Prava pacijenata u Srbiji kao Jeti - svi pričaju o njima, a niko ih nije video
Čekanje na preglede i analize, operacije za koje se termin dobije tek za nekoliko meseci, pa i godinu dana, traženje veza i davanje mita kako bi uslugu ipak dobili...
Ovo su samo neke od stvari na koje se žale pacijenti u Srbiji.
U Srbiji postoji Zakon o pravima pacijenata. Njime se uređuju prava pacijenata prilikom korišćenja zdravstvene zaštite, način ostvarivanja i zaštite tih prava, kao i druga pitanja u vezi sa pravima i dužnostima pacijenata.
Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije za N1 kaže da su prava pacijenata u Srbiji kao Jeti - svi pričaju o njima, a niko ih nije video, jer, prema njegovim rečima, uprkos postojanju Zakona, pacijenti svoja prava u maloj meri prepoznaju.
"Izuzetak su hronični pacijenti, koji stalno moraju da idu kod lekara, dok ogromna većina ovih povremenih pacijenata nema pojma šta piše u Zakonu. I ne prepoznaju uopšte prava pacijenata kao takva", objašnjava on.
Jedno od prava za koje pacijenti uglavnom ne znaju je, prema rečima advokatice Sonje Hadži-Borjanović, zamenice zastupnice Udruženja za zaštitu prava pacijenata na savesno lečenje Novi Sad "Help", da uvek imaju pravo na drugo mišljenje.
"To nikome niko ne može da zabrani. Tu je problem od koga da traže drugo mišljenje. Tu su obično ljudi u problemu, čak i kada znaju za to svoje pravo, ali verovatno većina njih nije svesna", kaže ona.
Savo Pilipović činjenicu da mnogi pacijenti nisu svesni svojih prava smatra manjim delom problema, ističući da je veći problem to što se ta prava u najvećoj meri ne poštuju. Osnovni uzrok ovih problema vidi u karakteru srpskog zdravstva, za koje navodi da funkcioniše na principima koje je postavio Milan Jovanović Batut krajem 19. i početkom 20. veka. Lekari, kako ističe, pacijente doživljavaju kao objekat i to je, dodaje, jedan od ključnih problema srpskog zdravstva.
"Taj problem pacijenta stavlja na duboku periferiju. Iako su svi uvereni da je pacijent u centru zdravstvenog sistema, to nije tačno. Pacijent je na dubokoj, dubokoj periferiji zdravstvenog sistema Srbije i vrlo malo ga se za bilo šta pita", objašnjava Pilipović.
Dodaje i da su našim zakonima propisana prava pacijenata, ali da se ona u praksi ne sprovode, te da čak i neki najbolji lekari smatraju da su pojedine odredbe besmislene.
"Teoretski je našim zakonima propisano da kada imate operaciju morate da date saglasnost za operaciju. Međutim, u bolnicama pacijentima daju prazan list papira nepopunjen, dobijaju tzv. blanko saglasnost gde daju svoj potpis, a oni kasnije ubacuju ime doktora, ime sestre koja je prisustvovala razgovoru koji nikada nije obavljen i nikada neće biti obavljen i kada se bunite, kad tražite da vam doktor ukaže na sve te činjenice koje su zakonom propisane, u smislu koji su mogući rizici i posledice operacije i tako dalje, onda dobijete neprijatnu tišinu kao odgovor. I to se dešava u 99,7 odsto situacija u Srbiji, da ne kažem u 100 odsto situacija. Znači da oni najbolji doktori, najpažljiviji, najdivniji, koje najviše volimo, koji zaista imaju empatiju prema pacijentima, koji su stručni, jednostavno smatraju da je to jedna potpuno besmislena odredba zakona i nikada ne dođu da kažu pacijentu šta su moguće posledice i rizici operacije koju će preduzeti prema tom pacijentu. Oni to smatraju potpuno besmislenom odredbom zakona, potpuno besmislenim pravom pacijenta", objašnjava on.
Pilipović navodi i da je pravo pacijenta na izbor lekara takođe mrtvo slovo na papiru.
"Teoretski, svako od nas ima pravo da bira ko će ga lečiti i operisati. To se još nekako poštuje na nivou doma zdravlja, ali na nivou sekundarne i tercijalne zaštite od slobodnog izbora pacijenta nema ništa. Tu je situacija poprilično loša, tako da imamo jednu vrlo, vrlo tešku situaciju da objasnimo načelnicima da kada određuju moraju da nekako i nas konsultuju, da želimo da učestvujemo u izboru lekara. To im se čini opet potpuno besmislenim", objašnjava Pilipović.
Advokatica Sonja Hadži-Borjanović za N1 ističe da svaki pacijent ima pravo na savesno, bezbedno i čoveka dostojno lečenje, ali da je lečenje u skladu sa pravilima struke pravo koje je i najčešće uskraćeno.
"Svaki pacijent ima pravo da zna sa kim razgovara, i ko je ta osoba koja se njemu obraća bez obzira u koju zdravstvenu ustanovu je došao. To znači da svi zdravstveni radnici moraju imati identifikacione kartice, da kada ja kao pacijentkinja ili bilo ko drugi pri istupu traži neku pomoć, ima pravo da zna prezime i u kom svojstvu se ta osoba obraća pacijentima. To smatram da je veoma bitno zato što se to zapravo i ne događa. Na taj način, ukoliko imate problem, praktično ne znate protiv koga da napišete prijavu jer to nije moguće posle utvrditi", navodi ona.
Pročitaj još
Prema njenim rečima, vrlo često se pacijenatima koji su hospitalizovani krši i pravo na svakodnevni dolazak lekara.
"Ordinirajući lekar mora da sačini izveštaj na dnevnom nivou. Znači, vi imate da u nekim bolnicama danima ne postoji ni jedan lekarski dekurzus i to nažalost neki vajni veštaci čak gledaju kao normalnu stvar", kaže Hadži-Borjanović.
Kada su u pitanju razlozi zbog kojih se građani obraćaju udruženjima koja štite prava pacijenata, Pilipović kao najveći problem pacijenata u Srbiji ističe to da lekari nemaju dovoljno vremena da razgovaraju sa pacijentom i upute ga u dijagnozu, predložene terapije, intervencije...
Ceo tekst N1 o pravima pacijenata čitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Nadležni u Čačku slavili uz 432 kile roštilja, a sve platili iz budžeta: Podnete krivične prijave
10.11.2026.•
0
Samostalni odbornik u Skupštini Čačka Pavle Jelesijević podneo je krivičnu prijavu protiv NN službenih lica Gradske uprave zbog troškova reprezentacije.
Od "zvučnog topa" do pretresa fakulteta: Kako je Stefanović uspostavio paratužilački sistem u Beogradu?
10.11.2026.•
0
Prvi izveštaj Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva objavljen je danas.
Od 1. januara 2027. novi uslovi za starosnu penziju
10.11.2026.•
1
Novi uslovi za odlazak u penziju važiće od 1. januara 2027. godine.
Taksisti uz pretnju ukrao automobil, pa vozilom udario u betonsku ogradu
10.11.2026.•
1
Policija u Nišu je uhapsila B. J. (30) iz okoline ovog grada zbog razbojništva.
SSSS: Prioritet nove vlasti da bude i ukidanje penala za prevremeni odlazak u penziju
10.11.2026.•
5
Jedan od prioriteta novih vlasti trebalo bi da budu izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno konačno ukidanje penala, odnosno trajnog umanjenja za prevremeni odlazak u penziju.
Socijalisti u Beogradu kritikovali rukovodstvo SPS i napustili sastanak predsedništva, vratio ih Dačić
10.11.2026.•
4
Član predsedništva SPS Toma Fila rekao je da su na sinoćnjem sastanku rukovodstva te stranke predstavnici GO Beograda kritikovali pojedine stranačke funkcionere zbog loše izborne kampanje i lošeg izbornog rezultata.
Skupština bez SPS, Vučić kao opozicionar, Studentska lista preuzima vlast: "Biće to najpraćenija sednica"
10.11.2026.•
8
Konstitutivna sednica Skupštine Srbije zakazana je za 17. novembar, a najavljeno je da će biti razmatrano šest tačaka dnevnog reda.
Aleksandar Vučić i Marko Parezanović će biti pozvani kao svedoci na suđenju Darku Šariću za pranje novca
10.11.2026.•
6
Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Marko Parezanović iz BIA biće pozvani kao svedoci u postupku u kom se Darku Šariću sudi za pranje novca.
Savet REM zabranio emisije Kurira na dva dana, kaznio Prvu zbog izjava Milomira Marića
10.11.2026.•
6
Savet REM-a kaznio je TV Kurir zabranom emitovanja na jedan dan Dnevnika i na dva dana zabrane emitovanja emisije Vesti, nalazeći da je prekršen Zakon o elektronskim medijima i Pravilnik o zaštiti ljudskih prava.
Gradonačelnik Leskovca: Neću podneti ostavku, možda se to dogodi - ako budem mrtav
10.11.2026.•
6
Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović poručio je da ne namerava da podnese ostavku i da će na toj funkciji ostati najmanje još godinu dana.
NSPRS: Više od 200 prosvetara ostalo bez posla od početka 2025.
10.11.2026.•
1
Više od 200 prosvetnih radnika ostalo je bez posla od početka 2025. godine zbog političke, sindikalne ili druge vrste diskriminacije, saopštio je Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije.
Banka Poštanska štedionica privremeno obustavila prijem zahteva za kredite za mlade
10.11.2026.•
1
Banka Poštanska štedionica, u kojoj je do sada bilo najviše zahteva za subvencionisane stambene kredite za mlade, uz minimalno učešće od jedan odsto, objavila je da je privremeno obustavila prijem novih zahteva.
Više od 90 uhapšenih za dve nedelje posle izbora: Gde su institucije bile dosad?
10.11.2026.•
9
Posle parlamentarnih izbora 25. oktobra, a pre formiranja nove vlade, pokrenut je niz policijskih akcija.
Dragan J. Vučićević tvrdi da je policija došla da ga privede pred sednicu REM-a
10.11.2026.•
8
Glavni i odgovorni urednik televizije Informer Dragan J. Vučićević izjavio je da su jutros na njegovu kućnu adresu došla trojica policijskih službenika sa nalogom za privođenje.
Naprednjaci tvrde da investitori odlaze zbog Studentske liste: Kompanije objašnjavaju zašto zapravo idu
10.11.2026.•
30
Bivša vlast plaši građane da će 30.000 ljudi završiti na ulici jer strani investitori zatvaraju fabrike.
Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević podnela ostavku
10.11.2026.•
5
Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević podnela je ostavku na tu funkciju, saopšteno je iz gradske uprave Užica.
Sve teže do doma: Statistika pokazuje koliko građani Srbije troše na stanovanje, a koliko oni u EU
10.11.2026.•
5
Stanovanje je za milione Evropljana postalo jedan od najvećih udara na kućni budžet, a Srbija se nalazi među zemljama u kojima građani sve teže podnose ove troškove.
Informeru stiglo rešenje: Spornu emisiju ne sme da emituje ni pod drugim nazivom
10.11.2026.•
17
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević saopštio je da je stiglo rešenje Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Komentari 2
Dr Ciki
Ovo su preduslovi za bilo kakvu priču o pravima pacijenta/osiguranika RFZO.
Drdrdrdr...
Pri tome su oštećeni najviše pacijenti, ali i čisti privatnici. Koji su najčadniji.
Zakon o medicini, stomatologiji, farmaciji, biohemiji, ne objedinjuje pravo pacijenata, da kako u društvenim, tako i u privatnim klinikama, imaju pravo na svoj propisani minimalni paket usluga i da isti i ostvare.
Tog momenta, kako bi taj dugo očekivani i nikada još ostvareni paket zaživeo, liste čekanja bi "puf!" nestale.
I ne samo to!
Počela bi utakmica za pacijente: Svi bi dobili pripadajuća prava iz minimalnog paketa.
I to extra kvalitetno!
Pa sada vi vidite ko, zašto i pošto koči takav zakon!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar