.jpg "\"Borba sa vetrenjačama\": Kako izgleda borba za opstanak porodica dece sa invaliditetom u Srbiji?")
Kada ponestane resursa, deca sa invaliditetom postanu odgovornost države: Kako žive u sistemu?
Kada sistemska podrška porodici deteta sa invaliditetom izostane, a ono izgubi preduslov za kvalitetan život unutar porodične zajednice, dešava se da država preuzme stvar u svoje ruke.
Foto: Pixabay
Nadležni odluče da dete u svom okruženju više nema uslova za kvalitetan život u okviru porodice, te ga pošalju u neki od domova za smeštaj dece.
Ovakvih ustanova socijalne zaštite, odnosno za smeštaj dece sa invaliditetom u Srbiji ima 10, a najveće su "Zvečanska" u Beogradu i "Kolevka" u Subotici. Ustanova za smeštaj odraslih osoba sa invaliditetom ima 16, a uslovi za život u svim ovim institucijama razlikuju se od jedne do druge.
U zajedničkom izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) i Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S "Zaboravljena deca", iz 2021. godine, navodi se da država radi na deinstitucionalizaciji dece, ali da neke od mera suštinski udaljavaju Srbiju od ispunjavanja njenih obaveza za zaštitu ljudskih prava dece i odraslih osoba sa invaliditetom.
"Na osnovu zapažanja tokom poseta institucijama u Srbiji (kako velikim domovima, tako i malim domskim zajednicama), DRI i MDRI-S nalaze da je smeštaj u rezidencijalnim ustanovama u Srbiji opasan po psihičko i fizičko zdravlje deteta i da neminovno vodi pogoršanju poteškoća u razvoju. Smeštaj u instituciju vodi dehumanizaciji, socijalnoj izolaciji i ne doprinosi habilitaciji i razvoju veština koje doprinose uključivanju u društvo. Tretman u ovim ustanovama - ili izostanak brige i nege - vodi pogoršanju smetnji i ugrožava zdravlje i život deteta", navodi se u zaključku 2021. godine.
Snežana Lazarević iz MDRI-S objašnjava za 021.rs da su uslovi života u ovim ustanovama različiti, ali da svakako ima puno problema.
"U nekim ima manjak zdravstvenog osoblja, pa tako dete koje ima složenije zdravstvene probleme često bude upućeno na lečenje u neke druge ustanove u okolini. Za to dete je onda potrebna pratnja, pa onda problem nastane i ko će u samom domu raditi. Drugi bitan problem jeste što se deci u ustanovama socijalne zaštite uskraćuju neki tretmani", kaže ona.
Objašnjava da su postojali slučajevi kada detetu nije tretiran hidrocefalus, što je stanje u kom se skuplja tečnost oko mozga, a tretman podrazumeva intervenciju kojom se ugrađuje cevčica koja tu tečnost odvodi u želudac.
"Ukoliko se to ne uradi, dolazi do nakupljanja tečnosti i dete trpi velike bolove. Zbog toga je apsolutno nedopustivo da dete ne odlazi na tretmane. Prilikom te naše poslednje posete smo videli i dete koje ima rascep usne, a to nije operisano. Zbog čega je to tako, ne možemo da tvrdimo. Obično odluku o tome da li će se vršiti intervencija jeste lekarski konzilijum. Ono što mi čujemo od zaposlenih jeste da kod takvih situacija konzilijum utvrdi da bi takve operacije bile rizične, ali se postavlja pitanje da li je rizično živeti u takvim uslovima kada dete trpi velike bolove", kaže ona.
Tatjana Stojšić Petković iz Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije, koja je godinama radila u jednoj ovakvoj ustanovi za decu u Veterniku, ističe za 021.rs da je izuzetno bitno da postoji veći broj zaposlenih u institucijama, ali i da se radi na poboljšanju kvaliteta života deteta u svakom smislu.
"Šta ćemo sa psihološkim delom, socijalnim, sa socijalnom integracijom i razvojem emotivnog statusa koji takođe treba da bude tretiran kao i ovo drugo. Mislim da je jako bitno da se radi na što većoj inkluziji i integraciji i da te institucije ne treba da budu zatvorene. Da ta deca imaju mogućnost i da izlaze i da se druže i da izlaze na neka druga mesta, da prosto ne budu isključivo sa svojim vršnjacima koji takođe imaju poteškoće, nego da se integrišu u društvo. Da ne budu na margini i da ne budu toliko izopšteni iz društva i da se ljudi prave da ne postoje", ističe ona.
Snežana Lazarević se slaže sa tim, te ističe da je higijena unutar samih domova zadovoljavajuća, ali one poprilično izgledaju kao bolnice.
"Problem je u tome što se te ustanove dom, i one bi trebalo da zamene kuću i da im budu dostupne i igračke i prostor za igru. Međutim, oni žive u sobama u kojima ima od osam do 10 kreveta. Zapravo, krevetaca koji oni retko napuštaju, vrlo retko izlaze napolje, mali broj aktivnosti imaju. Deca, pogotovo ona koja još ne hodaju, cele dane provode u tim svojim krevetima i jedino kad imaju neke aktivnosti je hranjenje, presvlačenje i kupanje", objašnjava ona.
Ističe da je, osim fizičkih uslova, mnogo biran i način na koji se zaposleni odnose prema osobama koje se nalaze u tim institucijama.
"Mnogo je važno da tamo žive ljudi koji ni za šta nisu krivi, a oni su praktično lišeni slobode. Oni ne mogu da izađu iz doma kada god to žele, oni moraju da traže propusnicu, nemaju nikakvu privatnost, žive sa više ljudi sa kojima nisu ni u kakvom srodstvu. Koriste zajedničke toalete, tuševe, vrlo često se to kupanje i tuširanje obavlja grupno, veoma često na tuš kabinama i toaletima nema vrata, na WC šoljama nema daske. Prosto, lišeni su slobode na neki porodični život. Ukoliko imaju srodnike van doma, veoma često oni moraju unapred da se najave da će doći i da im se ta poseta odobri. Oni često ne mogu ni da uđu tamo gde živi taj neko koga posećuju, u njegovu sobu, nego postoje neke posebne prostorije za posetu, ali oni prosto nikada ne vide kako taj neki njihov srodnik živi tačno", kaže Lazarević.
Podseća i da su pravila o poseti dodatno postala strožija od pandemije korona virusa, ali naglašava da to nisu bolnice nego mesto gde osobe žive.
"Prosto, zbog toga što žive tu gde žive, oni su lišeni prava. Kako možemo da pričamo o pravu na privatnost ako ja živim sa još osam ljudi i ako nikada nisam sama, ako nemam svoj plakar, nosim isključivo odeću iz vešernice jer nemam svoju odeću", kaže ona.
Foto: Pixabay
Stojšić Petković ističe da bi trebalo, unutar samih ustanova, da se radi na poboljšanju edukacije zaposlenih, kao i da se osavremene procesi.
"Postoje nove tehnologije i nove tehnike i asistivne tehnologije koje bi mogle da olakšaju deci život. Prosto, ako je dete neverbalno a ima smisla za neku oblast, da se tom detetu omogući da ono to i radi. A mi i dalje to nemamo. Nemamo o zakon o radnim centrima, socijalnom preduzeću, i dalje nemamo rešena neka veoma važna pitanja koja bi omogućila da se deci olakša život u okviru institucija. Ostvarivanje prava na ortopedska pomagala, pravo na tuđu pomoć koje se naravno gubi kada uđete u takvu instituciju jer je već imate", objašnjava ona.
Promene u samim ustanovama, kako ističe Snežana Lazarević, idu jako sporo i skoro da ih nema.
"Broj ljudi koji živi u domovima se ne smanjuje, bez obzira što se naša država deklarativno opredelila za deinstutitucionalizaciju. Pritisak je veliki, duga je lista čekanja, ali je glavni razlog taj što deca sa invaliditetom i porodice nemaju adekvatnu podršku države", kaže sagovornica 021.rs.
Podseća da se niko ne odriče člana svoje porodice "tek tako".
"Prosto se dešava da roditelji postanu iscrpljeni, sami se više ne snalaze, sami se razbole, više ne mogu da izdrže taj pritisak jer nije ista stvar gajiti dete koje ima invaliditet i brinuti o detetu koje ga nema. Roditeljstvo je zahtevno i za jednu i za drugu grupu, ali kada imate još dete sa smetnjama u razvoju, kada imate problem kada ga odvedete kod lekara, da ga upišete u vrtić, školu, kada u školi ne dobija adekvatno i kvalitetno obrazovanje, kada nemate gde sa njim posle škole dok ste vi na poslu", kaže ona.
Tatjana Stojšić Petković ističe da je, kada bi se radilo na smanjenju dece u ovim institucijama, potrebno raditi na dve strane paralelno.
"Sa jedne strane je bitno poboljšati ekonomski položaj porodica, odnosno da država obezbedi porodici ono što je neophodno za to dece. Sa druge strane, treba raditi na upoznavanju porodica sa mogućnostima tog deteta i na koji način mogu najbolje da mu pomognu. Uz to, treba raditi i na servisima usluge koji ne moraju da budu dostupni samo u većim gradovima nego i u manjim mestima, da se organizuje prevoz, da vi možete da računate na to da ako živite u nekom selu u Srbiji da možete da računate na to će vaše dete tri puta nedeljno imati mogućnost da ode do logopeda, da to budu možda neke terenske službe, neke podrške koje će zaista biti realne i dugoročne, a ne kratkoročne preko nekih projekata. Jer invaliditet nije bolest koja će proći, to je stanje koje se vrlo retko menja na bolje. Ali da bi se to stanje održavalo ili razvijalo nešto što može da se razvije, za to je potrebno mnogo truda i rada, a zna se da je taj period ranog detinjstva izuzetno bitan i ključan da bi dete moglo u punom potencijalu ostvari ono što ima i što može", kaže sagovornica portala 021.rs.
Pročitaj još
Ističe i da bi mnogo bolje bilo da u državi postoje manje institucije u lokalnim zajednicama koje bi roditeljima dece sa invaliditetom služile kao privremeno-povremene ustanove kojima se obrate za pomoć i podršku.
"Trebalo bi razvijati servise podrške, od stanovanja uz podršku do malih zajednica, do dnevnih boravaka koji imaju drugačije radno vreme i omogućiti da porodice koje imaju decu sa invaliditetom da mogu da sačuvaju svoju porodicu i da imaju adekvatnu podršku u okruženju. Zaista, tu treba raditi na zakonskim okvirima i na pružanju podrške. Udruživanje osoba sa invaliditetom i njihovih porodica isto je jako bitno jer u takvom okruženju možete puno da saznate, ali i da se suočite sa tim da vi niste jedini sa nekim problemom", objašnjava ona.
U okviru Skupštine Srbije je u oktobru ove godine formirana neformalna Parlamentarna grupa za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, na inicijativu Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije.
Stojšić Petković objašnjava da je pregovaranje sa državom, donošenje strategija, zakonskih okvira i svega onoga što bi poboljšalo život osoba sa invaliditetom, bez obzira da li su u pitanju deca ili odrasli, od izuzetnog značaja.
"Mi možemo da se skupimo i da pričamo šta sve ne valja, ali ako nemamo konkretne korake i ideje, neki konkretni plan kako sprovesti u delo, to nema nikakvog smisla. Shodno tome već nekoliko godina pokušavamo da dođemo do parlamenta, a ove godine smo to uspeli i da pokrenemo jednu neformalnu parlamentarnu grupu koja treba da radi na analizi postojećih i predlaganju novih zakona, kao i na analizi strategija i njihove primene u praksi", ističe ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Šapić o asfaltu koji su uništila vojna vozila: "Troškovi popravke minorni u odnosu na benefite vojne parade"
21.10.2025.•
0
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio jeda je asfalt na svim saobraćajnicama na Novom Beogradu obnovljen nakon vojne parade održane u septembru.
Sledećeg vikenda pomeramo kazaljke i prelazimo na zimsko računanje vremena
21.10.2025.•
0
Zimsko računanje vremena ove godine počinje u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra u tri sata ujutru pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan sat unazad.
Državljanin BiH sa Interpolove poternice uhapšen u Šapcu: Bio tražen zbog ubistva, krađe i razbojništva
21.10.2025.•
1
Policija je u Šapcu uhapsila državljanina Bosne i Hercegovine D. N. (43) za kojim je raspisana Interpolova poternica za ubistvo, tešku krađu i razbojništvo, izvršena u Holandiji.
Veber o proceni statusa SNS u Evropskoj narodnoj partiji: Proces u toku, smatramo ga ozbiljnim
21.10.2025.•
2
Predsednik Evropske narodne partije Manfred Veber izjavio je da je i dalje u toku proces procene statusa Srpske napredne stranke unutar grupacije.
Tužilaštvo traži dve godine zatvora za mladića koji je kolima udario kolica sa bebom, pa pretukao oca deteta
21.10.2025.•
6
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog protiv L.T. (20) zbog zbog nanošenja teških telesnih povreda.
Potpisan Sporazum o saradnji između Instituta "Vinča" i kompanije Inobačka
21.10.2025.•
0
U Institutu za nuklearne nauke "Vinča", Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, potpisan je Sporazum o naučnoj, tehničkoj i poslovnoj saradnji između tog Instituta i novosadske kompanije Inobačka.
Devojka izbodena u Obrenovcu: Policija traga za njenim nevenčanim suprugom
21.10.2025.•
1
Devojka stara 28 godina jutros je oko 6.30 časova primljena u Urgentni centar zbog povreda nanetim najverovatnije nožem.
"Veliki školski čas" danas u kragujevačkim Šumaricama
21.10.2025.•
0
Kod Spomenika streljanim đacima i profesorima u kragujevačkom parku Šumarice danas će manifestacijom "Veliki školski čas" biti obeležena 84. godišnjica tog zločina nemačkog okupatora tokom Drugog svetskog rata.
Srbija je 2024. godine imala 37.000 stanovnika manje nego prethodne godine
21.10.2025.•
6
Srbija je 2024. godine imala 6,59 miliona stanovnika, što je oko 37.000 manje nego prethodne godine, dok je prosečna starost stanovništva dostigla 44 godine.
Vesić, Momirović, Kričak, zvučni top: Šta se sve pominje u rezoluciji o Srbiji koja je danas pred EP
21.10.2025.•
15
U tekstu rezolucije o Srbiji koja će danas biti izneta pred Evropski parlament, ističe se jasna podrška studentima, njihovim protestima i zahtevima, pre svega za izborima.
FOTO: Novopazarski studenti stigli u Mrčajevce
20.10.2025.•
1
Grupa studenata u blokadi Državnog univerziteta u Novom Pazaru stigla je večeras u Mrčajevce, nedaleko od Čačka i time završila peti dan pešačenja prema Novom Sadu.
Vučić: Ne postoje problemi za koje nema rešenja, postoje samo ljudi koji nisu dovoljno posvećeni i mudri
20.10.2025.•
18
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom razgovarao o ključnim energetskim pitanjima, uključujući snabdevanje gasom u budućnosti i delovanje mađarske kompanije MOL.
Srećko Đukić: Frapira koliko je Srbija pasivna povodom NIS-a, opet ćemo benzin prodavati na ulici
20.10.2025.•
29
Iznenađuje i frapira koliko je Srbija pasivna što se tiče rešavanja problema NIS-a, te ćemo opet ući u zimu i benzin prodavati na ulici, izjavio je Srećko Đukić, nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - idemo opet
20.10.2025.•
12
Novi ciklus pitanja u 021.rs dnevnom kvizu je pred vama.
Mali: Stav Saveta EU o ruskom gasu katastrofalan za Srbiju
20.10.2025.•
10
Stav Saveta Evropske unije da uvoz ruskog gasa u zemlje EU treba da bude zabranjen od 1. januara 2026, uključujući tranzit kroz EU u treće zemlje, predstavlja katastrofalnu odluku za Srbiju, kaže ministar Siniša Mali.
Mileva Mališić i Đorđe Vlajić kandidati novinarskih udruženja za članove Saveta REM-a
20.10.2025.•
0
Novinari Mileva Malešić i Đorđe Vlajić biće kandidati novinarskih udruženja za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS).
Kamioni na granici sa Hrvatskom čekaju četiri sata
20.10.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da automobili prelaze granicu bez zadržavanja, dok kamionu čekaju od dva do četiri sata da izađu iz Srbije.
"Srbija na prekretnici: Godinu dana posle Novog Sada": Diskusija u Evropskom parlamentu u utorak
20.10.2025.•
0
U utorak, 21. oktobra, u Evropskom parlamentu održaće se predstavljanje izveštaja Anketne komisije o padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Polemika u Skupštini Srbije: Kada se bolje živelo - u vreme bivše ili sadašnje vlasti?
20.10.2025.•
22
Poslanici Skupštine Srbije,, u popodnevoj raspravi o više zakona o zaduženju Srbije, nastavili su polemiku, često van dnevnog reda, o tome kada je građanima bilo bolje, da li u vreme bivše ili sadašnje vlasti.
Bežao od policije pa izbacio drogu iz kola
20.10.2025.•
0
Beogradska policija je uhapsila M.T. (26) koji je osumnjičen za trgovinu drogom.
Komentari 3
Lola
Nevidljivi i zaboravljeni od svih.
Deca u zavodu za cereb.paral.u BG kada navrše 18 god smeštaju ih u staračke domove.
Zamislite tu bezdušnost, izdaju i odvratnost države prema invalidima.
nn
koga god da pitam za pomoc od soc sluzbe do gradske kuce svi samo kazu nemamo pojma, SNADJI se sam
i tako godinama......
/
daleko od ociju-daleko od srca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar