.jpg "Đukić Dejanović: Moguća jednokratna finansijska podrška za prosvetare")
"Crno tržište" privatnih časova: Vredno oko 110 miliona evra godišnje, sve više posla za nastavnike
Neformalno tržište privatnih časova za osnovce i srednjoškolce u Srbiji vredi otprilike oko 110 miliona evra godišnje, najmanje 30 odsto ukupnih plata nastavnog osoblja u školama.
Foto: Pixabay
Nadležni prosvetni organi ne žele da objasne zašto tolerišu ovaj paralelni sistem obrazovanja "na crno".
Odgovor daju istraživanja u Evropi, koja pokazuju da za razliku od zapadnih zemalja, gde su privatni časovi deo legalnog tržišta, u postkomunističkim zemljama oni su prećutno postali način da nastavnici sa malim zaradama poprave svoj status, piše magazin Biznis i finansije.
Oglašavanje privatnih časova u Srbiji, od devedesetih godina prošlog veka kada je bilo više štrajkova i nestašica struje nego nastave, pa do danas kada učimo onlajn, poprimilo je tolike razmere da se oglasi za časove mogu naći i na sajtu Kupujem-prodajem.
Aktivni profesori, profesori u penziji, profesori bez posla, stručnjaci raznih fela, pa čak i studenti, sve su to predavači koji se na neformalnom tržištu obrazovanja u Srbiji pojavljuju kao slamka spasa za đake kojima treba pomoć u učenju.
S druge strane, piše magazin Biznis i finansije, "kupci" ovakvih usluga su sve mlađeg uzrasta, jer se sa privatnim časovima počinje već tokom pripreme dece za polazak u osnovnu školu. Uči se sve, matematika, srpski, strani jezici, prirodne nauke…
Privatni časovi su najjeftiniji u manjim gradovima i na selu, gde se kreću od 400 do 800 dinara, negde do 1.200 dinara. Što je veća sredina i prosečna zarada, to su veće i cene za ovakve usluge.
Ali, bez obzira na razlike, način plaćanja je isti – novac se daje na ruke. To znači da ovaj vid dodatnog obrazovanja funkcioniše kao neformalno tržište, za koje nema zvanične evidencije.
Kvantitet ne daje kvalitet
Stiče se utisak da privatni časovi ne čine đake kompetentnijim i samostalnijim, kažu za Biznis i Finansije na Pedagoškom fakultetu u Somboru, gde se obrazuju budući učitelji.
"Zapažamo da nivo znanja opada iz godine u godinu kod većine novoupisanih studenata. Zato smo primorani da u svojim predavanjima polazimo od osnovnih znanja. Tu mislim na fundamentalna znanja iz osnovne škole, koja se nekako u toku školovanja izgube", navodi dr Gordana Kozoderović, profesorka bioloških predmeta i metodike prirodnih nauka na Pedagoškom fakultetu u Somboru.
Ona ističe da nove generacije studenata nisu u stanju da povezuju činjenice i fenomene iz svakodnevnog života, da kritički razmišljaju, formiraju sopstvene stavove zasnovane na argumentima, niti iskazuju kreativnost.
Razlike među sadašnjim i studentima od pre petnaestak godina primećuje i dr Dejan Molnar, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
"Pažnja studenata je danas kraća, a uočavam da su usmereniji na konkretna i primenljiva znanja i veštine. Navikli su na dostupnost različitih informacija i orijentisani su na digitalne tehnologije, sadržaje i načine komunikacije. Primetno je, takođe, da kada god mogu biraju pismeni način polaganja ispita, umesto usmenog, koji je ranije bio dominantan. Moj je utisak da često ne prave jasnu razliku između znanja i informisanosti", ocenjuje Molnar.
Privatne časove u Srbiji pohađa oko 205.000 učenika
Na pitanje kako proceniti tržište privatnih časova osnovaca i srednjoškolaca, s obzirom da nema zvaničnih podataka, Molnar kaže da je to moguće ali uz niz pretpostavki.
On je za Biznis i Finansije izveo računicu o vrednosti tržišta privatnih časova za osnovce i srednjoškolce u Srbiji, po kojoj oko 35,4 odsto đaka pohađa privatne časove.
U račun je ušao broj nastavnika, njihovo radno vreme i zarade, prosečna cena privatnog časa od 10 evra i ukupan broj učenika u redovnim školama (državnim i privatnim), koji je u prošloj školskoj godini iznosio 500.514 đaka u osnovnoj i 225.423 u srednjoj školi.
"Pretpostavimo, najpre, da neku vrstu privatnih časova pohađa pet odsto đaka nižih razreda, svaki treći učenik viših razreda osnovne škole i svaki drugi srednjoškolac. Ovako procenjen broj učenika koji idu na ove neformalne edukacije iznosi oko 205.000 učenika", navodi sagovornik ovog magazina.
Pročitaj još
Dodatne pretpostavke su da se usluge privatnih časova koriste samo u toku trajanja školske godine, devet meseci godišnje, da prosečan đak na mesečnom nivou ukupno šest puta ide na časove i da jedan čas u proseku košta 10 evra.
"Na bazi ove logike se može preračunati da bi tržište privatnih časova u Srbiji moglo da vredi otprilike oko 110 miliona evra na godišnjem nivou. Naime, toliko novca bi prema ovoj računici građani Srbije mogli da izdvajaju za dodatno obrazovanje svoje dece izvan formalnog školskog sistema", procenjuje Molnar.
Ministarstvo prosvete i nadležna inspekcija nisu odgovorili na pitanja magazina Biznis i Finansije da li imaju podatke o tržištu privatnih časova u Srbiji, koliko je ova vrsta paralelnog obrazovanja u skladu sa propisanim školskim programima i zašto se toleriše ovakav rad "na crno".
Odgovore nisu dobili ni od iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja o tome kakav je stav struke prema tržištu privatnih časova i koliko ova vrsta nastave utiče na kvalitet obrazovanja mladih.
Ceo tekst čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - idemo opet
20.10.2025.•
0
Novi ciklus pitanja u 021.rs dnevnom kvizu je pred vama.
Luksemburški list: Vučić gubi kredibilitet i u zemlji i u svetu
20.10.2025.•
8
Kao navodni naslednik nesvrstane Jugoslavije, kandidat za EU Srbija izvodi svoj hod po žici između Istoka i Zapada, ali njen autoritarni predsednik Aleksandar Vučić gubi kredibilitet i u zemlji i u svetu.
VIDEO: Novopazarski studenti koji pešače do Novog Sada stigli su u Kraljevo
19.10.2025.•
2
Studenti koji pešače od Novog Pazara do Novog Sada večeras su stigli u Kraljevo, gde će prenoćiti.
Berlinski dnevnik: Kritika Fon der Lajen - promena kursa EU prema Srbiji?
19.10.2025.•
8
Nije izvesno da li kritike koje je u Beogradu izrekla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nagoveštavaju oštriji kurs Evropske unije prema Srbiji, piše danas berlinski dnevnik Taz (Tagescajtung).
Studenti u blokadi pozvali građane da im pomognu uoči velikog skupa u Novom Sadu
19.10.2025.•
7
Studenti u blokadi pozvali su građane da im pomognu uoči velikog komemorativnog skupa koji će biti održan 1. novembra u Novom Sadu.
Marković: Srbija pre šest godina prednjačila u evropskim integracijama, sada je na samom začelju
19.10.2025.•
16
Srbija želi da bude članica Evropske unije (EU), ali pod svojim uslovima i problem je što je sama EU davala signale da je to moguće, a nije, ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Marković.
Teretnjaci na Batrovcima i Šidu čekaju oko tri sata
19.10.2025.•
1
Zadržavanja za kamione ima na graničnim prelazima Batrovci i Šid, ka Hrvatskoj.
Emisiju "Važne stvari" RTS skratio jer dete kaže da u Zrenjaninu nema čiste vode
19.10.2025.•
16
Radio televizija Srbije je, prilikom emitovanja nove emisije "Važne stvari", isekla deo u kojem devojčica govori da u Zrenjaninu nema čiste vode.
Politikolog Milić: Kad se jednom dospe na listu sankcija SAD, teško se sa nje silazi
19.10.2025.•
4
Politikolog Dimitrije Milić kaže da, kako bi se o situaciji u Srbiji pričalo u institucijama Evropske unije, ona mora da se održava kao relevantna tema među donosima odluka.
Sednica Vlade Srbije u ponedeljak u Leskovcu
19.10.2025.•
3
Vlada Srbije na čelu sa premijerom Đurom Macutom održaće sutra u Leskovcu posebnu sednicu u zgradi lokalne samouprave u tom gradu.
Pokret Tvrđava: Sud odbacio predlog za pritvor aktivisti Nikoli Krstiću
19.10.2025.•
1
Sud u Smederevu odbacio je predlog tužilaštva za određivanje pritvora koordinatoru Pokreta Tvrđava Nikoli Krstiću.
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju rad u ponedeljak u 10 časova
19.10.2025.•
0
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju rad sutra od 10 časova i to objedinjenom načelnom raspravom o tačkama dnevnog reda koje se odnose na međunarodne sporazume i finansijske ugovore.
Pred samu godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu: EP usvaja novu rezoluciju o Srbiji
19.10.2025.•
7
Rezolucija Evropskog parlamenta koja je najavljena za kraj oktobra, uoči godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu, značajan je i još jedan u nizu koraka u smeru promena odnosa EU prema Aleksandru Vučiću.
Uhvaćen sa 29 paketa marihuane u kolima: Opirao se tokom hapšenja i više puta udario policajca u glavu
19.10.2025.•
0
Beogradska policija je zaplenila oko 15 kilograma marihuane i uhapsila Đ. M. (25) zbog trgovine drogom.
Hapšenje Srba na Kosovu: Sedmoro privedeno u Zubinom Potoku i Zvečanu
19.10.2025.•
1
Sedmoro Srba privedeno je u policijskoj akciji sprovedenoj jutros oko šest časova u Zubinom Potoku i Zvečanu, saopštila je Vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
EU najavila: U Srbiji će se graditi "fabrika veštačke inteligencije"
19.10.2025.•
57
Evropska unija planira da na teritoriji Zapadnog Balkana izgradi dve "AI fabrike", tačnije rečeno centra za razvoj veštačke inteligencije, od kojih će se jedna nalaziti u Srbiji.
ANEM i Fond B92 prikupili 5.000 evra pomoći za novinarke i novinare iz Gaze
19.10.2025.•
1
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Fond B92 prikupili su 5.000 evra za pomoć novinarkama i novinarima u Gazi.
FOTO, VIDEO: Vozač autobusa poginuo, dve osobe povređene u sudaru kod Čačka
19.10.2025.•
3
Vozač autobusa je poginuo, a dve osobe su povređene u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila jutros oko 6.40 časova na putu Čačak - Kragujevac, u mestu Bečanj.
Četvrtina stanovnika Srbije u riziku od siromaštva: Socijalne mere države kratkotrajne i mahom pred izbore
19.10.2025.•
9
Vlast u Srbiji siromašnih se seti uglavnom pred izbore, dok podaci pokazuju da gotovo četvrtina građana živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.
O nesreći kod Sremske Mitrovice: "Malo inspektora za kontrolu prevoznika, a neko i sa 70 godina vozi putnike"
19.10.2025.•
21
Srbija nema dovoljno inspektora koji se bave nadzorom prevoznika, a gotovo nikad ne budu sankcionisani direktori i prevoznici.
Komentari 55
Nubara
Milica
Mico Mitrovic
https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/730471/prosvjetna-inspekcija-ne-moze-da-dokaze-nezakonit-rad-nastavnika-siva-ekonomija-preuzela-i-obrazovanje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar