Njujork Tajms o litijumu i protestima u Srbiji: "Zla krv u brdima"
Potencijalni rudnik Rio Tinta koji Evropa vidi kao kritičan izvor baterija za električna vozila meta je ogromnih protesta u Srbiji.
"Ne trebaju mi zeleni automobili. Trebaju mi zelene jabuke i zelena trava", rekao je protivnik iskopavanju, piše Njujork tajms.
Autor teksta razgovarao je sa meštanima Gornjih Nedeljica u Srbiji, gde se planira rudnik litijuma i demonstrantima u Beogradu, glavnom gradu, koji se protive ovom projektu.
Kuće, u dolini Jadra na zapadu Srbije, godinama unazad je otkupljivao rudarski div Rio Tinto, koji je planirao da ih sruši i počne da vadi i prerađuje litijum, ključni element za akumulatore električnih automobila. Planovi su zaustavljeni zbog glasnog protivljenja, a kompanija je ostavila imanja da propadaju.
Projekat su podržale Sjedinjene Države i Evropska unija kojoj je očajnički potreban litijum da bi ispunila svoje klimatske ciljeve. Ali to je izazvalo talas besa javnosti u Srbiji, gde su strahovi da će rudnik zatrovati vazduh i vodu pokrenuli ogromne ulične proteste protiv predsednika Aleksandra Vučića.
Evropa ima dosta litijuma i više od 20 rudarskih projekata za mineral u različitim fazama razvoja. Ali niko nije počeo da proizvodi litijum za baterije. Džinovski projekat u Srbiji je imao za cilj da popuni tu rupu.
"Nema zelene tranzicije u Evropi bez ovog litijuma", rekao je Čed Blevit, šef operacija Rio Tinta u Srbiji, dodajući da kompanija planira da uloži više od 2,55 milijardi dolara u projekat.
Vlada Srbije dala je preliminarno odobrenje 2019. godine, ali ga je, zabrinuta zbog gubitka glasova tokom protesta protiv Rio Tinta pre izbora 2022. otkazala.
Pod pritiskom Evropske unije, kojoj Srbija teži da se pridruži, vlada se u julu predomislila i dozvolila Rio Tintu da oživi projekat. Britansko-australijska multinacionalna kompanija kaže da je već uložila skoro 600 miliona dolara za kupovinu zemljišta, kopanje 500 istraživačkih bušotina, naručivanje studija i donacije lokalnom fudbalskom klubu i drugima.
Srpska ministarka rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da rudarenje verovatno neće početi još dve godine, ali kada to počne, litijum iz doline Jadra će Srbiji omogućiti proizvodnju baterija i električnih automobila obezbeđujući oko 20.000 radnih mesta.
Izveštaj Haškog centra za strateške studije procenjuje da će Evropi, ako želi da postigne svoj cilj karbonske neutralnosti do 2050. godine, do te godine biti potrebno 60 puta više litijuma nego što je uvezla 2020. iz Kine i drugih zemalja.
Mihael Šmit, stručnjak za litijum u nemačkom Saveznom institutu za geonauke i prirodne resurse, rekao je da bi Evropa možda mogla da postigne svoje ciljeve bez snabdevanja iz Srbije. Ali, kako je rekao, "srpski projekat je jedan od najvećih i zato je toliko značajan".
Uspeh projekata na kraju zavisi od cene litijuma na globalnom tržištu i od toga da li kompanije poput Rio Tinta mogu da nadoknade svoja ulaganja. Cena je pala u poslednjih 18 meseci pošto je kineska potražnja oslabila, a proizvodnja porasla.
Predloženi rudnik u Srbiji ne samo da je izazvao bes među poljoprivrednicima, aktivistima za zaštitu životne sredine i običnim građanima, već je postao i bojno polje u naporima Zapada da izvuče zemlju iz orbita Rusije, njenog tradicionalnog saveznika, i Kine.
Džefri R. Pajat, pomoćnik američkog državnog sekretara za energetske resurse, prošle nedelje je na društvenim mrežama pozdravio srpski litijumski projekat kao "priliku da doprinese zelenoj tranziciji u zemlji i inostranstvu".
Za one koji Srbiju vide kao partnera Sjedinjenih Država i Evrope, a ne kao moskovskog i autoritarnog regionalnog siledžiju, Vučićeva podrška Rio Tintu, zajedno sa njegovim pristankom da se oružje srpske proizvodnje tajno prodaje Ukrajini, je dokaz da ozbiljno mislio da se odvoji od Rusije, piše Njujork tajms.
Rusija ima snažnu podršku među radikalnim srpskim nacionalistima, a neke diplomate i analitičari kažu da Moskva izaziva nemire oko rudnika. Gospodin Vučić je, međutim, rekao da mu je Moskva rekla da Zapad orkestrira proteste jer želi da ga svrgne.
Među onima koji su učestvovali u nedavnim nacionalnim demonstracijama protiv Rio Tinta bili su lideri Narodne patrole, ultranacionalističke grupe koja je povezana sa Moskvom.
Ali levičari i proevropski orijentisani ljudi takođe su se pridružili protestima, uzvikujući protivljenje projektu koji je postao gromobran za različite pritužbe protiv vlade.
U Gornjim Nedeljicama, selu u dolini Jadra koje se nalazi na vrhu najvećeg evropskog poznatog nalazišta visokokvalitetnog litijuma, projekat je udaljio ranije čvrstu ruralnu bazu Vučića.
Dragan Karajčić, predsednik mesne zajednice, govoreći o planiranom rudniku rekao je da je član vladajuće stranke gospodina Vučića, ali da se ipak pridružio lokalnoj protestnoj grupi koja je neprijateljska prema Rio Tintu i vladi.
Goran Tomić, rodom iz Gornjih Nedeljica, koji danas uglavnom živi u Nemačkoj, kaže da razume potrebu za borbu protiv klimatskih promena udaljavanjem od automobila na benzin, ali je i dalje zaprepašćen što je njegov stariji brat pristao da proda kuću i zemljište Rio Tintu.
"Dozvolio je sebi da se izda za novac, i time nas je sve izdao", rekao je Tomić, sedeći sa svojom majkom, koja je takođe bila ljuta, ali ponosna što su dva od njena tri sina odbila da prodaju Rio Tintu.
Svojim uveravanjima o bezbednosti narušenoj lošim ponašanjem u prošlosti, Rio Tinto je pokušao da se suprotstavi onome što odbacuje kao laži i dezinformacije koje se šire na društvenim mrežama tako što je nedavno obelodanio preliminarne nalaze procene uticaja na životnu sredinu. Studiju su izradili srpski i strani naučnici koji su razotkrili veliki deo onoga što demonstranti veruju o rudarenju litijuma, piše Njujork tajms.
Pročitaj još
Vučić, uznemiren obimom i intenzitetom javnog besa, takođe je skrenuo u izazivanje straha, tvrdeći da su proteste vodili "anarhisti, marksisti i skriveni fašisti".
U želji da otpočne rudarenje, nemački kancelar Olaf Šolc i rukovodioci "Mercedes Benca", koji ima velike planove za električna vozila, posetili su Beograd prošlog meseca da pozdrave projekat Rio Tinto. Uloga Nemačke je, međutim, samo pojačala protivljenje.
Karajčić, rekao je da se razbesneo nemačkim uveravanjima da će rudnik biti bezbedan, podsećajući na nacističke zločine nad stanovništvom u obližnjem gradu 1941. kojem su Nemci obećali da će ostati nepovređeni.
Rekao je da se njegov pradeda u blizini borio protiv austrijskih trupa tokom Prvog svetskog rata.
"Borio se da zadrži našu zemlju, a sada bi trebalo da je predam Rio Tintu. Nema šanse", rekao je on. "U ovim brdima ima mnogo zle krvi."
Ceo tekst pročitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Glamočić: Država ispunila sve obaveze prema poljoprivrednim proivođačima
17.09.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je država ispunila sve obaveze prema poljoprivrednim proizvođačima.
Pokret slobodnih građana i Stranka slobode i pravde osudile targetiranje studenta Pavla Cicvarića
17.09.2025.•
0
"Targetiranje Cicvarića je novi nivo političkog bezumlja", saopštio je Pokret slobodnih građana, dok je Stranka slobode i pravde saopštila da je "najava ubistva Cicvarića - direktna pretnja Aleksandra Vučića".
VIDEO Građani i studenti ispred Zatvorske bolnice u Beogradu: "Pustite Bogdana"
17.09.2025.•
0
Studenti u blokadi i građani okupili su se ispred Zatvorske bolnice u Beogradu gde zahtevaju puštanje na slobodu pritvorenog studenta Bogdana Jovičića koji štrajkuje glađu.
VIDEO: Naprednjak na Informeru priča o ubistvu Pavla Cicvarića
17.09.2025.•
0
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Siniša Vučinić izjavio je na Informeru da će, kako je rekao, "među blokaderima, oni ubiti najmlađega".
