Dajte nam betona: Izgubljeni parkovski prostori u Novom Sadu

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Novi Sad

17.05.2022.

10:20 > 10:16

Poslednjih godina lokalna vlast je namenu prostora planiranih za parkove promenila u prostor za stambenu i poslovnu gradnju, pa su najurbaniji delovi grada ostali bez lokacije za veću zelenu površinu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Dajte nam betona: Izgubljeni parkovski prostori u Novom Sadu

Foto: 021.rs

Andrej je Ljubljančanin koji je nedavno, posle više od tri decenije, posetio Novi Sad. Ranije, tokom jugoslovenskog perioda, poslovno je dolazio bar dva puta godišnje, obično ostajući po nedelju dana. I tako desetak sezona, pa je smatrao da je dobro upoznao grad podno Petrovaradinske tvrđave.

No, tok događaja je doveo do prekida poslovne saradnje, Andrej se oženio, posvetio deci, potom ga je biznis usmerio da, skupa sa porodicom, više od dve decenije provede širom sveta. Novi Sad je posećivao samo internetom da bi nedavno, sada penzioner, ponovo došao u nekada omiljenu varoš. Utisak sa kojim se vraća u "Deželu" nije nepovoljan, ali ne može da ne istakne krupnu primedbu - nedostatak zelenila, pre svega parkova. Ako znamo da je glavni grad Slovenije "zelena Meka", u kojoj svaki stanovnik za najviše pet minuta iz stana stigne do parka, može se zamisliti kako je našem gostu bio uočljiv manjak zelenih površina u prestonici Vojvodine.

Grad sve veći

Zapravo, naš gost samo je potvrdio ono što i sami svakodnevno osećamo. Grad je sve veći i sve teže je sa decom od stana došetati do prostora za odmor. Zapitajmo se koliko stanovniku Telepa, Adica ili Veternika potrebno vremena da stigne do parkića, mnogima iz ovih četvrti, inače najintenzivnije gradnje, nije dovoljno ni 45 minuta. Naravno da odustaju i od pomisli da nedeljno pre podne, sat-dva, provedu u zelenilu.

Pre četiri-pet decenija Novi Sad je imao otprilike 170.000 žitelja i pet parkova, Dunavski, Futoški, Limanski, Kamenički i park kod Železničke stanice. Procenjivalo se da oko pet kvadratnih metara parka dolazi na svakog stanovnika. U urbanističkim planovima se obavezno u svakom većem gradskom kvartu rezervisao prostor za park. Tako je bilo planirarano da se novi oforme u Veterniku, na Adicama, između Limana i Telepa, kod iskopine za bazen na Novom naselju, u Rotkvariji, na Klisi, na Avijatičarskom naselju...

No, poslednjih decenija, broj stanovnika se više nego udvostručio, a novih parkova nema, odnosno nije ih bilo sve do nedavno, kada je, prilično brzopleto, promovisan park u blizini Ranžirne stanice na Novom naselju. Što je još gore, pokazalo se da su površine koje su decenijama, dok se kvart dovoljno ne uveća, čuvane za park, preko noći menjale namenu i postajale površine za stambenu ili poslovnu gradnju.

Urbanisti podređeni

Tako je lokacija kod Osnovne škole "Kosta Trifković" na prečac prenamenjena i na dva i po hektara je nikao zastrašujući kompleks desetospratnica. Ništa bolje nisu proši ni stanovnici Telepa i Limana 4 između kojih je trebalo da se na gotovo pet hektara izgradi park. Preko noći zemljištu je promenjena namena i tu se planira prodavnica velikog trgovačkog lanca.

Nedovršena iskopina bazena ukazuje i da je ovoj lokaciji, decenijama planiranoj za zelenilo, menjana namena, baš kao što je nedavno na Jugovićevu počela gradnja hiljadu stanova u državnoj režiji i to baš na prostoru od 11 hektara ranije planiranom za park. U međuvremenu, lokacije na Adicama i Veterniku, ranije planirane za veće zelene oaze, postale su prenatrpane nazidanim objektima,a iz plana Klise se takođe izgubio park.

Zanimljivo je da se, u još uvek važećem Generalnom urbanističkom planu Novog Sada, ove površine i dalje vode kao "budući parkovi". Promena nastaje izradom urbanističkog plana nižeg ranga, kvarta, i to je jedan od najvećih gradskih problema. U suštini, posao obavljaju zaposleni u Urbanizmo, javnoj ustanovi pod najneposrednijom upravom grada. Tačnije, urbanisti slušaju uputstva lokalnih čelnika, a promena se obično dešava između prvog javnog uvida i javnog uvida u plan. U suštini, zakon dopušta lokalnoj vlasti da se krajnje komotno odnosi prema urbanističkom planu, lako i prečesto menjajući urbanistički koncept.

Izgubljeno 40 hektara parkova

Razlog zašto lokalna vlast prečesto menja urbanistike planove je prevelik uticaj investitora. Prvo su izborili povećanje procenta dopuštene izgrađenosti parcele, potom su uvećavali spratnost i za tri nivoa, što je za posledicu imalo premalo parking mesta ispred zgrade. Posledica je nestajanje uličnog zelenila na račun novog mesta za automobil. No, ulagači su sve ambiciozniji i željni sve većeg profita, prelaze na direktnu prenamenu lokacija rezervisanih za parkove.

Političari nemaju ni volje, ni motva da se suprotstavljaju ulagačima, obično vezanim za istu, vladajuću, stranku, a ceh plaćaju građani ostajući bez parkova i zelenih površina. I to ne samo aktuelna, nego i naredne generacije, jer Novi Sad je u poslednjih desetak godina izgubio najmanje sedam lokacija ranije planiranih za parkova, čija je zbirna površina blizu 40 hektara. Ako znamo da je veličina Dunavskog parka 3,3 hektara, Futoškog 8,2, a Limanskog 12,1, može se naslutiti bez kakvog potencijalnog bogatstva su ostali žitelji najvećeg vojvođanskog grada.

Prirodna povezanost sa okolinom

Šta, eventualno, još mogu da urade stanovnici "Racke varoši" kako bi povećali stepen ozelenjenosti? Najtarktivnije lokacije su izgubljene i to će pratiti grad u naredne tri-četiri decenije. Moguće je da ubuduće pojedine aktivnosti koje se sada obavljaju u centralnim zonama, poput igranja fudbalskih utakmica, održavanje sajmova ili život vojnika, ubuduće budu izmeštene na periferiju, pa bi te lokacije mogle poslužiti za buduće parkove. No, to pitanje neće se brzo rešiti, a potrebno je postići i političku saglasnost oko buduće namene prostora.

U trenutnim okolnostima, najvažnije je da dve velike zelene lokacije, Kamenička ada i Jugovićevo, obe na periferiji, budu što više očuvane u postojećem stanju i delom obogaćene parkovskim sadržajima, ali uz obavezno očuvanje neprekinute povezanosti sa prirodom iz gradskog okruženja.

Moguće je još ozeleniti nekoliko manjih lokacija, poput prostora na Somborskom bulevaru ili pijace na Podbari. Takođe, dobro bi bilo povezati Limanski park i Univerzitetski park sa obližnjom obalom, a na lokaciji oko iskopanog bazena svakako oformiti park. To je ono što bi moralo da se uradi, ali neophodno je i da javnost stalno kontroliše poteze vlasti kako lokalni političari ne bi svojim sugrađanima još više zagadili životni ambijent.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

zelenilo park

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

Roko

17.05.2022 • 17:34

Razum ništa, samo pare

Sekta u sprezi sa bilderima je jaka. Njima se pridružuju oni koji obožavaju parkinge. Znači da je bitka već izgubljena jer niko neće rušiti postojeća čudovišta da bi pravio parkove. Gramzivost, nepoštenje i infektivna glupost uvek pobeđuju razum u ekonomskim tigrovima tipa Srbistan.

16 11 +5
Komšinica

17.05.2022 • 17:02

Beton je zakon

Ona džungla i njena okolina na Avijaticarskom naselju su sve samo ne park. Nesređena nazovi šuma i nepokošena travuljina puna krpelja. Dođite da živite ovde pa ću vas pitati da li vam je do takvog zelenila. Zašto se malo ne povede računa o ovom delu grada. Više se sređuje okolina Novog Sada nego ovaj deo koji jeste Novi Sad.

5 3 +2
Sta

17.05.2022 • 15:54

Ne znam kako po osnovnoj logici investitorima nije jasno da u malim novosadskim ulicama grade kutijetine ljudima nad glavama, kako nekome nije jasno da infrastruktura nije adekvatna vec 30 godina… A da ne kazem da je Vojvodina najmanje posumljen region u Evropi tako da jos vise vapimo za vazduhom.

17 8 +9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.