Bjelobrk: Nikada nismo imali manje stanovnika ni starije stanovništvo
Od 1. januara do kraja avgusta u Srbiji je bilo 909 živorođenih beba manje nego u istom periodu prošle godine kada nam je demografska slika već bila rekordno niska.
Foto: 021.rs
Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku kaže za RTS da moramo imati u vidu da nikada nismo imali manje stanovnika, nikada starije stanovništvo i nikada manje žena u fertilnom periodu.
Prošle godine u Srbiji je rođeno rekordno malo beba kada se pogleda period od 1900. godine pa do danas, uključujući i Balkanske ratove i Prvi i Drugi svetski rat. Međutim, kako navodi Bjelobrk, 1970. godine kada smo imali približno isti broj stanovnika, u fertilnom periodu je bilo dva miliona žena, a danas 1,4 miliona.
"Znači, za 600 hiljada nam se smanjila osnova za rađanje. Bilo koje mere da primenjujete svakako neće imati isti efekat danas, nego da su te mere bile tih sedamdesetih ili devedesetih kad smo prvi put zabeležili negativan prirodni priraštaj. Znači nama su se nagomilale te negativne demografske tendencije, promenila se starostna struktura stanovništva, i mi više nemamo dovoljan potencijal da tako brzo obnovimo stanovništvo", ističe Bjelobrk.
Država izdvaja sve više novca za prvo, drugo, treće i četvrto dete, a jedan od predloga za povećanje izdvajanja je bio na dnevnom redu Skupštine Srbije prošle nedelje.
Mere populacione politike su dobrodošle, smatra Bjelobrk, ali već generacije žena izlaze iz starosnog kontigenta od 15 do 49 godina, a pristižu brojčano manje generacije i osnova se smanjuje. Da su ranije bile primenjene sada bi obuhvatile širi spektar.
"Finansijska pomoć porodicama s decom je uvek dobrodošla. Primećujemo da broj trećerođene dece ne pada, njihovo broj se ne smanjuje, što je opet dobar pokazatelj, ali svakako treba dopuniti merama usklađivanja rada i roditeljstva", napominje Bjelobrk.
Potreban je dodatni set mera koje treba unapređivati i primenjivati, kako bismo u narednom periodu mogli da očekujemo zaustavljanje negativnih demografskih tendencija i krenemo u pozitivnom smeru.
Gordana Plemić iz udruženja "Roditelj" napominje da finansijska pomoć koju država obezbeđuje je dobrodošla pre svega porodicama koje se odlučuju na treće dete jer već imaju uslove da imaju više dece.
"Međutim, ona nije posticaj za rađanje. Takva vrsta pomoći prosto ne utiče na mlade porodice da se odluče da dobiju dete. Ono što mi vidimo kao veliki problem je usklađivanje rada i roditeljstva", dodaje ona.
Veliki problem predstavlja pitanje da li je žena koja je u reproduktivnom periodu zaposlena, i ako jeste, šta se dešava kada se vrati na posao posle porodiljskog odsustva.
"Imamo veliki broj prijeva porodilja koje nam se javljaju, koje po povratku na posao često dobijaju otkaz ili su premeštene na niže radno mesto što uslovljava i niža novčana primanja sa jednim članom porodice više", ističe Plemić.
U istraživanju koje je sproveo Centar za mame pre nekoliko godina, svaka deseta žena je izjavila da ne želi da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodilištu. Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li će dete moći da upišu u vrtić, kvalitet zdravstvene zaštite, mogućnosti obrazovanja kako bi mogli da se ostvare kao roditelji.
Ima li izlaza iz začaranog kruga
Gordana Plemić smatra da izlaza ima, ali da kada se priča o podsticajima fokus ne bi trebalo da bude samo na finansijskoj pomoći, već na širem spektru mera.
Sa stanovišta statistike, jedna od mera koja bi mogla da preokrene matematiku u korist više rođenih beba bi bila imigraciona politika, navodi Bjelobrk. Delimično nam se poslednjih godina to i dešava jer je u Srbiju došla mlada populacija Rusa.
Isto tako, napominje Bjelobrk, visokorazivjene zemlje generalno imaju problem sa natalitetom.
"Čak i Nemačka koja ima stopu fetriliteta 1,56, koja ima jako veliku imigraciju i privlači stanovništvo i rešava ekonomske i demografske probleme, ne može da reši ovaj problem."
Malta, na primer, ima stopu ukupnog fertiliteta 1; Italija 1,24, Španija 1,16, a u pitanju su visoko razvijene zemlje i nisu uspale da reše ovaj problem. Ali stopa fertiliteta je ipak rasla u poslednjih 10 godina. Pre jedne decine je bila samo 1,41, a onda je rasla i stigla do 1,63 pre dve godine, a to se nije odrazilo na prirodni priraštaj.
Međutim, kako objašnjava Bjelobrk, stopa fertiliteta je porasla 2022. godine, posle rezultata popisa stanovništva, kada je broj stanovnika smanjen, a stopa se računa u odnosu na broj žena u fertilnom periodu.
"Popis delimično može da obuhvati komponentu emigracije, što je i obuhvatio, i u tom trenutku je smanjen kontingent žena u odnosu na prethodnu godinu za 70.000. Inače, godišnje se smanjuje za 16.000 do 17.000", objašnjava gošća Jutarnjeg programa.
Zato bi pored mera podrške bilo potrebno da ne pada broj stanovnika, a da broj živorođenih ostane na nivou od 41-42.000. Region južne i istočne Srbije već godinama gubi stanovništvo i tu je najstarija populacija i najmanji potencijal za rađanje, napominje Bjelobrkova.
Beograd se izdvaja kao region koji privlači mlađe stanovništvo (između 33-35 godina) koje preseljavanjem u veće gradske centre traže bolji životni standard. Tako da se u gradskim centrima osećaju rezultati podrške porodicama, što pokazuje i podatak da broj treće dece raste.
Pročitaj još
Kakva nas demografska slika očekuje za 20-30 godina?
"Pa biće nas manje, najmanje jedan milion 2050. godine ako idemo ovom dinamikom, odnosno ovim trenutnim brojem rođenih i umrlih. Teško je raditi projekcije na duži vremenski period zbog dejstva neregularnih faktora, poput pandemije koronavirusa koju niko nije mogao da predvidi", kaže Bjelobrk.
Kako pokazuju statistički podaci, prošle godine, prvi put posle 20 godina broj umrlih je bio manji od 100.000 na godišnjem nivou. Ukoliko i ove godine ne pređemo tu brojku, imaćemo manju negativnu vrednost prirodnog priraštaja, napominje Bjelobrk.
"Ono što je zanimljivo jeste da je u julu mesecu ove godine, što se može se povezati sa klimatskim promenama, bilo 1.300 više umrlih u odnosu na jul prethodne godine. I u avgustu je zabeležena veća smrtnost u odnosu na avgust prethodne godine."
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Er Srbija uvela samouslužne kioske za prijavu na let i predaju prtljaga
17.03.2026.•
0
Er Srbija (Air Serbia) saopštila je danas da je uvela nove samouslužne kioske za prijavu na let i automatizovane stanice za predaju prtljaga.
Niška policija kaznila turskog kamiondžiju sa 4,1 milion dinara zbog 86 prekršaja
17.03.2026.•
0
Turski kamiondžija (48) kažnjen je sa 4,1 milion dinara (35.000 evra) pošto je u prethodnih 28 dana napravio 86 saobraćajnih prekršaja.
Hakeri ukrali "manji deo" podataka korisnika Telekoma Srbije: "Počinioci nas ucenjuju"
17.03.2026.•
1
Kompanija Telekom Srbija saopštila je da je iz njihove korisničke baze ukraden "manji deo" podataka korisnika usluge satelitske televizije m:SAT tv.
Nemački mediji o hipersoničnim kineskim raketama koje je kupila Srbija: "Izazivaju zabrinutost"
17.03.2026.•
2
Srbija je kupila kineske hipersonične rakete. Ta vest privlači pažnju i medija na nemačkom. Kako se tumači taj potez Beograda? A kako objašnjava briga u susednim zemljama?
Trojica saobraćajaca u Kraljevu uhapšena zbog primanja, a još 10 osoba zbog davanja mita
17.03.2026.•
1
Trojica saobraćajnih policajaca Policijske uprave u Kraljevu, M. T. (51), B. P. (50) i M. G. (31), uhapšeni su zbog više slučajeva primanja mita.
Picula na predstavljanju izveštaja o Srbiji: Reforme usporile ili nazadovale, zastrašujuća medijska slika...
17.03.2026.•
17
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je danas, predstavljajući izveštaj o Srbiji, da su reforme značajno usporene i da je medijska slika zastrašujuća.
I dalje nema zime za banke u Srbiji: Profit nastavio da raste, najviše od kamata
17.03.2026.•
0
Za šest najvećih banaka u Srbiji 2025. godina bila je berićetnija nego prethodna jer su zaradile skoro 1,2 milijarde evra, piše Danas.
Trojica Čačana uhapšena zbog ubistva
17.03.2026.•
0
Trojica Čačana uhapšena su zbog ubistva sugrađanina od 58 godina.
Gašić: Ne naoružava se Srbija da bilo kome preti
17.03.2026.•
3
Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je da se Srbija ne naoružava da bilo kome preti, Srbija se naoružava da bi mogla da odbrani građane i zemlju, bez, kako je naveo, bilo kakve opasnosti po komšije.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - šta vam teško
17.03.2026.•
9
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Politikolog Gogić: Boravišne dozvole znače početak integracije zdravstva i obrazovanja u kosovski sistem
17.03.2026.•
1
Politički komentator Ognjen Gogić ocenio je da Priština svojim zakonima o strancima i vozilima definitivno šalje poruku da želi da eliminiše Srbiju sa Kosova.
Spoljnopolitički odbor EP danas o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji
17.03.2026.•
0
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET) danas će u Briselu raspravljati o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji.
Danas obeležavanje 22 godine od Martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji
17.03.2026.•
3
U Srbiji će danas komemorativnim skupovima biti obeležena 22. godišnjica "Martovskog pogroma" na Kosovu i Metohiji.
Glamočić: Već 110 poljoprivrednika odustalo od subvencija zbog dokazivanja troškova
17.03.2026.•
7
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je govoreći o subvencijama, gde je novina obaveza da se podsticaji po hektaru pravdaju fiskalnim računima, rekao da mora da bude utvrđeno na koji način se troši novac.
Građani tužili banke zbog troškova obrade kredita i dobili novac, sada moraju da ga vrate i to sa kamatom
17.03.2026.•
45
Vrhovni sud je 2018. godine odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Do kraja 2021. više od 200.000 građana podnelo je tužbe protiv banaka potražujući novac nazad.
Od 1. aprila unapređenje sistema eBolovanje-Poslodavac
17.03.2026.•
2
Sistem "eBolovanje-Poslodavac" od 1. aprila biće unapređen elektronskim podnošenjem zahteva za obračun i refundaciju naknada zarada.
Preduzetnik bez dozvole vadio pesak i šljunak iz Južne Morave i napravio akumulaciono jezero
17.03.2026.•
3
Niška policija uhapsila je M. S. (31), vlasnika jedne preduzetničke radnje iz Aleksinca, zbog neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću, nedozvoljene proizvodnje i oštećenja životne sredine.
Budimović: Cene mesa u Srbiji narednih meseci neće padati
17.03.2026.•
1
Cene mesa u Srbiji u narednim mesecima neće padati, a ponuda je trenutno stabilna, izjavio je sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović.
Stručnjaci se bavili posledicama studentskih protesta na psihičko zdravlje samih učesnika: Ovo su zaključci
17.03.2026.•
2
Dan uoči godišnjice najvećeg studentskog i građanskog skupa 15. marta u Beogradu u Berlinu je održana rasprava o jednoj temi o kojoj se, otkako su studentski protesti počeli, retko priča.
Reč "blokader" u medijima upotrebljena više od 36.000 puta: Može li zvanično ući u rečnik?
17.03.2026.•
14
Rogobatna i sklepana reč "blokader" u srpskom jeziku ne znači ništa jer ne postoji.
Država ima 50.000 stanova, lokala, garaža i parcela nerešenog statusa: Kolika je vrednost nekretnina?
17.03.2026.•
0
Više od 5.000 parcela građevinskog zemljišta država ima u susvojini, odnosno vlasništvo nad tim zemljištem deli sa nekim.
Komentari 25
Mrcke
Aca
Mama
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar