Neko ko pozitivno može da utiče na mlade, dajući im motivaciju kako da koriste sve mehanizme koji su im na raspolaganju, ali i da međusobnim povezivanjem formiraju kritičnu masu, kojom će lakše prevazići konstantne prepreke u društvu i efektnije uperiti prstom u nejednak tretman, jeste Lana Nikolić, aktivistkinja koja se zalaže za prava mladih, a posebno mladih iz osetljivih društvenih grupa.
Diplomirala je i masterirala na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bila je stipendistkinja Instituta za digitalne komunikacije, kao i članica Tima za ljudska prava UN u Srbiji. Novinarka je Radio Beograda 202, na kojem otvara značajne teme za mlade kroz emisiju "Perspektiva".
Mladima se bavi i kroz treninge, radionice i različite programe i tribine, gde sa ovom ciljnom grupom priča o svemu što im je važno. Još jedna od oblasti istraživanja su joj mediji, odnosno povezanost medija, komunikacije i umetnosti i uloge društvenih mreža u svemu tome.
Revoltirana načinom kako mediji izveštavaju o osobama sa invaliditetom, napisala je veoma korisnu publikaciju. Budući da je ranije na sopstvenom primeru iskusila pogrešan pristup kroz naslove "Lana Nikolić ima invaliditet/hoda na štakama, ali uprkos tome - nešto postiže", kreirala je "Priručnik za novinare i novinarke: izveštavanje o osetljivim grupama", gde ukazuje na to kako bi trebalo da se piše.
"Oblasti mog delovanja su, kada je reč o aktivizmu, generalno ljudska prava, mada se na nekom ličnom planu fokusiram na mlade, prevashodno na mlade iz osetljivih društvenih grupa. Tu dakle ne spadaju samo mladi sa invaliditetom, već mladi koji su iz bilo kojih životnih razloga imali možda kompleksnije mogućnosti za ostvarivanje nekih osnovnih prava. Kada se kaže 'marginalizovane grupe', ja ne verujem da ijedna grupa treba da se naziva tako, zbog toga kažem 'osetljive', u smislu da društvo prosto kao celina treba da obrati više pažnje na te ljude. Tu naravno mislim i na LGBT populaciju, na Rome i Romkinje, na decu bez roditelja, mlade bez roditelja, na mlade koji su prošli kroz neke procese kompleksnih lečenja ili mlade sa retkim bolestima, dakle na sve one koje naše društvo možda ne prepoznaje u dovoljnoj meri kao ljude kojima, ne samo da je potrebna podrška, što je neosporno, već najpre kao one koji mogu u kontaktu te različitosti mnogo da ponude ovom društvu, samo to treba prepoznati", objašnjava Lana.
Ona smatra da ne postoje dovoljne mere podrške države, recimo u obrazovanju, kako bi mladi sa invaliditetom koristili sva svoja prava.
"I dalje mislim da među mladima sa invaliditetom nema dovoljno visokoobrazovanih ljudi i to ne zato što oni sami to ne žele, već ne postoje prave mere podrške, počevši od arhitektonskih barijera, neprilagođene literature, razumevanja profesora i podrške celog sistema, kao što su, recimo stipendije. Meni su lično stipendije mnogo pomogle da završim studije, ali bilo je ih veoma teško dobiti. Čini mi se da i dalje ne postoji dovoljna podrška. Država je dužna da obezbedi adekvatne uslove studiranje i mogućnosti za svakog ko želi da se nečim bavi - da dobije priliku", navodi naša sagovornica.
Lana kaže da mnoge osobe sa invaliditetom nemaju mogućnost izbora studija, već im je to često "nametnuto", iz više razloga.
"Upisivali su ono što im je bilo dostupno, što im je najlakše da završe, što je bilo pristupačno, što su znali da im neće previše komplikovati život. Tako sam ja upisala Filološki fakultet u Beogradu, koji sam i završila i na kojem sam masterirala, a zapravo sam želela da upišem Medicinski fakultet i budem kardio hirurškinja. Podrške nikada nije previše i ne možemo da očekujemo od aktivista i aktivistkinja i ljudi koji pripadaju osetljivim društvenim grupama, da se zauzimaju za sebe i da svaku stvar koja im je potrebna dobiju po principu 'pobunićemo se, pa ćemo skrenuti pažnju medija na sebe pa će se nešto promeniti', već mora da postoji stvarno sistemska podrška i zakoni koji postoje u državi moraju zaista da se primenjuju", poručuje ona.
Kako dodaje, mladi sa invaliditetom moraju da budu svesni koji sve mehanizmi podrške postoje, na koje oni mogu uvek slobodno da se pozovu.
"U Beogradu postoji Univerzitetski centar za studente sa hendikepom, koji se baš bavi podrškom ljudima koji žele da upišu neki nivo visokog obrazovanja, fakultet, i oni stvarno dobro rade svoj posao. I ja sam imala tu sreću da su me u važnom trenutku u životu podržali, što mi je mnogo značilo", prenosi Lana svoje iskustvo.
Ona ističe da bi fokus i odgovornost sa samih ljudi kojima je podrška potrebna trebalo da se prebaci na državu, odnosno mehanizme podrške i čitav sistem, koji može da im obezbedi sve ono što je potrebno za dostojanstven i ravnopravan život.
"Od mogućnosti da možemo da pokrijemo sve svoje osnovne troškove, uključujući i terapije po potrebi, a potom da možemo i lepo da jedemo, a ne da preskačem obroke i da imamo dostupnu literaturu, te da možemo da dođemo na fakultet pristupačnim prevozom. Uzimam visoko obrazovanje kao primer, iako postoje brojni drugi problemi, ali ovo jeste jedan od primarnih puteva da u društvu imamo aktivnije građane i građanke koji mogu da budu i osvešćeni, da doprinose, ali da i sami time što su dobili priliku da se razviju u svakom pogledu mogu da imaju lepši život i budu ravnopravni u društvu", napominje ona.
Mlada aktivistkinja Lana Nikolić ističe koliko je značajno udruživanje i povezivanje mladih. Smatra da pre svega treba da ih vezuju vrednosti, a ne grupa kojoj pripadaju.
"Povezivanje je nešto što bih uvek preporučila, ali pre svega povezivanje sa ljudima sa kojima delimo iste vrednosti. Nije nužno da se udružuju ljudi koji pripadaju istoj osetljivoj grupi - LGBT, osobama sa invaliditetom ili osobama koje žive sa retkim bolestima ili su bez roditelja. Dakle, ono što treba da nas vezuje su vrednosti. Uvek kažem da ne postoji podela između 'mi i oni', nego da smo to sve 'mi', da ne postoji 'ja i oni', već da se to sve nas tiče. Ko god da pripada bilo kojoj osetljivoj grupi, treba da računa na razumevanje ostalih, jer svi koji su bili na bilo koji način diskriminisani ili živeli kompleksniji život, znaju šta to znači. Trebalo bi podeliti sve resurse koje imamo", poručuje Lana.
Zbog toga se, kaže, veoma često angažovala oko tema koje nisu direktno vezane za nju, u kojima nije imala životnog iskustva.
"Kao što je, recimo - priča o retkim bolestima, jer smatram da se to i mene tiče, da svi ti ljudi koji se trude da dobiju odgovarajuće lekove su nešto što mene treba da interesuje, da je ta tema nešto što ja kao građanka koja je aktivna mora da zna i mora da isprati. Dakle, mislim da udruživanje na osnovu vrednosti ima veliku snagu, jer se udruživanjem međusobno osnažujemo", napominje Lana Nikolić.
Mediji ne smeju da zloupotrebljavaju sam invaliditet zarad senzacionalne medijske priče, što je česta, veoma loša praksa. Kroz medijske priloge se stalno provlači fraza da "uprkos invaliditetu" osoba nešto postiže ili se "herojskim činom" predstavlja šta god da neko sa invaliditetom uradi.
Sama terminologija prilikom izveštavanja o osobama sa invaliditetom je često veoma pogrešna, te je Lana Nikolić tim povodom napisala priručnik sa važnim napomenama kako bi mediji trebalo senzibilisano da izveštavaju. Ocenjuje da su pomaci za nekoliko godina koliko postoji priručnik - minimalni.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Odlazeći odbornici danas donose odluke u ime Novosađana: Pogledajte o čemu se radi")
.jpg "Tužilaštvo istražuje onlajn pretnje smrću ambasadoru SAD i Dinku Gruhonjiću")
.jpg "Centar Sremske Kamenice zatvara se za saobraćaj sledeće nedelje, razlog - radovi")
.jpg "Još jedan tmuran dan pred Novosađanima: Sve što treba da znate o četvrtku")
.jpg "Obnavlja se oprema bunara na izvorištu")
Komentari 6
Ljiljana
Ns
Lana
Samo napred!!!
Vrlo inspirativno.
Nesto svetlo u ovom moru sivila.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar