Lekari: Teraju nas da propisujemo jeftinu terapiju

Izabranim lekarima, koji su prema nalazima inspektora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prekršili Pravilnik o propisivanju lekova, počeli su da stižu pozivi za sud.

Neke su tužili direktori domova zdravlja, a neke RFZO. Lekari će morati da dokazuju da time što su pacijentima propisivali najefikasnije lekove, često i po preporuci specijalista iz bolnica, zdravstvu nisu napravili materijalnu štetu, a pošto je nisu nadoknadili iz svog džepa sad će pred sud.

Doktorka Danica Raković, pedijatar u Batajnici, jedna od petnaestak lekara Doma zdravlja Zemun u čijim kartonima su inspektori "našli nepravilnosti", prva je, pre nekoliko dana, dobila sudski poziv. Ona je, prema nalazima inspekcije, u prvoj polovini 2012, za 27 pacijenata, "mimo pravila" propisala uglavnom antibiotik "pancef", u vrednosti 45.911 dinara.

"Ni ja ni moje kolege te bočice nismo ni pili, ni razbijali, nego lečili pacijente, ali u zdravstvu očigledno važi: što više radiš, više ćemo te kazniti", priča dr Raković: "Iako nas poslodavac na sve načine tera da propisujemo jeftinu terapiju, ne mogu detetu sa upalom uha da propišem "sinacilin" za koji znam da neće pomoći, zato što je njegova cena ispod 200 dinara, i da ne razmišljam da li će doći do komplikacija i upale moždanice".

Pravilnike pravili činovnici, ne pitajući struku

Najviše pedijatara se "tereti" upravo za propuste prilikom propisivanja "pancefa", a problem je u šifri. Naime, za ovaj antibiotik koji se u dve blaže doze izdaje uz participaciju od 50 dinara, a za dve jače se plaća učešće od 65 odsto, predviđeno je da se kod zapaljenja srednjeg uha propisuje pod šifrom H66 - kad iz uha ne curi gnoj, ali ne i pod šifrom H65 - kada iz uha curi gnoj, pod kojom su ga pedijatri propisivali, jer to stanje iz iskustva smatraju opasnijim po dete.

"Fond nas optužuje da smo na pogrešne dijagnoze propisivali lekove, što nije tačno, jer u suprotnom ti recepti ne bi mogli da se realizuju u apotekama. Problem je u tome što su šifrarnik i pravilnike pravili činovnici, ne pitajući struku, i što se skuplji lekovi stavljaju na pozitivnu listu, valjda, samo da bi stajali "u izlogu", kaže dr Milan Leković, pedijatar: "Kada se da nedovoljno efikasan lek, posle 24 sata vidi se da ne deluje, gubi se vreme i slede komplikacije, a onda dete mora na kliniku, pa se daju još skuplji antibiotici. Naši pacijenti nisu ni političari, ni poslanici. A, država se ponaša kao da te lekove nosimo kući ili prodajemo na pijacama".

Lekarima savetovali da ne nadoknađuju troškove

"Pri propisivanju lekova, samo u tri slučaja može da nastane materijalna šteta: ako je lekove propisivao neko ko nema pravo, ako terapija ne sleduje pacijentu i ako je propisana u enormnoj količini", kaže dr Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije: "Zato smo lekarima savetovali da ne nadoknađuju troškove. Taj novac RFZO prvo potražuje od lekara, a onda odbija od zdravstvene ustanove i mi sad imamo slučaj da je direktorka Doma zdravlja Zvezdara tužila 10 doktora koji su odbili da plate troškove terapije za koju RFZO smatra da je izdata mimo propisa".