"Borba sa vetrenjačama": Kako izgleda borba za opstanak porodica dece sa invaliditetom u Srbiji?
"Borba sa vetrenjačama" - tako se najslikovitije mogu opisati problemi dece sa invaliditetom i njihovih porodica u borbi za dostojan život.
.jpg "\"Borba sa vetrenjačama\": Kako izgleda borba za opstanak porodica dece sa invaliditetom u Srbiji?")
Foto: 021.rs (Pixabay, ilustracija)
Socijalna nesigurnost, uz sve ostale probleme u zdravstvu, školovanju, društvu, još jedan je element slagalice koji čini život osoba i dece sa invaliditetom u Srbiji.
Problemi su brojni. Od skupih tretmana, lekova, proizvoda za svakodnevni život, pomoći u kući, stresa zbog finansijskog opstanka - sve se to dodaje na svakodnevne probleme života, a pomoć države je minimalna.
Novosađanka koja ima dete sa invaliditetom napisala je u anketi 021.rs da je ovo "borba sa vetrenjačama".
"A ja nemam ni snage ni živaca. Potrebna su ogromna novčana sredstva da bi naša deca normalno živela, aparatura, lekovi... Novca nema, aparatura je preskupa, nedostupna, kao i određeni lekovi. Pored toga, smatram da bismo živeli u normalnom okruženju i imali neki naizgled normalan život, koliko je to moguće, potrebni su i drugi vidovi pomoći, poput medicinskog osoblja ili pomoć u kući. Prosto je previše za jednu osobu, jednu porodicu da se bavi i svakodnevicom i poslom i da bude terapeut svom detetu i medicinski obučeno lice", kaže ona.
Majka dečaka sa invaliditetom kaže da država ne obezbeđuje dovoljno za život porodice.
"Kao majka ne radim jer, iako imam ličnog pratioca za dete u vrtiću, često izostaje, a čim nema pratioca ni vaspitačice ne žele da ga prime iako je zdrav, pokretan i prilično samostalan. Kako naći posao, otvoriti bolovanje, kad zdravo dete boravi kod kuće. Finansijska podrška je katastrofa - 4.000 dinara dečiji dodatak, a tuđa nega 14.000. Sve u svemu, jako loše", napisala je ona.
Ana Knežević iz Udruženja "Evo ruka" za 021.rs kaže da, iako ne postoji statistika o riziku od siromaštva porodica dece sa invaliditetom, one jesu u velikom riziku.
"Kada bismo pogledali te podatke, videli bismo koliko je to veliki problem i koliko su te porodice ugroženije od drugih. Svako će reći da je problem kada je neko bolestan, ali ja ovde pravim razliku jer je reč o porodicama koje svakodnevno i dugoročno brinu o svojoj deci. Ovo je situacija u kojoj te porodice stalno žive u nekoj hitnosti, nekom vanrednom stanju", kaže ona.
Pedagoškinja iz Centra za podršku SVEDA Danijela Vuković kaže za 021.rs da je socijalna sigurnost dece sa invaliditetom i njihovih porodica na minimumu.
"Da biste ostvarili neko od prava, potrebno je baviti se procedurom i zahtevima koji iscrpljuju, a ishod nije izvestan. Niko ko ima dete sa smetnjama i invaliditetom ne uživa u svom životu. Socijalna nesigurnost izaziva stres, strah i depresiju. Iako postoje i servisi poput dnevnih boravaka i slično, ništa od toga ne pokriva sve potrebe koje porodice imaju. Beograd i Novi Sad nisu Srbija, pa i tu puno toga nedostaje. Zamislite kako je tek u unutrašnjosti Srbije", podseća ona.
Ističe i da se glavni problem socijalne nesigurnosti ove grupe građana reflektuje u pogledu njihove budućnosti.
"Najveći problem je u tome što podrška koju oni dobijaju sada mali deo koji može da obezbedi neke minimume za njihovu egzistenciju među drugima. Kada se radi o egzistenciji, najveći problem je što roditelji ili staratelji zakonski nemaju sigurnost u to šta će sa njihovom decom biti kada njih više ne bude. To je ono što opterećuje one sve koji brinu o odraslima ili deci sa invaliditetom. To pitanje nije rešeno na adekvatan način iako postoje domovi u Srbiji, pa su mnoge osobe sa invaliditetom smeštene. Ali ti domovi nisu na nekom kvalitetnom nivou koji bi obezbedio dostojanstven život i zbog toga se roditelji plaše jer su ti domovi takvi kakvi postoje. Njih opet ima i malo u odnosu na broj dece i osoba sa nekim smetnjama i invaliditetom", kaže ona.
Dodaje da u Srbiji oko 10 odsto stanovništva živi sa nekom vrstom invaliditeta, što je u cifri negde oko 700.000 ljudi.
"Znači, država bi ipak trebalo da se pobrine da sistemski reši kako će ti ljudi živeti kada budu prepušteni sami sebi. Socijalna nesigurnost je ogromna. Ne samo od dana do dana, nego godinama unapred. Životni troškovi su veliki. Invaliditet košta – skup je. Šta dalje reći", kaže ona.
Ana Knežević ističe da bi država trebalo da ima brži i otvoreniji sistem podrške porodicama dece sa invaliditetom, te da može da ih finansijski obezbedi i pre nego što se traži na primer refundacija za put.
"Prevelika je zabrinutost porodice i preveliki je problem. Niko ne može da prihvati da mu je dete bolesno i da će dugoročno imati neke probleme. A majke koje se najčešće brinu o svojoj deci nemaju podršku, nemaju psihološku pomoć, nemaju telefon na koji se javljaju kada im je teško. Njihove depresije, anksioznosti, nervoze nisu neopravdane jer ta briga za drugu osobu predstavlja dodatni pritisak na sve tekuće probleme koje imamo u životu. Na sve te svakodnevne probleme kada stavite borbu za život svog deteta, sa za brigom za njegovu budućnost, onda je sve to višestruko problematično", kaže Knežević.
Isto smatra i Vuković, koja naglašava da se problemi moraju rešiti sistemski, ulaganjem i odvajanjem većeg procenta u republičkom budžetu za socijalnu zaštitu i podršku, kao i izmenom članova nekih pravilnika koji ne regulišu pravo svih osoba sa smetnjama i invaliditetom.
"Dodatno, to se može raditi i davanjem poreskih olakšica firmama i privatnicima na račun ulaganja sredstava u ove svrhe, bilo kroz donaciju ili npr. uplatom u budžet lokalne samouprave u te svrhe, uz pravo na izveštaj i dokaz o potrošenom iznosu. Ima mogućnosti, nedostaje odluka donosioca odluka da se unapredi sistem socijalne zaštite, a i obrazovni sistem", rekla je ona.
Pročitaj još
Knežević ističe da podrška treba da bude u materijalnom smislu, ali i u sistemskoj podršci.
"Finansijska podrška je bitna u svakom momentu, a sada potpuno nedovoljna od strane države, ali možemo da pričamo i o sistemskoj podršci koja je u stvari razvoj usluge socijalne zaštite koja je podrška osobama koji su u nekom stanju potrebe. Recimo, usluge koje se pružaju na terenu u vidu pratioca, specijalnog prevoza, ličnog pratioca za dete, pomoć u kući za majku i dete, pomoć pri osamostaljivanju deteta sa smetnjama u razvoju, koji nije samo lični pratilac koja je jedina razvijena usluga u Srbiji, nego da se to malo i proširi. To bi mnogo olakšalo život ovih ljudi i mnogo bi smanjilo tu tenziju i pritisak koji je već na njih dovoljno napravljen", rekla je ona.
Podseća i da decu sa invaliditetom i njihove porodice neretko najbliži i napuste.
"Vremenom se prijatelji i porodica osipaju i umore se od tih naših svakodnevnih problem jer za one koji nisu imali vezu sa nekim ko je bolestan i dugoročno ometen, njima to nije skroz jasno. Čak ni naši najbliži vrlo često ne razumeju to stanje našeg deteta jer im se čini da ono može da se nauči nekim osnovnim stvarima, a to nije moguće. Mnoge stvari koje su deo zdravog i normalnog razvoja, nedostupne su tim prirodnim kapacitetima i mogućnostima osobi koja ima smetnje bilo kakve", kaže Knežević.
Dodaje da je upravo zbog toga bitno da porodice imaju adekvatnu podršku, kako bi njihov život bio što kvalitetniji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Đurđević Stamenkovski: Srbija će u ovoj godini usvojiti zakon o nestalim licima
04.05.2026.•
6
Ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski najavila je da će u 2026. godini biti usvojen zakon o nestalim licima.
Policija kontrolisala više od 4.800 autobusa i vozača pre kretanja na ekskurzije
04.05.2026.•
0
Ministarstvu unutrašnjih poslova od početka 2026. godine prijavljeno je više od 3.600 ekskurzija, dok su pripadnici saobraćajne policije izvršili kontrolu ukupno 4.844 autobusa i vozača autobusa.
Sudar autobusa i automobila u Sopotu, osmoro povređenih
04.05.2026.•
0
Osam osoba povređeno je u sudaru autobusa i automobila koji se jutros oko 7.40 časova dogodio na putu Đurinci - Sopot.
VST odlučio: Ponovo šalje tužiteljku Gordanu Janićijević u Evrodžast
04.05.2026.•
0
Visoki saveta tužilaštva (VST) odlučio je na današnjoj sednici da tužiteljku Gordanu Janićijević uputi kao tužioca za vezu pri Evrodžastu.
Srbija dobila još jednu političku stranku - Radničku partiju
04.05.2026.•
11
Srbija je dobila još jednu političku stranku - u Registar partija upisana je Radnička partija Željka Veselinovića.
Hrvatska za strane radnike uvodi obavezu poznavanja jezika - kakva je situacija u Srbiji
04.05.2026.•
1
U Srbiji danas radi bar 100.000 stranih radnika, od gradilišta do uslužnih delatnosti, ali kada nema zajedničkog jezika, postavlja se pitanje kako se objašnjavaju pravila rada, bezbednosti i prava zaposlenih.
Srpska vlast i strah da će EU "zavrnuti slavinu": "Mrdićevim zakonima obrukali i sebe i Srbiju"
04.05.2026.•
9
Najava ministra za evropske integracije Nemanje Starovića da će preporuke Venecijanske komisije u vezi sa "Mrdićevim zakonima" biti u potpunosti primenjene, otvara pitanje da li su se čelnici vlasti uplašili.
Apostolović: Ne postoji formalna odluka o zamrzavanju sredstava EU za Srbiju
04.05.2026.•
3
Šef Operativnog tima za pristupanje EU i glavni pregovarač Danijel Apostolović izjavio je da ne postoji formalna odluka o zamrzavanju sredstava EU za Srbiju.
Tri godine od masovnog ubistva u Duboni i Malom Orašju: Ubijeno devetoro mladih, ranjeno njih 12
04.05.2026.•
2
Navršavaju se tri godine od kako je u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca Uroš Blažić iz automatske puške ubio devet i teško ranio 12 ljudi, zbog čega je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od 20 godina.
Pre 46 godina umro Josip Broz Tito
04.05.2026.•
11
Neprikosnoveni lider socijalističke Jugoslavije Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. godine, a na čelu zemlje, od 1963. Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, nalazio se punih 35 godina.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - koliko znate?
03.05.2026.•
16
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Kobiljski na završnom delu komemoracije za Ribnikar: "Traženjem pravde čuvamo sećanje"
03.05.2026.•
2
Završni deo programa celodnevnog komemorativnog skupa povodom treće godišnjice masovnog ubistva u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" održan je kod spomenika Desanki Maksimović na Velikom Tašmajdanu.
Bez gužvi na granicama Srbije i naplatnim stanicama auto-puteva
03.05.2026.•
3
Nema zadržavanja na graničnim prelazima Srbije i naplatnim stanicama auto-puteva za sve kategorije vozila, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije.
Grk vozio kod Bujanovca 236 kilometara na čas, zaustavljen presretačem
03.05.2026.•
0
Tridesetpetogodišnji državljanin Grčke danas popodne zaustavljen je kod Bujanovca jer je vozio brzinom od 236 kilometara na čas na auto-putu gde je ograničenje brzine 130 kilometara na čas.
Državljanin Kine nudio mito na aerodromu "Nikola Tesla": U pasoš ubacio novac
03.05.2026.•
13
Pedesetdevetogodišnji državljanin Kine Y.B. uhapšen je zbog sumnje da je ponudio mito da bi izbegao graničnu kontrolu na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu.
Zašto je memorijalni centar za Ribnikar još uvek u pripremi: "Proces nije zakočen, traži se najbolje rešenje"
03.05.2026.•
2
Članica Radne grupe Vlade Srbije za izgradnju memorijalnog centra posvećenog sećanju na žrtve masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" Aleksandra Ivanković izjavila je danas da taj proces nije zakočen.
Đilas: Vučić hoće izbore u julu da smanji izlaznost, računa na godišnje odmore
03.05.2026.•
39
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas ocenio je danas da je jedini razlog zbog kojeg bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao izbore za 12. jul mala izlaznost.
UNS: Novinari u Srbiji rade u atmosferi nalik ratnoj zoni
03.05.2026.•
1
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević rekao je danas da je to udruženje zabeležilo 261 slučaj ugrožavanja novinara tokom prošle godine.
Beograd odustao od EP u atletici 2028: Prioritet Ekspo, Šlezija domaćin
03.05.2026.•
10
Šlezija će biti domaćin Prvenstva Evrope u atletici od 3. do 8. juna 2028. godine, odlučeno je na sastanku Saveta Evropske atletike održanom u Birmingemu.
Bačena petarda među građane tokom odavanja pošte stradalima u Ribnikaru, MUP bez odgovora
03.05.2026.•
31
Tokom odavanja pošte stradalima ispred beogradske Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" nepoznata osoba je sa obližnje zgrade bacila petardu među okupljene građane.
Komentari 3
Ns
akai
Lp
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar