Epidemiolog Pecarski: Ljudi odbijaju vakcine jer nisu videli kakve su strašne bolesti u prošlosti odnosile živote

Današnji sumnjičavi roditelji, pojedini medicinski radnici i svi koji pripadaju antivakcinalnim pokretima sumnjaju u dejstvo vakcina jer su imali tu pogodnost u životu da nisu videli užasne posledice smrtonosnih zaraznih bolesti poput velikih boginja i dečje paralize - koje su odavno iskorenjene zahvaljujući vakcinama.
Epidemiolog Pecarski: Ljudi odbijaju vakcine jer nisu videli kakve su strašne bolesti u prošlosti odnosile živote
Foto: 021.rs
Ovo je u gostovanju na Radiju 021 poručila epidemiolog dr Tatjana Pecarski iz Zavoda za javno zdravlje Kikinda, osvrćući se na istoriju nastanka prve vakcine, borbe protiv raznih bolesti, ali i savremenih vakcina koje znamo i koristimo danas.
 
Kako je sve počelo?
 
Vakcinacija je ostvarila ubedljivo najveći učinak u očuvanju zdravlja i života ljudi, čime je direktno uticala na smanjenje smrtnosti nekih bolesti kroz istoriju. Nešto što bismo danas mogli da smatramo počecima vakcinacije dolazi iz drevne civilizacije Kine - prvi pisani podaci govore o utrljavaju krasta obolelih od velikih boginja, prethodno tretiranih toplotom, u kožu zdravih ljudi.
 
Pecarski kaže da su stari Kinezi poznavali čak četiri različita pristupa zaštiti od velikih boginja.
 
"Njihovi zapisi vremenom su se proširili Evropom, da bi ih 1721. godine supruga engleskog ambasadora u Carigradu prenela u Veliku Britaniju. Utrljavanjem sasušenog gnoja iz pustule obolelih u kožu osetljivih građana smrtnost od velikih boginja tada je smanjena sa više od 20 odsto na svega dva do tri odsto. Stočar iz Engleske Bendžamin Džesti je 1774. godine, nakon što je i sam preležao velike boginje, ovaj eksperiment primenio na svojoj ženi i deci i uspeo je - žena i deca su preživeli. To su faktički začeci imunizacije", objašnjava sagovornica Radija 021.
 
The Historical Medical Library of The College of Physicians of Philadelphia, Burroughs Wellcome and Co. London, 1913
 
 
Krajem 18. veka je engleski seoski lekar Edvard Džener došao do otkrića na osnovu iskustva žena koje muzu krave. On je, priča Pecarski, primetio da žene koje muzu krave ne obolevaju od velikih boginja, već od kravljih boginja i postavio je hrabru pretpostavku.
 
"Ako su te njegove 'lokalne' tvrdnje bile tačne, to bi predstavljalo veliki pomak za metod inakulacije tj. utrljavanja gnoja. Dakle, utrljavanjem gnoja čovek bi bio zaražen, s tim da ne bi obolevao od tako teških oblika bolesti. On je primenio eksperiment 1796. godine na osmogodišnjem dečaku Džejmsu Fipsu koji je bio zaražen velikim boginjama i dečak je preživeo eksperiment jer je u međuvremenu razvio imunitet na bolest. Ali, oni koji su bili zaraženi kravljim boginjama nisu ni obolevali od velikih boginja", navodi Tatjana Pecarski, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Kikinda.
 
Čovek koji je promenio svet – Luj Paster
 
Luj Paster, Science History Institute/Gregory Tobias
 
Trebalo je da prođe više od 70 godina da bi čovečanstvo razvilo novu vakcinu. Tu dolazimo do značajnog medicinskog rada doktora Luja Pastera, koji je poznat po prvoj vakcini protiv besnila, ali je zaslužan i za prvu vakcinu protiv kokošije kolere i antraksa. Njegov veliki poštovalac bio je naš i svetski priznati lekar, profesor Milan Jovanović Batut, po kome Institut za javno zdravlje Srbije nosi ime.
 
Dr Pecarski kaže da se u ovo vreme stvara atenuisana vakcina tj. oslabljena, živa vakcina sa atenuisanim virusom, koja sadrži žive uzročnike bolesti, ali kojima je određenim postupcima smanjena sposobnost izazivanja bolesti.
 
"Virus zadržava sposobnost umnožavanja u ćelijama i izazivanja imunološkog odgovora kod vakcinisane osobe i to je to. Postoje dva svojstva koja atenuisani virus mora da ima - da sadržani antigen virusa mora biti identičan ili vrlo sličan 'divljem' tipu virusa tako da imuni odgovor u vakcini stvori zaštitu protiv infekcije virusom 'divljeg' tipa, ali i da virus u vakcini ne sme da izazove bolest. Luj Paster je, inače, bio hemičar i biolog, a posmatrajući metod prevencije velikih boginja stvorio je prvu vakcinu protiv kokošije kolere 1880. godine. Izveo je i prvi kontrolisani eksperiment 1881. godine i tada je stvorio vakcinu protiv antraksa i maltene tada spasio stočni fond u Francuskoj jer je 1876-1877. izbola velika epidemija antraksa. Njegovo najveće dostignuće je svakako vakcina protiv besnila, kada se prvi put smanjuje virulentnost virusa i kao takav, virus se unosi u organizam. On je taj metod primenio 1885. godine na dečaku kog je ujeo besan pas i dečak je preživeo", objašnjava dr Tatjana Pevarski za Radio 021.
 
Prvu Nobelovu nagradu za medicinu je dobio Emil Bering 1901. godine za primenu veštačke pasivne zaštite protiv difterije. Savremena vakcina protiv ove bolesti u svetu se pojavila 1926. godine, a u Srbiji 1930. godine zahvaljujući radu dr Dobrile Šnajder. Ta vakcina je od 1937. godine bila obavezna za sve đake osnovnih škola. 
 
Vakcina protiv tetanusa je takođe otkriće Dobrile Šnajder, kaže dr Pecarski.
 
"Ova naučnica i lekarka je 1934. proizvela toksoidnu vakcinu protiv tetanusa, a njena obavezna primena počinje 1946. godine. Kao kombinovana vakcina protiv difterije i tetanusa kod nas počinje s primenom 1951. godine, a vakcina protiv velikog kašlja proizvedena je posredstvom Vere Spasojević krajem pedesetih godina. Kao kombinovana vakcina počinje sa primenom u Srbiji od 1961. godine i koristila se sve do 2014. godine, kad krećemo sa primenom petovalentne vakcine pentaksin, za koju mnogi znaju", priča Pecarski i dodaje da ova statistika neće mnogo značiti onima koji nisu svesni kakva je bila smrtnost pre pojave vakcina.
 
Smrtnost od difterije, koja je bila i izuzetno zarazna bolest, išla je i do 20 odsto pre pojave vakcine. Deceniju nakon primene vakcine od difterije je obolevalo 10 od 100.000 stanovnika, što je značajan pad. Pojedinačni slučajevi difterije se održavaju do 1972. godine, a poslednja tri slučaja u Vojvodini zabeležena su davne 1977. godine upravo zahvaljujući uspešnosti vakcine. 
 
"Što se tetanusa tiče, znamo da je Vojvodina izuzetno tetanogeno područje i posle rata bilo je često obolevanje od tetanusa, a svoj vrhunac u Vojvodini dostiže 1950. godine kada registrujemo 245 slučaja i čak 109 smrtnih ishoda. Sada je tetanus sveden na pojedinačne slučajeve i to kod dosta starijeg stanovništva kod kojih je vakcinalni status nepoznat, mada i te osobe nakon povrede podležu obaveznoj vakcinaciji i ukoliko je nepoznat vakcinalni status, ponovo se radi vakcinacija sa tri doze", objašnjava naša sagovornica, epidemiolog iz Kikinde.
 
Početkom 20. veka počinje proizvodnja vakcine protiv tuberkuloze, odnosno popularna BCG (be-se-že) vakcina. Za to su bili zaslužni naučnici Kalmit i Gerling. U Srbiji je ovu vakcinu napravio Milutin Ranković zahvaljujući originalnoj kulturi bacila koju je doneo, a imunizacija je počela 1928. godine primenom na novorođenčetu u akušerskoj klinici u Beogradu. Ova vakcina postaje obavezna 1947. godine.
 
"Be-se-že vakcina se rutinski primenjuje u celom svetu. U jednoj dozi od 1 mililitar ima oko 300.000 živih bacila tuberkuloze i to je je doza koja se nekad koristila i za revakcinaciju i pri vakcinaciji starijih, a proizvodi je Institut Torlak. Naučnici rade na još boljoj vakcini od te jer je ustanovljeno da je to neophodno kako bi se ova bolest u svetu iskorenila", navodi Pecarski za 021.
 
Dečija paraliza – pošast koju je vakcina pobedila
 
Definitivno najznačajnija vakcina posle Drugog svetskog rata je ona protiv dečije paralize, ekstremno zarazne bolesti koja odnosi mnogo dečjih života, ali ujedno ostavlja trajan invaliditet kod onih koji prežive. Od 1960. godine se vakcina protiv dečije paralize (takozvana OPV vakcina) koristi kao uspešna i efikasna. 
 
"Što se Vojvodine tiče, primena OPV vakcine startuje 1961. godine, a već 1962. i kasnije beleže se pojedinačni slučajevi. Od 1964. godine nemamo više dečije paralize u Vojvodini i ona vakcina je vrlo brzo postigla svoj efekat. Još jedan veoma značajan primer efikasnosti vakcinacije je iskorenjivanje velikih boginja u svetu - taj virus zahvaljujući vakcini više ne cirkuliše planetom, dok se dečja paraliza evidentira samo u nekim slučajevima u Nigeriji, Pakistanu i Avganistanu", navodi naša sagovornica, epidemiolog.
 
Vakcinama i protiv bakterija
 
Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka razvijene su bakterijske vakcine koje su sadržale prečišćene proteine. Primenjuju se protiv meningokoka i pneumokoka. 
 
"U osnovi infekcije srednjeg uha kod dece često se nalazi pneumokoka ili hemofilus influence - bakterija, koja se dalje može komplikovati razvojem meningitisa, meningoencefalitisa i posledično dovesti do smrti deteta ili odraslog čoveka tako da su se razvijale i vakcine protiv hemofilus influence. Ove vakcine brzo su napredovale u drugu i treću generaciju, četvrta je već dostigla puni efekat u prevenciji, ali kao polisaharidna vakcina nije mogla dovoljno da zaštiti bebe od 18 meseci. Tako da se razvijaju konjugovane polisaharidne vakcine koje su imale uspeha i u stimulaciji imuniteta kod beba mlađih od 18 meseci. Što se tiče pneumokokne vakcine, one se danas koriste u domenu preporučene po kliničkim indikacijama kod dece koja mogu da imaju posledice", naglašava naša sagovornica iz Zavoda za javno zdravlje Kikinda.
 
Današnji izazov - covid-19 infekcija
 
Kao i kod svih navedenih zaraznih bolesti, vakcina može da pobedi i covid-19. Kao što su i u prošlim vekovima brzo razvijane, vakcine protiv covid-19 razvijene su brzo, s obzirom na činjenicu da koronavirusi nisu novost za savremenu medicinu. Ipak, covid-19 je izuzetno zarazan virus i do sada je odneo više od 3,2 miliona života u svetu, a antivakserska kampanja koja odvraća ljude od savremenog života izuzetno je opasna za sve i preti da promeni svet tako da se nikad ne vratimo u normalu.
 
Kovid zona na Institutu za plućne bolesti Vojvodine, 021.rs
 
Dr Tatjana Pecarski kaže da su ovi lobiji prisutni još od 18. veka, kad je crkva započela kampanju protiv vakcinacije velikih boginja.
 
"Tada je crkva zagovarala da je osoba koja je obolela od velikih boginja zapravo kažnjena zbog nekog greha. Danas antivakcinalni pokret predstavlja organizovanu subkulturu koja optužuje savremene vakcine za široki spektar zdravstvenih problema, a vode ga ljudi koji često nemaju kvalifikacije u medicini. Oni su izazov kolektivnom imunitetu jer direktno utiču na obuhvat imunizacijom i dovode do povratka određenih bolesti koje smo mogli da sprečimo vakcinacijom. Oni se zadržavaju na kratkotrajnim i dugotrajnim posledicama vakcine - ako do njih dođe, što je trivijalno u odnosu na težinu prave bolesti. Smatraju i da vakcinacija krši pravo na vlastite medicinske odluke i verska načela i zbog takvih načela došlo je do pojave epidemije u pojedinim zajednicama", navodi dr Pecarski i objašnjava na primeru Vojvodine 2007. godine.
 
Tada je vođena jaka antivakserska kampanja protiv MMR vakcine, što je dovelo do toga da su roditelji u manjem broju vakcinisali decu, pao je obuhvat imunizovanih, a vratila se epidemija malih boginja.
 
"Zbog loše informisanosti, ljudi sve više podležu uticaju ovog pokreta i njihove tvrdnje su obmana kao posledica vlastitog nerazumevanja i straha. Neki veruju da je bolje prirodno oboleti od infekcije, bez obzira na to što su komplikacije mnogo gore od neželjenih efekata vakcine. Ono što ne shvataju je da vakcine imaju mnogo manju verovatnoću bilo kakvih simptoma i da je njihova primena sigurnija - neke prirodne infekcije za posledicu imaju dugotrajnu imunosupresiju i organizam ostaje nezaštićen i izložen drugim bolestima baš zato što niste vakcinisani. Zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje oberučke prihvataju vakcinaciju jer su suočeni sa strahovitim posledicama neke bolesti, dok ljudi u razvijenim zemljama odbijaju vakcinu za decu jer su zaboravili koliko strašne te bolesti mogu da budu", naglašava naša sagovornica.
 
Ona za kraj razgovora za Radio 021 ima poruku za sve roditelje i sumnjičave.
 
"Ako mislite da na osnovu interneta možete da naučite dosta o vakcinaciji i imunologiji, grdno se varate. Imunologija je izuzetno kompleksna nauka i mnogi čak završe studije, a ne mogu da proniknu u samu suštinu imunologije. Ne bih da nipodaštavam njihovo znanje i obrazovanje, već da istaknem koliko je imunologija kompleksna nauka. Moramo se izdići iz pogleda pojedinca i sagledati kakav je uticaj vakcinacija imala na populaciju, gledati globalno koliko je doprinela smanjenju obolevanja, smrtnosti, invaliditetu, a posledično je zbog vakcinacije došlo do povećanja ljudske populacije. Obuhvat vakcinom znači kolektivni imunitet, a to znači iskorenje bolesti. Još jedna jako bitna vakcina danas je vakcina protiv humanog papilom virusa (HPV), koji je jedan od najčešćih uzročnika raka grlića materice i vakcinacijom protiv HPV, koja je kod nas preporučena, zapravo štitite žene od smrtonosne maligne bolesti. Tako i vakcinom protiv hepatitisa B prevenirate rak jetre", zaključuje dr Tatjana Pecarski, epidemiolog u Zavodu za javni zdravlje Kikinda.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • @vakcinska

    06.05.2021 21:41
    Upravo tako. Ljudi bez opsteg znanja, a da ne govorimo medicinskog, insistiraju na "svom misljenju", a ono je po ovim pitanjima potpuno bezvredno. Ne moras verovati politicarima, a ni kriznom stabu, ali oni medju njima bez kompleksa, kojima je stalo do svog zdravlja, a ne svoje pameti koju nemaju, zanemarili su idiotske internet izvore i prosto su otisli kod svog lekara, kojeg god, nekog kog cene i kom veruju, i pitali "je li doktore, jesi li ti primio vakcinu, i koju si, da znam i ja sta da radim".
  • Nemanja

    06.05.2021 19:54
    3k za gospodu
    Pitam se,
    Da li sam ja zaista pročitao većinu dosadašnjih komentara, ili me Fajzer od uskrsa i dalje radi k’o kser posle rejva?!?
    Pa, za ime sveta, intervjuisana doktorica vam užvaće šta i kako i zašto, vi joj svaku reč disecirate i pravite od toga nova "pitanja" ??? Ako to nije definicija "sekte", ja ne znam šta jeste...
    Ostaje da se nadamo da će 3000 za gospodu ipak prevagnuti, za to se može i tri grama završiti, a o Merak i Zaječarskom pivu pred radnjom i da ne pričamo... :(
  • Djole

    06.05.2021 19:50
    Nije nego
    Ljudi odbijaju vakcinu jer nam je ministar zdravlja taj koji je, min.policije Vulin hej Vulin ljudi moji, min.policije Nesa slina da ne nabrajam dalje pa ko njima veruje ljudi moji.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti