo da bi kroz unilateralni razvoj svoje vojne industrije i nekih nerezonskih poteza ugrozila regionalnu bezbednosnu arhitekturu", ukazuje Stojanović.
Zbog toga Danasov sagovornik smatra da Srbija ili bilo koja druga zemlja u regionu ne treba da se u ovom trenutku osećaju ugroženom zbog Albanije.
"Što ne znači da naš obaveštajni aparat ne treba da prikuplja podatke važne za Srbiju u ovom kontekstu", ističe Stojanović.
Hrvatska je povećala budžet za odbranu na 122 odsto, što je tokom obeležavanja hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" naglsio premijer Andrej Plenković. Hrvatska ima u planu nabavku američkih višecevnih raketnih bacača HIMARS, modernog zapadnog tenka za hrvatsku vojsku, "kao i modernizaciju i opremanje Hrvatske ratne mornarice, što je posebno važno u ovom mandatu".
Za razliku od Hrvatske, Albanije i Srbije, koja se takođe "u većoj meri naoružava", Bosna i Hercegovina tapka u mestu po tom pitanju.
Prema Stojanovićevom mišljenju, sve veći budžeti za odbranu i naoružanje u zemljama Balkana svoj uzrok mogu imati i u analiziranju bezbednosnih kretanja u svetu.
"Stvaranje višepolarnog sveta danas je neuporedivo bliže nego što je to bio slučaj pre dvadeset godina, a ratovi u Gruziji, Ukrajini i na Bliskom istoku u poslednjih dvadeset godina svedoče u prilog tome da se svet menja i da kraj Hladnog rata nije ujedno postao i kraj istorije sukobljavanja, o čemu je pisao Frensis Fukujama, jedan od akademskih promotera novog svetskog poretka po američkom modelu", naglašava ovaj sagovornik.
Kako kaže, sve to se to preslikava i na stanje u regionu.
"Naoružavanje je samo jedna od posledica tih kretanja", ističe Stojanović.
On dodaje da osavremenjivanje ratne tehnike, unapređivanje vojnog školstva ili obnova kasarni nije ništa loše i to je deo obaveza koje vlast ima prema sistemu odbrane zemlje.
"Problem nastaje kad se vojna pitanja politički instrumentalizuju i kada vojska, praktično, postane poligon za 'premeravanje' sa okolnim zemljama. To je naročito opasno u našem okruženju u kojem dominiraju članice NATO-a, ali koje je, i mimo toga, već znalo da 'proizvodi više istorije nego što može da konzumira', kako je govorio Vinston Čerčil", kaže on.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku tenzije ostaju samo političkog tipa.
"Smatram da će takve biti i u budućnosti, sve dok interes vladajuće političke oligarhije ne bude drugačiji", ukazuje Stojanović.
Stojanović primećuje da su rusko-ukrajinski i izraelsko-palestinski rat pokazali da odgovor centara moći na Zapadu nije zadovoljavajući, u smislu odlučnosti i efikasnosti delovanja, što sasvim sigurno neće proći nezapaženo u zemljama koje neskriveno ističu teritorijalne pretenzije, a koje uz to imaju nuklearni arsenal.
Pročitaj još
"Jedna od takvih je Kina i njen spor sa Tajvanom, odnosno želja da ovo ostrvo vrati pod svoj domen uticaja. Tenzije u Južnom kineskom moru, velike vojne vežbe, intenzivan razvoj ratne mornarice, raketno gađanje maketa američkih nosača aviona, otvoreni strategijski kurs po kom Peking želi da do stogodišnjice revolucije ostvari punu kontrolu nad Tajpejom ubedljivo svedoče, bolje nego bilo koji zapaljivi govor Si Đinpinga, da se Kina sprema za rat. U ovom trenutku nije pitanje da li će se desiti, već kada će se desiti", kaže Stojanović.
Tada, nastavlja isti sagovornik, na udaru će biti Tajvan, ali i američki interes, budući da je general Daglas Makartur za Tajvan govorio da se radi "o nepotopivom nosaču aviona SAD na Dalekom istoku".
"Kakav će odgovor Vašingtona biti na eventualni kineski udar ostaje da se vidi", zaključuje Stojanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Turistička organizacija Srbije plaća kineske influensere da reklamiraju "Ekspo 2027"
17.09.2026.•
0
Turistička organizacija Srbije (TOS) raspisala je javnu nabavku za uslugu posredovanja pri digitalnom oglašavanju na tržištu Kine, čija je procenjena vrednost 6,1 milion dinara.
Ponoš: Mi ne rušimo referendumsku atmosferu, jer nje nema - umrla je na porođaju, dajemo joj pomen
17.09.2026.•
37
Nosilac liste "Evropska Srbija" i predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš govorio je o odluci dela opozicije da izađe na predstojeće izbore, odnosu prema Studentskoj listi i ideji "referendumske atmosfere".
VIDEO: Vučić otvorio izraelsku fabriku dronova, najavio bar tri - ali bez novinara jer je sve "poverljivo"
17.09.2026.•
4
Kandidat za premijera Srbije Aleksandar Vučić otvorio je fabriku za sklapanje dronova izraelske proizvodnje.
Veselinu Miliću sudiće se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu
17.09.2026.•
1
Prvom osnovnom sudu u Beogradu stigao je predmet protiv bivšeg načelnika PU za Grad Beograd Veselina Milića.
Doskorašnji predsednik UO RTS-a Branislav Klanšček novi v. d. direktora Službenog glasnika
17.09.2026.•
0
Doskorašnji predsednik Upravnog odbora RTS-a Branislav Klanšček, kome je u julu istekao petogodišnji mandat, imenovan je za novog vršioca dužnosti direktora preduzeća Službeni glasnik.
Ko je Dejan Šoškić sa Studentske liste: Biografija bivšeg guvernera NBS
17.09.2026.•
26
Jedan od 250 kandidata za poslanike na Studentskoj listi je i Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije. Šoškić se nalazi na 27. mestu na listi Studentskog pokreta.
Vlada usvojila uredbu za kupovinu kuće na selu za majke sa decom
17.09.2026.•
1
Vlada Srbije u tehničkom mandatu usvojila je na današnjoj sednici Uredbu o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na novčana sredstva za kupovinu seoske kuće sa okućnicom po osnovu rođenja deteta.
Ratko Femić menja Mihaila Jovićevića na mestu glavnog urednika portala Nova
17.09.2026.•
1
Kompanija Adria njuz netvork (ANN) potvrdila je da je dosadašnji glavni i odgovorni urednik portala Nova.rs Mihailo Jovićević napustio svoju poziciju uz sporazumni dogovor.
VIDEO: Studenti krenuli u veliku biciklističku vožnju po Srbiji - nose tri primerka Ustava
17.09.2026.•
9
Grupa studenata krenula je u veliku biciklističku turu po Srbiji, koja će trajati 10 dana i tokom koje će, u okviru predizborne kampanje Studentske liste, dve grupe biciklista obići gradove i mesta od Subotice do Vranja.
"Na Studentskoj listi nema studenata": Objašnjeno zašto
17.09.2026.•
35
Studenti su objavili izbornu listu sa 250 kandidata za Narodnu skupštinu, a činjenica da među njima nema nijednog studenta odmah je postala jedna od glavnih tema provladinih medija, iako su studenti to već najavili.
Stanković: Da su blokade dobre za nastavu, praktikovali bi ih svetski univerziteti
17.09.2026.•
42
Ministar prosvete u tehničkom mandatu Dejan Vuk Stanković kazao je da ako su blokade i plenumi najbolje moguće sredstvo za napredak nastave i istraživanja, da bi ih odavno praktikovali najprestižniji svetski univerziteti
Albanci ponovo kamenicama i pirotehnikom gađali sedište Euleksa zbog presude Tačiju i ostalima
17.09.2026.•
4
Albanci koji protestuju zbog osuđujuće presude bivšim vođama OVK za ratne zločine i protekle noći su kamenjem gađali sedište Euleksa.
Ako vam treba dva miliona tona jalovine: Državna agencija prodaje otpad iz rudnika na jugu Srbije
17.09.2026.•
5
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ovih dana nudi neobičnu imovinu na prodaju.
Naprednjaci na prvom mestu, studenti na trećem: Koliko je važan broj na glasačkom listiću
17.09.2026.•
28
Uoči izbora sve političke stranke, koalicije i grupe građana koje se kandiduju, iščekuju odluku Republičke izborne komisije o proglašenju liste i, samim tim, informaciju o rednom broju koji će zauzimati.
Ministarstvo prosvete preporučilo da se studentima upisanim po Bolonji produži studiranje
17.09.2026.•
1
Ministarstvo prosvete uputilo je visokoškolskim ustanovama preporuke za početak akademske godine.
Usame Zukorlić predao RIK-u izbornu listu "Pokret za ujedinjenje"
17.09.2026.•
2
Predstavnici izborne liste Stranke pravde i pomiranja (SPP) "Usame Zukorlić Pokret za ujedinjenje" predali su Republičkoj izbornoj komisiji listu sa 250 kandidata za narodne poslanike.
RIK odbila kao neosnovane prigovore građana da je Vučić u sukobu interesa
17.09.2026.•
9
Republička izborna komisija odbila je kao neosnovane prigovore građana o tome da postoji sukob interesa u vezi sa izbornom listom "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija".
Đedović Handanović: Pripreme za grejnu sezonu u toku, snabdevanje naftom stabilno
16.09.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je snabdevanje naftnim derivatima u Srbiji stabilno, i dodala da su u toku pripreme za grejnu sezonu.
Komentari 12
Joca
Map
xc
Kao i uvek kroz istoriju najteža stradanja su bila na prostoru BIH, jer je na raskrsnici. Zbog toga njima najviše treba veoma pametna politika.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar