Geolog Mijatović o tome šta je sve potrebno da bi se jedan rudnik uopšte i otvorio
Rudarstvo je jedna od grana koju treba konstantno razvijati, jer bez njega nema ni mineralnih sirovina, koje su ključne za zelenu tranziciju.
Foto: Pixabay (ilustracija)
To je rekao diplomirani geolog i zamenik direktora Zavoda za geologiju Srbije Predrag Mijatović, piše "Blic".
"Zelena tranzicija je sada svuda prisutna, prelazi se na obnovljive izvore energije i na tzv. zelenu energiju, a pokušava se i da se istisne ugalj iz sistema dobijanja električne energije. Međutim, razvoj zelene energije zahteva primenu savremenih i novih tehnologija. Tehnologije koje se sada koriste u svetu povlače za sobom i korišćenje određenih količina mineralnih sirovina. To podrazumeva istovremeno i razvoj rudarstva i geoloških istraživanja", rekao je Mijatović.
Sagovornik Blica je naveo i nekoliko primera, među kojima i praksu iz Australije.
"Oni imaju strategiju razvoja i unapređenja cele rudarske industrije. U više od 80 projekata su investirali skoro 30 milijardi australijskih dolara. Krajnji cilj je proizvesti i naći nova ležišta za dovoljne količine materijala za potrebe zelene agende. I tako je svuda u svetu - da bi zelena agenda zaživela, mora pre toga rudarstvo enormno da se razvije", rekao je on.
Tokom njegovog osvrta na rudarstvo, tema je bila i u čemu bi se rudnik jadarita razlikovao od dosadašnjih rudnika.
"Rudnik jadarita, ako se otvori, ni po čemu neće razlikovati od ovih rudnika sa podzemnom eksploatacijom, koji već rade u Srbiji. To su četiri rudnika, ne mislim na teritoriju uže Srbije, to su rudnici olova, cinka. Jedan je blizu, na primer, Loznice, u Velikom Majdanu, kod Ljubovije. Ovi drugi, jedan je rudnik na Besnoj Kobili, kod Vranja. Drugi je rudnik Lece u Medveđi i rudnik na planini Rudnik. Znači, to su mesta gde se radi intenzivna eksploatacija olova, cinka. Taj kraj je u jednom trenutku bio prosperitetan", objasnio je on.
A koja je razlika između podzemnih i površinskih kopova?
"Rudnici sa podzemnom eksploatacijom, kompletna delatnost se odvija ispod zemlje. Površina terena ostaje, uglavnom netaknuta, nedegradirana. Ostanu i šume, i pašnjaci i sve. Deo terena koji podleže izmenama, to je onaj deo gde treba da se formira tzv. fabrički krug ili krug rudnika gde će se izvlačiti sirovina iz podzemlja, gde će se prerađivati, gde će biti cela infrastruktura rudnička, magacini, radionice, smeštaj i eksplozivi, odlagališta itd. Taj deo je strogo kontrolisan i tu se ne mogu dešavati nekakvi specijalni incidenti gde može doći do zagađenja okolne sredine", objašnjava Mijatović.
Objasnio je i da kod površinskog kopa, ime kaže kakva mu je pozicija.
"Na površini terena otvaranje površinskih kopova povlači za sobom veliku degradaciju površine terena. Jednostavno, ako ima šume, pašnjaka i sve se to skida, dolazi do problema sa podzemnim vodama, zato što se jednostavno pravi velika otvorena depresija. Ako su u pitanju, na primer, površinski kopovi, da se radi tehničko-građevinski kamen, to je par hektara površine terena. Ili ako je, na primer, kao što je kod nas slučaj sa Kolubarom, gde se vadi ugalj, to je stotine hektara potpuno ogoljenog zemljišta. Kod podzemne eksploatacije, ima minimalan uticaj na površinu terena. Ljudi normalno mogu da nastave sa svojim aktivnostima, dok je potpuno, da kažem, drugačija slika sa površinskim kopovima."
Šta je potrebno da bi se jedan rudnik otvorio?
Mijatović kaže da je proces otvaranja rudnika, bez obzira da li je površinski ili podzemni kop, ako se radi o ležištima metalnih minerala ili sirovina, proces koji traje duži niz godina.
Od prvih radova do dobijanja prve količine mineralne sirovine koja se eksploatiše može proći i po 25-26 godina.
