Sve češća bežanja sa mesta udesa

Prošle sedmice je vozač automobila pregazio osmogodišnjeg dečaka koji je pretrčavao raskrsnicu na uglu Ulica Kornelija Stankovića i Janka Čmelika, dok je na semaforu bilo crveno svetlo za pešake. Premda dečak nije trebalo da pretrčava raskrsnicu u tim uslovima, odgovornost je na vozaču koji je ipak odlučio da pobegne sa lica mesta, ali ga je policija uhvatila za manje od sat vremena.

Vozač kamiona pregazio je stariju ženu krajem septembra na Bulevaru Jovana Dučića, a potom pobegao, dok je vozač sivog "pasata" mesec dana ranije pregazio biciklistu, naneo mu teške povrede, a potom takođe pobegao.

Slučajeva u kojima odgovorni pobegnu sa lica mesta i ostave povređene ljude mesečno bude u proseku osam, dok je broj nezgoda u kojima bude samo materijalne štete daleko veći. Prema podacima novosadske saobraćajne policije, u prvih devet meseci ove godine je bilo 76 nezgoda sa povređenim građanima, u kojima se ne zna ko je odgovoran za udes jer je počinilac pobegao. U jednom slučaju je osoba u nesreći poginula, a počinilac je pobegao. Policija je uspela da uhvati i identifikuje odgovornog u 46 od 77 slučajeva nezgoda sa povređenima, uključujući i pomenuti smrtni ishod, što je uspešnost veća od 50 odsto.

Ima daleko više nezgoda u kojima nema povređenih već samo materijalna šteta, a odgovorna osoba je nepoznata policiji. Takvih slučajeva je samo u toku ove godine prijavljeno 352, a rasvetljeno 206, dok je pravi broj nezgoda veći, ali nije zvanično registrovan u policiji.

Bežanje sa lica mesta uvek izazove jaku reakciju u javnosti. Naime, osobe koje beže sa lica mesta smatraju se neodgovornim, a Dejan Milojević iz Odeljenja saobraćajne policije PU Novi Sad kaže za 021.rs da su posledice za počinioce koji pobegnu sa lica mesta daleko veće od onih za osobe koje sačekaju da dođe policija.

Kako kaže, ako je vozač ili drugi učesnik u saobraćaju nekog povredio, zakonska i moralna obaveza je da se toj osobi pomogne, bez obzira da li je greška vozača ili ne. Dešava se, dodaje on, i da vozač koji nije kriv napusti mesto nezgode ili nesreće.

"Normalno je da su teže posledice kada se pobegne sa događaja, jer odgovorni dobija, uz krivičnu ili prekršajnu, i prijavu više. Na krivičnu prijavu za napuštanje mesta nezgode biće mu napisana još jedna, a za prekršaj će dobiti odgovarajuću prijavu sudu. Svakako, sud može nešto iz ponašanja odgovornog da uzme kao otežavajuću ili olakšavajuću okolnost, što zavisi od njihovih nadležnosti", kaže Milojević za naš portal.

Policiji se dešavalo da vozač pobegne sa lica mesta, a pre dolaska policije se vrati, a dešavalo se i da pobegne, pa se posle nekog vremena preda u policijskoj stanici.

"Nama ništa ne znači ako je lice pobeglo, pa se vratilo - mi smo ga u svakom slučaju zatekli na mestu nezgode. Ako je krivično delo u pitanju i ima povređenih, onda se kontaktira i tužilac, koji odlučuje da li ćemo ići sa prijavom za napuštanje mesta događaja ili nećemo", objašnjava Milojević.

Zbog čega građani pregaze, pa pobegnu?

Saobraćajke se dešavaju običnim ljudima, koji u trenutku saobraćajke deluju prirodno. Kako za 021 objašnjava psiholog Dragan Žuljević, ovde se ne radi o psihopatološkim slučajevima, već o ljudima koji se najčešće uplaše i kod kojih prevlada "biologija". Strah je, kaže on, evoluciono nasleđen od bića iz kojih smo se razvili i čovek u tim trenucima nije gospodar sopstvenih odluka.

"Kada dođe do hormonalne reakcije koja uzrokuje da vi na subjektivnom planu doživljavate intenzivan strah, opcije su na vama, kao i na životinjama - da pobegnete, borite se ili se blokirate. Pošto se ovde radi o ogromnom strahu, ljudi nastoje da se sklone, a kasnije, kada spoznaju sopstvenu odgovornost i kad prođe strah, kognitivni deo uma prevlada, ljudi shvate šta su uradili i jave se policiji", kaže Žuljević i dodaje da strah traje 20 minuta do pola sata.

Šta je sa građanima koji su krivi za udes, a nisu pobegli sa mesta nezgode? Prema rečima Dragana Žuljevića, takvi ljudi odmah preuzimaju odgovornost, ali to ne znači da se ne boje.

"To znači da u tom trenutku shvataju da nemaju gde da pobegnu i da nema svrhe bežati. Oni osećaju strah, ali imaju daleko veći osećaj samokontrole, za razliku od ljudi koji pobegnu i čiji prag samokontrole je daleko niži. Ono što je najbitnije - u pravnom smislu emocionalna reakcija nije pravna kategorija, vi ste pobegli sa mesta zločina i učinili svoje stanje daleko problematičnijim", navodi Žuljević.

Kako se pronalaze odgovorni?

Novosadska policija često ne mora da se pomuči da pronađe odgovorne. Desilo se, kako kažu, da je jedan momak pre nekoliko godina izazvao udes, pobegao sa lica mesta, a potom se vratio i posmatrao policiju kako radi uviđaj. Iako se nadao da policija neće naći trag do njega, to se ubrzo desilo i on je uhvaćen.

Dejan Milojević iz saobraćajne policije kaže za portal 021 da se odgovorni nalaze na osnovu izjava svedoka, registarskih tablica, otisaka i drugih vodilja. "Apel građanima je da, kada vide nezgodu, zapamte što više detalja. Korisno nam je sve, od tablice, boje i marke vozila, pa do opisa počinioca. Svedoci uglavnom žele da pričaju sa policijom, mada su se često dešavala i neka kontradiktorna svedočenja, ljudi vide različito", navodi Milojević.

On naglašava da smo, kao društvo, postali bezobzirni prema učesnicima u nezgodama, naročito prema povređenima.

"Primetio sam u nezgodama u kojima ima povređenih da ostali samo prođu, niko da stane i pomogne. Vidi se da motociklista leži na putu, a niko ne stane da vidi da li mu može pomoći i da upozori druge vozače", zaključuje Milojević.

Najpoznatiji slučaj begunca poznat Novosađanima, koji je i dalje u bekstvu je 33-godišnji Goran Šarac. On je 1. decembra prošle godine na Somborskom bulevaru, na obeleženom pešačkom prelazu, usmrtio devojku koja je radila u obližnjem kafiću. Šarac je pobegao, a i dalje je u bekstvu od policije, navodno u daljem inostranstvu. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)