FOTO: Ovo je tajna čuvenih garniranih sendviča iz "Zagreba" i "Grila 13"

"Zagrebom" je upravljalo hotelsko-turističko preduzeće "Varadin" i ime restorana se u nekoliko navrata menjalo, ali je početkom devedesetih od poslastičarnice "Zagreb" i kafe-restoran preuzeo ime, pa su ga Novosađani prisvojili i tako zvali i narednih godina kada je promenio naziv.

S druge strane, mlečnim restoranima je upravljalo ugostiteljsko preduzeće "Sloboda" pa su dva grila bila zapravo konkurencija "Zagrebu". Njih više nema, na jednom mestu je danas Mekdonalds, a na drugom, u nekadašnjoj zgradi Progresa, sada su butik i kladionica.

Iako su ova dva kafe-restorana bili preteča današnjih objekata brze hrane, a "Zagreb" pravi restoran gde se duže sedelo, Novosađanima je i dalje jako sećanje na ta vremena. Jer, tu su dolazili svi. Đaci Jovine i Svetine, zaposleni iz Vojvođanske i Novosadske banke, iz Gradske kuće i Banovine, sa radija i televizije Novi Sad, ...

Redovi za garnirane sendviče i belu kafu

Marija Urlauber (80), koja je pola radnog veka provela u ovim objektima, priča za Radio 021 da je Gril 13 bio prvi novosadski mlečni restoran.

- Izuzetno popularan i lako dostupan, u samom centru. Čekalo se u redu na burek, mekike i pogačice. Majstora ste mogli da gledate dok razvlači testo, sve je bilo otvoreno. Kasnije su počeli i sendviči.

Marija kaže da su cene bile vrlo niske jer se prodavalo izuzetno mnogo peciva i garniranih sendviča, pa je proizvodnja bila velika i nije bilo potrebe dizati cene. Kaže i da je garnirane sendviče u novosadske restorane prvi uveo Đorđe Dautović, tadašnji direktor.

Marija i danas rado pravi ove sendviče za porodicu i prijatelje. Tajna je u namazu, a njen recept glasi:

RECEPT 1:

Pomeša se ispasirani bareni krompir, seckani parizer i kiseli krastavci rendani na krupnoj rendi. Doda se majonez, pavlaka i sirćetna voda iz tegle sa krastavcima, ali po potrebi kako namaz ne bi bio suviše gust. To se namaže preko kriške hleba, a po želji ide ili salama ili sardina, kiseli krastavci, kao i narendano bareno jaje ili sečeno na kolutove, i narendani sir. Stavlja se i majonez, ali po želji.

Marija napominje da na garnirane sendviče ne ide ništa od svežeg povrća pa je ukus uvek isti. Svaki red sendviča drugačije se dekoriše.

Dolazak Mekdonaldsa u Novi Sad

Podsetimo, Gril 13 je ugašen kada je na tom mestu krajem osamdesetih počela gradnja zgrade za Mekdonalds gde se ovaj američki lanac restorana brze hrane i danas nalazi. Gril 11 u Ulici Modene radio je još nekoliko godina.

- Onog trenutka kada se pojavila prva informacija da u centar Novog Sada stiže Mekdonalds, svi smo znali da je sa nama gotovo, da to više neće biti to - svedoči Marija Abelovski (45) koja je dugo radila u "Zagrebu", a potom i kod privatnika koji su se menjali prodajom starog restorana.

Ona za 021.rs kaže da je u "Zagrebu" bila tolika navala da se čekalo u dugačom redu, a najviše su se, pored garniranih sendviča prodavali sutlijaš sa cimetom i zapečene palačinke, a dobro su išli i voćni kupovi, banana split i kolači, te topla čokolada. Marija Abelovski takođe ističe premaz kao tajnu recepta čuvenih garniranih sendviča iz "Zagreba".

Za 021.rs okriva svoj recept koji se ne razlikuje mnogo od onog iz Grila 13.

RECEPT 2:

Krompir se obari i izrenda na najkrupnije rende. Dodaju se pavlaka i majonez, biber i so po ukusu. Običnom vodom se razblažuje, voda je potrebna jer se namaz zgrušnjava pa je i količina vode po proceni. Namaz je glavni premaz, preko njega se namaže malo ruske salate, a potom idu kiseli krastavac, sardina ili šunkarica, rendana barena jaja ili rendani sir.

- A može i kombinacija, kako ko voli, zato su garnirani sendviči uvek bili različiti - priča nam ova Novosađanka.

Još nešto je izdvajalo ova čuvena mesta u Novom Sadu. U "Zagrebu" se prodavala vruća bela kafa u kriglama i bila je izuzetno popularna uz garnirane sendviče, dok se u grilovima prodavao jogurt u staklenim čašama, o čemu svedoče i arhivske fotografije Marije Urlauber.

Garnirane sendviče sa prve fotografije je u redakciju radija i portala 021 donela Marija Urlauber, ali ni njih odavno nema.

Autor: S. Krajnović