Nastavnica predlaže postepeno skraćivanje časova: 35 minuta, uz promene u programu
Iako su se u javnosti glasnije čuli oni koji su protiv predloga ministra Dejana Vuka Stankovića da časovi budu skraćeni sa 45 na 30 minuta, ima i prosvetnih radnika koji kažu da nisu nužno protiv skraćenja časova.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Jedna od njih je Maja Radović, nastavnica srpskog jezika u jednoj osnovnoj školi u Beogradu, koja u razgovoru za portal N1 objašnjava da bi to trebalo da bude tek poslednji korak u nizu promena u prosveti.
Radović kaže da se o skraćivanju časova među nastavnicima pričalo i pre nego što je ministar prosvete tu ideju izneo u javnost. Objašnjava da je ona za to da časovi traju 35 minuta, a da se skraćenje dešava postepeno, po pet minuta, uz istovremeno praćenje prednosti i mana uvedenih promena.
Međutim, to ne znači da đaci umesto šest časova od 45 minuta imaju sedam ili osam od pola sata ili da se nastavnicima poveća fond časova kako bi se ostalo u okviru 40-časovne radne nedelje.
Kako je istakla, obrazovanje se ne može svesti samo na minutažu, a skraćivanje časova nema poentu ukoliko nije praćeno izmenama u planu i programu nastave.
"Deca provode sate i sate u školi u jednom položaju, pažnja im je rasuta. U školama u kojima se nastava odvija u dve smene deca u drugoj smeni više nemaju interakciju ni sa roditeljima ni sa vršnjacima", ukazala je nastavnica.
Ona svoje predloge zasniva na iskustvu iz prošle školske godine, koju su obeležili štrajkovi prosvetnih radnika i blokade nastave.
"Prošla godina je bila test. Časovi su bili skraćeni, a svi su bili uključeniji, deca su bila fokusiranija na nastavu kako bismo sve uradili za tih pola sata", objasnila je nastavnica srpskog jezika.
Kaže da 10 minuta ne bi napravilo razliku, uz ogradu da je situacija možda drugačija kada su u pitanju predmeti koje đaci imaju jednom ili dva puta nedeljno.
Ona napominje da su pre skraćenja časova potrebne promene u programu, tako da se gradivo rastereti i ostavi više vremena za vežbanje i utvrđivanje, o čemu je za N1 govorio i dugogodišnji učitelj Dušan Pejčić.
"Njima se konstantno nešto dodaje, a nikako da se oduzme. Na primer, treba da imamo manje tekstova koje bismo radili, a da imamo više vremena za obnavljanje gradiva, da porazmisle, da imamo proces u kojem mogu da obrade to što čitaju… Da ne idemo na neku masovnost. Preko jednog književnog teksta može da se uradi nebrojeno lekcija iz gramatike", kazala je nastavnica.
Upitana da li to znači povratak nekoliko decenija unazad kada je u pitanju plan i program nastave, ona kaže da se stvari ne mogu posmatrati na taj način i ističe da je program iz gramatike danas dosta obimniji nego što je bio, a da časova namenjenih vežbanju ima manje nego što su ranije generacije imale.
Pročitaj još
Dostignuća današnje dece manja nego naša
Maja Radović ističe da se revidiranje gradiva i rasterećenje učenika ne može posmatrati u kontekstu povratka na stanje od pre nekoliko decenija.
"Ne možemo da pričamo na taj način, jer današnje dete nismo mi, njihova dostignuća su mnogo manja nego naša", istakla je nastavnica.
Kako kaže, ta postignuća su u značajnom procentu smanjena u odnosu na pre 30 godina, kada je bilo i manje mogućnosti koje bi odvlačile pažnju, pre svega savremene tehnologije. Dodaje da deca danas ne razvijaju sposobnosti koje se od njih ne traže.
"Današnje dete ne ume da uzme pet knjiga i nađe podatak koji mu treba, jer to nikada ranije nije radilo. Ne razvijaju se neke sposobnosti koje smo mi imali, njima je tehnologija uskratila mogućnost da se te sposobnosti razviju", objasnila je nastavnica.
Dodaje da današnji učenici mnogo manje čitaju i ističe da je čitanje aktivnost koja pomaže da se stekne sposobnost razumevanja teksta, zaključivanja, kritičkog mišljenja i empatije. Zbog toga predlaže više čitanja i navodi primer Holandije u kojoj su uvedeni časovi na kojima nastavnici i učenici sede i zajedno čitaju.
"To se sve na kraju vidi na završnom ispitu na kojem su najteža pitanja - prvo, drugo, 19. i 20. To su pitanja na koja dobijamo najveći broj loših odgovora, a predstavljaju zadatke koji se tiču razumevanja teksta. Do toga je došlo zbog nedovoljno čitanja i nemogućnosti da sami nađu informaciju, ne koriste sve moguće dostupne alate koji bi im pomogli da sami završe zadatak, razdvoje bitno od nebitnog", objasnila je Radović.
Reforma školstva da krene iz učionice
Govoreći o tome kako bi trebalo da izgleda reforma školstva, ona ističe da je to dugotrajan proces u koji treba uložiti mnogo kapaciteta i koji treba da krene iz učionice, a ne iz fotelje.
"Taj ko sprovodi reformu treba da sedi u učionici i posmatra stanje stvari koje se menja. A ne iz fotelja da se spušta u učionicu. Nastavnici treba da budu ključni u tom procesu", kazala je Radović.
Ona ističe da retko ko hoće da se uhvati u koštac sa sveobuhvatnom reformom, za koju kaže da traje godinama i da je proces od kojeg zavisi pola nacije. Umesto toga ministarstva prosvete se odlučuju za uvođenje novih rešenja bez testiranja i sagledavanja njihovih rezultata.
"Prvo je potrebno revidiranje programa i smanjenje opterećenja gradivom, a tek onda da se vidi da li treba da pričamo o minutaži časa. Nije odgovorno tako stihijski uaditi nešto", istakla je Radović koja duže od decenije predaje srpski jezik starijim osnovcima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Stojanović: Poslanica SNS Nada Macura da se izvini jer je rekla da je lečenje SMS porukama popularno
15.02.2026.•
1
Nekadašnja portparolka Hitne pomoći u Beogradu i poslanica SNS Nada Macura mora da se izvini zbog izjave da je "lečenje SMS porukama popularan način" u svetu, kaže Tamara Stojanović iz Stranke slobode i pravde.
Mitropolit bački Irinej i Ana Bekuta među dobitnicima priznanja povodom Sretenja
15.02.2026.•
2
Mitropolit bački Irinej dobitnik je ovogodišnjeg Sretenjskog ordena prvog stepena.
Macut: Nisam zadovoljan radom pojedinih ministara
15.02.2026.•
16
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da razmišlja o rekonstrukciji vlade, mada nije mogao da kaže koliko je izvesna u ovom trenutku, ali je naglasio da nije zadovoljan nekim ministrima.
General Mojsilović: Vojska se trudi da ostane van politike, mi smo zaštitnici države i institucija
15.02.2026.•
19
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović izjavio je da se vojska trudi da ostane van politke, poručivši da će ko želi promenu vlasti, morati da ide na izbore.
Veliki studentski skupovi danas u Kragujevcu i Orašcu: "Sretnimo se ponovo"
15.02.2026.•
15
Javni skup u Kragujevcu pod nazivom "Sretnimo se ponovo" održaće se u nedelju, 15. februara, na Sretenje.
Ako zahtevi ne budu ispunjeni: Radikalizacija protesta poljoprivrednika od srede, "blokade su samo upozorenje"
15.02.2026.•
2
Poljoprivrednici će od srede, 18. februara ako ne bude pomaka u ispunjenju zahteva, najverovatnije radikalizovati proteste, poručio je poljoprivrednik i jedan od organizatora protesta u Mrčajevcima Slobodan Vidojević.
"Profesionalni put u službi otadžbine": Raspisan konkurs za upis u vojne škole, prijave do kraja marta
15.02.2026.•
3
Ministarstvo odbrane raspisalo je konkurs za upis u vojne škole koji će trajati do 31. marta i uputilo poziv svim mladima da se opredele za časno zanimanje i profesionalni put u službi otadžbine.
Pejičić: Vozovi na relaciji Beograd-Budimpešta moderni i brzi, kapaciteta skoro 500 putnika
15.02.2026.•
7
Generalni direktor "Srbijavoza" Ljubiša Pejičić izjavio je da će vozovi koji će saobraćati na relaciji Beograd - Budimpešta biti moderni i brzi sa kapacitetom od 498 putnika.
Tri (zvanična) razloga zašto EU ne odustaje od Srbije
15.02.2026.•
7
Iako vlast u Srbiji pokušava da problem nastao usvajanjem pravosudnih zakona predstavi kao tehnički, to svakako nije tačno, već se radi o mnogo ozbiljnijim stvarima.
Nastavnici se u anketi izjašnjavali da li su za skraćivanje časova na pola sata - ovo su rezultati
15.02.2026.•
14
Čak 79 odsto zaposlenih u školama ne podržava ideju o skraćivanju trajanja školskog časa na 30 minuta, a 70 odsto ne vidi razloge za takvu meru.
Srbija obeležava Dan državnosti
15.02.2026.•
7
U Srbiji se danas obeležava 15. februar - Dan državnosti, u znak sećanja na 1804. kada je u Orašcu počeo Prvi srpski ustanak za oslobođenje od Turaka.
Uhapšen bivši pripadnik Žandarmerije, tereti se da je pozivao na nasilnu promenu uređenja
14.02.2026.•
3
Policija je uhapsila bivšeg pripadnika Žandarmerije M.J. (43) iz Mladenovca zbog sumnje da je pozivao građane na nasilnu promenu ustavnog uređenja i svrgavanje predsednika Srbije, saopštio je MUP.
Erceg: Skupština Srbije postala pečat-majstor, u potpunosti potčinjena izvršnoj vlasti
14.02.2026.•
6
U poslednjih godinu dana Skupština Srbije usvojila je veliki broj zakona bez prethodne javne rasprave ili uz ozbiljne primedbe stručne i šire javnosti zbog netransparentnosti postupka.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - danas samo nežno
14.02.2026.•
12
Dnevni kviz na 021.rs je i danas tu, bez izuzetka.
Održan protest u Valjevu povodom pola godine od policijske brutalnosti u tom gradu
14.02.2026.•
5
U Valjevu je održan protest kojim je obeleženo pola godine od policijske brutalnosti nad demonstrantima.
Mrdić: Čekam mišljenje Venecijanske komisije, za Srbiju je dobro da ga prihvati
14.02.2026.•
12
Za pravosuđe Srbije bilo bi dobro da se uvaži svako mišljenje Venecijanske komisije, izjavio je danas poslanik Uglješa Mrdić.
Kamioni na Batrovcima čekaju tri sata, automobili sat vremena
14.02.2026.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju tri sata, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije.
Marta Kos: EU bi mogla da uskrati sredstva iz paketa od 1,6 milijardi evra za Srbiju
14.02.2026.•
22
Evropska unija bi mogla da uskrati sredstva iz paketa od 1,6 milijardi evra kredita i grantova za Srbiju, nakon što je Beograd usvojio zakone koji "narušavaju poverenje" u posvećenost vladavini prava.
Podneto više od 900 zahteva za alimentaciju od usvajanja Zakona o Alimentacionom fondu
14.02.2026.•
0
Od usvajanja Zakona o Alimentacionom fondu podneto je 939 zahteva, a za 632 dece isplaćeno je ukupno 16 miliona dinara, izjavila je ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević.
Zašto Vučić ćuti o merama na Kosovu, a upozorava na vojni savez Prištine, Zagreba i Tirane?
14.02.2026.•
21
U izdaji treba tražiti razlog ćutanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, povodom najnovijih dešavanja na KiM.
Komentari 24
Слободан
Qua Saar
Finska ima najbolji obrazovni sistem na svetu... prepisati od njih... Ali nekome odgovara da se nacija zaglupi... u buducnosti ce svi biti dobri robovi
Nina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar