"Čiča mica i počinje priča": Novosađanke prave nove bajke u kojima svi mogu biti heroji

Njihov projekat simpatičnog naziva "Čiča mica i počinje priča" prepoznaje značaj čitanja deci u ranom uzrastu, kao i značaj informacija koje deca dobijaju u formativnom periodu.

“Mnoge klasične bajke koje mi znamo, glavne junakinje (najčešće) stavljaju u pasivnu poziciju u odnosu na njihove životne događaje i životne okolnosti. Tako deci čitamo kako su Snežana, Trnova Ružica i druge junakinje snivale dubokim snom, sve dok nije došao princ da ih spase. Kako je Ledena kraljica zaledila čitavo kraljevstvo i nanosila razna zla ljudima i svjoj porodici, sve dok nije došao, opet princ i otopio joj srce, itd. Zašto je ovo problematično? Zato što, ako uzmemo u obzir da se deca identifikuju sa svojim omiljenim junacima ili junakinjama, ovakve bajke nose rizik od toga da kao deca stvorimo nerealna očekivanja od života i drugih ljudi, pa i to da ne počnemo da preuzimamo odgovornost za svoje postupke i svoju budućnost”, objašnjava za 021 Vinka Žunić, inicijatorka projekta.

Kako uvek postoje dve strane novčića, Vinka dodaje da bajke imaju i veliki potencijal da pomognu pri prevazilaženju nekih psiholoških poteškoća, da decu uče pravim ljudskim vrednostima pa i da budu sigurna baza za njih. To je, smatra, moguće uz učešće psihologa i drugih stručnjaka koji se bave razvojem i mentalnim zdravljem dece.

Klasične bajke sadržine kakvu je Vinka opisala, stare su i po nekoliko stotina godina. Na njima su odrastale generacije roditelja, baka i deka. Dok ih je nemoguće okarakterisati kao "loše", važno je napomenuti da one predstavljaju drugi set vrednosti karakterističan za vreme kad su nastale i kulturu iz koje potiču. Problematično je i to što i danas imamo podelu bajki na one "za dečake" i one "za devojčice", koje propagiraju tradicionalne vrednosti kao što su "dečaci ne plaču" i "devojčice su poslušne".

“Ova tendencija je problematična zato što pravi sve veći jaz između muškog i ženskog rodnog identiteta. Ovde je važno napomenuti da rodni identitet, za razliku od polnog identiteta, nije urođen, već se kroz vaspitanje uči. Ukoliko decu učimo socijalno poželjnim ponašanjima, koja društvo vezuje uz njihov polni identitet, mi sputavamo slobodno izražavanje emocija, ograničavamo prostor za ispitivanje sopstvenih interesovanja i sprečavamo dete da razvija svoje pune potencijale”, naglašava Vinka.

Nove priče, koje čekaju da budu ispričane, imaće za cilj da pošalju poruku u skladu sa trenutnim društvenim kontekstom.

“Naše bajke imaju svrhu da pošalju poruku o jednakosti, o jednakim potrebama kod sve dece, o načinima na koje možemo postati heroji ako svakodnevno činimo mala, dobra dela za sebe i druge, a ne samo ako ubijemo sedmoglavog zmaja, o tome da, ukoliko nam se ne sviđa naša sadašnjost, budućnost verovatno neće biti bolja ako se sami ne zauzmemo za to, da, npr. iako sam devojčica, imam pravo na svoje mišljenje, stav i odluke, ne moram da čekam princa na belom konju da bih nešto promenila, itd”, navodi Vinka i dodaje da su priče na kojima rade usmerene na to da kod dece razvijaju osnov za sticanje odgovornosti za sebe i svoje postupke, toleranciju i poštovanje prema drugima i poverenje u sopstvene sposobnosti za izlaženje na kraj sa različitim izazovima.

Još jedna novina je ta što će u stvaranju tih modernih priča učestvovati i oni kojima je namenjena. Naime, sastavni deo projekta je rad sa decom koja će uz pomoć mašte, kreativnosti i dobrim idejama upotpuniti i inspirisati što kreativniji rad.

“Deca su naša inspiracija. Čitava ideja postoji da bi se deci pružila prilika za sigurnije i bolje odrastanje, bez obzira iz koje populacije dolaze, kakva imena imaju i sa kojim se izazovima suočavaju. Zbog toga je nama bilo logično da ih pozovemo u pomoć”, navodi Vinka i dodaje da je plan da ideje budu dečije, a uobličavanje priča iz psihološkog ugla da ostane zadatak stručnjaka.

“Pored svega toga, deca koja budu učestvovala u realizaciji aktivnosti imaće priliku da razvijaju kreativno mišljenje, da uče o efikasnim načinima rešavanja problema i da budu heroji ove priče”, najavljuje inicijatorka projekta.

Autorke projekta u opisu priznaju da su nekada verovale u princa na belom konju, u to kako dobro uvek pobedi zlo, kako postoji tačka posle koje živiš srećno do kraja života…

“Čitale smo mnoge bajke, a omiljena bajka puno govori o svima nama i našim očekivanjima od života”, tvrdi Vinka.

Projekat pod nazivom "Čiča miča i počinje priča" trenutno je u polufinalu na platformi SupErste, programa pokrenutog od strane ERSTE banke i Fondacije Trag,