Uhapšena razbojnička četvorka koja je krala po firmama u Barajevu
17.09.2025.•
0
Policija je u Beogradu uhapsila četiri osobe zbog krađe elektronskih uređaja u vrednosti od oko pet miliona dinara, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Profesorka Suzana Rogan iz Kragujevca koja je podržala studente vraćena na posao
17.09.2025.•
0
Osnovni sud je privremenom merom vratio na posao profesorku kragujevačke Trgovinsko-ugiteljske škole "Toza Dragović" Suzanu Rogan koja je letos dobila otkaz, posle podrške studentima i maturantima.
Sudar dva vozila kod Lazarevca, poginula jedna osoba
17.09.2025.•
0
U sudaru dva vozila kod beogradske opštine Lazarevac poginula je jedna osoba.
Evropska unija od oktobra primenjuje novi sistem kontrole granica: Evo šta to znači za građane Srbije
17.09.2025.•
3
Evropska unija će od 12. oktobra uvesti novi sistem kontrole granica za državljane trećih zemalja koji žele da uđu na teritoriju šengenskog prostora radi kratkotrajnog boravka, saopštila je mađarska policija.
Sindikat sudske vlasti anketira zaposlene u pravosuđu o obustavi rada 30. septembra
17.09.2025.•
0
Sindikat sudske vlasti saopštio je da je danas počeo anketiranje zaposlenih u pravosuđu o potpunoj obustavi rada 30. septembra.
Smenjen i načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić - i on će u penziju
17.09.2025.•
4
Načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić dobio je rešenje o penziji.
Počela sa radom aplikacija koja prati mamografske preglede žena u Srbiji
17.09.2025.•
1
Državna sekretarka Ministarstva zdravlja Ivana Stašević Karličić rekla je da je juče počela da radi aplikacija koja će brojati koliko se žena poziva i odaziva na mamografske preglede.
Šabić: Novo krivično delo koje uvodi država moglo bi da se iskoristi protiv onih koji protestuju
17.09.2025.•
6
Novo krivično delo u Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika, "objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela" perfidno je fluidno formulisano, podobno za zloupotrebe i kršenja ljudskih prava.
Kako je Tass pisao pre mesec dana: Macut smenio "proruskog" šefa svog kabineta
17.09.2025.•
5
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut smenio je šefa svog kabineta Miloša Anđića, koji je u javnosti označen kao proruski političar.
Početak školske godine doneo i veći broj obolelih od respiratornih bolesti
17.09.2025.•
0
Curenje iz nosa, temperatura, malaksalost, bol u grlu, promuklost, kašalj samo su neki od simptoma na koje se mnogi ljudi žale poslednjih dana.
Jesen počinje sledećeg ponedeljka
17.09.2025.•
0
Jesen počinje u ponedeljak, 22. septembra u 20.19 časova, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - tu je i poklon
17.09.2025.•
6
Bez izuzetka, 021.rs dnevni kviz je i danas pred vama. Ovog puta tu je i poklon.
Predata peticija sa više od 50.000 potpisa građana koji traže da se reši urgentan problem ambrozije
17.09.2025.•
0
Pokret "Kreni-promeni" predao je Ministarstvu zdravlja peticiju sa više od 50.000 potpisa građana koji traže hitnu reakciju nadležnih institucija zbog nedovoljno neefikasnih mera suzbijanja ambrozije.
Akademska zajednica: Pretnje ministra Stankovića profesorima ne iznenađuju, deo njegovog zadatka
17.09.2025.•
13
Najave ministra prosvete Dejana Vuka Stanovića da univerzitetski profesori neće dobiti platu ukoliko nova akademska godina počne blokadama predstavljaju "kulturu nasilja", koja više ne iznenađuje.
Dvoje mladih uhapšeno zbog poreske utaje: Oštetili budžet Srbije za 17 miliona dinara
17.09.2025.•
0
Smederevska policija uhapsila je A.T. (22) zbog poreske utaje i A.T. (22) zbog sumnje da je falsifikovala službene isprave.
Portparol Evropske komisije: Netačni navodi Rusije da EU podstiče proteste u Srbiji
16.09.2025.•
2
Portparol Evropske komisije Gijom Mersije je danas izjavio da su netačni navodi Rusije da Evropska unija podstiče proteste u Srbiji.
O Vučićevim terminima za izbore: Kupovina vremena je uvek dobra strategija za ovu vlast
16.09.2025.•
12
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da postoje dva moguća termina za prevremne izbori, april ili maj ili decembar naredne godine.
Komentari 22
Boško
Mungos
DA KAŽEM
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar