Sporne izmene zakona o presađivanju organa: Da li će građani sami birati da budu donori?
Kada Ministarstvo zdravlja izradi Nacrt izmena Zakona o presađivanju organa, Ustavni sud ga obori, a zatim više od 20 strukovnih udruženja zatraži povlačenje izmenjene verzije - jasno je da postoji problem.
Dok pacijenti čekaju i strepe da li će dobiti organ - na čekanju su i izmene ovog Zakona. Zastoj je nastao zbog člana 23 prvobitnog Nacrta, koji je Ustavni sud oglasio neustavnim još 2021. godine. U Nacrtu, koji još nije usvojen, novijoj verziji umesto člana 23 koji je izbrisan, dodat je član 22a za koji mnoga udruženja tvrde da "ponavlja iste greške" što ugrožava ceo proces, piše Insajder.
"Pacijenti strahuju da bi usvajanje ovakvog zakona moglo ponovo dovesti do proglašenja pojedinih odredbi neustavnim i do novog zastoja transplantacionog programa, poput onog iz prethodnog perioda, kada u gotovo deset meseci nije obavljena nijedna transplantacija", navedeno je u saopštenju civilnih organizacija.
U čemu je problem?
Prema izmenama Zakona svako ko se nije izjasnio da ne želi da bude davalac organa nakon smrti, smatraće se donorom. Drugim rečima, ukoliko neko ne želi da njegovi organi budu donirani treba da potpiše Izjavu o protivljenju koja će biti evidentirana u posebnom Registru koji vodi Uprava za biomedicinu.
I tu je zakon jasan.
Međutim, problem nastaje kod pretpostavljene saglasnosti. Ukoliko osoba nije evidentirana u Registru - smatra se da želi da bude donor organa. Ali tu nije kraj, jer poslednju reč ipak može da ima porodica preminulog ili etički odbor zdravstvene ustanove.
Naučna savetnica Instituta društvenih nauka Marta Sjeničić objašnjava za Insajder da je koordinator dužan da utvrdi da li izjava o protivljenju postoji u Registru, te da, ukoliko ne postoji, mora da obavesti porodicu preminulog i informiše ih da imaju pravo da daju ili odbiju saglasnost.
"Ovakav stav u nacrtu predstavlja povredu principa autonomije volje, ljudskog dostojanstva i prava na slobodan razvoj ličnosti (sva prava utvrđena u međunarodnim konvencijama, Ustavom Srbije, zakonima), te se opravdano postavlja pitanje - čije je moje telo", navodi Sjeničić.
Dodaje da se presađivanje organa ne može obavljati u skladu sa stavovima drugih lica tj. članova porodice i institucija poput etičkih odbora zdravstvenih institucija, "već u skladu sa stavom kadavera".
"U slučaju nepostojanja izjave u Registru, lekar može da proveri postojanje volje u smislu utvrđivanja eventualno usmeno izražene volje umrlog lica. Princip autonomije volje pojedinaca postoji u Ustavu Republike Srbije, potvrđenim međunarodnim ugovorima i važećim međunarodnim standardima ljudskih prava", navodi Sjeničić.
"Svaki pojedinac mora da odlučuje i donosi izbore u vezi sa svojim životom"
Iako na prvi pogled deluje da je razlika između neustavnog člana 23 i novog člana Nacrta 22a jedino u tome što novi član propisuje vođenje Registra osoba koje izričito ne žele da budu donori, Sjeničić navodi za Insajder da razlike postoje, te da je tekst donekle jasniji, "naročito kada se radi o licima koja nisu punoletna ili iz drugih razloga poslovno sposobna, ili predstavljaju neki drugi izuzetak".
Međutim, dodaje da "ni kada se radi o ovim licima, nacrt nije bio potpuno dosledan u smislu uređivanja svih mogućih situacija".
"Ustavni sud je sporne odredbe proglasio neustavnim upravo sa obrazloženjem da postoji obaveza zakonodavca 'da zakon mora ispunjavati određene standarde koji se tiču kvaliteta i izvesnosti normi, koji moraju biti u funkciji obezbeđivanja vladavine prava i jednakosti svih pred zakonom, a polazeći od stava Evropskog suda za ljudska prava izraženog povodom određivanja autonomnog pojma zakona, koji glasi: da bi se jedan opšti akt smatrao zakonom, ne samo formalno, nego i u sadržinskom smislu taj zakon, odnosno njegove norme moraju biti u dovoljnoj meri precizne, jasne i predvidive, tako da subjekti na koje se zakon odnosi mogu uskladiti svoje ponašanje sa zakonom', kako ne bi zbog nepreciznih, ali i nedostatnih normi bili uskraćeni u ostvarivanju svojih zajemčenih prava ili pravnih interesa", navodi Sjeničić.
Dodaje da je problematika u samoj suštini prethodnog člana i člana u trenutnom nacrtu.
"Nacrt predstavlja suprotnost ustanovljenom pristupu donošenja odluka punoletnih, poslovno sposobnih lica u zdravstvenom sistemu Srbije koji je čvrsto postavljen na način da uvek polazi od prava na autonomiju volje pojedinca koja je slobodno izražena. Sve ove norme ukazuju na isto: pacijent treba uvek da bude u centru svakog procesa donošenja odluka. U kontekstu presađivanja organa, svaki pojedinac mora da odlučuje i donosi izbore u vezi sa svojim životom, lečenjem, krajem svog života, raspolaganjem organima ili telom nakon svoje smrti", pojašnjava Sjeničić.
Za razjašnjavanje svih nedoumica i potencijalnih problema, Sjeničić navodi da bi trebalo da se uvede objedinjen Registar davalaca i nedavalaca, čime bi "vrlo jasno" bilo izraženo ko želi da bude davalac a ko ne, i da mogućnost izjave volje bude kontinuirano promovisana od strane zdravstvenog sistema.
Pročitaj još
Transplantacija i dalje osetljivo pitanje
Ipak odluka o doniranju organa ne svodi se isključivo na zakonodavstvo, a da je i dalje osetljivo pitanje pokazuje i to što je Srbija, makar u poređenju sa zemljama Evropske unije, na začelju po broju obavljenih transplantacija.
Mladen Todić iz Udruženja transplantiranih pacijenata "Zajedno za novi život" kaže za Insajder da nijedan zakon ne može nekoga da natera da donira organe.
"Što se tiče samog transplantacionog programa, mi smo to i rekli na toj javnoj raspravi, da je neophodna jedna kontinuirana kampanja na nacionalnom nivou koju će pokrenuti Ministarstvo zdravlja, zajedno sa svim relevantnim činiocima društva, pre svega medijima, udruženjima pacijenata i eventualno javnim ličnostima, crkvom i tako dalje", kaže Todić.
Ceo tekst Insajdera čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Mađarska policija o tome kako će se kontrolisati putnici kada krenu vozovi od Beograda do Budimpešte
13.10.2026.•
1
Putnici bi pred kraj 2026. godine, posle mnogo najava i odlaganja, mogli konačno da se provozaju brzom prugom Beograd-Budimpešta.
Šta ako ne bude mirne predaje vlasti posle izbora: "Ne nasedati na provokacije"
13.10.2026.•
2
Najveća opasnost u noći između 25. i 26. oktobra mogla bi da bude pokušaj da se opstanak vlasti proglasi važnijim od života građana i njihove izborne volje.
Todorović Štiplija: EPP nije pozvao građane Srbije da glasaju za SNS - to je već signal
13.10.2026.•
6
Urednik Savremene politike Nemanja Todorović Štiplija je istakao da Evropska narodna partija (EPP) nije pozvala građane Srbije da podrže SNS i da je to "već signal".
Profesor Pavlović: Ako izlaznost na izborima ne bude veća, Studentska lista nema čemu da se nada
13.10.2026.•
39
Izborna trka ulazi u završnicu, a za dve nedelje sve bi trebalo da bude poznato. Ko će preći cenzus, koliko mandata donosi svaki glas i kakvu će političku sliku Srbije izbori iznedriti?
MUP: Više od 3.000 vozača kažnjeno prošle nedelje zbog korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje
12.10.2026.•
3
Saobraćajna policija je, tokom akcije pojačane kontrole saobraćaja pod nazivom "Fokus na putu", koja je sprovedena od 5. do 11. oktobra, sankcionisala 3.046 vozača zbog nepropisnog korišćenja mobilnog telefona.
Predizborna kampanja na društvenim mrežama: Kratki formati, emotivne poruke i razgovori sa praznim stolicama
12.10.2026.•
5
Dok je predizborna kampanja studenata usmerena ka predstavljanju kandidata, studenata i programa, vlast jednostavnošću i banalizacijom politike kroz sadržaj kampanje, pokušava da deo birača udalji od politike.
Dačić: Da li će neki komarac da ode je nebitno, SPS ostaje kao institucija
12.10.2026.•
14
Lider Socijalističe partije Srbije (SPS) Ivica Dačić je rekao danas da se ta stranka zalaže za odredbe Zakona o radu koji je bio na snazi u vreme vlasti Slobodana Miloševića, odnosno u devedesetim godinama prošlog veka.
RIK odbio prigovor birača o nepristupačnosti biračkih mesta u inostranstvu
12.10.2026.•
1
Republička izborna komisija odbila je prigovor birača o nepristupačnosti biračkog mesta za glasanje na izborima 25. oktobra u smislu udaljenosti tog glasačkog mesta od mesta boravišta glasača u inostranstvu.
MUP: Vučić nije koristio helikopter MUP-a za prevoz do Kragujevca
12.10.2026.•
18
MUP je demantovao da je helikopter MUP-a korišćen za prevoz kandidata liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandra Vučića u Kragujevac.
Evropska komisija ima novi plan proširenja: Šta je poruka za Srbiju?
12.10.2026.•
1
Novi predlozi Evropske komisije mogli bi Srbiji da olakšaju otvaranje pregovaračkih klastera i omoguće pristup pojedinim koristima članstva pre ulaska u EU, ali uslovi za napredovanje ostaju reforme i usklađivanje.
Advokat Aleksandra Šapića: Tužilaštvo tek treba da odluči da li će teretiti Šapića, ili možda nekog drugog
12.10.2026.•
0
Advokat gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, Edvin S. Prelić, saopštio je da tužilaštvo sprovodi službene radnje za koje je nadležno po krivičnoj prijavi pokreta "Kreni-promeni".
Šta se (ne)zna o stranci Branka Ružića: Koga okuplja, kome se obraća, koje su joj šanse
12.10.2026.•
15
Branko Ružić najavio je da kreće sa registrovanjem nove stranke, ali tek u novembru. On se sprema za period posle 25. oktobra i poručuje da ako su birači nezadovoljni SPS-om, alternativa će postojati i posle njih.
Salaj (Reporteri bez granica): Sloboda medija u Srbiji plen Vučića, "predatora medijskih sloboda"
12.10.2026.•
0
Direktor praškog biroa organizacije Reporteri bez granica Pavol Salaj ocenio je dešavanja u medijima "Adrija njuz netvorka" (ANN), od kada ih je preuzeo vlasnik "Alpak kapitala", kao "scenario lošeg trilera".
Koliko ljudi glasa u dijaspori: U Nemačkoj veliki skok broja prijavljenih birača
12.10.2026.•
9
Za glasanje u inostranstvu ukupno je registrovano 102.147 birača od čega je najveći broj njih u Nemačkoj.
Nakon što je bio na mitingu SNS: Tužilaštvo navodi da je istraga protiv Radoičića i dalje u toku
12.10.2026.•
11
Više javno tužilaštvo u Beogradu navodi da je i dalje u toku istraga protiv Milana Radoičića zbog oružanog napada u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023. godine, kada je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku.
Komentari 29
Ja
dacic
Mijosav
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar