Otvaranje "tajnih dosijea": Svaka vlast obećavala, pa "zaboravljala"
Otvaranje "tajnih dosijea" je posao koji nijedna vlast u Srbiji nije uradila u prethodnih 25 godina.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ko je sve radio za službu, kakve je poslove obavljao i kakve je informacije prikupljao, ko je koga cinkario, kako su osnivane neke stranke, ko je stajao iza nekih zločina i ko je medijima dostavljao određene informacije, ali i zbog koga su neki završavali na Golom otoku - sve se ovo možda nikada neće ni saznati, jer je preduslov za to otvaranje dosijea tajnih službi od 1945. do 2000. godine.
Katarza za celo društvo
Da službe - domaće, ali i strane - imaju svoje radnike i saradnike u gotovo svim sferama društva, od politike do estrade, nikada nije bilo tajna, ali ko su oni, samo se nagađalo.
Mnoge stranke su tokom izbornih kampanja u poslednjih 25 godina obećavale otvaranje dosijea civilne i vojne službe, ali su nakon dolaska na vlast to naprasno "zaboravljale".
Tako je Srbija danas jedina država u Evropi koja nije obavila posao otvaranja dosijea tajnih službi.
A obaviti taj posao bilo bi, pored ostalog, i katarzično za čitavo društvo, jer bi dovelo do suočavanja sa prošlošću, piše NIN.
Propalo je, inače, više pokušaja da se donese zakon kojim bi se ovo pitanje regulisalo - bilo je više predloženih modela, ali nijedan nije došao na dnevni red Skupštine.
Istina, sredinom 2001. godine vlast DOS-a je donela Uredbu o skidanju oznake poverljivosti s dosijea vođenih o građanima u Službi državne bezbednosti, nakon čega su građani imali prilike da izvrše uvid u dosijea, ali ne i da ih kopiraju ili hvataju beleške.
Bilo je i mnogo poteškoća - od korišćenih šifri u dosijeima, pa do velikog zatamnjenja podataka.
Ustavni sud je, međutim, dve godine kasnije ukinuo pomenutu uredbu, navodeći da se ovakva oblast mora regulisati zakonom. Zakona, pak, do danas nema.
"Čišćenje" dokumentacije
S druge strane, postoji osnovana sumnja da su dosijei i dokumentacija u međuvremenu čišćeni ili uništavani. Nakon dolaska DOS-a na vlast 2000. godine nije odmah usledila i smena na čelu Službe državne bezbednosti (DB), pa je Radomir Marković na tom mestu ostao i naredna četiri meseca.
Upravo u tom periodu je, kako su pojedini svedočili, spaljen veliki deo dokumentacije, dok su dosijei lidera DOS-a prethodno već bili izneti iz DB-a. Marković, podsetimo, danas služi višedecenijsku zatvorsku kaznu zbog zločina u kojima je učestvovala Državna bezbednost u vreme dok je on bio na njenom čelu.
O "čerupanju" dosijea svedočio je i čuveni pisac i golootočanin Dragoslav Mihailović, koji je 2001. pogledao dosije koji je o njemu napravila Udba u vreme SFRJ.
"Imao je oko 250 do 300 strana. Međutim, kada je tajna dokumentacija preneta u Arhiv Srbije, u mom dosijeu su ostale samo 63 strane. Iz nekadašnje velike fascikle nestalo je i rešenje republičkog sekretara Unutrašnjih poslova Viobrana Stanojevića o operaciji ’Munja’. Na spisku je bilo i moje ime, a to je bila lista za likvidaciju. Napravljena je velika greška što je nekadašnjoj Udbi ostavljeno dovoljno vremena da 'očisti' dosijee. Napravljena je nenadoknadiva šteta", govorio je Mihailović 2011. godine.
Nema političke volje
Upitan zašto se ne otvaraju arhive tajnih službi, advokat Sead Spahović kaže da zapravo nije bilo političke volje da se Služba reformiše, što znači da nije bilo volje ni da se otvore dosijei.
"Postoji kontinuitet delovanja Službe pod raznim imenima od 1945. do danas. Taj kontinuitet je tako duboko ukorenjen u političku kulturu ovog naroda da je u stvari Službu nemoguće reformisati. Obrazloženje je u razumevanju korena problema. Pre svega, struktura i metodi rada Službe ustrojeni su po ugledu na NKVD-KGB, FSB ili, prethodno, GPU. Služba je zvanično etiketirana kao ’mač partije’. Dakle, to je tajna partijska policija, samo što se partije na vlasti smenjuju, tako da to stvara privid nekakvih promena", kaže on.
Spahović ističe da je ilustrativan slučaj knjige Zlatoja Martinova o sporazumu Molotov-Ribentrop, koja je napisana na osnovu nemačkih dokumenata iz perioda pre Drugog svetskog rata.
"U toj knjizi ne spominje se nijedan dokument ruskih službi, jer njihove arhive nisu otvorene i neće nikad biti otvorene. Dakle, posle 90 godina oni pokušavaju da sakriju svoju ulogu u Hitlerovom osvajačkom pohodu na Evropu. Po analogiji, a to znači po sličnosti, izvedite zaključak za našu službu koja, je ćerka sovjetske službe", navodi Spahović.
Prema njegovim rečima, relativno ozbiljnija reforma, ali samo personalno, izvršena je posle pada Aleksandra Rankovića, ali je, naglašava on, na ideološkom planu stvar ostala ista.
"Resor Državne bezbednosti Srbije je u vreme Jovice Stanišića i Slobodana Miloševića likvidirao Saveznu službu, preuzeo je i, uglavnom, odstranio nesrpske kadrove kao nepoželjne. Taj upad pravdan je ustavnom odredbom član 135, stav 2. Miloševićevog Ustava Srbije, po kome organi Srbije ne moraju da se pridržavaju odluka saveznih organa ako im to nije u interesu. Ovaj osnov na temelju koga je Srbija likvidirala Saveznu službu primenjen je od strane Đinđićeve vlade kada je doneta odluka da se Milošević izruči Haškom tribunalu suprotno prethodnoj odluci Saveznog ustavnog suda. Ova u osnovi separatistička norma, na osnovu koje se Srbija prva izdvojila iz sastava Jugoslavije 1990. godine, došla je glave Miloševiću 2001. godine", dodaje Spahović.
Kako kaže, pitanje otvaranja dosijea vezano je za period posle 5. oktobra. Tada su, podseća on, SPO i još neke stranke tražili otvaranje dosijea i "to je, od strane službe, fingirano na jedan, u osnovi, neproverljiv način".
"Naime, iz dokumentacije Službe formirani su određeni fajlovi koji su bili izbeljeni na mestima gde se pominju izvori - saradnici Službe - pa je ovaj selektivno odabran materijal prikazan zainteresovanim licima. Otvaranje ’dosijea’ - koliko mi je poznato, ovaj termin se koristi kolokvijalno, a ne službeno - važno je isključivo radi raskrinkavanja saradničke mreže. Dakle, radi otkrivanja metoda kršenja ljudskih prava na kojima je ova služba utemeljena od prve sekunde svog postojanja, pa do danas", ističe on.
"Crne mere"
Spahović kaže da za "funkcionisanje ove tajne mašinerije" nije od značaja ono što su oni radili po zakonu, već je značajno isključivo ono što su radili mimo zakona, a što je danas dosta teško utvrditi zbog proteka vremena.
"Kad ovo kažem, mislim na prvom mestu na tzv. 'crne mere'. To su prisluškivanja, tajna praćenja i osmatranja, otvaranja pošiljki, ulazak u stanove, instaliranje prislušnih uređaja po spavaćim sobama i kuhinjama... Dakle, sve ono što zakon zabranjuje, a Služba radi oslanjajući se na tradiciju i autoritet nekažnjivosti koji dolazi od tzv. državnog interesa. Služba u Srbiji ima status svete krave. Ubistva koja je ova služba organizovala i izvršila, zahvaljujući pre svega tužilaštvu, pa onda i sudu, pripisivana su pojedincima koji su, eto, u pojedinim trenucima “obrukali ovu nacionalnu i političku svetinju”. Iza ubistava navodno ne stoji Služba, nego neodgovorni pojedinci koji su zloupotrebili svoj položaj", priča Spahović.
On kaže da "svi oni koji su dolazili na vlast uvek su hteli da kontrolišu Službu, a ne da je promene".
"Karikaturalne reforme je izvršio Đinđić kada je za prvog operativnog šefa odnosno zamenika načelnika RDB-a doveo bivšeg gradskog načelnika ove službe iz vremena Jovice Stanišića. On je za ministra u Vladi postavio registrovanog saradnika Službe koji je imao kodovano ime ’Sokrat’. S druge strane, Koštunica je prigrlio Radeta Markovića i, forsirajući princip stabilnosti, omogućio mu da uništi dokaze o umešanosti Službe u zločine i nastavi mesecima sa radom koji je bio započeo u vreme Miloševića. Zar stvarno mislite da bi danas opozicija ovu službu eliminisala ili reformisala u značajnijoj meri? Više verujem da bi umesto sadašnjeg šefa došao neki drugi za kojeg bi se posle 10 godina ispostavilo da je i on bio pod kontrolom Službe", navodi on.
Spahović zaključuje da za ceo ovaj posao nema političke volje, ali i da je ima, reforma, kako kaže, nije moguća.
"Nije moguće reformisati Službu koja je bazirana na kršenju ljudskih prava, jer je kršenje ljudskih prava temelj ne samo o ove instituicije već i rezonovanje naroda koji je obožava. Tu vredi samo rušenje do temelja i zidanje stvari iznova", navodi on.
Pročitaj još
"Stvarni vladari"
Kada je reč o strankama, najglasniji po pitanju otvaranja dosijea i dan-danas je SPO, koji je više puta predlagao i nacrte zakona, i to po uzoru na one iz Nemačke, Poljske ili Češke, ali oni nikada nisu prihvaćeni.
Danica Drašković iz SPO je više puta tvrdila da su "službe stvarni vladari Srbije".
"U Srbiji se menjaju vlade i vladari, ali službe ne, one su pravi nosioci i vlasti i sile u državi. Da nije tako, valjda bi neko do sada pokrenuo pitanje otvaranja dosijea, pa se nameće zaključak da bi otvaranjem dosijea naši vladari sami sebe otvorili i pokazali da su saradnici na čelu institucija", govorila je Danica Drašković 2016. godine.
Zanimljivo je da je i lider Socijalističke partije Srbije, Ivica Dačić, 2013. godine, u to vreme premijer, govorio da ta stranka podržava donošenje zakona o otvaranju dosijea, ali da je Savet za nacionalnu bezbednost tada procenio da se tom pitanju mora pristupiti odgovorno.
Tvrdio je tada Dačić i da ne postoji politički problem u vezi s donošenjem takvog zakona, ali da samo treba naći pravo rešenje.
Otvaranje dosijea tajnih službi je neretko pominjano i u kontekstu evropskog puta Srbije.
Iako ovo pitanje nije zvanični zahtev u pregovorima o pristupu, iz Evropske komisije su ranijih godina "snažno preporučivali" Srbiji da završi taj posao.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novoizabrani javni tužioci položili zakletvu pred Brnabić i Dolovac
10.07.2025.•
0
Javni tužioci koji su prvi put izabrani na funkciju, njih 35, položili su danas zakletvu u Skupštini Srbije pred predsednicom parlamenta Anom Brnabić i vrhovnom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac.
Brnabić: Blokaderi više ne postoje
10.07.2025.•
5
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić poručila je danas da blokaderi više ne postoje.
FOTO Automobil u Zemunu prvo udario u parkirana vozila, a onda i u kiosk: Jedna osoba povređena
10.07.2025.•
0
Jedna osoba povređena je u teškoj saobraćajnoj nezgodi koja se jutros oko 7.30 časova dogodila u Urginovačkoj ulici u Zemunu.
Radnik pao sa skele na gradilištu u Beogradu: Morali da intervenišu vatrogasci
10.07.2025.•
0
Pedesetdevetogodišnji radnik pao je jutros sa skele na gradilištu u Ulici vojvode Stepe u Beogradu.
Policija protekle noći privela dve osobe zbog blokada, a podnela tri prekršajne prijave
10.07.2025.•
0
Policija je tokom protekle noći legitimisala 190 osoba koje su blokirale saobraćaj, a privela njih dvoje.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - prilika za odmor
10.07.2025.•
1
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Dačić: U ponedeljak bilo 620 požara odjednom, država nema kapacitet za gašenje tolikog broja
10.07.2025.•
19
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su svi kapaciteti bili angažovani na gašenju požara u Srbiji, kojih je u ponedeljak bilo više od 620.
Pojavile se pukotine na stanici Prokop: Ugrađena znatno manja armatura od projektovane
10.07.2025.•
45
Infrastruktura železnice Srbije dobila je krajem maja lokacijske uslove za rekonstrukciju peronskih greda na železničkoj stanici "Beograd Centar" poznatoj i pod nazivom Prokop.
U Srbiji jedva da iko kupuje električna vozila, benzinci i dalje znatno prednjače - dva razloga za to
10.07.2025.•
32
Generalni sekretar srpske Asocijacije uvoznih vozila Boris Ćorović izjavio je da se u Srbiji kada je reč o novim automobilima najviše prodaju benzinci, a da je kupovina električnih automobila ispod jedan odsto.
Italijanski list o protestima u Srbiji: Policija interveniše neopravdanom silom
09.07.2025.•
11
Na protestima u Srbiji, koji traju osam meseci i koji su masovni i rasprostranjeni širom zemlje, policija nije propustila priliku da interveniše neopravdanom, nepotrebnom i često brutalnom silom", navodi AI.
VIDEO: Protest u Užicu zbog uhapšenih građana, protesti i u Zaječaru, Kragujevcu
09.07.2025.•
2
Građani Užica okupili su se večeras ispred Gradske kuće u znak podrške uhapšenim sugrađanima.
Blokada kod Futoške pijace: Prikupljanje donacija za ljude pogođene požarima
09.07.2025.•
2
Blokada raskrsnice kod Futoške pijace počela je oko 19 časova.
Zašto vlast u Srbiji ne demantuje Trampa?
09.07.2025.•
24
Vlast u Srbiji smatra da će lakše ostvariti bolje odnose sa SAD dok je Tramp predsednik, zato im i odgovara da ne ruše njegov imidž mirotvorca i zbog toga su kritike izostale, piše Danas.
Vlada Srbije: Za pomoć ugroženima u požarom zahvaćenim područjima 350 miliona dinara
09.07.2025.•
0
Vlada Srbije formirala je danas Komisiju za sanaciju šteta nastalih zbog požara koji su tokom jula zahvatili više oblasti u Srbiji i obezbedila 350 miliona dinara za pomoć ugroženim građanima.
Bivši studenti FDU zatražili prekid represije prema studentima
09.07.2025.•
0
Bivši studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu zatražili su od predsednika Vučića, ministra Dačića i pripadnika policije prekid svih oblika represije prema studentima i zaposlenima na tom fakultetu.
KBC Zemun: Komisija će kontrolisati da zaposleni tokom pauze ne blokiraju saobraćajnice
09.07.2025.•
12
Kliničko-bolnički centar Zemun obavestio je danas zaposlene da će pokrenuti disciplinske postupke protiv onih koji pauzu tokom radnog vremena koriste za blokiranje saobraćajnica.
Srbija na četvrtom mestu u Evropi po broju napada na novinare
09.07.2025.•
5
Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po broju napada na novinare, iza Ukrajine, Rusije i Turske, navodi se u izveštaju o medijskom pluralizmu u Srbiji koji je spoveo Evropski univerzitetski institut.
Radnik poginuo na gradilištu u Vrnjačkoj Banji, uhapšen vlasnik firme
09.07.2025.•
1
Radnik iz Turske preminuo je nakon pada na gradilištu u Vrnjačkoj Banji.
Vlast štiti Dragana J. Vučićevića: Podrška uredniku Informera stigla od Vučevića
09.07.2025.•
14
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević osudio je napad na kuću urednika Informera Dragana J. Vučićevića.
RHMZ objavio upozorenje o niskom vodostaju
09.07.2025.•
0
Republički hidrometeorološki zavod objavio je upozorenje o niskom vodostaju reka u Srbiji.
Komentari 7
Милош
Tty
Dosijei
Kasno je za unistene dosijee a za zloupotrebu i upotrebu "fijoka" mora im se suditi!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar