Menu 021

VIDEO: Naučnici golicali pacove da saznaju više o ljudskom mozgu

Milenijumima su umovi filozofa i naučnika bili zaokupljeni misterijom golicanja, a sigurno je najpoznatije Aristotelovo pitanje kako to da većina ljudi ne može da golica same sebe.
Zabava 06.12.2018. | 22:30
VIDEO: Naučnici golicali pacove da saznaju više o ljudskom mozgu
Foto: Screenshot
Proučavanje golicanja je važno sa neurološke i psihološke strane, pa tako mnogi naučnici tvrde da je jedan od simptoma šizofrenije upravo mogućnost ljudi da sami sebe golicaju.
 
Golicanje je takođe povezano sa našom mogućnošću da se smejemo, da se igramo i da se osećamo dobro, objašnjava Šimpei Išijama, neurolog sa berlinskog Humbolt univerziteta.
 
"Neurolozi su toliko opsednuti nedostacima kao što su depresija i anksioznost, pa je retko pronaći studije o pozitivnim emocijama", kaže Išijama.
 
Ukoliko ste golicljivi, za iznenadan smeh, a neretko i vrištanje i cičanje, dovoljni su brzi prsti na određenom mestu. I to ne samo kod ljudi – pokazuje studija koju je Išijama sproveo sa kolegom Mihaelom Brehtom – već i kod pacova. Kada su Išijama i Breht zagolicali pacove, životinje su počele da proizvode buku, između ostalog i radosne zvukove.
 
Prethodne studije koje su se bavile golicanjem kod ljudi otkrile su mozaik regiona mozga koji je zadužen za odgovor na golicanje. Dugo se mislilo da jedan od tih regiona, somatosenzorni korteks, samo obrađuje osećaj golicanja, ali da ne aktivira smeh koji sledi. Međutim, Išijamin i Brehtov rad "prvi put pokazuje da smeh može da bude izazvan stimulacijom" u tom regionu, kaže Eliza Vatendorf, neurolog sa Univerziteta Frajburg u Nemačkoj, koja nije radila na studiji.
 
Dugo se smatralo da pacovi nemaju sposobnost smejanja, ali je Išijamina i Brehtova studija ponovo pobila tvrdnje, i pokazala da oni zaista mogu da posluže kao dobar model za proučavanje golicanja kod ljudi.
 
"Iako je to u početku bila veoma hrabra ideja, eksperimenti pokazuju da pacovi uživaju", kaže Išijama.
 
Mnoge druge studije sugerišu da ultrasonični, škripavi zvukovi koje pacovi ispuštaju odaju zadovoljstvo koje ove životinje osećaju: ne samo da se iznova vraćaju na mesto gde su ih golicali, već i samo golicanje aktivira neurotransmiter dopamin, karakterističan za situacije u kojima se pacovi ponašaju kao da su dobili nagradu za svoje ponašanje, kaže Išijama. 
 
Najbolje od svega je, dodaje on, što pacovi na klasičan način iskazuju pozitivne emocije – tzv. skokovima sreće ili "joy jumps" – kao i psi, lisice, jaganjci, morski prasići i deca. Sve ove vrste skaču u vazduh.
 
A kakva su Išijamina iskustva u golicanju pacova?
 
Profesor je, u međuvremenu, postao stručnjak, iako je za tako nešto bilo potrebno vremena. Išijama je krenuo sa mladim mužjacima pacova koji najviše vole da se igraju i nedeljama ih golicao po leđima i stomaku kako bi se navikli.
 
"To je skoro isto kao kad golicate dete, kučiće ili mačiće", kaže Išijama.
 
Vremenom oni nauče da je zanimljivo igrati se ovom velikom rukom, koju čak i traže i prepoznaju je kao svojevrsnog drugara za igru. Neočekivano, ćelije su povećale aktivnost ne samo kao odgovor na fizički stimulus golicanja, već i kasnije, kada je pacov tražio ruku i "kikotao se". Upravo to pobija tradicionalnu ideju da somatosenzorni korteks samo obrađuje senzorne informacije i da ne aktivira druga ponašanja, kaže Išijama.
 
Kada su se životinje istrenirale, naučnici su postavili elektrode u somatosenzorni korteks kako bi snimili nervnu aktivnost tokom golicanja. Međutim, kada je istraživački tim pustio malu količinu struje u ove iste ćelije, stimulacija je naterala pacove da proizvedu iste zvukove kao kada ih neko golica ili kada traže ruku da se igraju.
 
"Ovo je vrlo važno, to je jasan dokaz da je aktivnost ovih ćelija odgovorna za golicljivost", dodaje Išijama.
 
Kao i kod ljudi, i kod pacova je golicljivost uslovljena raspoloženjem, kao i od starosti – odnosno, ovo ponašanje se "uči" u najranijem periodu. Ukoliko pacovi i ljudi nisu bili golicani kao mali, onda oni u golicanju neće uživati kao odrasli.
 
Ovo je slučaj upravo kod profesora Išijame, koji priznaje da mrzi kada ga golicaju.
 
Autor: Nezavisne novine
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest