Milenijumima su umovi filozofa i naučnika bili zaokupljeni misterijom golicanja, a sigurno je najpoznatije Aristotelovo pitanje kako to da većina ljudi ne može da golica same sebe.
Proučavanje golicanja je važno sa neurološke i psihološke strane, pa tako mnogi naučnici tvrde da je jedan od simptoma šizofrenije upravo mogućnost ljudi da sami sebe golicaju.
Golicanje je takođe povezano sa našom mogućnošću da se smejemo, da se igramo i da se osećamo dobro, objašnjava Šimpei Išijama, neurolog sa berlinskog Humbolt univerziteta.
"Neurolozi su toliko opsednuti nedostacima kao što su depresija i anksioznost, pa je retko pronaći studije o pozitivnim emocijama", kaže Išijama.
Ukoliko ste golicljivi, za iznenadan smeh, a neretko i vrištanje i cičanje, dovoljni su brzi prsti na određenom mestu. I to ne samo kod ljudi – pokazuje studija koju je Išijama sproveo sa kolegom Mihaelom Brehtom – već i kod pacova. Kada su Išijama i Breht zagolicali pacove, životinje su počele da proizvode buku, između ostalog i radosne zvukove.
Prethodne studije koje su se bavile golicanjem kod ljudi otkrile su mozaik regiona mozga koji je zadužen za odgovor na golicanje. Dugo se mislilo da jedan od tih regiona, somatosenzorni korteks, samo obrađuje osećaj golicanja, ali da ne aktivira smeh koji sledi. Međutim, Išijamin i Brehtov rad "prvi put pokazuje da smeh može da bude izazvan stimulacijom" u tom regionu, kaže Eliza Vatendorf, neurolog sa Univerziteta Frajburg u Nemačkoj, koja nije radila na studiji.
Dugo se smatralo da pacovi nemaju sposobnost smejanja, ali je Išijamina i Brehtova studija ponovo pobila tvrdnje, i pokazala da oni zaista mogu da posluže kao dobar model za proučavanje golicanja kod ljudi.
"Iako je to u početku bila veoma hrabra ideja, eksperimenti pokazuju da pacovi uživaju", kaže Išijama.
Mnoge druge studije sugerišu da ultrasonični, škripavi zvukovi koje pacovi ispuštaju odaju zadovoljstvo koje ove životinje osećaju: ne samo da se iznova vraćaju na mesto gde su ih golicali, već i samo golicanje aktivira neurotransmiter dopamin, karakterističan za situacije u kojima se pacovi ponašaju kao da su dobili nagradu za svoje ponašanje, kaže Išijama.
Najbolje od svega je, dodaje on, što pacovi na klasičan način iskazuju pozitivne emocije – tzv. skokovima sreće ili "joy jumps" – kao i psi, lisice, jaganjci, morski prasići i deca. Sve ove vrste skaču u vazduh.
A kakva su Išijamina iskustva u golicanju pacova?
Profesor je, u međuvremenu, postao stručnjak, iako je za tako nešto bilo potrebno vremena. Išijama je krenuo sa mladim mužjacima pacova koji najviše vole da se igraju i nedeljama ih golicao po leđima i stomaku kako bi se navikli.
"To je skoro isto kao kad golicate dete, kučiće ili mačiće", kaže Išijama.
Vremenom oni nauče da je zanimljivo igrati se ovom velikom rukom, koju čak i traže i prepoznaju je kao svojevrsnog drugara za igru. Neočekivano, ćelije su povećale aktivnost ne samo kao odgovor na fizički stimulus golicanja, već i kasnije, kada je pacov tražio ruku i "kikotao se". Upravo to pobija tradicionalnu ideju da somatosenzorni korteks samo obrađuje senzorne informacije i da ne aktivira druga ponašanja, kaže Išijama.
Kada su se životinje istrenirale, naučnici su postavili elektrode u somatosenzorni korteks kako bi snimili nervnu aktivnost tokom golicanja. Međutim, kada je istraživački tim pustio malu količinu struje u ove iste ćelije, stimulacija je naterala pacove da proizvedu iste zvukove kao kada ih neko golica ili kada traže ruku da se igraju.
"Ovo je vrlo važno, to je jasan dokaz da je aktivnost ovih ćelija odgovorna za golicljivost", dodaje Išijama.
Kao i kod ljudi, i kod pacova je golicljivost uslovljena raspoloženjem, kao i od starosti – odnosno, ovo ponašanje se "uči" u najranijem periodu. Ukoliko pacovi i ljudi nisu bili golicani kao mali, onda oni u golicanju neće uživati kao odrasli.
Ovo je slučaj upravo kod profesora Išijame, koji priznaje da mrzi kada ga golicaju.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Stotine mladih plesačica u belim "tutuima" okupile su se u sredu u njujorškom hotelu "Plaza" da bi oborile svetski rekord u plesanju na vrhovima prstiju.
Opšti sud EU odbio je 17. aprila zahtev za registraciju imena Pablo Eskobar kao zaštitnog znaka jer se povezuje s trgovinom drogom i organizovanim kriminalom.
Predmet koji je pao sa neba i probio kuću jednog stanovnika u američkoj saveznoj državi Floridi zaista je stigao sa Međunarodne svemirske stanice (ISS), potvrdila je Američka svemirska agencija NASA.
Prva dama SAD Džil Bajden napisala je knjigu za decu o svojoj mački iz Bele kuće - Vilou, koja će biti objavljena u junu, saopštila je izdavačka kuća iz Njujorka "Sajmon i Šuster".
Bela kuća objavila je memorandum u kojem traži od američke svemirske agencije NASA da uspostavi novi standard za lunarne vremenske prilike do 2026. godine.
Najseverniji region Norveške Finmark zatražio je od Evropske komisije da odobri uspostavljanje vremenske zone sa 26-časovnim danom, preneli su lokalni mediji.
Potpuno pomračenje Sunca prvi su videli stanovnici Mazatlana, na meksičkoj pacifičkoj obali, prvom gradu nad kojim je danas bila vidljiva solarna eklipsa.
Milioni ljudi duž uskog koridora od Meksika preko SAD do Kanade željno iščekuju današnje potpuno pomračenje Sunca, ali meteorolozi najavljuju oblačno vreme koje će nekima pokvariti uživanje.
Šorts koji je nosio bokser Mohamed Ali u čuvenoj borbi "Triler u Manili" protiv Džoa Frejzera biće na aukciji sledeće nedelje i očekuje se da će dostići cenu od više od šest miliona dolara.
Britanski IT ekspert koji je izagubio hard-disk sa 7.500 bitkoina pokrenuo je sudski postupak kako bi primorao gradsko veće Njuporta da mu dozvoli da pretraži deponiju.
Suosnivači Gugla Lari Pejdž i Sergej Brin objavljivali su neobične ideje svakog 1. aprila, nakon što su osnovali svoju kompaniju pre više od četvrt veka.
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar