Opozicija između izbora i podrške studentima
Mesecima su na političkoj sceni Srbije ključni faktori Aleksandar Vučić i studenti. Opozicija se, uprkos tome što učestvuje u protestima i podržava studentski pokret, slabo za šta pita.
.jpg "Opozicija između izbora i podrške studentima")
Foto: 021.rs
Ali, čak i takva, čini jednu trećinu narodnih poslanika u Skupštini Srbije, njene stranke imaju infrastrukturu i neizostavan su deo srpske politike. To znaju i studenti koji od njih očekuju podršku, premda aktuelne opozicione funkcionere ne žele na izbornoj listi. I tako su se nakon šest meseci opozicionari našli na nekoj vrsti ispita i jednog potpuno novog političkog momenta, piše NIN.
Za sada je gotovo svaka opoziciona partija načelno podržala studentski zahtev za raspisivanje vanrednih izbora. Ipak, već prvog dana postalo je jasno – ta podrška neće stići bez zadrške.
Tako se u saopštenjima koja su se nizala u proteklih 24 sata kao ključni argument za ogradu od te bezuslovne podrške našli - izborni uslovi. Ista ona tema koja je pred junske izbore 2024. pocepala opozicionu koaliciju "Srbija protiv nasilja". Tema koja je ostala linija razdvajanja i sada, kada je pred opoziciju ponovo postavljen zahtev koji ne može da se ostavi po strani.
Sigurno da studentski zahtev da se vodeći ljudi iz opozicionih stranka ne nađu na izbornoj listi ostavlja gorak ukus. Tako u koordinatnom sistemu ovog zahteva - ima onih u opoziciji koji apsolutno podržavaju ideju vanrednih izbora, onih koji pružaju podršku ali podvlače problem nepromenjenih izbornih uslova, i grupacije koje ne odustaje od koncepta prelazne vlade, govoreći da je to jedino rešenje za održavanje fer i demokratskih izbora.
Valja napomenuti da nijedna od preporuka ODIHR-a, na čemu je radila Radna grupa za unapređenje izbornog procesa, nije implementirana. Na birališta bi se, dakle, išlo u nepromenjenim uslovima u odnosu na decembar 2023. godine. I upravo za tu činjenicu se "hvataju", ili na nju upozoravaju, pojedine opozicione stranke.
O tome će studenti svakako morati da razmišljaju, jer se radi o legitimnom problemu. S druge strane, i stručnjaci i brojna istraživanja ukazuju na to da je formiranje jedinstvenog bloka preduslov za uspeh. Ali sada, kako eho cepanja retko uspešne opozicione koalicije na pitanju izbornih uslova i dalje odzvanja, usaglašavanje opozicije oko studentskog zahteva ponovo je upitno, piše NIN.
Bez studenata u svakom slučaju, promenili se izborni uslovi ili ne, teško da ima velike šanse za uspeh. Hoće li na kraju opozicija odustati od pitanja "izbori, ali pod kakvim uslovima", kao i od ideje prelazne Vlade, koja nikada nije ni imala momentum?
Pročitaj još
Jovanović žali za prelaznom Vladom
Za početak, o zahtevu da se raspišu izbori do sada su se oglasili Ekološki ustanak, Demokratska stranka (DS), Zeleno-levi front (ZLF), Narodni pokret Srbije (NPS), Kreni-Promeni, Narodni pokret Srbije (NPS), Stranka slobode i pravde (SSP), SDS Borisa Tadića, PSG i SRCE Zdravka Ponoša. Svaka na svoj način. Najviše je možda odstupio predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Nova DSS) Miloš Jovanović.
Jovanović je izrazio žaljenje što se "odustalo od ideje prelazne Vlade" jer je, smatra on, ona predstavljala jedino razumno rešenje kojim bi se zaista i došlo do demokratskih i slobodnih, odnosno poštenih izbora. Iako je, kako je rekao za Insajder, prelazna vlada bila jedino pošteno rešenje, dodao je i da taj predlog sada deluje kao politička fikcija, kao i da je nerealan. Ostavio je otvorenom mogućnost da njegova stranka razmotriti učešće na izborima – ukoliko do njih dođe.
Nešto kasnije stiglo je i saopštenje SSP-a o zahtevu studenata. Ukratko, ta stranka je konstatovala da je neophodno da dođe do promene izbornih uslova u skladu sa pravilima ODHIR, da bi se na izborima zaista videla volja naroda, i podsetila da je smatrala da je formiranje prelazne vlade najbolji način da se za to izbori. Dodaje i da je spremna da "razmotri i druge modalitete" i na razgovor sa svim snagama u društvu koje bi činile zajednički front.
Ali, i ukazala da se, kako navodi, u delu javnosti nameće "opasna teza" da bi i uz ovakve izborne uslove sigurno pobedila lista koju bi sastavili ili podržali studenti.
I DS je podsetila da je više puta naglasila da u Srbiji nema uslova za fer i poštene izbore, ali, dodala je da uvažava činjenicu da studente pobunjenih univerziteta trenutno podržava dve trećine građana Srbije. DS ističe i da je spremna da na tim izborima pruži svu neophodnu pomoć univerzitetsko-studentskoj listi, bez kandidovanja bilo sopstvene, bilo koalicione liste.
ZLF je, takođe, podržao političko organizovanje studenata i njihov zahtev za vanrednim izborima, ali i ocenio da ostaje otvoreno pitanje izbornih uslova. U tom smislu je, dodali su, ta organizacija otvorena za saradnju i podršku studentima. NPS je objavio da "snažno stoji i podržava" zahtev studenata.
"Apsolutnu podršku" studenti su dobili od lidera Ekološkog ustanka Aleksandra Jovanovića Ćute, predsednika SDS-a i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Podržao ih je i lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović i predsednik Novog lica Srbije (NLS) Miloš Parandilović.
Poslednji su se oglasili SRCE i PSG. Iz PSG-a navode da, uprkos stavu koji su zastupali mesecima - da naprednjacima ne treba dopustiti da sami organizuju izbore po svojim pravilima, zbog čega su u decembru predlagali model prelazne vlade, smatraju da studentski pokret kao najsnažnija politička grupa ima pun legitimitet da predloži dalje korake u borbi. Na ostalim političkim akterima je, navode, da im u tome maksimalno pomognu. Takođe su naveli da su otvoreni za dogovore sa budućim predstavncima koje studenti izaberu o svim modalitetima pomoći u zajedničkoj borbi.
SRCE u saopštenju konstatuje da je stanje u državi alarmantno i da su vanredni parlamentarni izbori jedini način da se kriza mirno reši. Nepohodno je, navode, održavanje vanrednih izbora na svim nivoima - predsedničkih, republičkih, pokrajinskih i lokalnih.
Dodaje se i da će, u slučaju da Vučić prihvati zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora bez insistiranja na unapređenju izbornih uslova, a nije bio spreman za prelaznu vladu, "biti jasno da je to rešenje koje mu više odgovara".
Ostatak teksta pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Rekordan broj zahteva za građevinske dozvole u Srbiji u 2025, ali izdavanje ide sporije
06.04.2026.•
1
U Srbiji je tokom 2025. podneto ukupno 162.746 zahteva za građevinske dozvole, što je šest odsto više nego prethodne godine, a otprilike za toliko je porasla i vrednost samih projekata.
VIDEO: Autobus udario u stajalište u Nišu, dve osobe povređene
06.04.2026.•
0
Dve osobe povređene su jutros oko 7.30 časova na Bulevaru dr Zorana Đinđića u niškom naselju Trošarina kada je autobus izleteo sa kolovoza i udario u autobusko stajalište.
"Pad vlasti veći u procentima nego u apsolutnim brojkama": Analitičar Vukadinović o tome šta to govori
06.04.2026.•
3
Politički analitičar Đorđe Vukadinović izjavio je da su izbori u deset opština i gradova pokazali da je podrška vlasti u padu, ali da je taj pad zbog povećane izlaznosti mnogo veći u procentima nego u apsolutnim brojkama
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - prilika za rekord
06.04.2026.•
11
Idemo - još jedna runda. Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Tužiteljka Paunović: Vučić izjavom o studentkinji potencijalno počinio nekoliko krivičnih dela
06.04.2026.•
4
Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović ocenila je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iznošenjem podataka o smrti studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu, potencijalno izvršio nekoliko krivičnih dela.
Ustavni sud: Ocena ustavnosti Mrdićevih zakona kada Skupština dostavi mišljenje - rok je 16. april
06.04.2026.•
1
Ustavni sud Srbije saopštio je da će postupak ocene ustavnosti takozvanih "Mrdićevih zakona" biti nastavljen kada Skupština Srbije dostavi mišljenje o njima, za šta rok ističe 16. aprila.
Veran Matić pisao evropskim institucijama zbog izjave Bratine da policija ima pravo da studente tuče i ubije
06.04.2026.•
1
Predsednik ANEM-a Veran Matić uputio je pismo evropskim institucijama povodom izjave ministra informisanja Borisa Bratine "da studenti nisu svesni da policija ima pravo da ih bije i ubije".
Srbija i dalje bez predstavnika u Evrodžastu: Evropska komisija zabrinuta
06.04.2026.•
1
Evropska komisija zabrinuta je što Srbija još nije imenovala tužioca za vezu pri Evrodžastu.
Vučić nastavlja konsultacije sa strankama, danas na redu PUPS i "Mi - glas iz naroda"
06.04.2026.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastaviće danas konsultacije sa predstavnicima političkih stranaka.
Pred Mađarskom sudbonosni izbori: Rezultati bi mogli da utiču i na Srbiju
05.04.2026.•
15
Izbori u Mađarskoj su sve bliže, a severne komšije pred prekretnicom - da li će se nastaviti neprikosnovena vladavina Viktora Orbana ili će posle blizu 16 godina kormilo preuzeti novo lice, odnosno Peter Mađar.
Direktor VBA o eksplozivu i "osobi iz grupe migranata ": Mesecima smo upozoravali državni vrh na opasnost
05.04.2026.•
34
Direktor Vojnobezbednosne agencije Đuro Jovanić rekao je o akciji pronalaska eksploziva kod Kanjiže da su mesecima ukazivali da može doći do ugrožavanja gasne infrastrukture i da su nailazili na skepticizam.
Ministarstvo pozvalo poljoprivrednike da zaštite pčele od trovanja sredstvima za zaštitu bilja
05.04.2026.•
2
Ministarstvo poljoprivrede Srbije pozvalo je poljoprivredne proizvođače da, u susret periodu cvetanja, zaštite pčele od trovanja nepravilnom upotrebom sredstava za zaštitu bilja.
Vučić tvrdi da je studentkinja na Filozofskom fakultetu ubijena, iako predistražne radnje još nisu gotove
05.04.2026.•
55
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je studentkinja, čije je telo nađeno kod Filozofskog fakulteta u Beogradu, "bila potpuno normalna i potpuno je normalne poruke slala svega 18 minuta pre smrti".
Evropske demokrate: Bratina da povuče šokantnu izjavu o studentima, ili da bude smenjen
05.04.2026.•
7
Evropska demokratska partija oštro je osudila šokantnu izjavu ministra informisanja i telekomunikacija Srbije Borisa Bratine, koji je rekao da mladi nisu svesni da policija ima pravo da ih tuče i ubija.
EES sistem na granicama napravio probleme putnicima - a njegova puna primena počinje za nekoliko dana
05.04.2026.•
34
Za pet dana, 10. aprila, počinje puna primena EES sistema na granicama Evropske unije.
Danas je Uskrs po gregorijanskom kalendaru
05.04.2026.•
1
Katolici, protestanti, anglikanci, neke pravoslavne i brojne manje crkve, danas proslavljaju Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.
"Otvaranje Pandorine kutije": Šta bi se desilo ako bi Srbija odustala od članstva u EU
05.04.2026.•
35
U poslednjih četvrt veka u domaćoj politici se promenilo mnogo toga. Ipak, jedna stvar je bila konstantna - kako god evrointegracije Srbije tekle u datom trenutku, strateški cilj pristupanja zemlje EU nije bio upitan.
Danas saslušanje studenta Arhitektonskog fakulteta: Najavljen skup podrške
05.04.2026.•
1
Studenti u blokadi beogradskog Arhitektonskog fakulteta pozvali su na skup podrške kolegi Matiji, čije je saslušanje zakazano za nedelju, 5. aprila u sudu u Katanićevoj 15.
U Bajinoj Bašti ponavljanje izbora na jednom biračkom mestu 9. aprila
04.04.2026.•
1
U Bajinoj Bašti je na jednom biračkom mestu poništeno glasanje na lokalnim izborima 29. marta i biće ponovljeno 9. aprila.
Studenti u blokadi: Izjava ministra Bratine je pretnja svima koji su na ulici, ali nas neće zastrašiti
04.04.2026.•
4
Studenti u blokadi ocenili su kao pretnju izjavu ministra informisanja Borisa Bratine o postupanju policije prema studentima i naglasiili da ih to neće zastrašiti.
Komentari 17
Milun
Suština
Da probam da objasnim:
Šta je Dontov sistem i kako se dele poslanički mandati
Sistem najvećeg količnika
Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. Dontov sistem), tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika.
„Ako imamo tri liste koje su prešle cenzus, onda broj glasova svake od tih lista delimo brojevima od jedan do 250 i zabeležimo te količnike, tako da imamo ukupno 750 količnika, od svake liste po 250.
Te količnike poređamo od najvećeg ka najmanjem, a gledamo samo 250 prvih pošto toliko imamo poslaničkih mesta.
Raspodela poslaničkih mandata
Svaka stranka dobiće onoliko poslaničkih mesta koliko se puta njen količnik pojavljuje u nizu od prvih, najvećih 250 količnika“,
Da je cenzus prešlo, na primer, deset lista, imali bismo 2.500 količnika i svaka stranka bi opet dobila onoliko mandata koliko puta se njeni količnici pojavljuju u prvih, najvećih 250 količnika od mogućih 2.500.
Drugim rečima- što veća iscepkanost glasova, što veći broj lista => manje poslaničkih mandata.
Seljak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar