Ginisova knjiga rekorda više ne prati ovaj podvig: prestali su da uzimaju prijave 1997. zbog, kako su objasnili, "velikih opasnosti povezanih s nedostatkom sna", piše Livescience, a prenosi N1.hr.
San je ključan za izvršne, emocionalne i telesne funkcije, a nedostatak sna povećava rizik od čitavog niza zdravstvenih problema, uključujući dijabetes, bolesti srca, gojaznost i depresiju, kaže američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Stručnjaci kažu da je ljudima potrebno šest do osam sati sna svaki dan. Ipak, nije retko da ljudi, a posebno studenti, ostanu budni čitavu noć i tako ne spavaju 24 sata.
U ovoj fazi postaje izazovno razlikovati san i budnost, kaže dr Oren Koen, lekar medicine sna u njujorškoj bolnici Maunt Sinaj. Kada ste 24 sata neprestano budni, u aktivnosti mozga vide se signali da ste na granici sna i budnosti, iako izgledate budno, kaže Koen.
To se zove mikrosan. Ljudi koji ne spavaju dugo vremena možda izgledaju budni, no njihov mozak nesvesno prelazi u stanje abnormalnog sna, koji uključuje intervale slabog fokusa ili čak halucinacija.
"San preuzima, mozak neizbežno pada u san. Ljudi će mi često reći ‘nisam spavao nedeljama’, no to je gotovo nemoguće", kaže dr Alon Avidan koji vodi Centar za poremećaje spavanja na Univerzitetu Kalifornije.
"Teško mi je da poverujem da neko može ostati budan duže od 24 sata bez ovakvih epizoda", dodao je Koen.
Ipak, teško je precizno odrediti koliko dugo neko može ostati budan i kako se pojavljuju nuspojave. Hroničan nedostatak sna - u kojem pojedinac dugo vremena ne spava - toliko je katastrofalan da se smatra neetičnim proučavati ga na ljudima, kaže Avidon. Prisilno držanje u stanju budnosti koristi se kao metoda psihološkog mučenja.
Iako se dugi period nedostatka sna ne može proučavati, ipak postoje podaci o ljudima s retkom naslednom bolešću pod nazivom fatalna porodična nesanica. Ti pacijenti imaju genetsku mutaciju koja izaziva abnormalno akumuliranje proteina u mozgu, što s vremenom pogoršava san. Njihova tela počnu da propadaju i oni s vremenom umiru zbog naslaga proteina koje oštećuju njihove moždane ćelije.
Od ovog poremećaja većina pacijenata umre u proseku u roku od 18 meseci.
"Za svakih sat vremena izgubljenog sna potrebno je osam sati sna za oporavak"
Studije sprovedene na pacovima 1989. godine pokazale su da životinje mogu bez sna izdržati između 11 i 32 dana pre nego što uginu.
Studija na ljudima iz 2019, objavljena u časopisu Nature and Science of Sleep, otkrila je da učesnici eksperimenta mogu održavati relativno normalan nivo budnosti i opreza do 16 sati. No nakon 16 sati dolazi do značajnog pada pažnje, uvećanog kod učesnika koji su patili od hronične nesanice. Studija iz 2000. otkrila je da nespavanje 24 sata smanjuje koordinaciju između očiju i ruku jednako kao i 0.1 odsto alkohola u krvi. Posledice nedostatka sna nakon 24 sata uključivale su smanjeno vreme reakcije, nerazgovetan govor, smanjenu sposobnost donošenja odluka, smanjeno pamćenje i koordinaciju, iritabilnost, lošiji vid i sluh, navodi Cleveland Clinic.
Nakon 36 sati, ljudi u krvi imaju povećane markere upale, a dolazi i do neravnoteže hormona i usporavanja metabolizma, navela je klinika. Malo je istraživanja o tome što se događa nakon 72 sata, ali poznato je da ljudi postaju anksiozni, depresivni, počinju halucinirati i imaju problema s izvršnim funkcijama.
Istraživanje američkih lekara pokazalo je da nedostatak sna povećava preopterećenost na poslu i broj lekarskih grešaka. Rezidenti hirurgije u Izraelu pokazali su pojačanu impulzivnost, sporije kognitivne procese i smanjene izvršne funkcije nakon 26-satne smene, pokazala je studija iz 2021, objavljena u časopisu Medical Education.
Radnici koji rade u smenama takođe su u opasnosti od posledica nedostatka sna jer oni često ne spavaju dovoljno, ne mogu uspostaviti rutinu sna i često moraju spavati dok je napolju dan, što nije prirodno za ljudski ciklus.
Ključno je znati da ne možete jednostavno nadoknaditi nedostatak sna kasnije. Nedostatak sna je kumulativan, što znači da oni koji ne spavaju dovoljno skupljaju neku vrstu "duga spavanja". Za svaki sat vremena izgubljenog sna potrebno je punih osam sati sna za oporavak, upozorava Avidon.
Ograničavanje spavanja takođe je rizično: iako posledice na sposobnost koncentracije mogu biti ozbiljne, ponekad ih mi sami ne primjećujemo, jednako kao što neko misli da je sposoban da vozi iako je pod uticajem alkohola. Ti ljudi ne znaju da se ne mogu dovoljno dobro fokusirati, kaže Koen.
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 4
Max
Joanakije
Jeste, izvodljivo je, i to je najverovatnije baš ono o čemu možemo čuti-čitati da su to doživele određene persone prilikon nekih velikih katastrofa, nezgoda ili ratova.... ali to nikako nije nebitna i lako ostvariva stvar, već nešto izuzetno vanredno i specifično, što ne mogu svi da prežive, pa čak i ako mogu, ne bez posledica, jer ljudsko telo jednostavno nije namenjeno za to.
Uzdravlje svima i zapamtite - kada vaše telo (mozak) mora da se odmori, kada god je to izvodljivo, sarađujte, za vaše dobro...
Joanakije
ALI, svi vi koji ovo budete pročitali, MOLIM VAS i to najiskrenije, da to NIKADA ne pokušate ili zapravo uradite, i da ako možete, odgovorite svakoga od toga, ko dobrovoljno uleće u takve kombinacije!!!
Ja sam to doživeo i uradio zbog komplikovanog i izuzetno specifičnog spleta okolnosti u JNA za vreme ratnog stanja, i to kao mlada osoba koja inače veoma dobro podnosi dugotrajan rad i nespavanje. Ja sam tada bio u “specijalnoj vanrednoj smeni” i nisam spavao puna 3 dana!
Ali sve ovo što se navodi u tekstu iznad je poptuno tačno! Postepeno dolazi do pogoršanja stanja, uz smanjeno vreme reakcije, pogoršanje pamćenja i koordinacije, a totalni krah je meni stigao otprilike nakon 60+ časova, uz tada već probleme sa vidom, sluhom i fukcionisanjem mozga i celokupnog organizma, što se nastavilo tada sa već nejasnom granicom jasnog razlikovanja stvarne realnosti i nastupajućih mini epizoda halucinacije (ili možda mikro-snova u budnom stanju?), kada je najverovatnije mozak na momente otkazivao ili se zbog samoodržavanja spuštao u delimičnu hibernaciju zarad preživljavanja...
Isto tako, i oporavak nakon toga značajno je ličio na opis iz teksta, kao i uz neke dugotrajne (kod nekih čak i stvarno trajne) naknadne posledice...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar