.jpg "\"Borba sa vetrenjačama\": Kako izgleda borba za opstanak porodica dece sa invaliditetom u Srbiji?")
Kada ponestane resursa, deca sa invaliditetom postanu odgovornost države: Kako žive u sistemu?
Kada sistemska podrška porodici deteta sa invaliditetom izostane, a ono izgubi preduslov za kvalitetan život unutar porodične zajednice, dešava se da država preuzme stvar u svoje ruke.
Foto: Pixabay
Nadležni odluče da dete u svom okruženju više nema uslova za kvalitetan život u okviru porodice, te ga pošalju u neki od domova za smeštaj dece.
Ovakvih ustanova socijalne zaštite, odnosno za smeštaj dece sa invaliditetom u Srbiji ima 10, a najveće su "Zvečanska" u Beogradu i "Kolevka" u Subotici. Ustanova za smeštaj odraslih osoba sa invaliditetom ima 16, a uslovi za život u svim ovim institucijama razlikuju se od jedne do druge.
U zajedničkom izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) i Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S "Zaboravljena deca", iz 2021. godine, navodi se da država radi na deinstitucionalizaciji dece, ali da neke od mera suštinski udaljavaju Srbiju od ispunjavanja njenih obaveza za zaštitu ljudskih prava dece i odraslih osoba sa invaliditetom.
"Na osnovu zapažanja tokom poseta institucijama u Srbiji (kako velikim domovima, tako i malim domskim zajednicama), DRI i MDRI-S nalaze da je smeštaj u rezidencijalnim ustanovama u Srbiji opasan po psihičko i fizičko zdravlje deteta i da neminovno vodi pogoršanju poteškoća u razvoju. Smeštaj u instituciju vodi dehumanizaciji, socijalnoj izolaciji i ne doprinosi habilitaciji i razvoju veština koje doprinose uključivanju u društvo. Tretman u ovim ustanovama - ili izostanak brige i nege - vodi pogoršanju smetnji i ugrožava zdravlje i život deteta", navodi se u zaključku 2021. godine.
Snežana Lazarević iz MDRI-S objašnjava za 021.rs da su uslovi života u ovim ustanovama različiti, ali da svakako ima puno problema.
"U nekim ima manjak zdravstvenog osoblja, pa tako dete koje ima složenije zdravstvene probleme često bude upućeno na lečenje u neke druge ustanove u okolini. Za to dete je onda potrebna pratnja, pa onda problem nastane i ko će u samom domu raditi. Drugi bitan problem jeste što se deci u ustanovama socijalne zaštite uskraćuju neki tretmani", kaže ona.
Objašnjava da su postojali slučajevi kada detetu nije tretiran hidrocefalus, što je stanje u kom se skuplja tečnost oko mozga, a tretman podrazumeva intervenciju kojom se ugrađuje cevčica koja tu tečnost odvodi u želudac.
"Ukoliko se to ne uradi, dolazi do nakupljanja tečnosti i dete trpi velike bolove. Zbog toga je apsolutno nedopustivo da dete ne odlazi na tretmane. Prilikom te naše poslednje posete smo videli i dete koje ima rascep usne, a to nije operisano. Zbog čega je to tako, ne možemo da tvrdimo. Obično odluku o tome da li će se vršiti intervencija jeste lekarski konzilijum. Ono što mi čujemo od zaposlenih jeste da kod takvih situacija konzilijum utvrdi da bi takve operacije bile rizične, ali se postavlja pitanje da li je rizično živeti u takvim uslovima kada dete trpi velike bolove", kaže ona.
Tatjana Stojšić Petković iz Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije, koja je godinama radila u jednoj ovakvoj ustanovi za decu u Veterniku, ističe za 021.rs da je izuzetno bitno da postoji veći broj zaposlenih u institucijama, ali i da se radi na poboljšanju kvaliteta života deteta u svakom smislu.
"Šta ćemo sa psihološkim delom, socijalnim, sa socijalnom integracijom i razvojem emotivnog statusa koji takođe treba da bude tretiran kao i ovo drugo. Mislim da je jako bitno da se radi na što većoj inkluziji i integraciji i da te institucije ne treba da budu zatvorene. Da ta deca imaju mogućnost i da izlaze i da se druže i da izlaze na neka druga mesta, da prosto ne budu isključivo sa svojim vršnjacima koji takođe imaju poteškoće, nego da se integrišu u društvo. Da ne budu na margini i da ne budu toliko izopšteni iz društva i da se ljudi prave da ne postoje", ističe ona.
Snežana Lazarević se slaže sa tim, te ističe da je higijena unutar samih domova zadovoljavajuća, ali one poprilično izgledaju kao bolnice.
"Problem je u tome što se te ustanove dom, i one bi trebalo da zamene kuću i da im budu dostupne i igračke i prostor za igru. Međutim, oni žive u sobama u kojima ima od osam do 10 kreveta. Zapravo, krevetaca koji oni retko napuštaju, vrlo retko izlaze napolje, mali broj aktivnosti imaju. Deca, pogotovo ona koja još ne hodaju, cele dane provode u tim svojim krevetima i jedino kad imaju neke aktivnosti je hranjenje, presvlačenje i kupanje", objašnjava ona.
Ističe da je, osim fizičkih uslova, mnogo biran i način na koji se zaposleni odnose prema osobama koje se nalaze u tim institucijama.
"Mnogo je važno da tamo žive ljudi koji ni za šta nisu krivi, a oni su praktično lišeni slobode. Oni ne mogu da izađu iz doma kada god to žele, oni moraju da traže propusnicu, nemaju nikakvu privatnost, žive sa više ljudi sa kojima nisu ni u kakvom srodstvu. Koriste zajedničke toalete, tuševe, vrlo često se to kupanje i tuširanje obavlja grupno, veoma često na tuš kabinama i toaletima nema vrata, na WC šoljama nema daske. Prosto, lišeni su slobode na neki porodični život. Ukoliko imaju srodnike van doma, veoma često oni moraju unapred da se najave da će doći i da im se ta poseta odobri. Oni često ne mogu ni da uđu tamo gde živi taj neko koga posećuju, u njegovu sobu, nego postoje neke posebne prostorije za posetu, ali oni prosto nikada ne vide kako taj neki njihov srodnik živi tačno", kaže Lazarević.
Podseća i da su pravila o poseti dodatno postala strožija od pandemije korona virusa, ali naglašava da to nisu bolnice nego mesto gde osobe žive.
"Prosto, zbog toga što žive tu gde žive, oni su lišeni prava. Kako možemo da pričamo o pravu na privatnost ako ja živim sa još osam ljudi i ako nikada nisam sama, ako nemam svoj plakar, nosim isključivo odeću iz vešernice jer nemam svoju odeću", kaže ona.
Foto: Pixabay
Stojšić Petković ističe da bi trebalo, unutar samih ustanova, da se radi na poboljšanju edukacije zaposlenih, kao i da se osavremene procesi.
"Postoje nove tehnologije i nove tehnike i asistivne tehnologije koje bi mogle da olakšaju deci život. Prosto, ako je dete neverbalno a ima smisla za neku oblast, da se tom detetu omogući da ono to i radi. A mi i dalje to nemamo. Nemamo o zakon o radnim centrima, socijalnom preduzeću, i dalje nemamo rešena neka veoma važna pitanja koja bi omogućila da se deci olakša život u okviru institucija. Ostvarivanje prava na ortopedska pomagala, pravo na tuđu pomoć koje se naravno gubi kada uđete u takvu instituciju jer je već imate", objašnjava ona.
Promene u samim ustanovama, kako ističe Snežana Lazarević, idu jako sporo i skoro da ih nema.
"Broj ljudi koji živi u domovima se ne smanjuje, bez obzira što se naša država deklarativno opredelila za deinstutitucionalizaciju. Pritisak je veliki, duga je lista čekanja, ali je glavni razlog taj što deca sa invaliditetom i porodice nemaju adekvatnu podršku države", kaže sagovornica 021.rs.
Podseća da se niko ne odriče člana svoje porodice "tek tako".
"Prosto se dešava da roditelji postanu iscrpljeni, sami se više ne snalaze, sami se razbole, više ne mogu da izdrže taj pritisak jer nije ista stvar gajiti dete koje ima invaliditet i brinuti o detetu koje ga nema. Roditeljstvo je zahtevno i za jednu i za drugu grupu, ali kada imate još dete sa smetnjama u razvoju, kada imate problem kada ga odvedete kod lekara, da ga upišete u vrtić, školu, kada u školi ne dobija adekvatno i kvalitetno obrazovanje, kada nemate gde sa njim posle škole dok ste vi na poslu", kaže ona.
Tatjana Stojšić Petković ističe da je, kada bi se radilo na smanjenju dece u ovim institucijama, potrebno raditi na dve strane paralelno.
"Sa jedne strane je bitno poboljšati ekonomski položaj porodica, odnosno da država obezbedi porodici ono što je neophodno za to dece. Sa druge strane, treba raditi na upoznavanju porodica sa mogućnostima tog deteta i na koji način mogu najbolje da mu pomognu. Uz to, treba raditi i na servisima usluge koji ne moraju da budu dostupni samo u većim gradovima nego i u manjim mestima, da se organizuje prevoz, da vi možete da računate na to da ako živite u nekom selu u Srbiji da možete da računate na to će vaše dete tri puta nedeljno imati mogućnost da ode do logopeda, da to budu možda neke terenske službe, neke podrške koje će zaista biti realne i dugoročne, a ne kratkoročne preko nekih projekata. Jer invaliditet nije bolest koja će proći, to je stanje koje se vrlo retko menja na bolje. Ali da bi se to stanje održavalo ili razvijalo nešto što može da se razvije, za to je potrebno mnogo truda i rada, a zna se da je taj period ranog detinjstva izuzetno bitan i ključan da bi dete moglo u punom potencijalu ostvari ono što ima i što može", kaže sagovornica portala 021.rs.
Pročitaj još
Ističe i da bi mnogo bolje bilo da u državi postoje manje institucije u lokalnim zajednicama koje bi roditeljima dece sa invaliditetom služile kao privremeno-povremene ustanove kojima se obrate za pomoć i podršku.
"Trebalo bi razvijati servise podrške, od stanovanja uz podršku do malih zajednica, do dnevnih boravaka koji imaju drugačije radno vreme i omogućiti da porodice koje imaju decu sa invaliditetom da mogu da sačuvaju svoju porodicu i da imaju adekvatnu podršku u okruženju. Zaista, tu treba raditi na zakonskim okvirima i na pružanju podrške. Udruživanje osoba sa invaliditetom i njihovih porodica isto je jako bitno jer u takvom okruženju možete puno da saznate, ali i da se suočite sa tim da vi niste jedini sa nekim problemom", objašnjava ona.
U okviru Skupštine Srbije je u oktobru ove godine formirana neformalna Parlamentarna grupa za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, na inicijativu Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije.
Stojšić Petković objašnjava da je pregovaranje sa državom, donošenje strategija, zakonskih okvira i svega onoga što bi poboljšalo život osoba sa invaliditetom, bez obzira da li su u pitanju deca ili odrasli, od izuzetnog značaja.
"Mi možemo da se skupimo i da pričamo šta sve ne valja, ali ako nemamo konkretne korake i ideje, neki konkretni plan kako sprovesti u delo, to nema nikakvog smisla. Shodno tome već nekoliko godina pokušavamo da dođemo do parlamenta, a ove godine smo to uspeli i da pokrenemo jednu neformalnu parlamentarnu grupu koja treba da radi na analizi postojećih i predlaganju novih zakona, kao i na analizi strategija i njihove primene u praksi", ističe ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić tvrdi da zvučni top nije korišćen: Oni su neometano pucali u mene
20.06.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da vlast nije pucala na narod, ali da drugi jesu "neometano pucali u njega", te dodao da je cilj bio da se vrati "Srbija propadanja i neuspeha".
Džefri Saks tvrdi da je pametno što Srbija sarađuje sa Kinom: Da li je u pravu?
20.06.2026.•
1
Na "Horizons" forumu u Beogradu američki ekonomista Džefri Saks naveo je da Istočna Azija mnogo bolje planira budućnost nego Evropa i SAD. Stručnjaci i politički oponenti vlasti tvrde da suprotno.
Muškarac poginuo u sudaru autobusa i automobila kod Niša
20.06.2026.•
0
U sudaru autobusa i automobila poginuo je muškarac, dok su dve osobe povređene.
Stanković: RTS nema pravo da nastavi emitovanje "Kvadrature kruga", emisija je autorska
20.06.2026.•
0
Nakon što je objavljeno da kultna emisija "Kvadratura kruga" posle skoro 25 godina prestaje da se emituje na RTS-u, javni servis je će ovaj dokumentarni serijal i dalje biti deo programa vođen novim timom.
Komunalni otpad iz Sjenice privremeno prihvataju susedne opštine
20.06.2026.•
0
Komunalni otpad iz Sjenice od danas će se odvoziti na deponije u Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši, izjavila je predsednica te lokalne samouprave Mersija Camović Rebronja.
Vučić opet najavio izbore: Oktobar ili novembar
20.06.2026.•
11
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će "jedni izbori" biti održani "ili u oktobru ili novembru" bez preciziranja da li se to odnosi na parlamentarne ili predsedničke izbore.
Sejdinović: Optužbe da su studenti simulirali zvučni top budalaština, cilj zataškavanje dešavanja 15. marta
20.06.2026.•
4
Više javno tužilaštvo je batina u rukama ovog režima i sramota za pravosuđe, izjavio je novinar Nedim Sejdinović, komentarišući rad VJT-a povodom optužbi da su studenti simulirali zvučni top na protestu 15. marta.
Vučić: Uvek sam negovao politiku poštovanja i prema Rusiji i prema Ukrajini
20.06.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se uvek odnosio sa poštovanjem i prema Rusiji i prema Ukrajini, kao i da zemlje u regionu moraju da žive zajedno i razgovaraju.
Da li tužilaštvo treba da sasluša Marka Krička nakon Bosketovog iskaza?
20.06.2026.•
3
U slučaju ubistva na Senjaku, pored Veselina Milića, pojavilo se još jedno dobro poznato ime iz samog vrha policije, načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak.
MUP povodom sezone kupanja: Voda ne pravi razliku između hrabrosti i neopreznosti
20.06.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova savetuje građane, povodom otvaranja sezone kupanja, da se ponašaju na rekama i jezerima.
UNS: Na televiziji Hepi vesti čitaju AI spikeri potpisani srpskim imenima i prezimenima
20.06.2026.•
17
Spikeri koje je generisala veštačka inteligencija, potpisani srpskim imenima i prezimenima, pojavili su se u vestima na televiziji Hepi, saopštilo je Udruženje novinara Srbije.
Zaštitnik građana pozvao na poštovanje osoba sa izbegličkim statusom koje borave u Srbiji
20.06.2026.•
5
Zaštitnik građana Zoran Pašalić pozvao je društvo na poštovanje osnovnih ljudskih prava i obezbeđivanje dostojanstvenog života za sve osobe sa izbegličkim statusom koja borave u Srbiji.
Uprava o navodnim pretnjama Miliću: Staramo se o bezbednosti apsolutno svih u pritvoru
20.06.2026.•
8
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija saopštila je da se brine o bezbednosti svih osoba koje su lišene slobode, nakon navoda o pretnjama upućenim bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću.
Advokat Janković o daljoj zakonskoj proceduri u predmetu "Ribnikar"
20.06.2026.•
0
Punomoćnik oštećenih u sudskom postupku "Ribnikar" advokat Marko Janković kaže da Viši sud treba pisano da izradi prvostepenu presudu, a onda se ona šalje strankama u postupku, koje se mogu žaliti u roku od 15 dana.
Sindikat GSP Beograd: Za 24 sata prijavljena 143 vozila u kojima ne radi klima u Beogradu
20.06.2026.•
2
Prvog dana rada portala za prijavu neuključivanja klima uređaja u vozilima javnog gradskog prevoza pristigle su 143 prijave građana.
Kakav je rejting studentske liste, a kakav SNS, zavisi koga pitate
20.06.2026.•
20
Većina analitičara, politikologa i istraživača javnog mnjenja to što nisu raspisani izbori obrazlaže time da bi to značilo gubitak vlasti za SNS.
Dragoljub Popović: Ne vidim na čemu bi mogla da se zasnuje optužnica za navodnu simulaciju zvučnog topa
20.06.2026.•
3
Bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava Dragoljub Popović kazao je da za sada nama dokaza da bi Više javno tužilaštvo moglo da podigne optužnicu povodom navodne simulacije upotrebe zvučnog topa.
RHMZ upozorio na obilne pljuskove sa grmljavinom
20.06.2026.•
4
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je na obilne pljuskove sa grmljavinom, uz kratkotrajnu pojavu grada u nedelju kasno popodne u Bačkoj i Banatu i u ponedeljak u Sremu, zapadnoj i centralnoj Srbiji.
Komentari 3
Lola
Nevidljivi i zaboravljeni od svih.
Deca u zavodu za cereb.paral.u BG kada navrše 18 god smeštaju ih u staračke domove.
Zamislite tu bezdušnost, izdaju i odvratnost države prema invalidima.
nn
koga god da pitam za pomoc od soc sluzbe do gradske kuce svi samo kazu nemamo pojma, SNADJI se sam
i tako godinama......
/
daleko od ociju-daleko od srca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar