Kako će izgledati nastavak školske godine: Nadoknada, ocenjivanje i završni ispiti
Nadležno ministarstvo tvrdi da se nastava obavlja u 97 odsto škola, uključujući izvođenje časova od 45 minuta i režima rada od pola sata, kao i škole u kojima radi deo nastavnika.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Teško je utvrditi koliko je osnovnih i srednjih škola u Srbiji prekinulo štrajk i vratilo se na nastavu.
Branislav Ranđelović iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta znanja i obrazovanja kaže da učenici, kada se vrate u klupe, ne smeju biti preopterećeni, a da bi ocenjivanje moglo da bude formativno. Direktor OŠ "Veselin Masleša" Milan Stošić ističe da je suština obrazovno-vaspitnih ciljeva bitnija od načina na koji će se oni sprovoditi.
Milan Stošić, direktor Osnovne škole "Veselin Masleša" u Beogradu podseća da su generacije učenika koje sada završavaju osnovnu ili srednju školu već bile u izuzetno nestabilnim okolnostima, od pandemije koronavirusa do tragičnih događaja iz maja 2023. godine.
"Ova generacija je pre četiri godine bila u koroni. Tada su zaustavljeni u redovnom vršenju svojih dužnosti i nastavnici, i roditelji, i deca. Od tada se neprestano nalazimo u nekom kriznom periodu", kaže Stošić.
On naglašava da se rad škola zasniva na dugoročnim strateškim dokumentima kao što su raznovrsni i godišnji planovi. Prema tome će, kako navodi, svaka škola morati da pokaže koliko je odstupila od svojih planova zbog tekućih okolnosti.
"Svaka škola će, u saradnji sa ministarstvom, savetnicima i zavodom, morati da kaže koliko je odstupila od godišnjeg plana rada", objašnjava Stošić.
Prednosti i mane osmog časa
Kada je reč o uvođenju osmog časa kao mogućeg rešenja za nadoknadu propuštenog gradiva, Stošić upozorava na opasnost od "preteranog formalizma".
"Suština su obrazovno-vaspitni ciljevi dece. Ne možemo se baviti decom samo formom - možemo sa platama i satnicama - ali ne i sa njima. Svaka škola će morati da pronađe način da ne preoptereti učenike", poručuje direktor OŠ "Veselin Masleša".
Branislav Ranđelović iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta znanja i obrazovanja saglasan je da je dodatni čas "osetljivo pitanje".
Smatra da je trenutna situacija u skladu sa blokadam institucija i protestima, možda i prilika da se preispita način na koji se organizuje nastava, prenosi RTS.
Povratak u školske klupe - ima li krajnjeg roka
"Danas deca imaju jako kratku pažnju. Teško je da će sa tolikim brojem časova kvalitetno učiti. Možda je ovo i trenutak da razmislimo o smanjenju dnevnog opterećenja u smislu nastave. U moje vreme je pažnja popuštala već tokom petog ili šestog časa", kaže Ranđelović.
On ističe i da će osmi čas biti svojevrsni test za nastavnike - da provere koliko su deca u stanju da prate nastavu i da se kroz praksu utvrdi šta je moguće, a šta nije.
"Biće to pravi način da vidimo šta deca zaista mogu, a šta ne", naglašava on.
Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija ističe da se još uvek ne zna kako će se situacija sa povratkom u školske klupe razvijati, ali da su prosvetni radnici duboko zabrinuti.
"Možda u javnosti postoji utisak da mi ne brinemo, ali mi samo o tome sve vreme brinemo - kako će učenici biti ocenjeni i kako će završiti školsku godinu", kaže Dimitrijević.
Navodi da mnogo toga zavisi od trajanja protesta, učenika, posebno maturanata, koji su u velikom broju u blokadi nastave.
"Ne zavisi sve samo od nastavnika. U zavisnosti od toga kada se protesti završe, zavisiće i način na koji ćemo zaključiti ocene i uspeh učenika", objašnjava ona.
Borko Petrović, nastavnik u OŠ "Stevan Jakovljević" iz Paraćina, navodi da se ne može očekivati isti kvalitet znanja kao u redovnim okolnostima.
"To znanje neće biti ni približno onom koje bi bilo u normalnim uslovima. Poslednjih godina se sve više uči za ocenu, a ne za stvarno znanje", primećuje Petrović.
On napominje da će nastavnici morati da prilagode kriterijume i da u obzir uzmu sve okolnosti.
"Znamo tu decu, njihove mogućnosti i kapacitete. Ako ne mogu trenutno da pokažu svoje znanje, moraćemo da im izađemo u susret, ali to znači i spuštanje kriterijuma", ukazuje nastavnik iz Paraćina.
Ocenjivanje, radne navike, forma i suština
Ranđelović ukazuje na potrebu za većim korišćenjem formativnog ocenjivanja.
"Nastavnici najbolje poznaju svoje đake. Moraće da budu fleksibilni i da nađu kompromis između propisanog i realnog", smatra on.
Posebno podvlači značaj fokusa na stvarno znanje, a ne samo na ocene.
"Dobro je što je kolega podsetio da treba da se osvrnemo na znanje dece, a ne samo na njihove ocene", zaključuje Ranđelović.
Stošić ističe da su prosvetni radnici odgovorni ljudi i da im treba omogućiti mehanizme da školsku godinu privedu kraju na najbolji mogući način.
"Ne možemo ovo završiti ako svi akteri - deca, roditelji, nastavnici, ministarstvo - ne razumeju situaciju i ne usaglase svoje stavove", tvrdi direktor OŠ "Veselin Masleša".
Na pitanje, šta savetuje nastavnicima i roditeljima, on odgovara da je najvažnije da se prvo vodi računa o deci.
"Prvo gledajmo psihičko stanje dece. Da ih privolimo da se vrate u školu, da ih ocenjujemo formativno, odnosno, da ocena bude afirmativna", poručuje Stošić.
Završni ispiti i autoritet nastavnika
Joca Stojkov iz OŠ "Ivan Goran Kovačić" u Beogradu posebno ističe problematiku završnog ispita.
"To je nešto što treba dobro analizirati. Škole nisu bile u istoj situaciji, a učenici bi trebalo da imaju iste uslove", upozorava Stojkov.
Rešenje, kako navodi, mora da dođe od nadležnog ministarstva i da se zasniva na realnoj proceni situacije.
"Treba doneti adekvatna rešenja na osnovu analiza, a ne šablonski", smatra Stojkov.
Stošić, međutim, ističe da ima dece koja u školu nisu dolazila mesecima.
"Nemamo više vremena za dodatne sadržaje. Prioritet treba da bude na predmetima koji ulaze u završni ispit - srpski, matematika, fizika, hemija, istorija, geografija, biologija", ukazuje sagovornik.
On upozorava na to da, iako je proleće i dani su duži, vremena je sve manje.
"Da li ćemo sve stići i da li ćemo sve postići u školi? Potrudićemo se, ali moraju da se potrude i deca, i roditelji", ističe Stošić.
Pročitaj još
.jpg "Niške gimnazije (možda) ponovo rade od ponedeljka: Maturanti ne odustaju od blokada")
Ranđelović, pak, veruje da najveći izazov tek predstoji, a to je - vraćanje navika.
"Najteže će biti vratiti radne navike i autoritet nastavnika. To nije važno samo za ovu godinu, već za celokupno obrazovanje te dece", zaključuje sagovornik iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta znanja i obrazovanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Petoro mladih teško povređeno u sudaru vozila kod Beogradskog sajma: Vatrogasci ih vadili iz vozila
21.09.2025.•
0
Petoro mlađih osoba teško je povređeno u sudaru dva putnička automobila koji se rano jutros dogodio kod Beogradskog sajma.
Danas još jedno obraćanje Vučića: Poznato o čemu će govoriti
21.09.2025.•
5
Predsednik Aleksandar Vučić obratiće se javnosti danas, 21. septembra.
Plaši li se Vučić 1. novembra: "Ima razloga da debelo bude zabrinut"
21.09.2025.•
5
Evropska unija već je reagovala i upozoravala na širenje proruske propagande, koju potom režim Aleksandra Vučića koristi za opstanak i pravdanje represije koju sprovodi nad građanima Srbije.
Banke obavezne da obeštete žrtve prevara sa lažnim SMS porukama: Evo koliko njih je to i učinilo
21.09.2025.•
0
Narodna banka Srbije je 9. jula upozorila građane na lažne SMS poruke koje dobijaju korisnici usluga mobilne telefonije u kojima se obaveštavaju da su navodno ostvarili određeni broj poena i da dobijaju nagradu.
Ovih pet opština u Srbiji su najbezbednije u saobraćaju, u tri niko nije poginuo pet godina
21.09.2025.•
1
Opštine Crna Trava, Bujanovac, Bač, Bosilegrad i Mali Zvornik najbezbednije su opštine u Srbiji kada se posmatra rizik stradanja u saobraćajnim nesrećama u odnosu na broj stanovnika.
Đaci u Sedlaru kod Svilajnca od ove godine nose uniforme
21.09.2025.•
1
Učenici osnovne škole u Sedlaru, kod Svilajnca, ove školske godine počeli su da nose školske uniforme.
Đaci i studenti da dostave potvrde o školovanju do 25. septembra i 25. oktobra ili gube porodičnu penziju
21.09.2025.•
0
PIO fond podsetio je srednjoškolce i studente koji primaju porodične penzije da su obavezni da Fondu PIO dostave potvrde o školovanju, kako bi im se penzija nesmetano isplaćivala.
Koliko košta registracija vozila?
21.09.2025.•
0
Jedan od najvećih godišnjih izdataka za većinu domaćinstva u Srbiji je registracija vozila.
Mitrović (SSP): Vlada Đura Macuta "u rasulu"
20.09.2025.•
2
Generalni sekretar i narodni poslanik Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović izjavio je da je izbor Đura Macuta za premijera "fijasko i za Srpsku naprednu stranku".
.jpg "U Beogradu napadnuti policijski službenici, jednom slomljena ruka")
U Beogradu napadnuti policijski službenici, jednom slomljena ruka
20.09.2025.•
5
Pripadnici policije u Beogradu, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, uhapsili su A. Č. (25), zbog sumnje da je izvršio krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje.
"Nisam Đuro zadovoljan": Predsednik kritikovao premijera, ministri ne rade dovoljno
20.09.2025.•
36
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, obraćajući se premijeru Đuri Macutu, da nije zadovoljan angažovanjem ministara u Vladi Srbije.
Dodik: Protiv Srbije i RS vode se različiti oblici hibridnog rata
20.09.2025.•
8
Bivši predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je "da se protiv Srbije i RS vode različiti oblici hibridnog rata".
Vučić prebrojao ljude na paradi: Prisustvovalo 47.000 građana, protestovalo 237 "onih"
20.09.2025.•
25
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je na vojnoj paradi prisustovalo više od 47.000 građana "za razliku od 237 onih" koji ga "kritikuju u pojedinim medijima i na društvenim mrežama".
Predsednik dodelio znamenja: Među odlikovanima su pevačica, voditeljka dnevnika i radnici Zelenila
20.09.2025.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodelio je u Palati Srbije odlikovanja povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Biljana Đorđević, ZLF: Studentski pokret ignorisao pozive na koordinaciju
20.09.2025.•
16
Poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević izjavila je da ta stranka stalno poziva "na koordinaciju antirežimskog fronta".
Ekonomista o ceni vojne parade: Između 10 i 15 miliona evra
20.09.2025.•
14
Vojna parada će nas koštati između 10 i 15 miliona evra, procenjuje ekonomista Nemanja Šormaz.
Reakcije nakon vojne parade: Pokazivanje mišića ili "labudova pesma"
20.09.2025.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, po završetku vojne parade "Snaga jedinstva", održane ispred Palate Srbija, ocenio da je vojna parada ponos Srbije. Usledile su i reakcije dela stručne javnosti i opozicije.
Šajn: Simpatizer Romske partije pretučen u Nišu zbog podrške studentima u blokadi
20.09.2025.•
3
Predsednik Romske partije Srđan Šajn izjavio je da je simpatizer te partije, Saša Arifović, brutalno pretučen u Nišu zbog, kako je rekao, "otvorene podrške studentima u blokadi".
Ministar pravde u potrazi za balansom: Između slobode mirnog okupljanja i slobode kretanja
20.09.2025.•
1
Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je da uvođenjem novog krivičnog dela Ugrožavanje javnog saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom, Srbija odgovara na standarde Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Da li bi studenti trebalo da objave bar nekoliko imena sa svoje liste?
20.09.2025.•
41
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić rekao je da je studentska lista za izbore gotova i pozvao studente da obelodane bar desetak imena, uprkos tome što bi oni, kako je naveo, bili meta režima.
VIDEO: Policija nije dozvolila studentima i građanima koji su im se pridružili da priđu vojnoj paradi
20.09.2025.•
44
Kordoni policije nisu dozvolili studentima i građanima koji su im se pridružili da priđu vojnoj paradi.
Komentari 2
Z
Nastavnik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar