Piše: Gorica Nikolin
Ta borba roditelja često ne bude u najboljem interesu deteta, a tad se slučajevi komplikuju, traju duže nego što bi trebalo, a dete trpi veliku emocionalnu štetu u situaciji koju ne razume - zašto mama i tata više ne žive zajedno?
Kako stoje stvari u Novom Sadu?
Osnovni sud u Novom Sadu je u proteklih pet godina (2016-2020) doneo 788 presuda u predmetima o vršenju roditeljskog prava, što upućuje na podatak da se godišnje reši 157 ovih predmeta. Kako za 021.rs navode u Osnovnom sudu, pred ovim organom su u toku 104 spora u kojima sudija odlučuje kome će pripasti dete na staranje.
Godinama se govori o prednosti koju majke imaju u ovim postupcima, kojima se i češće poverava starateljstvo tj. samostalno vršenje roditeljskog prava. Da li sudske presude ovo potvrđuju nije bilo moguće saznati jer, kako dodaju u Osnovnom sudu u Novom Sadu, njihov softver nema mogućnost pretrage po takvom kriterijumu.
Ipak, informaciju ima Centar za socijalni rad, ustanova koja daje ključno mišljenje o podobnosti oba roditelja i kog se sudija prilikom donošenja presude po zakonu drži - a oni potvrđuju za 021.rs da majke češće neposredno brinu o deci u odnosu na očeve. Stručnjaci Centra su 2019. godine doneli 326 nalaza na zahtev suda, a 2020. godine je urađeno 259 stručnih nalaza sa mišljenjem u postupcima razvoda brakova i poveravanja maloletne iz vanbračnih zajednica.
"Stručni radnici Službe za zaštitu dece i mladih procenjuje najbolji interes deteta u okolnostima razvoda roditelja, posebno uzimajući u obzir sledeće elementе: uzrast i pol deteta, osećanja i mišljenja deteta, dosadašnju brigu roditelja o detetu, sposobnosti roditelja da prepoznaju i zadovolje uzrasno-razvojne potrebe deteta, te procenu kvaliteta roditeljske saradnje i komunikacije. Majke češće neposredno brinu o deci od očeva. U veoma malom broju slučajeva postoje uslovi za predlaganje zajedničkog vršenja roditeljskog prava jer često ne postoji adekvatna roditeljska komunikacija i saradnja koja je preduslov za zajedničko vršenje roditeljskog prava", navodi za 021.rs Tamara Stupar iz novosadskog Centra za socijalni rad.
Međutim, da li se dešavaju greške u proceni? Prema mišljenjima roditelja, najčešće očeva, propusta ima i dovode do toga da se dete nekad poverava majci koja nije najbolji izbor za podizanje deteta. Ovaj stav očeva, ipak, teško je dokaziv.
Jedan od onih u sumnji je i Novosađanin koji se našoj redakciji požalio na odluku Centra za socijalni rad, tvrdeći da postoji vrlo širok prostor za manipulaciju informacijama. Kako kaže, lično je doživeo da je njegovo dete dodeljeno majci na staranje na osnovu njenog neistinitog svedočenja, a da se voditeljka slučaja u Centru nije potrudila da se cela stvar razmrsi i postavi u najboljem interesu deteta.
"Mi sad imamo situaciju u kojoj ja pokušavam da dokažem da je na zajedničkom sastanku u Centru za socijalni rad rečeno jedno, a u izveštaju voditeljke slučaja je osvanulo nešto drugo, potpuno netačno u vezi sa mojim staranjem o našem detetu. Voditeljka Centra sudu neće da objasni stavove koje ja opovrgavam, što samo produbljuje konflikt između bivše supruge i mene i nije u najboljem interesu našeg deteta. U razvijenijim zemljama se ove stvari lakše rešavaju - podeljeno starateljstvo se kod nas tretira kao model koji se dodeljuje kad se roditelji dogovaraju, ali podeljeno starateljstvo zapravo treba da primora ljude da se dogovore i time reše konflikt i normalna je praksa u drugim zemljama", smatra ovaj Novosađanin, koji je trenutno u sudskom sporu.
Šta kaže zakonski okvir?
Advokat iz Novog Sada Dejan Ukropina kaže za 021.rs da je činjenica da Centar za socijalni rad starateljstvo nad mlađom decom češće dodeli majci, uz obrazloženje i uz ispunjenost mnogih uslova - da dete nije zanemareno, neuhranjeno i da majka nije uživalac droge ili alkohola, na primer. U najvećem broju slučajeva se, kaže Ukropina, smatra da je majčinska figura za rast i razvoj deteta važnija u tom uzrastu.
"Postoje i primeri kada se dete dodeli ocu odmah ili kasnije, ako majka ne poštuje odredbe o održavanju ličnog kontakta oca s detetom i to je ujedno uslov za promenu starateljstva. U praksi postoje i sporazumi o poveravanju dece, kad se roditelji dogovore da jedan od njih bude staratelj, a da drugi učestvuje u životu deteta ili da im je podeljeno starateljstvo - kad oba roditelja zadržavaju sva roditeljska prava, s razlikom što živi s jednim od njih dvoje, a ne s oboje. Zadržava, pritom, sva prava. Bitno je reći da i kad sud na preporuku Centra poveri dete jednom od roditelja na staranje, drugi roditelj ostaje roditelj i ne gubi prava, ali samo nema pravo starateljstva nad detetom u smislu svakodnevne brige, vaspitanja i obrazovanja. Zakon kaže da i drugi roditelj pritom ima pravo da odlučuje o najvažnijim segmentima detetovog života, a to su recimo obrazovanje (mora da bude upitan za mišljenje koju srednju školu da dete upiše), mora biti pitan u ozbiljnijim medicinskim zahvatima, o promeni prebivališta deteta i o raspolaganju imovine veće vrednosti, a nekretnina se uvek smatra imovinom velike vrednosti", pojašnjava naš sagovornik.
Osnovno pravo roditelja kojem dete nije dato na staranje je da učestvuje u izdržavanju - plaćanjem alimentacije i da održava lične kontakte s detetom, čak i kada bivši partneri više ne žive zajedno. To, kaže ovaj advokat, sudovi formulišu u okviru svojih presuda.
Sporovi za vršenje roditeljskog prava počinju od zahteva suda da stručnjaci Centra za socijalni rad urade procenu. Ta procena podobnosti se šalje sudovima i sudije na osnovu istih donose odluke. Na pitanje da li sudovi u praksi nekada ne poštuju mišljenje Centra, Ukropina navodi da to nije slučaj.
"Sud zvanično, po zakonu, nema adekvatna stručna znanja da proceni ono što procenjuje Centar za socijalni rad. Centar se uvek angažuje za maloletno dete, kad ne postoji sporazum roditelja, a kad postoji sporazum onda se sud istog drži. Ako je reč o tužbi za razvod braka, predmet uvek ide Centru i stručni tim razgovara sa svima u postupku i daje mišljenje. Prema mom iskustvu, presude koje odstupaju od mišljenja Centra na kraju ne bivaju uobličene u presudu već bivaju ukinute i vraćene na odlučivanje prvostepenom sudu - baš zato što sud nema znanja da procenjuje. Naravno, postoje situacije kada neko od roditelja nije zadovoljan mišljenjem Centra, organa koji radi jedan vid veštačenja u postupku i tada postoji mogućnost drugog veštačenja putem neke druge institucije, recimo Kliničkog centra Vojvodine. Kad se desi sukob ta dva veštačenja, postoji sudsko-medicinski odbor u Beogradu koji radi takozvana superveštačenja na osnovu kojih se formira presuda, odnosno sudska odluka kome se dete poverava i kako se dele obaveze, a pitanje razvoda braka i alimentacije se određuje po drugim parametrima", objašnjava naš sagovornik.
Ova superveštačenja se ne rade po službenoj dužnosti, već na predlog učesnika u postupku kad, recimo, nezadovoljni otac ili majka deteta tvrde da postoje mane u mišljenju Centra za socijalni rad i predlažu novo veštačenje. Ako i drugo veštačenje potvrdi mišljenje Centra za socijalni rad, tu se cela procedura završava. Ali, ako druga ustanova opovrgne (u delu ili u celosti) mišljenje Centra za socijalni rad, mora se raditi treće veštačenje i aktivira se odbor u Beogradu.
"Nekad su roditelji 'teški', a nekad razumeju situaciju u kojoj se nalaze i to prihvataju, male ili više voljno. Shvate da je primarni interes deteta ono što je u fokusu svih i na neki način se pomire s tim. U drugim situacijama, kad klijent insistira na drugom veštačenju, to ne prihvatam po svaku cenu jer moja uloga kao advokata nije da pred sudom izvršavam ono što klijent želi, već da mu ukažem i na pozitivne i negativne posledice njegove ideje", naglašava Dejan Ukropina.
Foto: Pixabay
On dodaje da se u praksi dešava da roditelji u izjavama navode neke neistine, što nanosi štetu drugoj strani, a na kraju i detetu. Smatra da Centar za socijalni rad radi dobar posao, kao i sudovi, a da najveći problem prave roditelji koji neretko pokušavaju da se "obračunaju preko leđa deteta".
"Takođe je često i da roditelj kome dete nije povereno na staranje ili samo plaća alimentaciju i nema nikakav kontakt s detetom ili jednostavno ne plaća ni alimentaciju - a to je već krivično delo. Kod male dece je često i da otac kojem dete nije povereno zasnuje drugu porodicu i potpuno zanemari primarnu. Dešava se i da se majka ne brine adekvatno o detetu, pa otac dobije promenu starateljstva, ali to ne ide po službenoj dužnosti već roditelj koji želi promenu starateljstva mora da se obrati sudu za preinačenje prve presude kojom je dete povereno majci", pojašnjava stvari u praksi naš sagovornik.
Okršaji roditelja na štetu deteta
U praksi se većina brakorazvoznih parnica vodi u situaciji u kojoj roditelji ne razmišljaju trezveno, već pod uticajem veoma snažnih emocija - ljutnje, besa, razočarenja, bola i tuge, napominje za 021.rs psihološkinja i urednica roditeljskog portala "Bebac" Jasmina Mihnjak.
Svađe, rasprave, nedostatak konstruktivne komunikacije, tenzija koja se oseća čak i kad roditelji ćute u velikoj meri utiču i na decu, a neretko se u takvim situacijama - češće nesvesno, manipuliše decom. Naša sagovornica pojašnjava da se detetu na teret u ovim situacijama stavlja zadatak za koji nije dovoljno zrelo i razvojno nema kapacitet da na taj zadatak odgovori.
"Deca, bez obzira na uzrast, učiniće sve da porodicu održe na okupu. Smanjena efikasnost u školi, izazivanje sukoba, pomeranje granica, ali čak i zdravstveni problemi mogu biti odgovor deteta na celokupnu situaciju. Roditeljima se može učiniti da dete manipuliše njima, međutim dete izaziva probleme u porodici kako bi zaokupilo roditelje da se bave njime i na taj način se ponovo okupili makar u destrukciji. U nezrelim malim glavama dece odvija se niz unutrašnjih konflikata koje ne može da razreši već ih ispoljava stvarajući konflikte spolja. Dok se mama i tata svađaju, svađaju se i dva dela ličnosti deteta, za njega neodvojiva. Neretko se baš u ovakvom stanju na dete stavlja teret izbora kod kojeg roditelja će da bude, kad će sa kojim roditeljem da se viđa", napominje Mihnjak.
Naša sagovornica naglašava da roditelji žele svom detetu najbolje uvek, pa i tokom razvoda. Međutim, vodeći se emocijama i različitim porukama koje dobijaju sa, u tom trenutku, smanjenim kapacitetom racionalnog razmišljanja, često na dete "nabace" teret mnogo veći od onog koje dete može da ponese.
"Najbitnije za dete jeste da roditelji nastave da budu roditelji i nakon razvoda, a to podrazumeva očuvan koroditeljski odnos partnera. Savetnici u sporu često zagovaraju samostalno starateljstvo zbog nedostatka dobre komunikacije među roditeljima. Međutim, ono što se u takvim situacijama zaboravlja jeste da će partneri, hteli - ne hteli, morati da pronađu način da se dogovaraju bez obzira na papir koji će nakon razvoda dobiti. Nemoguće je imati dete sa nekim, a istovremeno izbeći svaku moguću komunikaciju sa tom osobom. Kada se sud završi, kad više ne budu razgovarali preko advokata, ponovo će doći kad tad u situaciju da moraju da se oko nečega dogovore", stava je psihološkinja Jasmina Mihnjak.
Kao što je statistika i pokazala, najčešća situacija je samostalno starateljstvo koje dobija majka, dok se očinstvo često svodi na plaćanje alimentacije. Mihnjak kaže da majke u "borbi" za starateljstvo često očeve oslobađaju odgovornosti.
"Posebno ukoliko je razvod bio težak, otac se borio za starateljstvo pa ga izgubio, bespomoćno se povlači, stvara novu porodicu i potpuno se izopšti iz detetovog života. Ako želimo da dete i dalje ima oba roditelja koja podjednako vode računa o detetu, onda je podeljeno starateljstvo logičan sled, ali su ovakve situacije na žalost retke. Često se roditeljima savetuje samostalno starateljstvo kao tehnički lakša opcija u smislu 'nećeš morati da ga pitaš za svaki papir', ali se gubi iz vida to da ako jednog roditelja isključimo iz odlučivanja o detetu, isključujemo ga i od odgovornosti i u perspektivi i od bliskog odnosa sa detetom. Nasuprot tome, i podeljeno starateljstvo ostavlja mogućnost jasnog preciziranja dogovora u smislu navođenja vremena koje dete provodi sa drugim roditeljem, dugoročne saglasnosti za putovanja i slično. Navela bih još i veoma toksičnu pojavu po dete, a to je okretanje deteta protiv drugog roditelja. Uvek treba imati na umu da je i taj roditelj neodvojiv deo ličnosti deteta i da odvajajući dete od roditelja odvajamo ga i od tog dela svoje ličnosti. Ako detetu kažemo - tata te ne voli, dete čuje - ja ne vredim ako me tata ne voli", naglašava urednica roditeljskog portala "Bebac".
Odgovornost snose roditelji, ali i institucije
Jedan od organa koji je specijalizovan za zaštitu dece u ovim i svim drugim slučajevima i koji može da se aktivno uključi je Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman. Zamenik ombudsmana za prava deteta, pravnik Milan Dakić kaže za 021.rs da je tokom prethodnih godina ovaj organ uočio sve više obraćanja očeva koji su imali pritužbe na postupanje institucija poput Centra za socijalni rad i sudija, te da ovi roditelji nemaju uvid u rad stručnih radnika u postupcima pružanja usluga porodično-pravne zaštite.
Dakić napominje da se u radu po pritužbama građana najčešće sreće situacija u kojoj se roditelji u postupku razvoda braka sporazumeju o tome da se zajedničko dete (ili deca) poveri na vršenje roditeljskog prava jednom roditelju i uredi se način održavanja ličnih odnosa deteta s drugim roditeljem - ali potom uslede problemi u vezi s realizacijom viđanja deteta s roditeljem s kojim ne živi.
"Posledice razvoda braka, kao kompleksnog psiho-socijalnog fenomena koji najčešće podrazumeva i narušeno individualno i partnersko funkcionisanje roditelja, reflektuju se na porodicu kao celinu, a pre svega na decu. Komunikaciju među bivšim supružnicima najčešće odlikuju konflikti, nespremnost na saradnju i nemotivisanost za postizanje dogovora u vezi sa zajedničkom brigom o deci. Bračne nesuglasice ponekad dostignu visok nivo ozbiljnosti, a u takvim situacijama dobrobit dece najčešće ostaje u drugom planu", naglašava Dakić.
Foto: Pixabay
Ako dete ne može da održava kontakt sa oba roditelja, nisu uvek i po automatizmu krivi baš otac ili majka - odgovornost mogu da snose i institucije ukoliko nisu pravovremeno preduzele sve neophodne mere radi ostvarivanja ovog prava deteta.
"U tom pogledu, ombudsman u svakom pojedinačnom slučaju, kada nijedna od primenjenih mera organa starateljstva nije davala očekivane rezultate, a oba roditelja se ponašala na način koji negativno utiče na emocionalni razvoj deteta i koji nije u njegovom najboljem interesu, predlaže Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova da u skladu s nadležnostima izvrši nadzor nad stručnim radom organa starateljstva. Sekretarijat, u slučajevima gde je postojao očigledan osnov za postupanje, nalaže nadležnim centrima za socijalni rad sprovođenje mere koje podrazumevaju realizaciju aktivnosti koje imaju za cilj korigovanje roditelja u vršenju roditeljske dužnosti, a sve s ciljem da se zaštiti interes dece i ostvari njihovo pravo da imaju kontakte i s roditeljem sa kojim ne žive, u skladu s pravnosnažnim sudskim presudama. Kako se ovim merama najpre ukazuje roditeljima da je ovo pravo, osim u izuzetnim slučajevima, u najboljem interesu deteta, njihovo razumevanje istog, motiv obezbeđivanja dobrobiti deteta, te stavljanje ličnih nesuglasica na stranu, za rezultat ima otvorenost i spremnost na saradnju, kao osnovni uslov za uspešno okončanje daljeg savetodavno - terapijskog procesa", kaže pravnik Milan Dakić.
On dodaje da nepoštovanje i neizvršavanje sudskih presuda u vezi sa poveravanjem deteta jednom od roditelja (i regulisanjem modela viđanja sa roditeljem sa kojim ne živi) i dalje predstavlja veliki problem. Kažnjavanje roditelja zbog nepostupanja po nalozima suda, odbijanja saradnje sa nadležnim organima i sprečavanja svakog pokušaja izvršenja naloženih mera je, prema njegovom mišljenju, veoma blago i nedelotvorno.
"To pre svega dovodi u pitanje najbolji interes deteta kao pravni standard koji je uvek u prvom planu kada se odlučuje o zaštiti prava i interesa deteta", zaključuje naš sagovornik.
Kako pomoći detetu?
Ono što bi deci u procesu razvoda najviše pomoglo jeste da što više već ustaljenih navika ostane nepromenjeno, sugeriše psihološkinja Jasmina Mihnjak. To znači da dete ne menja školu, adresu stanovanja, hobije, da ako je uvek tata vodio dete na sport, tako i ostane.
"Što manje promena na već veliku promenu razvoda roditelja je ono do čega roditelji tokom razvoda treba da dođu. Važno je da i dalje roditelj bude roditelj, da roditelji odlučuju o tome kad će dete gde da bude, koje su mu obaveze. Ne treba popuštati, udovoljavati detetu, kupovati ga poklonima, potkrepljivati ponašanje kojim dete iskazuje svoje nezadovoljstvo. Jak i snažan roditelj, odrastao i odgovoran biće dobar roditelj i nakon razvoda, a to podrazumeva i sposobnost pronalaženja zajedničkog jezika sa drugim roditeljem. U svakoj krizi pa tako i u porodičnoj od velike su pomoći jasna i čvrsta pravila i doslednost u svemu koliko god je to moguće", naglašava naša sagovornica.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Tužilaštvo istražuje onlajn pretnje smrću ambasadoru SAD i Dinku Gruhonjiću")
.jpg "Odlazeći odbornici donose odluke u ime Novosađana: Pogledajte o čemu se radi")
.jpg "Centar Sremske Kamenice zatvara se za saobraćaj sledeće nedelje, razlog - radovi")
.jpg "Još jedan tmuran dan pred Novosađanima: Sve što treba da znate o četvrtku")
.jpg "Obnavlja se oprema bunara na izvorištu")
Komentari 30
Slavica
Dimitrije
Otac može biti najbolji na svetu i najbolje rešenje za dete i sve to džaba ako nije ispunjen neki od pomenutih bizarnih uslova.
logičar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar