Da li su upotrebne dozvole bile ukinute i za Olimpijske igre u Parizu i Svetsku izložbu u Osaki?
“Upotrebna dozvola, po postojećem Zakonu o planiranju i izgradnji, u našem slučaju je isključivo birokratski korak“, pravda direktor EXPO 2027 Danilo Jerinić to što lex specialisom nije obavezno izdavanje ove dozvole.
Foto: 021.rs
Tvrdi, dalje, da su isto učinili Francuska u slučaju Olimpijskih igara u Parizu, odnosno Japan za EXPO 2025 u Osaki. Analiza N1, ipak, pokazuje nešto drugo.
Za predstavnike Kambodže i Senegala, koji su učestvovali na drugom sastanku učesnika Specijalizovane izložbe Expo 2027, pitanje neophodnosti upotrebnih dozvola “nije bilo dobrodošlo”. Kako navodi urednik Forbsa Srbija Ivan Radak, tokom konferencije za medije on je pokušao da dobije odgovor na to da li i predstavnici zemalja (koje su deo ove izložbe), upotrebne dozvole posmatraju kao “birokratski korak“, ali odgovor nije dobio.
“Osoba iz organizacije zamolila je da se pitanja tog tipa ne postavljaju“, naveo je Radak.
Direktor kompanije Expo 2027 Danilo Jerinić tada je izjavio da je donošenje posebnog zakona uobičajeno kod velikih infrastrukturnih projekata, ne samo u slučaju EXPO, na šta, kako je rekao, ukazuje i primer Francuske koja je na isti način postupila prilikom organizacije Olimpijskih igara 2024.
"Danas kada govorimo o Olimpijskim igrama u Parizu, svi kažu da je to bio spektakularan uspeh. A jedna uređena evropska država kao što je Francuska takođe je donela poseban zakon kojim su omogućili ubrzavanje procedure za izdavanje građevinskih dozvola", rekao je Jerinić i dodao da je isto uradio i Japan, gde je prošle godine održana EXPO izložba u Osaki.
Portal N1 pokušao je da pronađe odgovore na pitanja: da li su upotrebne dozvole samo “birokratski korak“ i da li je praksa koju je kod nas uspostavljena lex specialisom zaista bila zastupljena u zemljama sa iskustvom organizovanja velikih manifestacija, poput Francuske i Japana.
Pročitaj još
Francuska: “Radovi se ne mogu izvoditi bez prethodno izdate građevinske dozvole”
Za potrebe organizacije Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine donet je poseban zakon (Zakon od 26. marta 2018. godine), kojim je francuski zakonodavni okvir prilagođen ubrzanoj realizaciji infrastrukturnih projekata. Tim zakonom nisu ukinuta opšta pravila, već su uvedena ciljana odstupanja: proširen je krug privremenih objekata koji ne zahtevaju urbanističku dozvolu, pojednostavljene su procedure izmene planskih dokumenata i uveden tzv. “dvojni režim dozvole“.
Ovakva rešenja zasnovana su na već postojećem Francuskom zakoniku o urbanizmu (Code de l’urbanisme), koji u članu L421-1 propisuje da se radovi u načelu ne mogu izvoditi bez prethodno izdate građevinske dozvole („Les constructions, même ne comportant pas de fondations, doivent être précédées de la délivrance d’un permis de construire“). Međutim, isti akt u članu L421-5 predviđa izuzetke, navodeći da određene vrste radova mogu biti "oslobođene svake formalnosti“ („sont dispensés de toute formalité“), posebno kada je reč o privremenim ili manje značajnim objektima, kao i u slučajevima kada je "njihova kontrola obezbeđena drugom autorizacijom“ („leur contrôle est assuré par une autre autorisation“).
Ovo pokazuje da francuski model funkcioniše kroz više paralelnih nivoa kontrole, što omogućava da postoji pojednostavljenje procedura ali tako da se ne ukida nadzor.
U Francuskoj umesto upotrebne dozvole važna građevinska
Građevinska dozvola u francuskom pravnom sistemu nema istu ulogu kao u našem zakonodavstvu, gde je neizostavan uslov za započinjanje gradnje. Francuski model ne prepoznaje “upotrebnu dozvolu” kao završni akt kojim država potvrđuje bezbednost objekta, već se kontrola raspoređuje kroz više faza: od izdavanja građevinske dozvole, preko nadzora tokom izgradnje, do naknadne prijave o završetku radova i mogućeg inspekcijskog nadzora.
Ko je kontrolisao infrastrukturne radove za Olimpijske igre?
Ulogu centralnog nosioca i koordinatora izgradnje olimpijske infrastrukture imalo je javno telo SOLIDEO (Société de livraison des ouvrages olympiques), koje je, kako je preneo Rojters, bilo zaduženo za realizaciju ključnih projekata, uključujući Olimpijsko selo i druge infrastrukturne objekte.
Ovo telo, osnovano 2017. godine upravo zbog nadzora nad izgradnjom olimpijskih objekata, realizovalo je ukupno 70 projekata u predviđenim rokovima i u okviru planiranog budžeta, što predstavlja retkost u istoriji Olimpijskih igara, prema pisanju Rojtersa.
Proces izgradnje, ipak, nije bio prepušten isključivo jednom telu, već je bio pod stalnim nadzorom različitih institucija.
Rojters je pisao o tome kako su pojedini radovi privremeno obustavljani zbog procenjenih bezbednosnih rizika po radnike, a osim toga zabeleženi su i protesti radnika koji su ukazivali na probleme u vezi sa radnim uslovima i dokumentacijom, što je dovelo do reakcija nadležnih institucija.
Ovi primeri pokazuju da realizacija olimpijskih projekata nije podrazumevala manje kontrole, već naprotiv, jedan višeslojan sistem nadzora, u kojem su, pored SOLIDEO-a, učestvovali i drugi organi zaduženi za bezbednost i zakonitost izgradnje.
Japan: Stroža kontrola, ali bez lex speciallisa
Za razliku od francuskog pristupa, japanski model za Expo 2025 u Osaki bio je zasnovan na prilagođavanju postojećeg zakonodavnog okvira, bez donošenja posebnog zakona (lex specialis).
Posebni standardi za privremene objekte doneti su na osnovu člana 85 Zakona o građevinskim standardima, koji omogućava odstupanja od opštih pravila za objekte ograničenog trajanja. Ovi standardi, koji su stupili na snagu 1. decembra 2021. godine, bili su pravni okvir kojim se već postojeći zakon prilagodio potrebama ove izložbe, ali uz zadržavanje formalnih procedura.
Iz njihovog sadržaja vidljivo je da je izgradnja bila zasnovana na sistemu izdavanja dozvola (“permissions“) sa jasno definisanim kriterijumima. Tako član 4 propisuje uslove za odobravanje objekata, uključujući bezbednost, evakuaciju i tehničke standarde, dok član 7 predviđa formalnu proceduru podnošenja zahteva (“application procedure for permissions“).
Standardima je takođe naglašeno da izdavanje dozvole ne isključuje druga odobrenja, kao i mogućnost “uvođenja dodatnih uslova” (čl. 5 i 6), što potvrđuje da je postojao višeslojni sistem kontrole zasnovan na prilagođavanju, a ne ukidanju pravila.
Može li onda EXPO bez upotrebnih dozvola?
“U našem zakonodavnom okviru upotrebna dozvola jeste završni, administrativni korak koji podrazumeva dostavljanje dokumentacije nakon tehničkog pregleda, ali njeno izdavanje znači da država potvrđuje i garantuje da je objekat bezbedan za upotrebu”, objašnjava urednik Forbs Srbija Ivan Radak. Veruje da je lex specialisom koji je donet za potrebe EXPO projekta, upotrebna dozvola izostavlja iz procedure kako bi se projekat završio u predviđenom roku.
“Verujem da će se radovi odvijati praktično do samog roka završetka, pa neće biti vremena za pribavljanje te dozvole u klasičnom smislu. Tačno je da tehnički pregled i inače vrši komisija, ali nju obezbeđuje investitor, što otvara pitanje koliko je ona nezavisna u svom radu”, objašnjava Radak.
Izostanak upotrebne dozvole onda podrazumeva i prebacivanje odgovornosti sa nadležnih institucija, kako je ranije objasnila Božena Stojić iz Ministarstva prostora.
"Mi imamo predviđene kontrolne mehanizme i sad se ti kontrolni mehanizmi ovde zapravo ukidaju i odgovornost se prenosi sa nadležnih javnih institucija na projektante. Odnosno, država se povlači u smislu i vršenja kontrole, ali i odgovornosti ukoliko nešto ne bude prošlo kako treba", objasnila je Stojićeva.
Član 158 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa da je za izdavanje upotrebne dozvole neophodno da se sprovede tehnički pregled objekta, na osnovu kojeg se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, kao i da se dostavi odgovarajuća dokumentacija, uključujući projekat izvedenog objekta, izjave učesnika u gradnji da nije odstupano od projekta, geodetske elaborate i druge propisane dokaze o usklađenosti i bezbednosti objekta.
Upravo zbog ovakve procedure, “izbegnuto” je izdavanje upotrebne dozvole, objašnjava Radak.
“Izdavanje upotrebne dozvole praktično je izbegnuto zbog kratkih rokova i velikog broja objekata koji moraju da budu završeni u isto vreme. Kada radove privodite kraju tik pred otvaranje, jednostavno nema prostora da se nakon toga prolazi kroz kompletnu proceduru prikupljanja dokumentacije i čeka na izdavanje upotrebne dozvole“, zaključuje Radak.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Međak: Srbija neće ući u EU dok je pod vlašću Vučića i SNS
09.07.2026.•
0
Ekspert za evrointegracije Vladimir Međak izjavio je da država u kojoj ne postoje vladavina prava i slobodni mediji i slobodni izbori, ne može biti integrisana u Evropsku uniju.
Evropska komisija bila za otvaranje Klastera 3 sa Srbijom, a Evropski parlament protiv - evo zašto
09.07.2026.•
0
Predstavnica Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica ocenila je da je nova rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, najoštrija do sad, kao i da detaljno kritikuje mnoge oblasti.
O planiranoj obnovi Marakane i gradnji stambenog kompleksa: "Zašto građani da plaćaju privatni profit?"
09.07.2026.•
1
Informacija da će rekonstrukcija stadiona "Rajko Mitić" uključiti i izgradnju poslovno-stambenog kompleksa izaziva oprečne rekacije u javnosti.
Bocan-Harčenko: EU uporno pokušava da primora Beograd da prizna Kosovo
09.07.2026.•
2
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da EU uporno pokušava da primora Beograd da prizna nezavisnost Kosova i pridruži se nezakonitim antiruskim restriktivnim merama.
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju raspravu po amandmanima na Predlog zakona o oružju
09.07.2026.•
0
Poslanici Skupštine Srbije nastaviće danas u 10 časova vanredno zasedanje raspravom po amandmanima na Predlog zakona o oružju i municiji.
Picula: Rezoluciju o Srbiji podržalo 70 odsto evroposlanika, više nego prošle godine
09.07.2026.•
0
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da usvajanje izveštaja o Srbiji predstavlja snažnu poruku Evropskog parlamenta svima koji narušavaju demokratske standarde u zemlji.
Ponoš: Vučić neće žuriti sa raspisivanjem izbora posle vesti iz Strazbura i Brisela
08.07.2026.•
2
Predsednik Srbija centra, Zdravko Ponoš izjavio je da je većina poslanika Evropskog parlamenta prepoznala da ova vlast ne vodi Srbiju ka EU i da će Evropskoj komisiji biti teško da progura otvaranje klastera 3.
Eko Istok: Nova istražna bušotina na svega četiri kilometra od Felix Romuliane
08.07.2026.•
0
Na svega četiri kilometra od carske palate Felix Romuliane, kulturnog dobra pod zaštitom UNESCO-a, pronađena je nova istražna bušotina na obodima Malke Golaje kod Zaječara.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - koliko znate?
08.07.2026.•
19
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Ana Martinoli o pretećem mejlu: Ide se ka atmosferi u kojoj se treba brinuti da li nešto reći
08.07.2026.•
0
Prema saopštenju NUNS-a, profesorki na FDU i teoretičarki medija Ani Martinoli je poslata preteća poruka na službeni mejl, a, ona ističe, da je u pitanju osoba koja je već pretila drugima, ali nije procesuirana.
Vučić: Izbori će biti razdvojeni, lično će čitati primedbe građana, odgovorio Milanoviću
08.07.2026.•
29
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će predstojeći predsednički i parlamentarni izbori u Srbiji biti razdvojeni, kao i da će najverovatnije prvo biti održani parlamentarni.
Istraga protiv Grčića i Papića: Ekonomsko-finansijsko veštačenje još u toku
08.07.2026.•
4
Još uvek nije gotovo ekonomsko-finansijsko veštačenje u slučaju istrage Aleksandra Papića i Milorada Grčića, navodi Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Gavrilović: Povratak izabranih članova Saveta REM-a bio bi prilika za borbu
08.07.2026.•
3
Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković podneli su ostavke u novembru 2025. godine zbog nezadovoljstva što Skupština Srbije nije izabrala svih devet članova Saveta.
Tri napada na advokate u mesec dana: Zašto je važnije koga je branio, nego ko ga je napao?
08.07.2026.•
1
Tri napada na advokate za manje od mesec dana, jedan pokušaj provale u advokatsku kancelariju, dva fizička napada na advokate na ulici.
Od početka godine 42 mladih poginulo u saobraćaju, svaki šesti vozač pod dejstvom alkohola
08.07.2026.•
4
U Srbiji su od početka godine 42 mlade osobe izgubile život u saobraćajnim nesrećama, izjavio je v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije Branko Stamatović.
FOTO Trampov duhovni savetnik dodelio Vučiću "Titulu duhovnog diplomate"
08.07.2026.•
7
Verski analitičar Draško Đenović izjavio je da je poseta pastora Evanđelske crkve i duhovnog savetnika Donalda Trampa Srbiji beznačajna, kao i titula "duhovnog diplomate" koju je Mark Berns dodelio Aleksandru Vučiću.
Zabranjen ulazak dvojici novinara iz Crne Gore u Srbiju: Po kom osnovu i šta stoji iza toga?
08.07.2026.•
0
U prethodnih nedelju dana, dvojici novinara iz Crne Gore zabranjen je ulazak u Srbiju. Država je takve mere primenila nakon što su crnogorske vlasti zabranile ulazak u zemlju glavnom uredniku tabloida Informer.
SNS izborna lista će se zvati "Ujedinjena Srbija", a društvo nikad podeljenije
08.07.2026.•
31
Srbija se suočava sa izuzetno kompleksnim, višeslojnim i dubokim podelama u kojoj postoji nepremostiv jaz između vladajućih struktura i opozicije, u kojoj je jedan sloj građana ogoljeno povlašćeniji od drugih.
Komentari 2
Kad pravnici "rese"
Damir
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar