Istovremeno, u SAD, odakle tržni centri i potiču, oni se poslednje dve decenije neverovatno brzo zatvaraju, što revnosno dokumentuje portal
deadmalls.com.
Razvoj onlajn kupovine i, pre svega, promena navika u vezi sa trošenjem novca, doveli su do propadanja tržnih centara i velikog broja napuštenih objekata ogromne kvadrature, koji mnogima postaju predmet fascinacije. Ima nešto gotovo proganjajuće u velikom, napuštenom prostoru koji je nekada bio ispunjen životom, naročito ako ste bili svedoci tog života.
Srbija u ovom trenutku ima od 30 aktivnih tržnih centara, najviše u Beogradu. U izgradnji su tri tržna centra - jedan u Nišu i dva u Beogradu. Najveći tržni centar u Srbiji je Promenada, otvorena prošle godine u Novom Sadu.
Otvaranje tržnih centara u Srbiji političari koriste kao dokaz investiranja u zemlju. Neretko se i pojavljuju na otvaranju istih (prošle godine u Novom Sadu, ipak, to nije bio slučaj).
Stanovi se u Srbiji uveliko prodaju uz rečenicu: "nalazi se u blizini Ušća" ili "u blizini Promenade", što daje neku vrstu ekskluziviteta lokaciji. Zbog čega su tržni centri u Srbiji puni, a u SAD se masovno zatvaraju?
Niža klasa koja teži srednjoj
Kako za 021 kaže glavni urednik i osnivač portala gradnja.rs dipl. građ. inž. Igor Conić, pojava zatvaranja tržnih centara postoji u SAD, odnosno u zemlji odakle su i "uveženi" tržni centri, popularno i nezgrapno nazvani šoping molovi.
"Po podacima 'Credit Suissa', do sada je zatvoreno skoro trećina tržnih centara u SAD, a procena je da će se u narednih pet godina katanac naći na još 20-25 podsto njih. Tržni centri se zatvaraju zbog raznih faktora kao što su zasićenje tržišta, povećanje cene rentiranja, niske zarade tokom neprazničnih dana, ali i zbog promena navika. Amerikanci danas masovno kupuju onlajn na e-prodavnicama poput Amazona. Zašto trošiti vreme na transport, kada je sve dostupno na klik i dolazi na kućnu adresu?", navodi Conić za 021.
Šoping molovi, iako umiru u SAD, ipak "cvetaju" u Dubaiju i to je krajnje indikativno, smatra sociolog i docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Aleksej Kišjuhas. Kako naglašava, u našem postsocijalističkom društvu, kao i u društvu koje je čitavu nedavnu deceniju (čitaj: devedesete godine) provelo u izolaciji, šoping mol jeste simbol progresa i svetl(ij)e budućnosti.
"Uostalom, zato ih tako upadljivo i otvaraju političari, odnosno državni funkcioneri. Šoping molovi su započeli kao prostori prilagođeni srednjoj klasi iz suburbije, ali su u razvijenim društvima danas mahom vezani za niže društvene klase. Međutim, u Srbiji oni i dalje jesu prostori za srednju klasu, kao i za niže slojeve koji na tu srednju klasu žele da liče. U pitanju jeste svojevrsni anahronizam u pogledu globalnih trendova, ali kao što kasnimo za zapadnim društvima u mnogo čemu, kasnimo i u javnoj percepciji šoping molova", smatra ovaj sociolog.
Conić dodaje da je odlazak u tržni centar u Srbiji jedan novi obrazac ponašanja, koji uključuje sve aktivnosti - od provoda, obedovanja, do čuvanja dece.
"Sve se odvija u tržnom centru, pa je tako i samo stanovanje uz tržni centar postao novi obrazac života u gradu. Što kaže Dragan Marković, u periodu industrijalizacije radnički stanovi gradili su u neposrednoj blizini fabrika, danas se stanovi konzumenata zidaju odmah pored tržnih centara", naglašava osnivač portala gradnja.rs.
U prilog ovog tezi ide i nedavni članak autora Džona Birda u magazinu Forbs. On je pojasnio da će budućnost tržnog centra biti isto ono što je tržni centar predstavljao, na primer, osamdesetih godina, a to je blještava multifunkcionalnost - hrana, odmor, zabava. "Šoping će biti propratni, ali ne i najbitniji sadržaj", zaključak je ovog autora.
Srbija kao nekada SAD
Srbija sada, u smislu konzumerizma, proživljava osamdesete godine u Americi.
"Tržni centri u Srbiji nikad nisu bili popularniji - baš onoliko koliko su to oni bili u Americi tokom 80-tih i 90-tih. Svedoci smo da se novi tržni centri otvaraju svakih nekoliko meseci i gradovima širom Srbije i oni su sve veći i sve raskošniji. U budućnosti možemo očekivati transformaciju tržnih centara tako da oni izgledaju više kao deo grada, sa prodavnicama koje izgledaju poput lokalnih radnji. Konzumerizam će biti zamaskiran novim oblikom kupovine dok god on bude deo opšteg obrasca ponašanja. Jednom kada elektronske transakcije i onlajn kupovina bude mejnstrim, možemo očekivati da će i u Srbiji prestati interes za odlaskom u tržne centre, što će biti početak njihovog kraja", pojašnjava Igor Conić.
Razvoj tržnih centara u svetu doveo je do zatvaranja malih, porodičnih firmi/prodavnica, lociranih po kvartovima, a koje su uspevale da zadovolje potrebe stanovništva. Pojavili su se tržni centri, koji su uspeli da "otmu" potrošače i ponude sav sadržaj na jednom mestu - što mnogi mogu da gledaju kao ogromnu olakšicu u kupovini i uštedu u vremenu. Ipak, kao što smo već načeli, poenta tržnog centra nije puko trošenje novca, već promocija jednog načina života kojim mnogi teže. Aleksej Kišjuhas ove objekte naziva i "hramovima globalizacije", s obzirom na to da su tržni centri ogladala globalnih trendova koji se šire po svetu različitim brzinama.
"Zbog toga su posebno popularni kao mesto za susret kod one populacije koja najviše želi da pripada i da se dopadne, a to su tinejdžeri. Ali na ovaj način možemo govoriti i o celom srpskom društvu kao relativno nezrelom i neodraslom, a što je razumljivo. Osiromašeni i dugotrajno izolovani građani Srbije naprosto žele da pripadaju i da se osećaju delom razvijenog sveta, čak i ako to ne žele da priznaju, i ne treba ih naročito kriviti zbog toga", navodi Kišjuhas.
On dodaje da "Starbaks" u SAD i dalje kupuje male lokalne kafeterije, ali sve ređe menja njihov izgled i zadržava im lokalni karakter, što se nikako ne može reći za Srbiju. "Starbaks"tačno zna kako treba da dođe na naše tržište.
"U Srbiji 'Starbaks' dolazi sa svom silinom svog brenda, na ćirilici, što se naziva glokalizacijom. U tom smislu, postoje i negativne posledice po male i lokalne trgovine i radnje, tako da je narativ o otvaranju novih radnih mesta samo delimično tačan. Dakle, ne bih rekao da je naše društvo 'potrošačko' u uobičajenom smislu te reči, a anahrona strast koja postoji prema šoping molovima i šopingu uopšte u našem društvu pre je izraz izolacije i siromaštva. Kao što će diskriminisane i pauperizovane manjine (poput američkih crnaca ili Roma) upadljivo 'reklamirati' svoje navodno 'bogatstvo' zlatnim nakitom i sličnim taktikama, tako i mi hrlimo u šoping molove", zaključuje naš sagovornik.
Poslednji "uvid" u svu raskoš nekog tržnog centra imali su gledaoci popularne serije "Stranger things" u novoj sezoni, emitovanoj na Netfliksu.
.jpg "Zajedno ne bojkotuje izbore u Novom Sadu: 19 stranaka i pokreta solidarno će pružiti otpor poniženju")
.jpg "GSP objavio red vožnje autobusa za učesnike Fruškogorskog maratona")
.jpg "Kako je nastao Kamenički park? Priča o ljubavi prema prirodi i dobročinstvu")
.jpg "Autobus udario stariju ženu, dvoje povređeno na parkingu BIG-a, pregledana i beba")
.jpg "MUP demantuje snimak sa društvenih mreža: Državljani BiH se ne prijavljuju na adrese u Novom Sadu")
.jpg "Kreni-Promeni: Danilo Babić kandidat za gradonačelnika Novog Sada")
Komentari 29
alalvera
Marijana
Blajv
Vas što se hvalite kako ste puni keša na internetu nađe čovek sto za dinar, a čim zagledaš iza skupog telefona, letovanja u Budvi i polovnog bmw-a vidiš raspalu jednoiposobnu gajbu i tri meseca staro đubre u frižideru.
Ti kuvara lepi možeš da unajmiš jedino ako prestaneš i gaće da kupuješ.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar