Bez pape na proslavi u Nišu

veliki novokomponovani duhovni strucnjace.... pa zar prav-slavlje nije postalo otcepljenjem od rima, kako su onda i filijale nastale. a ti si ocigledno popio svu pamet pa sada zelis da popujes (mislis i nad popom ima pop pa sto to ne bi bio i ti... ja sam u crkvu usao sa rodjenje a ti ocigledno sa pomodarstvom, danas je vrlo popularno biti novokomponovani vernik, do juce nisi, ocigledno znao ni da se prekrstic a kamoli ocenas i ostale molitve... i jos jednom, prepametni hvala ti na tumacenju tvog novokomponovanog pravoverstva... ziv nam bio ti, hiljadu godina, za takvima svet vapi

А на које се то изворе позива тај Дамјан Павлица да би писао тако?
Из којих историјских извора има подрчку за ту бајку?
То је само његово виђење свега што се десило, исто као што је и твој избор да баш њега цитираш јер ти тако одговара.
Тај се налупетао ту свега и свачега без икакве историјске подршке:
http://www.e-novine.com/mobile/srbija/srbija-tema/64904-Sveti-Sava.html
Данас свако може да пише шта му је воља, али то ипак не значи да је то тако.
Ево ти други извор који објашњава рупе у тој бајци па прочитај, као и шта је било са Вуканом и Радославом, пошто се и ти образујеш преко интернета:
http://sveti-sava.org/test/content/view/39/73/

Ако прочиташ цело Теодосијево или још боље Доментијаново Житије Светог Саве, пошто му је он био и ученик, сигурно нећеш писати тако и смишљено извлачити делове реченица који ти одговарају, само да би показао како су сви Срби на челу са Светим Савом одувек били геноцидни.

Као што рекох за све коментаторе, прво прочитајте па пишите коментаре, а не само делове реченица који вам одговарају, и то из тако "поузданог" извора.
Кад покушавате да испаднете паметни, а лупате глупости, онда само испадате још и глупљи него што јесте, јер ко је глуп а тиме се не хвали, ипак делује паметније од вас.
Више на ваше будалаштине нећу одговарати јер ми је време превише драгоцено да бих га трошио на некога ко је глуп, тиме се хвали и жели да остане такав.

Sava nije mnogo brinuo zbog kletvi arhiepiskopa Dimitrija, jer je već uveliko bio u kontaktu sa papom Honorijem III, koji mu je oko 1220. godine poslao legata sa kraljevskom krunom. 1221. godine je održan veliki državno-crkveni sabor u Žiči, na kojem arhiepiskop Sava Nemanjić papinom krunom kruniše svog brata Stefana Nemanjića za kralja, te Raška postaje kraljevina. Sava je tom prilikom održao besedu o pravoj veri, uperenu protiv bogumila, u kojoj tvrdi da je ispravan život bez „prave vere“ uzaludan. Tom prilikom, Savin sinod proklinje Rastudija i ostale poglavare bosanske crkve, koji su primali prognane raške hrišćane.
Tokom sabora Sava je lično isledovao i pokrštavao „jeretike“ koji nisu prihvatali crkvenu hijerarhiju: "A one koji su propovedali jeres zadrža sa sobom kod crkve i nasamo ih tačno ispita. Nekrštenima, uz prethodno proklinjanje jeresi koju imađahu, zapovedi da drže dane oglašene u čuvanju čistote, i tako zapovedaše im da se krste." Sava i kralj Stefan su plemićima nudili darove i počasti ako odbace „jeres“, a sa onima koji nisu pristajali surovo su postupali. Nakon sabora dolazi do verskih progona u celoj Raškoj – sve one koji nisu pristali da se odreknu svoje vere, "s velikim beščašćem iz cele svoje zemlje izgonjahu." (Teodosije, Žitije svetog Save) Što se tiče njihove imovine, tadašnja praksa je bila da se prognanina oduzimaju posedi i „daruju“ manastirima i crkvi.