Sombor: Osam godina čeka da se odjavi sa daljinskog grejanja

Piše: Zlata Vasiljević

Pauza kada joj vreme nije, nabustiti i neljubazni šalterski radnici od kojih će stranke teško izvući i obično dobar dan, a kamoli objašnjenje za problem zbog koga su došli. Tako u percepciji običnog građanina izgleda susret za šalterom. I koliko se oni kojima je to posao trudili da izmene tu sliku, da se posao ubrza, postane efikasniji i ljudski faktor svedu na minimum, ta slika sporo se menja i uvek će onaj i jedan loš primer poništiti deset dobrih.

Integrisani informacioni zdravstveni sistem ili skraćeno ISIS uveden je pri kraju prošle godine, a svrha mu je povezivanje svih zdravstvenih ustanova. Kako je tada pojašnjeno, čekanje u redu za zakazivanje specijalističkih pregleda odlazi u zaborav jer će za pacijente to ubuduće raditi izabrani lekari u domovima zdravlja.

Da to baš u praksi i nije tako uverila se profesorka iz Sombora Nada Danojević koja je gotovo mesec dana pokušavala da zakaže snimanje u Novom Sadu i na kraju uradila ono što je primorana da uradi i većina - zakazala snimanje u privatnoj ordinaciji.

- Lekar specijalista mi je preporučio da uradim magnetnu rezonancu i uputio me u Klinički centar Vojvodine, a lekar opšte prakse mi je napisao uput i uputio me da zakažem pregled. Ali, sa KCV su me vratili nazad kod lekara opšte prakse i kazali da moram da zakažem preko objedinjenog sistema. Pa smo onda odavde pokušavali zakazivanje u četiri navrata, ali se taj program nije otvarao. Pa su me onda ponovo poslali u KCV kod zaštitnika prava pacijenata, a ovaj me uputio kod svog kolege na magnetnoj. A taj mi je pričao priče i opet me vratio na opštu praksu u Sombor - prepričava svoje muke profesorka Danojević koja se ponovo vratila na početak, odnosno kod svog izabranog lekara.

Kako svedoči, ni telefonom nije mogla da se konsultuje jer se niko na magnetnoj u KCV nije danima javljao.

- Javili su se tek kada je ponovo reagovao zaštitnik pacijenata i tek sam onda saznala da taj sistem ne može da se otvori jer su svi pregledi zakazani do juna. I još su pojasnili kako bih svaki dan morala da dežuram kod svog lekara, pa ako se neki termin ukaže da je slobodan, da brzo reagujemo jer jedino tako mogu da upadnem.

U tim neuspelim pokušajim zakazivanja snimanja, preko sistema koji se ne otvara, telefonskih poziva na koje niko ne odgovara, zaštitnika pacijenata koji pacijenta vraća tamo gde pregled nije mogao da se zakaže prošlo je skoro mesec dana. Uzaludni su bili odlasci kod lekara opšte prakse koji ne treba ništa drugo da radi već da dežura pored računara i peca slobodan termin za jednog od svojih pacijenata, dok red nestrpljivih građana pred njegovom ordinacijom postaje sve duži.

Zdravstvo nije jedina služba gde građani imaju problem da zakažu pregled, dobiju dokument, u razumnom roku reše problem. Goja Babić tako osam godina pokušava da se isključi sa daljinskog sistema grejanja.

Prvo mu je rečeno da je tako nešto nemoguće. Onda je grad doneo odluku kojom se propisuju uslovi kako može, ali Babiću ni to nije bilo od velike pomoći. Uradio je elaborate, prikupio saglasnost stanara, ali ni to mu nije bilo dovoljno.

- Teškom mukom sam sakupio sve potpise jer su neki stanari dugo vremena bili za mene nedostupni pošto su boravili u inostranstvu. Ali je na kraju Toplana odbacila i taj elaborat pravdajući se kako nije navedeno koliko će komšije gubiti toplote u stanu kada se ja isključim sa sistema - priča nam Goja.

Sada čeka rešenje žalbe pred Gradskim većem, pa ako ga ponovo odbiju najavljuje tužbu.

Kada ne mogu da reše svoj problem adresa na koju se Somborci obraćaju je gradski ombudsman. Prošle godine pismenih i usmenih žalbi bilo je oko 800, a najviše žalbi odnosi se na komunalne teme. Ombudsmanka grada Sombora Čarna Petričević, kaže da iako problema i dalje ima, pomaci su vidljivi.

- Sada su svesna i javna preduzeća toga da ne možes samo da pošalješ obaveštenje građanima u smislu cirkularnog pisma, već da mora postojati odluka u formi rešenja. Jer se za obaveštenje ne snose nikakve pravne posledice. To mnogi građani takođe ranije nisu znali jer nisu znali da li su neko pravo mogli da ostvare. To jeste minimum, ali je zakonski minimum. Dakle, pomaka ima jer građani ako baš ne i znaju kako da zaštite prava barem znaju kome mogu da se obrate. I to je najveći pomak jer je ta svest da se mora odgovoriti građanima zaživela u praksi, bez obzira da li se njemu taj odgovor sviđa ili ne - kaže Petričević.

Iako se može reći da pomaka ima, još uvek postoji barijera između građana s jedne strane i šaltera sa druge.

Ovi prvi još uvek misle da im se prava koja imaju uskraćuju, ne daju im se potpune i tačne informacije, odugovlači se sa predmetima. Oni s druge strane, iz šaltera šaltera, smatraju da građani dolaze neobavešteni, nekulturni i bezobrazni.