"Prvo moraju da se urade geološka istraživanja, retko koja traju manje od 15 godina. Ako su u pitanju velika ležišta, to ne mogu da traju kraće od 15 godina. Na primer, prvi pozitivni rezultati za ovaj jadarit bili su 2004. godine, a elaborat o rezervama, znači da su završena istraživanja, da su se stekli uslovi i elementi da se mogu dokazati rezerve, proteklo je 16 godina. Do otvaranja rudnika, znači da nije bilo ovih prekida i sve, njima bi trebalo, projektovanje, da se krene sa otvaranjem podzemnih prostorija, sve još jedno, možda pet do šest godina. To je otprilike, preko 20 godina, ceo ciklus. Ležište s litijumom koji bi trebalo da se otvori u Finskoj za koju godinu, oni planiraju 2027. godine. Prvo istraživanje su počela 2001. godine", dodao je on.
Da li ruda jadarita može bezbedno da se izvuče na površinu, da ne ugrozi podzemne vode?
"Da, može, potpuno bezbedno", kaže Mijatović.
Pročitaj još
Prema njegovim rečima, projekat jadarita, eksploatacija litijuma, jeste inženjerski nivo.
"Svuda u svetu tačno znaju pravila projektovanja rudnika sa podzemnom eksploatacijom, sve sigurnosne mere, kako se odvodnjavaju podzemne rudničke vode već kad se otvori ležište. Podsećam, vode koje se dole pojavljuju, koje cirkulišu, moraju se odstraniti od radilišta da bi rad i ljudi i oprema bili bezbedni. Te vode se se izvlače na površinu terena gde se prave posebni bazeni za te vode. Pogotovo što u ovom slučaju, kod prerade jadarita do koncentrata, to je do litijum karbonata, vode će se koristiti u procesu dobijanja litijum karbonata. Jednostavno neće te vode puštati tek tako u okolnu sredinu. Trebalo bi da vrate u reku Jadar kao voda treće kategorije, a i sama reka Jadar je sad u suštini voda treće kategorije", dodaje on.
Pre dva meseca Srbija je potpisala memorandum sa Evropskom unijom o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, a Mijatović ukazuje da bi to bila prilika za ekonomski razvoj Srbije:
"U svetu je, i u Evropi, tema broj jedan, to su takozvane kritične mineralne sirovine. To su u suštini te održive mineralne sirovine. Sirovine koje su neophodne za sve ove savremene tehnologije. I sada, i Evropska unija, i Sjedinjene Američke Države, i Australija, Indija, napravili su svoj spisak mineralnih sirovina - i sve su tema broj jedan za istraživanje i eksploataciju. Srbija, opet, kada pogledamo srpske mineralne resurse, najveći deo tih sirovina ima na svojoj teritoriji, ali u različitom stepenu istraženosti."
Mijatović zaključuje da to predstavlja mogućnost Srbije za ekonomski napredak.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Verici Marinčić pripala novinarska nagrada "Dušan Bogavac"
16.10.2025.•
0
Žiri Novinarske nagrade za etiku i hrabrost "Dušan Bogavac" odlučio je da laureatkinja za 2025. godinu bude novinarka Verica Marinčić, urednica portala In medija iz Inđije.
Dejan Vuk Stanković: Ministar bira direktore škola
16.10.2025.•
3
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da u Srbiji rade sve škole osim dve gimnazije kao i da će uskoro biti raspisan konkurs za direktora Pete beogradske gimnazije.
Za mesec dana počinio osam krivičnih dela, a za njim bilo raspisano šest potraga i jedna poternica
16.10.2025.•
1
Beogradska policija uhapsila je R. B. (28) zbog sumnje da je izvršio razbojništvo, dve teške krađe na naročito opasan ili naročito drzak način, tri teške krađe i dve krađe.
Vučević: Tužilaštvo da reaguje na laži, trikove i obmane, blokaderi dižu tenziju pred 1. novembar
16.10.2025.•
37
Predsednik SNS Miloš Vučević pozvao je danas tužilaštvo da reaguje na "širenje laži, trikova i obmana", navodeći da "blokaderi žele da dignu tenziju, upumpaju nervozu, pred 1. novembar".
Studenti i građani najavili za subotu protest ispred Informera: "Vidimo se ponovo, Dragane"
16.10.2025.•
1
Studenti u blokadi Fakulteta političkih nauka i građani Zbora Braće Jerković najavili su za subotu, 18. oktobar protest ispred Televizije Informer u Beogradu.
Studenti i studentkinje Srbije u užem izboru za nagradu Saharov: Odluka 23. oktobra
16.10.2025.•
2
Studenti i studentkinje Srbije ušli su u uži izbor za nagradu Saharov, koju dodeljuje Evropski parlament za slobodu misli.
Bocan Harčenko: Ne držimo Srbiju na kratkom štapu, imaće stabilno snabdevanje gasom po najboljoj ceni
16.10.2025.•
12
Ruski ambasador Aleksandar Bocan Harčenko rekao je da Rusija želi da Srbija ima "stabilno snabdevanje gasom, uz najbolju cenu koja je moguća".
Nastavak sednice Skupštine Srbije započete 7. oktobra: Danas o "Ekspo 2027"
16.10.2025.•
0
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju prvu sednicu redovnog jesenjeg zasedanja raspravom o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim postupcima radi realizacije Ekspo-a.
Brnabić: Pokušala sam da članovima Bundestaga objasnim šta se dešava u Srbiji, da čuju i drugu stranu
16.10.2025.•
40
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je izjavila da je u Berlinu "pokušala na najbolji mogući način" da objasni "sve što se dešava u Srbiji".
Od početka oktobra u Srbiji poginulo sedam pešaka: Od danas pojačana kontrola policije
16.10.2025.•
3
Saobraćajna policija će od danas, 16. oktobra do ponedeljka, 20. oktobra pojačano kontrolisati da li se prave prekršaji kojima se ugrožava bezbednost pešaka.
Koliko se promenio ton Ursule fon der Lajen prema Vučiću: Od "dragi Aleksandre" do "gospodine predsedniče"
15.10.2025.•
19
Od pohvala do opomena u samo godinu dana - Srbija je u očima Brisela izgubila status "reformskog šampiona".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ima i poklon!
15.10.2025.•
9
Tu je novi 021.rs dnevni kviz, a tu je i nova književna poslastica za vas.
U avgustu izdato 1,3 odsto manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana
15.10.2025.•
0
U Srbiji su u avgustu ove godine izdate 2.542 građevinske dozvole, što je manje 1,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Dani Moskve sledeće nedelje u Beogradu: Potpisaće se sporazum dva grada
15.10.2025.•
6
U Beogradu će 20. i 21. oktobra biti održani Dani Moskve.
Studenti Poljoprivrednog negiraju navode MUP-a: To nije nalog nijedne naše koleginice
15.10.2025.•
7
Studenti u blokadi Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu naveli su da nalog, sa kog je demantovano da je A.P. napadnuta od strane policije, nije nalog nijedne njihove koleginice.
Poslanici Skupštine više raspravljali o slučaju pretučene studentkinje nego o amandmanima
15.10.2025.•
6
Popodnevna rasprava u Skupštini Srbije protekla je uglavnom van tačaka dnevnog reda, uz izlaganja poslanika o slučaju pretučene studentkinje Poljoprivrednog fakulteta u i postavljanju novog rukovodstva televizije Nova S.
Novi direktori TV Nova i Sportkluba: Vladica Tintor, Timoti Linkoln Pedington i Žilber Mari Šrojen
15.10.2025.•
5
Vladica Tintor, Timoti Linkoln Pedington i Žilber Mari Šrojen danas su, upisani kao direktori kompanija United Media Production Serbia, United Cloud Serbia i Direct Media Serbia, pored već postojećih direktora.
ANEM: Novinarima Danasa prećeno preko komentara, nije prvi put
15.10.2025.•
0
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) prijavila je Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal pretnje smrću zaposlenima u redakciji lista Danas.
Inspektor Ministarstva odbrane "nije uočio nezakonitosti i nepravilnosti" u radu VOA i VBA
15.10.2025.•
1
Generalni inspektor službi Ministarstva odbrane, tokom redovnih nadzora od 1. januara do 30. juna "nije uočio nezakonitosti i nepravilnosti" u radu Vojno-bezbednosne agencije (VBA) i Vojno-obaveštajne agencije (VOA).
Ministarstvo poljoprivrede negira da je povučen Nacrt zakona o dobrobiti životinja
15.10.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije negiralo je da je iz procedure povučen Nacrt zakona o dobrobiti životinja.
Komentari 2
Maxi
Ćoravi desk
Gradite solare na tržnim centrima i njihovim parkinzima, na svakaoj kući, zgradi...
Prave ljude ludima...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar