Opozicija između izbora i podrške studentima
Mesecima su na političkoj sceni Srbije ključni faktori Aleksandar Vučić i studenti. Opozicija se, uprkos tome što učestvuje u protestima i podržava studentski pokret, slabo za šta pita.
.jpg "Opozicija između izbora i podrške studentima")
Foto: 021.rs
Ali, čak i takva, čini jednu trećinu narodnih poslanika u Skupštini Srbije, njene stranke imaju infrastrukturu i neizostavan su deo srpske politike. To znaju i studenti koji od njih očekuju podršku, premda aktuelne opozicione funkcionere ne žele na izbornoj listi. I tako su se nakon šest meseci opozicionari našli na nekoj vrsti ispita i jednog potpuno novog političkog momenta, piše NIN.
Za sada je gotovo svaka opoziciona partija načelno podržala studentski zahtev za raspisivanje vanrednih izbora. Ipak, već prvog dana postalo je jasno – ta podrška neće stići bez zadrške.
Tako se u saopštenjima koja su se nizala u proteklih 24 sata kao ključni argument za ogradu od te bezuslovne podrške našli - izborni uslovi. Ista ona tema koja je pred junske izbore 2024. pocepala opozicionu koaliciju "Srbija protiv nasilja". Tema koja je ostala linija razdvajanja i sada, kada je pred opoziciju ponovo postavljen zahtev koji ne može da se ostavi po strani.
Sigurno da studentski zahtev da se vodeći ljudi iz opozicionih stranka ne nađu na izbornoj listi ostavlja gorak ukus. Tako u koordinatnom sistemu ovog zahteva - ima onih u opoziciji koji apsolutno podržavaju ideju vanrednih izbora, onih koji pružaju podršku ali podvlače problem nepromenjenih izbornih uslova, i grupacije koje ne odustaje od koncepta prelazne vlade, govoreći da je to jedino rešenje za održavanje fer i demokratskih izbora.
Valja napomenuti da nijedna od preporuka ODIHR-a, na čemu je radila Radna grupa za unapređenje izbornog procesa, nije implementirana. Na birališta bi se, dakle, išlo u nepromenjenim uslovima u odnosu na decembar 2023. godine. I upravo za tu činjenicu se "hvataju", ili na nju upozoravaju, pojedine opozicione stranke.
O tome će studenti svakako morati da razmišljaju, jer se radi o legitimnom problemu. S druge strane, i stručnjaci i brojna istraživanja ukazuju na to da je formiranje jedinstvenog bloka preduslov za uspeh. Ali sada, kako eho cepanja retko uspešne opozicione koalicije na pitanju izbornih uslova i dalje odzvanja, usaglašavanje opozicije oko studentskog zahteva ponovo je upitno, piše NIN.
Bez studenata u svakom slučaju, promenili se izborni uslovi ili ne, teško da ima velike šanse za uspeh. Hoće li na kraju opozicija odustati od pitanja "izbori, ali pod kakvim uslovima", kao i od ideje prelazne Vlade, koja nikada nije ni imala momentum?
Pročitaj još
Jovanović žali za prelaznom Vladom
Za početak, o zahtevu da se raspišu izbori do sada su se oglasili Ekološki ustanak, Demokratska stranka (DS), Zeleno-levi front (ZLF), Narodni pokret Srbije (NPS), Kreni-Promeni, Narodni pokret Srbije (NPS), Stranka slobode i pravde (SSP), SDS Borisa Tadića, PSG i SRCE Zdravka Ponoša. Svaka na svoj način. Najviše je možda odstupio predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Nova DSS) Miloš Jovanović.
Jovanović je izrazio žaljenje što se "odustalo od ideje prelazne Vlade" jer je, smatra on, ona predstavljala jedino razumno rešenje kojim bi se zaista i došlo do demokratskih i slobodnih, odnosno poštenih izbora. Iako je, kako je rekao za Insajder, prelazna vlada bila jedino pošteno rešenje, dodao je i da taj predlog sada deluje kao politička fikcija, kao i da je nerealan. Ostavio je otvorenom mogućnost da njegova stranka razmotriti učešće na izborima – ukoliko do njih dođe.
Nešto kasnije stiglo je i saopštenje SSP-a o zahtevu studenata. Ukratko, ta stranka je konstatovala da je neophodno da dođe do promene izbornih uslova u skladu sa pravilima ODHIR, da bi se na izborima zaista videla volja naroda, i podsetila da je smatrala da je formiranje prelazne vlade najbolji način da se za to izbori. Dodaje i da je spremna da "razmotri i druge modalitete" i na razgovor sa svim snagama u društvu koje bi činile zajednički front.
Ali, i ukazala da se, kako navodi, u delu javnosti nameće "opasna teza" da bi i uz ovakve izborne uslove sigurno pobedila lista koju bi sastavili ili podržali studenti.
I DS je podsetila da je više puta naglasila da u Srbiji nema uslova za fer i poštene izbore, ali, dodala je da uvažava činjenicu da studente pobunjenih univerziteta trenutno podržava dve trećine građana Srbije. DS ističe i da je spremna da na tim izborima pruži svu neophodnu pomoć univerzitetsko-studentskoj listi, bez kandidovanja bilo sopstvene, bilo koalicione liste.
ZLF je, takođe, podržao političko organizovanje studenata i njihov zahtev za vanrednim izborima, ali i ocenio da ostaje otvoreno pitanje izbornih uslova. U tom smislu je, dodali su, ta organizacija otvorena za saradnju i podršku studentima. NPS je objavio da "snažno stoji i podržava" zahtev studenata.
"Apsolutnu podršku" studenti su dobili od lidera Ekološkog ustanka Aleksandra Jovanovića Ćute, predsednika SDS-a i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Podržao ih je i lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović i predsednik Novog lica Srbije (NLS) Miloš Parandilović.
Poslednji su se oglasili SRCE i PSG. Iz PSG-a navode da, uprkos stavu koji su zastupali mesecima - da naprednjacima ne treba dopustiti da sami organizuju izbore po svojim pravilima, zbog čega su u decembru predlagali model prelazne vlade, smatraju da studentski pokret kao najsnažnija politička grupa ima pun legitimitet da predloži dalje korake u borbi. Na ostalim političkim akterima je, navode, da im u tome maksimalno pomognu. Takođe su naveli da su otvoreni za dogovore sa budućim predstavncima koje studenti izaberu o svim modalitetima pomoći u zajedničkoj borbi.
SRCE u saopštenju konstatuje da je stanje u državi alarmantno i da su vanredni parlamentarni izbori jedini način da se kriza mirno reši. Nepohodno je, navode, održavanje vanrednih izbora na svim nivoima - predsedničkih, republičkih, pokrajinskih i lokalnih.
Dodaje se i da će, u slučaju da Vučić prihvati zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora bez insistiranja na unapređenju izbornih uslova, a nije bio spreman za prelaznu vladu, "biti jasno da je to rešenje koje mu više odgovara".
Ostatak teksta pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
FOTO: Na Preševu sprečen šverc dva gasna pištolja i municije
18.09.2025.•
0
Carinski službenici su u sredu, 17. septembra na graničnom prelazu Preševo, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja dva gasna pištolja i 1.350 komada municije.
Potrebna pomoć petogodišnjem Strahinji - pametni dečak vezan za kolica
18.09.2025.•
0
Petogodišnjem dečaku Strahinji Milovanoviću potrebna je pomoć za lečenje.
Studenti organizuju protest podrške vojsci na dan vojne parade u Beogradu
18.09.2025.•
0
Studenti u blokadi beogradskih fakulteta u subotu, 20. septembra, organizuju protest "Sloboda je najskuplja reč" u Beogradu.
Vučinić se sada izvlači: Kaže da je izjava o ubistvu Cicvarića istrgnuta iz konteksta
18.09.2025.•
2
Član Glavnog odbora SNS Siniša Vučinić tvrdi da je njegova najava ubistva studenta Pavla Cicvarića "istrgnuta iz konteksta". On se izvinio Cicvariću i njegovoj porodici.
Država "ukida" građevinska pravila za Ekspo: "Nadstrešnica u Novom Sadu nije bila dovoljna opomena"
18.09.2025.•
0
Zakon koji određuje nova pravila u građevini i to mimo svih do sada poznatih pravila - u najkraćem je opis izmena Zakona o posebnim postupcima radi realizacije Ekspo izložbe u Beogradu 2027. godine.
Ruskinja uhapšena u Beogradu: Podvodila državljanku Kazahstana
18.09.2025.•
0
Beogradska policija uhapsila je državljanku Rusije E. F. (34) zbog posredovanja u vršenju prostitucije.
Lidl: Knjiga za decu o osvešćenoj ishrani "Planeta Spelta" od danas u prodaji
18.09.2025.•
0
Kompanija Lidl Srbija, u saradnji sa izdavačkom kućom JRJ, objavila je edukativnu knjigu za decu pod nazivom "Planeta Spelta".
Ko je naprednjak koji je govorio o ubistvu Cicvarića: Čovek bizarnosti
18.09.2025.•
4
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Siniša Vučinić na televiziji Informer pričao je o tome da "blokaderi" planiraju da ubiju aktivistu Pavla Cicvarića.
Majka Cicvarića u pismu Vučiću, Dačiću i Brnabić: Hoćete reagovati na pretnje ubistvom mog sina?
18.09.2025.•
3
Majka studenta Pavla Cicvarića, Jelena Žunić Cicvarić, upitala je Aleksandra Vučića, ministra Ivicu Dačića i predsednicu Narodne skupštine Anu Brnabić, da li imaju saznanja o planu da njen sin bude ubijen.
Nekadašnji američki ambasador Montgomeri: Studentski protesti nisu pokretnuti iz inostranstva
18.09.2025.•
2
Nekadašnji američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri rekao je da studentski protesti u Srbiji nisu pokretnuti iz inostranstva, već unutar zemlje.
Bakić: Studentska lista je formirana, vreme je da se objave imena
18.09.2025.•
4
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić izjavio je da je da, "koliko je njemu poznato", studentska lista "faktički formirana".
Koliko košta vojna parada u Beogradu: "Veliki trošak, a nema trajnu vrednost"
18.09.2025.•
13
Beograd će 20. septembra biti domaćin velike vojne parade pod nazivom "Snaga jedinstva", kojom se obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Skupštini Srbije predloženo da poništi odluke AVNOJ-a iz 1943. godine: "A da ukinu lepo celu istoriju?"
18.09.2025.•
38
Na predlog akademika Matije Bećkovića, četvorica narodnih poslanika podnela su Narodnoj skupštini predlog o ukidanju odluka donetih na Drugom zasedanju AVNOJ-a.
Lekari VMA spasili stopalo Šapčaninu povređenom u udesu
18.09.2025.•
0
Doktor Aleksandar Radunović, glavni dežurni hirurg VMA, rekao je da je jutros završena operacija pacijenta iz Šapca koji je sinoć povređen kada je na njega naleteo automobil.
Poljoprivrednici odgovorili Glamočiću: Mi uništavamo ambroziju, država ne radi svoj deo
18.09.2025.•
8
Predstavnici poljoprivrednih udruženja Srbije izjavili su, povodom opomene resornog ministra Dragana Glamočića da će biti kažnjeni oni koji ne uništavaju ambroziju, da je država prva koja to ne radi.
Dačić odlikovan Ordenom svetih novomučenika kragujevačkih prvog stepena
18.09.2025.•
5
Arhiepiskop kragujevački i mitropolit šumadijski Jovan uručio je u Lapovu, gde je obeležen Dan Sektora za vanredne situacije MUP-a, Orden svetih novomučenika kragujevačkih prvog stepena ministru Ivici Dačiću.
Dan Sektora za vanredne situacije MUP-a obeležan u Lapovu, na svečanosti Macut i Dačić
17.09.2025.•
3
Dan Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova obeležen je svečano u Lapovu.
Student Cicvarić: Režim sateran u ćošak, pravi sve bizarnije poteze
17.09.2025.•
5
Student Fakulteta političkih nauka Pavle Cicvarić, komentarisao je to što je član Gradskog odbora Srpske napredne stranke Siniša Vučinić u Informeru govorio o njegovom ubistvu.
VIDEO: Skup podrške studentu Jovičiću i u Kragujevcu
17.09.2025.•
0
Večeras se na trgu Vojvode Radomira Putnika u Kragujevcu održava skup podrške pritvorenom studentu Bogdanu Jovičiću.
Novi komandant Nacionalne garde Ohaja u poseti Srbiji, prisustvovaće i Vojnoj paradi
17.09.2025.•
4
Novi komandant Nacionalne garde Ohaja, brigadni general Metju Vudraf, boravi u svojoj prvoj zvaničnoj poseti Republici Srbiji.
Komentari 17
Milun
Suština
Da probam da objasnim:
Šta je Dontov sistem i kako se dele poslanički mandati
Sistem najvećeg količnika
Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. Dontov sistem), tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika.
„Ako imamo tri liste koje su prešle cenzus, onda broj glasova svake od tih lista delimo brojevima od jedan do 250 i zabeležimo te količnike, tako da imamo ukupno 750 količnika, od svake liste po 250.
Te količnike poređamo od najvećeg ka najmanjem, a gledamo samo 250 prvih pošto toliko imamo poslaničkih mesta.
Raspodela poslaničkih mandata
Svaka stranka dobiće onoliko poslaničkih mesta koliko se puta njen količnik pojavljuje u nizu od prvih, najvećih 250 količnika“,
Da je cenzus prešlo, na primer, deset lista, imali bismo 2.500 količnika i svaka stranka bi opet dobila onoliko mandata koliko puta se njeni količnici pojavljuju u prvih, najvećih 250 količnika od mogućih 2.500.
Drugim rečima- što veća iscepkanost glasova, što veći broj lista => manje poslaničkih mandata.
Seljak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar