Iščeznuo duh novosadskih kafana

Laza Kostić, Isidor Bajić i Mika Antić samo su neka od imena čiji su zajednički imenioci Novi Sad i kafane. Sa prvim naseljima u Vojvodini pored crkve i škole obavezna je bila i kafana. "Crni Jarac", "Puž", "Kamila", "Gambrinus", samo su neke od kafana kojih nema više. Tragovi boemije umesto u kafanskim krugovima ostali su zapisani u knjigama kafanskih priča. Ono što podrazumevamo danas pod kafanom više podsećaju na mesta jeftine zabave u kojoj muzika nadglasa razgovor ljudi. Vremena su se promenila i kako za 021.rs kaže hroničar Novog Sada Zoran Knežev, kafane više nisu nosioci modernosti u gradu.

"U kafani je osnovana prva srpska čitaonica, odigrana je prva partija bilijara, prva sijalica je zasvetlela u njoj, a i prvi film je prikazan u kafani. Samo na osnovu tih primera vidimo koliko su one bile značajne za Novi Sad, to su zaista bila kultna mesta. Međutim, u poslednjih nekoliko decenija desio se veliki zaokret i na kafane se ne gleda kao na instituciju. Ne postoje veličine koje u njih odlaze, a većina njih ni ne postoji. Od kultnih kafana opstao je 'Ribar' u centru, i dalje postoje 'Bela lađa' i 'Lipa', ali one ne rade i ruinirane su. U suštini danas ne postoje kafane u pravom smislu te reči, vi više nemate mesto gde možete da se družite ili da uz domaću kafu dobijete ratluk. Da biste ručali potrebno vam je pola plate, to nije njena svrha", priča Knežev.

Samo u Temerinskoj ulici je nekada, na 105 kuća, postojalo 27 kafana. Koliko su bile značajne za život grada govori i podatak da je Novi Sad bio jedini grad koji je uveo "bekrijski porez". Naime, za svako piće od ponoći plaćalo se dva dinara više, jer se smatralo da u kafanama dugo ostaju neoženjeni muškarci koji imaju više novca. Svaki stalež je imao svoju kafanu, te se znalo gde sede advokati, policajci ili političari. Ipak, čini se da kafanu ponajviše čine ljudi i vreme, a sociolog Dragan Koković ističe da je savremeni trenutku promenio mnoge stvari, te da promene nisu zaobišle ni kafane.

"Kafana je sabirno mesto velikog broja ljudi i ona je u našoj kulturi prostor gde su se sklapali poslovi ili razmenjivale ideje. Povezana je sa stvaranjem javnog mnjenja, ljudi su tamo komunicirali i to je jedna od razlika u odnosu na današnje kafiće gde je buka konstantna. Pojedini sociolozi ističu da je ta buka namerno stvorena kako bi ljudi što manje komunicirale, a to su i mobilni telefoni. Međutim, kafana je društvena institucija, što je za sociologe najvažnije, ona se ne može odvojiti od kulture i od obrasca ponašanja jednog naroda. O tome su govorili i pisali mnogi poput Bogdana Tirnanića, Kapora ili Tina Ujevića. Neki kažu da mnogo 'duguju' kafani, pa zato u nju i ne idu, što je krajnje metaforično", objašnjava Koković.

On dodaje da način na koji se ljudi ponašaju u kafani govori dosta i o duhu vremena u kojem se živi. Prema njegovim rečima, kafane se prilagođavaju potrebama savremenog društva, što dovodi i do promene gostiju.

Knežev ističe da mi velikane pamtimo po delima, od kojih su mnoga nastala upravo u kafanama. Međutim, kako kaže, postavlja se pitanje po čemu će buduće generacije današnje vreme i da li će neko veliko delo biti zapisano za kafanskim stolom. Velika sramota je što Novi Sad više nema ni "Gradsku kafanu", ističe ovaj publicista za 021.rs.

"Treba biti realan i da ne idealizovati kafane, bilo je tu svega i svačega, ali i pored toga, one su izuzetno značajne za našu kulturu. One su prosto bile nužnost tih vremena, posebno za srpsku omladinu. To bi trebalo da se na neki način sačuva, ali za sada nema volje. Nastojim da se 'Bela lađa' ponovo uredi i da tu nastane nova 'Gradska kafana', ali ne postoji ni naznaka da se to desi, verovatno su neki investitori bacili oko na kuću. Postoji mogućnost da još jedan dragulj Novog Sada nestane. Mislim da je važno da shvatimo da nemamo kafanski kult kao Beograd, ali da naše kafane nisu ništa manje značajne, jer je upravo krem Beograda, Pešte i drugih krajeva, dolazio u Novi Sad da bi provodio vreme", zaključuje Knežev.

Inače, ovaj publicista sprema veliku knjigu o novosadskoj "kafanologiji", u kojoj će sabrati velike događaje iz ovdašnjih kafana.