Novi Sad bez zasada: Stručnjaci o zelenilu u gradu, uočljiv nedostatak na Grbavici i Detelinari

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

25.01.2022.

15:00 > 16:14

Novom Sadu hronično nedostaju zelene površine. Od Drugog svetskog rata do danas izgrađen je samo jedan, kompletan novi park i to tek prošle godine.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Novi Sad bez zasada: Stručnjaci o zelenilu u gradu, uočljiv nedostatak na Grbavici i Detelinari

Foto: 021.rs

Pri tome, ni ta zelena površina ne može da se klasifikuje kao pravi park budući da je manji od pet hektara, što stručnjaci klasifikuju kao minimum za park.

Poslednjih decenija primetno je da Grad više pažnje daje željama investitorima nego ulaganju u zelene površine, od kojih ima višestruki benefit. Niz zaključaka o stanju postojećih zelenih površina i planovima za "zelenu" budućnost Novog Sada dali su novosadski stručnjaci u upravo izrađenoj analizi primene "Strategije razvoja zelenih prostora na području Grada Novog Sada 2015-2030."

Osim stručnjaka i aktivista, hroničan problem sa zelenim površinama primetili su i novinari 021.rs u višegodišnjem praćenju i istraživanju rada nadležnih. Takođe, česte kritike rada gradske vlasti koje građani upućuju posredno i neposredno upućuju na zaključak da Novosađani žele više zelenila, kako blokovskih površina, tako i velikih parkova - ali i bolje održavanje postojećeg zelenila.

Da je tako potvrdilo se i krajem decembra, kada smo pitali Novosađane o tome kojim ekološkim problemom u Novom Sadu bi trebalo da se bavimo. Jedan od najčešćih odgovora i nešto o čemu Novosađani često misle, jeste nedostatak zelenila. Njegov nedostatak, ali i nebriga o njemu.

"Jako je malo zelenih površina, a uz to imamo neplansko i nestručno planiranje izgradnje. Kao da se radi po principu 'ko da više novca, taj gradi gde hoće i kako hoće'. Negde je bukvalno dva-tri metra prostora između zgrada. Urbanisti Novog Sada, ako imate iole časti i poštenja, pocepajte svoje diplome", napisao je jedan revoltirani građani u našem upitniku.

Neki su se žalili zbog drvoreda u svojoj ulici, izražavajući bojazan da u Novom Sadu nema dovoljno stručnjaka uz koje bi se orezivanje obavilo kako treba. Drugi se pak žale na to da je drvo u dvorištu zgrade previše poraslo i da sa njega otpadaju suve grane pri jačem vetru, zbog čega je potrebno da budu orezane. Između bojazni od orezivanja i potrebe za istim, nalazi se i nezadovoljstvo Novosađana zbog gradskih površina koje su pod zelenilom.

Gradska uprava za zaštitu životne sredine je još 2013. godine inicirala izradu strateškog dokumenta koji bi bio osnov za razvoj zelenila u gradu. Izrada strategije poverena je stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta.

"Novi Sad će biti prvi grad u Srbiji koji će dobiti jasno definisan dokument čijom će se primenom obezbediti dugoročno, plansko i održivo upravljanje zelenom infrastrukturom", navodi se sada davnog 4. marta 2015. godine u najavi javne rasprave o programu zaštite životne sredine i strategiji razvoja sistema zelenih površina.

Pomenuta strategija je usvojena, ali od tog dana nije primenjivana po planovima, zaključak je analize ovog akta koju je izradio Pokret gorana Novog Sada. Strategija je važeća do 2030. godine, što je poslednji rok da nadležni primene sve što je ovim aktom planirano.

Gde zapinje?

Grad Novi Sad nema pregled sopstvenih zelenih površina. Uprkos očekivanjima, Grad Novi Sad još uvek nije izradio Katastar zelenih površina, zaključuje se u analizi. Ono što je izrađeno je GIS zelenih površina, kao uvod u budući katastar.

Autori zaključuju da najavljeni katastar zelenila najverovatnije nije izrađen u razumnom roku zbog nedostatka kapaciteta, finansijskih sredstava, ljudstva i tehničke opremljenosti, te da se izrada očekuje ove godine. Inače, Grad je u svojim obavezama bio dužan da do sada uradi i studiju pristupačnosti svojim zelenim površinama, koja bi umnogome značila građanima koji imaju određene poteškoće u kretanju, ali iste potrebe kao i svi drugi građani. Ni taj dokument do danas nije izrađen.

U Strategiji razvoja sistema zelenih prostora navodi se, kao vizija, da Novi Sad postane "zeleni grad" sa mrežom visokokvalitetnih i atraktivnih zelenih prostora. Ciljevi iz strategije su očuvanje i unapređenje zelenih površina, bolji kvalitet života u urbanim sredinama i zaštita biodiverziteta, ali na tim ciljevima se nije dovoljno radilo.

Pokret gorana je, osim analize primene strategije, uradio i anketu s Novosađanima s učešćem 1.500 građana, inače posetilaca Cvetnih pijaca. Novosađane su pitali o stavovima o zelenilu u gradu, navikama i očekivanjima, a rezultate iskoristili da dođu do zaključaka.

Novom Sadu vrlo vidljivo nedostaju konkretni parkovi (površine od 10 do 30 hektara). Poslednji izgrađen park, između Novog naselja i Detelinare, površine je 3,5 hektara i nije dovoljan da zadovolji gustinu naseljenosti, ali jeste pozitivan korak to što čelnici planiraju još jedan park, kod Ranžirne stanice, kao i manje parkove kod Spensa i kod glavno ulaza na Štrand. Da postoji potreba za većim parkovima nadležni u Gradu bi uvideli kad bi imali pomenuti Katastar zelenih površina, smatraju autori analize koju prenosi 021.rs.

Značajno je to što je Grad konačno uložio novac u nove zalivne sisteme u Dunavskom, Futoškom i Limanskom parku, što je prekopotrebno ukoliko želimo da ovi parkovi uopšte žive - ali suštinski nije ulaganje u parkovsku površinu, koliko je održavanje. Ni izgradnja dečijih igrališta i parkova za istrčavanje pasa nije izgradnja suštinski namenskih zelenih površina dostupnih svim građanima, iako nadležni vole da tako misle.

Kamenički park, koji se prostire na oko 33 hektara i koji je rekonstruisan proteklih godina

Građanima nedostaje i zelenilo uz stambene zone, ali ne postoji adekvatan preostali prostor kako bi se to ispunilo zbog brze i neracionalne urbanizacije koju je Novi Sad pretrpeo u prethodnom planskom periodu.

Pokret gorana u analizi zaključuje da je u proteklom periodu izrađena dokumentacija kao osnov za zaštitu zelenih površina od kulturno-istorijskog značaja, ali da planovi nisu realizovani. Opšti utisak koji ističu autori je da je u planskom periodu od 2015. godine, a možda počev i ranije, biljni fond u parkovima redukovan zbog starosti biljnih vrsta.

Ni zelenilo pored vode nije u centru pažnje nadležnih. Tako je, na primer, Ribarsko ostrvo opterećeno divljom gradnjom.

Okvirni i opšteprihvaćeni strategijski dokument za zaštitu i unapređenje zelenih površina Grada Novog Sada, pravno, zakonski vidljiv i obavezujući u odnosu na planski i urbanistički proces razvoja Grada, ne postoji. Zato ne postoji ni posvećenost da se, na primer, podigne linijski tip zelenila uz saobraćajnice, čime bi se smanjila i buka (takođe izvor zagađenja životne sredine).

Pokretu gorana su u analizi zelenila veliku pomoć pružili stručnjaci. To su Luka Bajić, pejzažni arhitekta sa Poljoprivrednog fakulteta, njegova koleginica Marica Petrović i vanredni profesor sa Prirodno-matematičkog fakulteta Igor Stamenković. Oni su u "Strateškom okviru urbanog zelenila" izneli ključne informacije za razumevanje zelenih površina u Novom Sadu.

Pojasnili su da novosadsko šumsko područje može da se karakteriše kao planinsko, slatinasto i ritsko. Planinske šume zahvataju severnu i južnu padinu Fruške gore i čine ih pretežno lišćari, dok su slatinaste šume pokrivene listopadnim drvećem i na nižim su delovima lesne terase na zaslanjenom zemljištu. Ritske šume su na aluvijalnim ravnima Dunava i čine ih nekoliki vrsta vrbe, topole i jasike.

U pogledu zastupljenosti parkova, drvoreda i takozvanih skverova, ističu se Kisač i Budisava, dok ostala naselja imaju znatno skromniju vegetaciju. Ovaj manjak se delimično kompenzuje pribalnim šumama uz Dunav i Kanal DTD, ističu stručnjaci.

Oni naglašavaju da stanje zelenila u Novom Sadu, kao ni u okolnim naseljima, ne odgovara potrebama građana - ni po kvalitetu, ni po nivou negovanja, a naročito parkova. Vrlo bitni zaštitni pojasevi oko naselja i industrijskih zona su veoma skromnog obima ili najčešće i ne postoje (izazutek su područja uz Dunav i uz DTD).

Kao primer odustajanja nadležnih od namera da grad bude zeleniji pominje se nekada planirani zeleni potez na Adicama, koji su zamenile zgrade.

"Veći deo ranije označenih zelenih površina na Kameničkoj adi, Ribarskom ostrvu i Alibegovcu preimenovan je u turističko-sportsku rekreativnu površinu. Društvene okolnosti u poslednjih 20 godina nisu išle naruku stanju realizovanih parkova u Novom Sadu, jer se ponovo postavilo pitanje prioriteta u rekonstrukciji i izgradnji stambenih naselja, sa nedostupnim i nefunkcionalnim zelenim površinama", zaključuju stručnjaci.

Šta kažu građani?

Rezultati ankete Pokreta gorana pokazuju da Novosađani najviše upućuju na nedostatak zelenila na Grbavici, u centru i na Detelinari, a najmanje na Novom naselju, dok su najpoželjnije zelene površine za građane parkovi. Razlog je potreba mahom mlađih Novosađana da se u parkovima druže, a na pitanje koliko često posećuju parkove, ispitanici su u najvećem broju rekli da to čine svakodnevno, a najmanje jednom nedeljno.

Građani su imali priliku i da ocene zelene površine. Najčešća ocena je trojka, koju je dala trećina građana. Zbirno stanje je da su građani vrlo nezadovoljni kvalitetom zelenila.

Da je građanima zaista stalo do ozelenjavanja grada, svojih blokova i šireg kruga upravo pokazuje stav da su spremni da se izjasne i iskažu svoje nezadovoljstvo, zaključak je autora analize.

Više od polovine građana koji su učestvovali u anketi smatraju da nemaju mogućnost da utiču na izgled i sadržaje zelenih površina u gradu, iako imaju jasan stav o zelenilu. Ni informisanost o onima koji bi trebalo da donose odluke u Gradu nije velika, budući da većina građana ne zna koje su institucije tačno nadležne za planiranje zelenih površina. Većina smatra da je to "Gradsko zelenilo" (što nije tačno), a tek pojedinci su naveli "Urbanizam" ili Gradsku upravu za građevinsko zemljište i investicije.

Manje od polovine građana navelo je da je upoznato sa pregovorima koje Srbija vodi za članstvo u Evropskoj uniji, te da postoji Poglavlje 27, posvećeno zaštiti životne sredine.

Interesantno je da su oni koji su stava da ne mogu da utiču na unapređenje zelenila u gradu isti oni koji mahom nisu ni na koji način samoinicijativno uključeni u bilo kakvu aktivnost ili sopstvenu inicijativu da nam životna sredina bude bolja. Građani koji su pokazali najveću aktivnost u zaštiti životne sredine u najvećem broju su visokoobrazovani i bave se nekim stručnim zanimanjem.

Generalni zaključak istraživača je da je nezadovoljstvo građana veće u odnosu na pre desetak godina, te da je naročito veće nezadovoljstvo mladih, ali i penzionera.

Šta je Geografsko-informacioni sistem (GIS) zelenih površina Grada Novog Sada?

Nadležni su prošlog leta predstavili GIS zelenih površina, platformu koja je navedena kao prvi korak u formiranju Katastra zelenih površina. Ukoliko pristupite ovoj platformi, videćete mape Novog Sada sa pregledom određenog zelenila, ali bez detalja o tom zelenilu.

Da će biti potrebne godine da se prebroji i analizira svako drvo i kvadrat zelenila najavio je ranije prof. dr Saša Orlović, inače predsednik Saveta gradonačelnika Novog Sada za pružanje stručne pomoći u preduzimanju aktivnosti u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina.

Pokret gorana je ovu analizu realizovao u okviru projekta "Zeleni inkubator" Beogradske otvorene škole, uz podršku Evropske unije, Fondacije "Fridrih Ebert" i Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Tekst je nastao u okviru projekta "Media for all - Engaged citizen reporting", koji sprovodi British Council uz finansiranje Vlade Velike Britanije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 28

Hronološki Najpopularniji

Gagans

27.01.2022 • 21:31

Trava stazice

Strogi centar oko socijalnog, nema obične travi e i po koje drvo, Podbari sada isto pretvaraju u beton, to je strašno

3 1 +2
Pozitiva

26.01.2022 • 14:35

Dobri primeri

Nedostaje mi zelenila kao i svim Novosađanima, ali... Konkurisali smo kao Skupština stanara, nismo se nadali da ćemo proći i odobreno nam je ozelenjavanje. Bio je i konkurs za bicikle, sjajna inicijativa! To su pozitivni primeri kada sam osetila da se moj porez koji uplaćujem vraća meni i mojoj porodici

3 2 +1
zeleno

26.01.2022 • 14:00

Novi sad sve ružnije izgleda samo beton. Male prizemne kuće zamenjene ogromnim zgradama, bez parking prostora, igrališta za decu, a ostaviti mesto za park pun zelenila postalo je nemoguće. Prošle godine su se potrudili da posade nova drveća u nekim delovima grada posle velikog broja godina, na žalost velik broj drveća se osušio. Sad sve deljuje još žalosnije.

6 3 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.