"Borba sa vetrenjačama": Kako izgleda borba za opstanak porodica dece sa invaliditetom u Srbiji?
"Borba sa vetrenjačama" - tako se najslikovitije mogu opisati problemi dece sa invaliditetom i njihovih porodica u borbi za dostojan život.
.jpg "\"Borba sa vetrenjačama\": Kako izgleda borba za opstanak porodica dece sa invaliditetom u Srbiji?")
Foto: 021.rs (Pixabay, ilustracija)
Socijalna nesigurnost, uz sve ostale probleme u zdravstvu, školovanju, društvu, još jedan je element slagalice koji čini život osoba i dece sa invaliditetom u Srbiji.
Problemi su brojni. Od skupih tretmana, lekova, proizvoda za svakodnevni život, pomoći u kući, stresa zbog finansijskog opstanka - sve se to dodaje na svakodnevne probleme života, a pomoć države je minimalna.
Novosađanka koja ima dete sa invaliditetom napisala je u anketi 021.rs da je ovo "borba sa vetrenjačama".
"A ja nemam ni snage ni živaca. Potrebna su ogromna novčana sredstva da bi naša deca normalno živela, aparatura, lekovi... Novca nema, aparatura je preskupa, nedostupna, kao i određeni lekovi. Pored toga, smatram da bismo živeli u normalnom okruženju i imali neki naizgled normalan život, koliko je to moguće, potrebni su i drugi vidovi pomoći, poput medicinskog osoblja ili pomoć u kući. Prosto je previše za jednu osobu, jednu porodicu da se bavi i svakodnevicom i poslom i da bude terapeut svom detetu i medicinski obučeno lice", kaže ona.
Majka dečaka sa invaliditetom kaže da država ne obezbeđuje dovoljno za život porodice.
"Kao majka ne radim jer, iako imam ličnog pratioca za dete u vrtiću, često izostaje, a čim nema pratioca ni vaspitačice ne žele da ga prime iako je zdrav, pokretan i prilično samostalan. Kako naći posao, otvoriti bolovanje, kad zdravo dete boravi kod kuće. Finansijska podrška je katastrofa - 4.000 dinara dečiji dodatak, a tuđa nega 14.000. Sve u svemu, jako loše", napisala je ona.
Ana Knežević iz Udruženja "Evo ruka" za 021.rs kaže da, iako ne postoji statistika o riziku od siromaštva porodica dece sa invaliditetom, one jesu u velikom riziku.
"Kada bismo pogledali te podatke, videli bismo koliko je to veliki problem i koliko su te porodice ugroženije od drugih. Svako će reći da je problem kada je neko bolestan, ali ja ovde pravim razliku jer je reč o porodicama koje svakodnevno i dugoročno brinu o svojoj deci. Ovo je situacija u kojoj te porodice stalno žive u nekoj hitnosti, nekom vanrednom stanju", kaže ona.
Pedagoškinja iz Centra za podršku SVEDA Danijela Vuković kaže za 021.rs da je socijalna sigurnost dece sa invaliditetom i njihovih porodica na minimumu.
"Da biste ostvarili neko od prava, potrebno je baviti se procedurom i zahtevima koji iscrpljuju, a ishod nije izvestan. Niko ko ima dete sa smetnjama i invaliditetom ne uživa u svom životu. Socijalna nesigurnost izaziva stres, strah i depresiju. Iako postoje i servisi poput dnevnih boravaka i slično, ništa od toga ne pokriva sve potrebe koje porodice imaju. Beograd i Novi Sad nisu Srbija, pa i tu puno toga nedostaje. Zamislite kako je tek u unutrašnjosti Srbije", podseća ona.
Ističe i da se glavni problem socijalne nesigurnosti ove grupe građana reflektuje u pogledu njihove budućnosti.
"Najveći problem je u tome što podrška koju oni dobijaju sada mali deo koji može da obezbedi neke minimume za njihovu egzistenciju među drugima. Kada se radi o egzistenciji, najveći problem je što roditelji ili staratelji zakonski nemaju sigurnost u to šta će sa njihovom decom biti kada njih više ne bude. To je ono što opterećuje one sve koji brinu o odraslima ili deci sa invaliditetom. To pitanje nije rešeno na adekvatan način iako postoje domovi u Srbiji, pa su mnoge osobe sa invaliditetom smeštene. Ali ti domovi nisu na nekom kvalitetnom nivou koji bi obezbedio dostojanstven život i zbog toga se roditelji plaše jer su ti domovi takvi kakvi postoje. Njih opet ima i malo u odnosu na broj dece i osoba sa nekim smetnjama i invaliditetom", kaže ona.
Dodaje da u Srbiji oko 10 odsto stanovništva živi sa nekom vrstom invaliditeta, što je u cifri negde oko 700.000 ljudi.
"Znači, država bi ipak trebalo da se pobrine da sistemski reši kako će ti ljudi živeti kada budu prepušteni sami sebi. Socijalna nesigurnost je ogromna. Ne samo od dana do dana, nego godinama unapred. Životni troškovi su veliki. Invaliditet košta – skup je. Šta dalje reći", kaže ona.
Ana Knežević ističe da bi država trebalo da ima brži i otvoreniji sistem podrške porodicama dece sa invaliditetom, te da može da ih finansijski obezbedi i pre nego što se traži na primer refundacija za put.
"Prevelika je zabrinutost porodice i preveliki je problem. Niko ne može da prihvati da mu je dete bolesno i da će dugoročno imati neke probleme. A majke koje se najčešće brinu o svojoj deci nemaju podršku, nemaju psihološku pomoć, nemaju telefon na koji se javljaju kada im je teško. Njihove depresije, anksioznosti, nervoze nisu neopravdane jer ta briga za drugu osobu predstavlja dodatni pritisak na sve tekuće probleme koje imamo u životu. Na sve te svakodnevne probleme kada stavite borbu za život svog deteta, sa za brigom za njegovu budućnost, onda je sve to višestruko problematično", kaže Knežević.
Isto smatra i Vuković, koja naglašava da se problemi moraju rešiti sistemski, ulaganjem i odvajanjem većeg procenta u republičkom budžetu za socijalnu zaštitu i podršku, kao i izmenom članova nekih pravilnika koji ne regulišu pravo svih osoba sa smetnjama i invaliditetom.
"Dodatno, to se može raditi i davanjem poreskih olakšica firmama i privatnicima na račun ulaganja sredstava u ove svrhe, bilo kroz donaciju ili npr. uplatom u budžet lokalne samouprave u te svrhe, uz pravo na izveštaj i dokaz o potrošenom iznosu. Ima mogućnosti, nedostaje odluka donosioca odluka da se unapredi sistem socijalne zaštite, a i obrazovni sistem", rekla je ona.
Pročitaj još
Knežević ističe da podrška treba da bude u materijalnom smislu, ali i u sistemskoj podršci.
"Finansijska podrška je bitna u svakom momentu, a sada potpuno nedovoljna od strane države, ali možemo da pričamo i o sistemskoj podršci koja je u stvari razvoj usluge socijalne zaštite koja je podrška osobama koji su u nekom stanju potrebe. Recimo, usluge koje se pružaju na terenu u vidu pratioca, specijalnog prevoza, ličnog pratioca za dete, pomoć u kući za majku i dete, pomoć pri osamostaljivanju deteta sa smetnjama u razvoju, koji nije samo lični pratilac koja je jedina razvijena usluga u Srbiji, nego da se to malo i proširi. To bi mnogo olakšalo život ovih ljudi i mnogo bi smanjilo tu tenziju i pritisak koji je već na njih dovoljno napravljen", rekla je ona.
Podseća i da decu sa invaliditetom i njihove porodice neretko najbliži i napuste.
"Vremenom se prijatelji i porodica osipaju i umore se od tih naših svakodnevnih problem jer za one koji nisu imali vezu sa nekim ko je bolestan i dugoročno ometen, njima to nije skroz jasno. Čak ni naši najbliži vrlo često ne razumeju to stanje našeg deteta jer im se čini da ono može da se nauči nekim osnovnim stvarima, a to nije moguće. Mnoge stvari koje su deo zdravog i normalnog razvoja, nedostupne su tim prirodnim kapacitetima i mogućnostima osobi koja ima smetnje bilo kakve", kaže Knežević.
Dodaje da je upravo zbog toga bitno da porodice imaju adekvatnu podršku, kako bi njihov život bio što kvalitetniji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Komitet pravnika: MUP kamp ispred parlamenta opisuje kao legalan, a trebalo je da odbaci prijavu tog skupa
03.11.2025.•
0
Komitet pravnika za ljudska prava poziva MUP da hitno spreči dalju zloupotrebu prava na slobodu okupljanja u Pionirskom parku i na javnoj površini ispred Narodne skupštine, Predsedništva Srbije i Skupštine Beograda.
Vujošević: KSS treba da reaguje zbog hapšenja Štimca
03.11.2025.•
0
Proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević izjavio je da hapšenje bivšeg košarkaškog reprezentativca Vladimira Štimca predstavlja nastavak represije vlasti prema građanima koji se bore za pravdu i normalnu Srbiju.
Dijana Hrka odgovorila Vučeviću: Slagao me je da će krivci biti u zatvoru
03.11.2025.•
1
Dijana Hrka, koja štrajkuje glađu ispred Skupštine Srbije, kaže da ju je predsednik SNS i bivši premijer Miloš Vučević slagao jer joj je obećao da će odgovorni za smrt njenog sina i još petnaest ljudi biti kažnjeni.
Advokat: Štimcu ponovo određeno policijsko zadržavanje
03.11.2025.•
1
Advokat Nikola Lakić saopštio je da je bivšem košarkašu Vladimiru Štimcu ponovo određeno 24-časovno policijsko zadržavanje, iako je prethodno sud bio usvojio žalbu odbrane.
Marko Kričak legitimisao novinara Danasa: "Snimao postupanje policije, pa da vidimo"
03.11.2025.•
2
Komandir Jedinice za obezbeđenje (JZO) Marko Kričak legitimisao je novinara Danas Vojina Radovanovića, u Beogradu, u noći kada je došlo do incidenata kod Ćacilenda.
Preminuo dramaturg i teatrolog Radomir Putnik
03.11.2025.•
0
Nekadašnji direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, dramaturg i teatrolog Radomir Putnik preminuo je u 79. godini, objavio je taj teatar.
Vladimir Štimac prebačen iz pritvora u Urgentni centar, očekuje se da će kasnije biti pušten na slobodu
03.11.2025.•
3
Advokat Nikola Lakić saopštio je da je Vladimir Štimac prebačen iz policijskog pritvora u Urgentni centar zbog primanja redovne terapije.
Šta sadrži paket proširenja EU: Pohvale za Crnu Goru i Albaniju, oštre reči za Srbiju
03.11.2025.•
10
Ovogodišnji paket proširenja sadržaće pohvale za Crnu Goru i Albaniju, reči ohrabrenja za Ukrajinu i Moldaviju i mnogo manje entuzijazma kada je reč o BiH, Severnoj Makedoniji a, posebno, Srbiji.
Struka traži povlačenje predloga leks specijalisa za Generalštab
03.11.2025.•
4
Grupa institucija, profesionalnih asocijacija, organizacija i pojedinaca traži da se iz skupštinske procedura povuče leks specijalis za Generalštab u Beogradu.
VIDEO Ekološki ustanak: Naprednjaci Dijani Hrki puštali pesmu "pošla majka da potraži sina"
03.11.2025.•
32
Odbornici opozicije u Skupštini opštine Palilula najoštrije su osudili "sramno i nečovečno ponašanje zaposlenih u opštini" koji su Dijani Hrki uputili pesmu "pošla majka da potraži sina".
Trampov zet preko leks specijalisa lakše do lokacije Generalštaba: Šta tačno piše u 11 članova zakona
03.11.2025.•
14
Projekat stambeno-poslovnog kompleksa koji kompanija Džareda Kušnera namerava da izgradi na mestu Generalštaba, u predloženom leks specijalisu, proglašen je za projekat od značaja za Republiku Srbiju.
Sa sastanka MMF-a i vlasti Srbije: Ograničenje trgovačkih marži se ukida do marta
03.11.2025.•
1
MMF i vlasti Srbije postigli su sporazum na nivou misije o drugoj reviziji aranžmana poznatog kao Instrument za koordinaciju politika.
Dijana Hrka: Nastavljam štrajk glađu, ne odustajem, znam zašto sam tu
03.11.2025.•
7
Dijana Hrka, majka Stefana Hrke koji je poginuo u padu nadstrešnice u Novom Sadu, rekla je jutros da nije uplašena, da nastavlja štrajk glađu kod Skupštine Srbije, i da zna zašto je tu gde je.
Tužilaštvo o Štimcu: Prozivao policiju, podstrekivao na nasilje i pozivao na promenu ustavnog uređenja
03.11.2025.•
23
Više javno tužilaštvo u Beogradu oglasilo se u vezi sa hapšenjem nekadašnjeg košarkaškog reprezentativca i aktiviste Vladimira Štimca sinoć u Beogradu.
Od početka godine 48 motociklista poginulo na putevima Srbije
03.11.2025.•
0
Od početka godine do oktobra na putevima Srbije poginulo je 46 motociklista i dvojica mopedista.
Ministar Stanković: Biće pokušaja repriza blokada fakulteta, ko ne bude radio - neće dobiti platu
03.11.2025.•
13
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković ocenio je da se procena štete blokada fakulteta u Srbiji, tokom protekle godine, ne može izraziti u ekonomskim kategorijama.
Nakon velikog komemorativnog skupa u Novom Sadu: Koja je dalja sudbina studentskog pokreta?
03.11.2025.•
23
Posle velikog skupa povodom prve godišnjice pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, budućnost srpskog studentskog pokreta ostaje neizvesna, ali se analitičari i studenti slažu da je i dalje veoma živ.
Akademski krizni centar zbog privođenja studenata dobio 22 poziva za pomoć
03.11.2025.•
1
Akademski krizni centar (AKC) protekle noći primio je pozive za pomoć u 22 slučaja privođenja studenata.
Građani imaju još tri dana da sami očitaju i prijave stanje na strujomeru
03.11.2025.•
9
Građani imaju vremena do 6. novembra da sami očitaju struju i prijave stanje na svom brojilu, a do 20. u mesecu da plate račun, a sve to kako bi dobili popust od šest odsto.
Policajac i žena povređeni u incidentima kod Ćacilenda: Jutros mirno kod Skupštine Srbije
03.11.2025.•
2
Situacija je ovog jutra mirna ispred Skupštine Srbije, gde je sinoć došlo do incidenata.
Komentari 3
Ns
akai
Lp
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar